Ja se zahvaljujem na prilici, samo da se potrudim da budem koliko god je moguće kratak.
Prvo, nijedna država nigde na svetu nije spremna i ne sprema se za Korona virus ili za bilo kakav virus i tu su sve države iste, ali se države razlikuju po tome što su neke spremne da zaštite život i zdravlje svojih građana od bilo kakvih katastrofa, neke jednostavno nisu. Država Srbija to jeste.
Evo, da govorim iz ugla vojske. Da se ova katastrofa desila 2012. godine ili pre 2012. godine, Vojska Srbije bi delovala, vojnici su takvi ljudi, oni bi uvek ispunili svoj zadatak i uradili bi na najbolji način i tada i sada, ali tada bi izašli samo sa jednom rasparenom uniformom koju su imali, a danas svaki vojnik ima dva kompleta M-10 uniforme i jedan komplet M-93 uniforme. Svaki ima zimske i letnje čizme. Ako je pripadnik Vojne policije ili neke od specijalnih jedinica, pored svega što sam rekao, ima i zimski kombinezon, letnji kombinezon, zimske čizme, letnje čizme, zimske kožne čizme, zimske platnene čizme, letnje platnene čizme, plus vojničke cipele.
Zato mu je danas plata veća nego što je bila 2012. godine, daleko veća. Zato ima i veće dnevnice, zato ima i brojne druge prinadležnosti koje su veće i bolje. Uradio bi on svoj posao uvek, jer su to ljudi koji vole svoju zemlju, jer su profesionalci, ali država je bila spremna za njih, ne za ovo, nego je spremala sistem, organizovala sistem.
Da se ovo desilo 2012. godine ili pre 2012 godine, pre nego što je Aleksandar Vučić postao ministar odbrane, Vojska ne bi imala 100% trupnih rezervi hrane i ne bi imala 100% rezervi goriva, kao što danas ima, a danas ih ima. Nismo se mi spremali obezbeđujući gorivo, uniforme, plate i sve ostalo za virus, nego smo se spremali za državu, da vratimo državu da bude snažna.
Ovde se govorilo o tome kako se funkcionerska kampanja, pojavljuju se predstavnici države, pa ko da se pojavljuje? A ko će nam reći šta treba da se radi? Ko će nam reći kako funkcioniše sistem? Da Aleksandar Vučić nije bio tu gde je trebao da bude, govorili bi da se sakrio, da ga nema, da čuva sebe, da brine za svoje zdravlje i da ga baš briga za njegovu naciju.
Čekajte, Aleksandar Vučić je nabavio respiratore, nisam ja, nisu ni ovi iz opozicije, nije ni niko od vas. Pa jedino pošteno je da to i kažemo. Tako jeste. On je to uradio, uradio je zahvaljujući svojim političkim vezama, zahvaljujući autoritetu i ugledu. Ovde više novac nije u pitanju. Svi ih kupuju i svi ih plaćaju, ali je pitanje ko je u stanju da dođe do njih. On je došao do njih. Treba li da se stidi toga? Ne treba da bude tu? Ne treba cela Srbija da zna ko je to uradio? Da, treba da zna, zato što na taj način ima poverenje u svoju državu, u svoje društvo. Ima poverenje u sistem koji brine o svakom od nas. I naravno da treba da bude tu i što bi se pravili da nije tako. Tako je. I tako bi bilo svuda u svetu i tako treba da bude svuda u svetu.
Dame i gospodo narodni poslanici, znate, niko od nas ovde nije baš običan čovek, ni u vlasti, ni u opoziciji. Niko od nas ovde nije slučajno. Ima, kažu, nekih koji su se prijavljivali na neke konkurse, nije ih niko predlagao, ali su ih građani izabrali, zato što su oni želeli da budu ovde. To znači da mi imamo političku odgovornost, a to znači da u ovakvim vremenima mi imamo obavezu da pokažemo svoj politički stav.
Ko je branio predstavnicima opozicije da organizuju svoja partijska članstva i da kažu - idemo da budemo volonteri? Ko im je branio da se oni pojave, recimo, u Areni sportova i da kažu - evo, tu smo, mi smo došli, dajte i nama pakete, hoćemo da delimo penzionerima? Ko ih je sprečavao da to organizuju i da to urade? Ko ih je sprečavao da to organizuju i da to urade? Ko ih je sprečavao da daju saopštenja u tom pravcu? Ko ih je sprečavao da na taj način budu vidljivi u javnosti i da kažu šta god imaju da kažu? Umesto toga su pisali pisma, tužakali se EU, kao da je to važno i kao da je najvažnije šta EU misli o nama. Ma nemojte. Mnogo mi je važnije šta Srbija misli o nama, a šta misli Tanja Fajon, pa neka misli, neka razgovara sa svojim biračima šta misli.
