Hvala, gospodine predsedavajući.

Pre nego što krenem na tačku dnevnog reda, imam jaku potrebu da kažem dve, tri rečenice o ovoj raspravi u zadnjih sat vremena.

Gospodine Martinoviću, držali vi panegirik predsedniku Vučiću, ili ne, kako neki rekoše ovde, ono što ste danas ovde izgovorili, naravno to je bilo iz glave, kad biste seli, pa složili to malo bolje, za neki dan ćemo imati izlaganje premijerke i ja ću ovo što ste vi danas govorili smatrati delom tog ekspozea. Mislim da sam dovoljno rekao što se toga tiče, pa neka drugi misle kako god hoće.

O onome što ste vi rekli, ja ću dodati jednu stvar. Ja sam među najstarijima ovde u ovoj sali i jedino od državnika koji su vodili one bivše Jugoslavije i ovu Srbiju ne pamtim kralja, ali pamtim sve ostale od kralja pa naovamo. I nema toga koji može stati na crtu gospodinu Vučiću po zalaganju, po radu, po davanju sebe u svakom smislu. Ni blizu mu niko nije. I to mora da se ceni zbog toga što ako bi taj kvalitet i ta ljudska osobina postao sinonim za ovu naciju, ljudi, mi bismo se za par decenija, da ne kažem manje, vinuli u svetski vrh. Zato ja to cenim i on je po tome primer svakom stanovniku ove zemlje i svakom detetu koje polazi u školu i školuje. To mora da se ceni. Imao sam potrebu da to kažem, a sada ću krenuti na tačku dnevnog reda.

Mi danas imamo pred sobom Zakon o ministarstvima. Bilo je ovde dosta i kritičkih nota, u smislu da je trebalo zahvatiti još neke oblasti itd, itd, pravljenjem još nekih ministarstava. Ja mislim da je napravljena prava mera. A sada ću to pokazati i na ova tri ministarstva koja su uvedena kao nova.

Prvo, mislim da je za ovo društvo jako bitno da se, evo, ovde ste sad pričali kakve su Sodome i Gomore navalile na ovu zemlju i iznutra i spolja, a ja bih mogao mnogo više da pričam o tome obzirom da sam ceo radni vek proveo u službama bezbednosti, obaveštajnim, kontraobaveštajnim, itd. i znam kako se to radi spolja. Dakle, ako imate takvu situaciju, onda je jako bitno da date značaj ne samo ljudskim manjinama, manjinskim pravima, nego društvenom dijalogu. Društveni dijalog mora, bukvalno mora narednih godina, i ja sam ubeđen, a ostaće verovatno, ako gospodin Vučić ostane, da ćemo mi tu napraviti značajne korake, ako razvijamo dijalog kao najvažniji oblik opšteg društvenog ponašanja i odnosa i dijaloga, mi ćemo onda napraviti veliki iskorak. Zato mislim da je ovo ministarstvo koje se formira dobro odabrano da postoji.

Druga stvar, drugo ministarstvo – za brigu o porodici i za demografiju. Mi imamo, evo ovde je i danas rečeno i na svakoj sednici ove Skupštine se to pominje, ja lično to osećam, jedan od najvećih strahova upravo od nestajanja ove nacije. Zato je važno da jednu snažnu instituciju u vidu ministarstva okrenemo da se snažno, ljudski, radno, elanom, vučićevskim, krene u borbu protiv nestajanja. Neko je ovde danas rekao, čini mi se moj kolega Stošić, svake godine nestajanje jednog u srpskim okvirima velikog grada. Zato mislim da je to pun pogodak kada je u pitanju formiranje novog ministarstva.

Na kraju, oko ministarstva za brigu o selima Srbije. Ja sam pomislio kada sam dobio ovaj materijal i kada sam pročitao naziv – Ministarstvo za brigu o selu, čak sam mislio, obzirom da sam pročitao nacionalni program ovog nacionalnog tima za preporod sela Srbije, da je bolji izraz „preporod“. Ne, ovo je pravi izraz. Zašto?

Prvi put ja, malo pre sam govorio koliko imam godina, koliko pamtim, itd, prvi put ja doživljavam nešto što me egzaltira, a to je da ćemo zakonom urediti da ova država mora da vodi brigu o selu. Sad ću kod ovoga da kažem nešto, jer sam ja iz PUPS-a – „Tri P“, da je jedna od prvih prioriteta od svih stvari programskih ove partije naše jeste selo. I ovo se ne uvodi sada i nije izraslo u ministarstvo odjednom, mi smo dobar deo proteklog mandata posvetili upravo pripremi ovoga na čemu treba da nikne ministarstvo.