Ko ih je sprečavao da učestvuju u ovome? Ko ih je sprečavao da, recimo, ne krenu za primerom nemačke opozicije koja se obratila kancelarki i rekla - mi smo na raspolaganju svojoj državi, recite šta možemo da pomognemo? Ko ih je sprečavao da budu takva opozicija, da budu tako politički misleći ljudi? Jer, ponavljam, svako ko se bavi politikom, a posebno narodni poslanici, oni koji imaju predstavnike u Narodnoj skupštini, ima obavezu, dužnost da se bavi politikom.
Mi se ovde svi do jednog kandidujemo da bi nam građani Srbije dali priliku da donosimo odluke za njih, da odlučujemo i o njihovim životima, jer smatramo da je naša ideja vredna toga. Pa, kad ćete to da radite ako nećete u ovakvoj situaciji? Kad ćete to da radite ako ne sad? Dakle, sada ste morali da organizujete svoja članstva, sad ste morali da organizujete sebe da dođete i ponudite se svojoj zemlji i ponudite se svojoj državi.
Rečeno je bilo da smo pravili neprijatelja od naše dijaspore. Pa, ako smo pravili neprijatelja od naše dijaspore, gde se vratila ta dijaspora? Kako je došla? To su naši državljani. Primili smo ih sa najvećom i brigom i radošću. Ja ih molim da ne idu, da se ne vraćaju u te zemlje koje su im pokazale šta misle o njima sada kad je teško, koje su jedva dočekale da ih se otarase sada kad je teško, koje su jedva dočekale da ne budu više tu.
Ova Vlada i Aleksandar Vučić su obezbeđivali ne samo besplatne avione, nego su obezbeđivali koridore i otvarali autoputeve u vreme kada je čitava Evropa bila blokirana. Mogli smo da kažemo - Mađarska i Austrija vam zabranili kretanje, šta mi možemo, vi ste ionako tamo, ostanite, evo, mi bi voleli, ali ne može. Ne, nego se borilo da uđu. Za svakog se pojedinačno borilo da dođe ovde.
Izvinite, ovde niko jedan dinar nije platio lečenje od Korona virusa, jedan jedini dinar. Nijedan hlorokin ovde nije naplaćen. Ko god da je došao ili u privremenu bolnicu ili bilo koju ustanovu našeg zdravstvenog sistema, nije ga niko pitao za knjižicu, nije ga niko pitao za osnov osiguranja, ni da li je došao iz Austrije, gde je možda plaćao, možda nije plaćao osiguranje i zašto ovde nema ili ima.
Da li imaš simptome? Lečiš se kao da si najbogatiji čovek na svetu. Pa, to nema u najbogatijim zemljama na svetu. U Americi ih sahranjuju u masovnim grobnicama ako nemaju da plate. U ovoj Srbiji, ovakvoj, siromašnoj, ali sve boljoj Srbiji, niko nije sahranjen u masovnoj grobnici, niko nije ostao bez leka, niko nije ostao bez kreveta, niko nije ostao bez respiratora. Treba da budemo ponosni na takvu državu, a ne da tražimo mane u tom.
Svi koji su došli iz dijaspore dočekani su raširenih ruku. To su naši ljudi bre, nego šta će nego da ih tako dočekamo. Ja sam ponosan zbog toga i molim ih da ne idu, da se ne vraćaju, jer vide da je ova zemlja bolja nego one koje su napustili. Nikom ovde nije naplaćen nijedan jedini dinar.
Ovde se, dakle, a opet niko to da kaže, pa to ne bi bilo moguće da 2014. godine Vučić nije preduzeo one teške reforme, da nismo doneli Zakon o radu u ovom parlamentu zbog koga su tada Aleksandra Vučića razapinjali, protiv mene pravili proteste. Da nije bilo toga, pa ne bi bilo ove države koja je u stanju da kupi hlorokin i da ga ne naplati nikome, da obezbedi lečenje svakom bez obzira da li ima osiguranje ili nema, država koja je u stanju da kupi i obezbedi svakom respirator. Jedna od najskupljih stvari u sistemu zdravstva jeste dan na respiratoru i zato ga nema u mnogo razvijenijim zemljama, jer je skupo, a retko se koristi, a naša država je rekla - neće niko umreti bez toga, ima da se borimo i borili smo se i ne pita niko koliko šta košta.