Ne znam da li se sećate, ja sam poslednjeg četvrtka u novembru, kada imamo onaj sastanak sa Vladom i postavljamo pitanja gospođi predsednici Vlade, postavio pitanje i tražio mišljenje Vlade u tom trenutku da li razmišljaju o formiranju jednog ovakvog ministarstva. Ona je rekla da ne može tada da mi odgovori, da će mi to pismeno odgovoriti. Nije. Verovatno je imala drugih obaveza.

Šta je ovde bitno? Ovde je bitno nešto i ja to hoću da kažem, da je od trenutka kada je, na početku prošlog mandata, uveden kabinet ministra bez portfelja na ovu temu, regionalnog razvoja itd, da smo mi tada u PUPS-u „Tri P“ doživeli malu egzaltaciju, zato što smo shvatili da dolazi era borbe upravo za to selo.

I danas ako postoji neki svet ljudskih dobrih duša, hoću da se obratim našem osnivaču i prvom predsedniku PUPS-a, počivšem dr Jovanu Krkobabiću, on je danas tamo veseo i srećan, jer vidi da ova država pristupa, do sada valjda, ja mislim u njenoj istoriji, na najozbiljniji način ovom problemu.

Zašto je bitno da rešavamo pitanje sela? Ovde je moj kolega pominjao malo pre, šta sam sada hteo da kažem…

Pobegla mi je misao.

Šta sam hteo da kažem još? Na kraju ću ovo reći samo, pošto nemamo više vremena, slažem se ja da nije član 37. u ovom zakonu koji govori upravo o brizi o selu, da nije do kraja definisan, jer u tekstu stoji strateško sagledavanje položaja sela, da je to zadatak. Predlaganjem mera i aktivnosti itd, to je nešto što po mojoj pretpostavci treba da uđe u ovaj zakon, te zato ja predlažem obzirom da je pored mnogih stvari koje su urađene kada je selo u pitanju formiran i Nacionalni savet u kome su i ljudi iz Akademskog odbora za selo i tu hoću da kažem u digresiji da je to prvi put da mi imamo u jednom ovakvom timu, imamo uključene najumnije glave naše iz nauke u ovo pitanje, pogotovo kada je selo u pitanju.

Hvala vam najlepše.

Samo još ovo. Što se ne tiče rasprave, molim vas, mi smo došli i počeli rad ove Skupštine u uslovima koje vidite. Ovo što mi radimo i treba da sedi nas 250 u ovoj sali, se apsolutno sukobljava sa onim što se traži kada su u pitanju okolnosti korone.
Molim predsednika Skupštine i potpredsednike da hitno sednu i o tome razgovaraju. Nemojte da budemo sejači u još 250 porodica ovog virusa. Ne radimo, nemamo uslove kada se tiče tog aspekta zdravstvenog, nemamo uslove u kojima radimo.

Hvala vam najlepše, narodni poslaniče, još jednom.
Sada u skladu sa članom 87. određujem pauzu u trajanju od 60 minuta.
Nastavljamo sa radom u 15 časova i pet minuta. Hvala svima što nosite zaštitne maske.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.

Ja bih vas sve zamolio da ponovo ubacite kartice zbog ažuriranja spiska prisutnih.

Nastavljamo dalje sa diskusijom.

Sledeći na redu je Ljubiša Stojmirović, ako je prisutan.

Izvolite.

Taman posla, predsedniče, pa ja sam savestan. Poštovane koleginice i kolege, na početku mog kratkog izlaganja, koje neće trajati duže od 45 minuta, hoću da vam da jedan savet. Pre nego što uđete u ovu instituciju, imajte na umu da ste položili zakletvu u kojoj ste se obavezali da sve što radite, radićete u skladu sa Ustavom i zakonima i sve što radite, radićete u interesu Srbije i građana Srbije.

Kako je najlakše postići te ciljeve? Pa, najlakše je tako što ćete ih sami definisati. Date, odredite sebi cilj i kažete - u tom i tom periodu, uradiću to i to. Evo, za početak jedan od ciljeva koji je pred svima nama, od najobičnijeg poslanika, pa do cenjenog predsednika Skupštine i njegove ekipe. Naš osnovni cilj u budućem periodu je je da vratimo dostojanstvo Skupštini.

Hteli to da priznamo ili ne, zaslugom ovih ili onih, mi smo učinili da dovedemo taj nivo do najnižih granica i sada je na nama da stvorimo od ove institucije hram morala, dostojanstva, vrlina i veština, da se potrudimo da ovde razgovaramo silom argumenata, a ne argumentima sile, da jedni druge ne vređamo, da se ne desi, kao što se dešavalo u nekim vremenima koja su iza nas, da ovde bude najgrubljih skandala, da bude ružnih reči, psovki i slično tome.

Mi ćemo sve to zaboraviti i krenućemo u neka nova vremena, gde ćemo pokazati da smo dostojni poverenja koje nam je ukazao narod Srbije, odnosno građani i da smo mi zbilja oni koji su najbolji i koji su zbog toga i izabrani u ovu Skupštinu.

Ja se slažem sa prethodnim kolegama koji su govorili o izboru kadrova i rekli da moramo da biramo najbolje, stručne, moralne i kvalitetne ljude. Zašto je to tako? Evo, sad ću vam reći. Kaže naš narod - budala misli da sve zna i da sve može, a pametan čovek kaže - ljudi, pa ja to ne znam, ja to ne mogu i on je u stanju da onda prikoči, da stane i da prepusti tu radnju onome ko zna od njega više. Ima jedna lepa narodna poslovica koja kaže - pošalji budalu u vojsku, pa sedi kući i plači. E, da nam se to ne bi desilo, moramo se truditi da biramo stručne, moralne, kvalifikovane ljude za sve oblasti, bez obzira da li je to nešto što se tiče Skupštine, da li je to nešto što se tiče Vlade, javnih preduzeća, itd.

Srbija i Srbi su jedan hrabar, čestit, dostojanstven narod, to su pametni ljudi koji nikom ništa ne duguju. Svoju nezavisnost, svoju slobodu izvojevali smo krvlju svojih predaka i to moramo da poštujemo i tako da se ponašamo u budućnosti. Nijednog trenutka ne smemo da podlegnemo uticajima raznoraznih, da ne kažem neku reč, već moramo uvek da štitimo i branimo interese Srbije i srpskog naroda.

Šta se nama dešava? Mnoge te belosvetske sile kažu nama - dobićete ništa i uslov vam je ili uzmi ili ostavi. Pa, ne može to tako da bude. Pa, mi smo dostojanstveni i mi imamo svoj obraz. Imamo potomstvo koje treba da nastavi da živi i da radi na ovim prostorima. Zato moramo da vodimo računa da sačuvamo sve ono što je naše, što smo čestito i pošteno stekli i da to predamo budućim naraštajima.

Kolega Palma je u svom izlaganju pomenuo kako naše ljude sa sela nazivaju seljacima i malo se zabrinuo zbog toga, a ja bih rekao, uglavnom se slažem sa Palmom u nekim stvarima, ovde smo se možda malo razišli, ja bih rekao i njemu i svima ostalima koji se sekiraju zbog toga što kažu da smo mi seljaci i seljački narod da se sve te pesme čuvenog našeg pesnika Desanke Maksimović, koja kaže: "Bilo je to u jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu". Pa, ona nas je u pesmu stavila i rekla da smo seljaci, da smo seljački narod i mi se sa tim ponosimo.

Balkanski ratovi, Veliki rat, Drugi svetski rat, muke posle rata, pa ko je pomogao Srbiji da preživi, da se prehrani? Pa, naši seljaci. I sa ponosom mi prihvatamo da smo seljaci, da smo seljani ili kako god hoće da nas nazovu ti koji misle da je to nešto loše. Ali, baš onako kako reče Palma, država mora da pronađe način da tim ljudima omogući da dostojanstveno žive od svog rada i da budu ono što priliči pravom domaćinu, jer oni su zbilja pravi domaćini, ljudi koji od svog rada stvaraju i za sebe i za državu.

Posebno me je obradovala činjenica da je država krenula, odnosno predsednik je rekao da kreće u borbu protiv mafije i kriminala. To je nešto sa čime moramo da se izborimo. Govorili su to i prethodnici pre mene i ja se u potpunosti slažem sa tim.

Što se tiče odnosa prema opoziciji, normalno je da opozicija ima drugačija mišljenja i drugačije stavove, ali mi ćemo da sukobljavamo činjenice i stavove, nećemo da se vređamo i da se svađamo, nego čiji su argumenti jači, taj neka pobedi.