Da nije bilo te 2014. godine, gde se država nije spremala da bude jača, ne bi bilo ovo moguće. Bez onih teških mera, bez onih teških odluka, bez one politike Aleksandra Vučića, ovo ne bi bilo moguće, a kao što vidite sada jeste moguće i slobodno progutajte svoje politički ponos i kažite - to je dobro. Dobro je što država Srbija može besplatno da leči sve. Dobro je što država Srbija može da da penzionerima 4.000 dinara. To je dobro. Dobro je što može da da svakom građaninu 100 evra. Ko hoće, hoće, ko neće, neće. To je dobro. Dobro je što država Srbija može da da tri minimalne zarade svakom. To je dobro. Kažite - to je dobro, mi ćemo to raditi bolje, ispričajte sve ono kako treba da se ispriča - mi bi to sve bolje, ali je dobro što je ovo urađeno i što je ovako urađeno.
Ovde sam bio kritikovan zbog odnosa prema EU. Odmah da vam kažem ovako - Hvala Narodnoj republici Kini, hvala Ruskoj Federaciji, hvala Turskoj, hvala EU. Zahvaljujem se onako kako je pomoć stizala. Zahvaljujem se po vremenu kada je stizala. Veoma sam zahvalan EU što je omogućila sada da možemo da kupujemo njihove medicinske proizvode. Hvala im. Pretpostavljam da sada imaju dovoljno, trebalo je njima, evo sada su se setili nas, divno, kupićemo kada budemo mogli, ali priznajem da mi je nekako bilo strašno važno kada je došla kineska pomoć u trenutku kada je bilo najteže i strašno mi je važno kada je došla ruska pomoć u trenutku kada je bilo najteže. Pomoć se nekad meri i po tome kada je pošaljete, ne samo kolika je, nego i kada je stigla.
Građani Srbije glasaju za političke partije koje imaju jasan evropski put i tu nema nikakve dileme i Vlada, čiji sam ja član, ima jasnu politiku kada je u pitanju i EU. Ja ne radim protiv takve politike. Moji stavovi su moji stavovi i imam pravo da kažem da sam zahvalan i Narodnoj republici Kini, i Ruskoj Federaciji, i Turskoj, i svakom ko nam je pomogao i neću da se izvinjavam zbog toga. Nemam razloga da se izvinjavam zbog istine. To je istina.
Ja sam evroskeptik. Evroskeptik kao Boris Džonson, evroskeptik kao Salini, evroskeptik kao Sarkozi, evroskeptik kao mnogi Evropljani, a citat o smrti evropske solidarnosti nije prvi put izgovoren u Srbiji. Izgovoren je i u Austriji i u mnogim drugim zemljama i pitajte građane Italije uostalom šta misle o evropskojsolidarnosti i kako se u Španiji pokazala ta evropska solidarnost. Neću ja nikom da solim pamet. Ja želim da Srbija bude toliko napredna i toliko jaka da je svako želi, pa i EU.
Da li je istina da nam je prvo pomoć stigla iz Kine i Ruske Federacije? Jeste. Odakle je stigla? Da li za to treba da budemo zahvalni? Treba da budemo zahvalni. Da li sam zahvalan EU na svakom vidu pomoći? Jesam, ali nemojte tražiti od mene da se pravim da nam niko drugi nije pomogao kada nam jeste pomogao i pomogao kada je zaista bilo najteže i kada je bilo najpotrebnije, a stigla pomoć iz zemalja koje se i same žestoko bore sa krizom.
Nadam se da je EU zahvalna predsedniku Vučiću i Srbiji za pomoć koju je poslala. Nadam se da je EU veoma zahvalna zbog pomoći koja je stigla u Italiju, zbog pomoći koju je predsednik Vučić i ponudio i drugim zemljama EU. Evo, Srbija je dovoljno jaka da može to da uradi. Umesto toga, ovi će da pišu svoja pisma, opanjkavanja u Briselu, nadajući se da će ih neki ambasador pomilovati, nadajući se da će nekim čudom doći na vlast, ali samo bez građana Srbije. Hvala.