Evo, recimo, nije ništa strašno prihvatiti neke stavove kolega iz opozicije. Ja sam saglasan i sa stavom koji je izneo i Martinović i kolega Glišić da je bi bilo dobro da postoji ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu, kao i sa Đukinim stavom da je trebalo naći mesta i za ministarstvo vera. Doći će vremena, to će da se ispravi u nekoj budućoj Vladi, ali je važno da i sada u ovom trenutku mi radimo na tim problemima i da ih rešavamo.

Pred nama su velike muke i veliki problemi vezani za očuvanje voda, za očuvanje rudnih bogatstava, vazduha, prostora našeg, jer mnogi pokušavaju, radi svog interesa, da nam to unište. Na sve strane vidite da Srbija ispada neka deponija, gde je otpada na hiljade tona. Niko ne vodi računa. Nismo vaspitani da čuvamo svoju okolinu. Seča šuma, mini hidroelektrane, to je sve ono što uništava Srbiju, a mi to nesvesno možda dozvoljavamo računajući, hajde mi smo tolerantni mi ćemo biti fini, kulturni i tako dalje.

Dolazimo u situaciju da tolerišemo neke koji ne misle dobro Srbiji, ali nas ubeđuju, pa morate da budete tolerantni, tolerancija mora da se u svim oblastima dešava i tako dalje. Oni hoće da nas dovedu u situaciju da se mi razbolimo od „stokholmskog sindroma“, da kao žrtva počnemo da volimo naše dželate.

E, ne može tako. Ne može Srbin stalno da bude tolerantan i da kojekakvu bagru toleriše i da im sve dozvoljava. Veliki Bulgakov ili Bulgakov, ne znam kakav je naglasak, ja sam sa juga, pa je kod nas to ovako malo drugačije, je rekao: „Doći će trenutak kada će stepen tolerancije dostići toliki nivo da pametnima bude zabranjeno da razmišljaju, da ne bi povredili osećanja budala“. E, nećemo to da uradimo, nego ćemo mi mudro i pametno da razmišljamo i radimo u interesu svoje zemlje.

Na kraju, pošto sam se šalio kada sam rekao 45 minuta, 45 minuta je školski čas, na kraju jedna poruka za sve kolege – čuvajte naše pismo i čuvajte naš jezik. Za početak sve vas molim nazivajte ovaj dom pravim imenom. Ovo je srpska Skupština i kada govorite o njoj kažite Skupština, manite parlament. Parlament neka ostane onima kod kojih se to tako zove. Hvala lepo.

Hvala, profesore, bilo je kraće od 45 minuta.
Sledeća je Samira Ćosović, ali ja ne vidim da je prisutna. Tu je, izvinjavam se. Hvala.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege i koleginice, narodni poslanici, s obzirom da je pred nama rasprava o Predlogu zakona o ministarstvima, ja ovom prilikom neću govoriti o već postojećim ministarstvima, već ću obratiti pažnju na nova ministarstva koja ovaj zakon predviđa.

Moram reći da se SDPS, koju predstavljam, suštinski i programski zalaže upravo za pitanja kojima će se nova ministarstva baviti, a naročito ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. O tome svedoče strateška dokumenta koja je SDPS usvojila i primenjuje ih u svom političkom delovanju.

Jedan od pomenutih dokumenata tiče se rodne ravnopravnosti, jer je za nas veoma važno veće prisustvo žena u političkom životu i na mestima odlučivanja, na republičkom, ali i na lokalnom nivou. U prilog tome ja ću reći da u našoj poslaničkoj grupi veći broj poslaničkih mandata upravo pripada ženama, da su brojne značajne funkcije na republičkom nivou, ali i na lokalnom nivou poverene ženama koje ih i uspešno obnašaju.

Podizanje kvote na 40% manje zastupljenog pola donelo je značajan pomak i omogućilo veće učešće žena u lokalnim i u Narodnoj skupštini. Mislim da kvote nisu dobre, ali sam takođe svesna da su neophodne sve dok se ne ostvare uslovi za ravnopravno učešće žena u političkom i javnom životu.

Smatram da novo ministarstvo, između ostalog, treba da se bavi i time da pronađe bolje i efikasnije mehanizme za uspešniju saradnju sa lokalnim telima, bilo da su to odbori, komisije ili saveti za rodnu ravnopravnost, a zbog svih onih žena koje na lokalu biju neke bitke za unapređenje položaja žena.

To znači da mora postojati poseban sektor u ministarstvu koji će se baviti ovom problematikom i kome se mogu obratiti predstavnici lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost, ali i predstavnici civilnog sektora da bi zajedno rešavali probleme i razvijali projekte čiji je cilj unapređenje položaja žena i rodne ravnopravnosti.

Ovo govorim i iz iskustva kao neko ko je u nekom prethodnom periodu vodio Odbor za rodnu ravnopravnost u opštini Prijepolje, kada smo imali više ideja za realizaciju projekata koji se bave unapređenjem rodne ravnopravnosti, ali nismo imali dovoljno podrške, dovoljno informacija, a posebno dovoljno finansija da te projekte i sprovedemo.

Mi iz SDPS, naravno, radićemo i na tome da se zakonska regulativa, koja se bavi ovim pitanjem, unapredi, jer opšte je poznato da se demokratičnost svake zemlje meri upravo pravima koja ostvaruju u nekoj zemlji nacionalne manjine, ali i osetljive grupe u društvu.

Što se tiče formiranje ministarstva za brigu o selu, smatram da je to snažan iskorak ka revitalizaciji i osnaživanju sela. Trenutna situacija u selima Srbije nije ni malo zadovoljavajuća. Navešću primer opštine Prijepolje, prema popisu iz 2011. godine, u 30 sela živi manje od 50 stanovnika, prosečna starost stanovništva je preko 60 godina. U seoskim školama koje su brojale preko 100 učenika više se ne čuje školsko zvono. Slična situacija je u celoj Srbiji. Zato je potrebno da se donesu uredbe i mere koje će oživeti selo i zadržati, a i vratiti mlade ljude u seoske sredine. Potrebno je od sela napraviti atraktivnu sredinu za mlade ljude, vodeći računa da bez dobre infrastrukture, digitalizacije, udruživanja, održivog razvoja, očuvanja prirodnih resursa uz brigu o životnoj sredini, nema zadržavanja mladih ljudi i povratka mladih na selo.

Cilj budućeg ministarstva treba da bude i da uspostavi mehanizme koji će omogućiti da zapuštene ruralne sredine krenu putem ka modernim selima Srbije. Verujući da će postojeća i novoformirana ministarstva doprineti razvoju i unapređenju sektora koja će pokrivati, SDPS će podržati Predlog zakona o ministarstvima. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeća na redu je Jelena Žarić Kovačević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle konstituisanja Narodne skupštine i posle izbora predsednika Skupštine, logično je da se pred nama nađe i Predlog zakona o ministarstvima. Očekujemo i da formiramo Vladu u narednih nekoliko dana i mislim da je ovo dobra prilika da se podsetimo rezultata, dobra je prilika da podvučemo crtu, ali isto tako i da govorimo o nekim ciljevima čijem ćemo ispunjenju težiti kako bismo mogli Srbiju nastaviti da vodimo napred.

Do sada su SNS i Aleksandar Vučić, koji je predsednik te stranke, pokazali da su rad, ozbiljnost i marljivost osobine onih ljudi koje je ta stranka delegirala da vode Vladu Srbije ili da budu članovi Vlade.

Želim da čestitam svom kolegi Vladimiru Orliću i sasvim sam sigurna pošto smo predložili Vladimira Orlića za jednog od potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije da ćemo istim tim smerom ići i dalje, da predlažemo vredne i marljive ljude koji zaslužuju da budu na tim funkcijama, jer to za njih znači samo veću odgovornost.

Uvek volim da se vratim na neki prethodni period i na rezultate, jer iza vlasti koju predvodi SNS stoje isključivo rad i rezultati. Možemo da nabrajamo duže vremena rad i rezultate koji stoje iza nas, ja ću samo pomenuti nekoliko. Svedoci smo, naravno, novih stotina kilometara autoputeva, novih obdaništa, škola, kliničkih centara, renoviranih ustanova kulture. Svedoci smo velike borbe protiv kriminala i korupcije, svedoci smo stabilnog budžeta, sada su plate i penzije ne samo stabilne, već se i povećavaju, svedoci smo najniže stope nezaposlenosti koja se sada kreće negde oko 7% u modernoj istoriji Srbije.

Prema tome, evidentno je da u svim oblastima iza vlasti koju predvodi SNS stoji isključivo rad i rezultati. Tako je i sa Narodnom skupštinom.

Narodna skupština je u proteklom periodu donela mnogo zakona i mnogo odluka koje su važne, pre svega za građane naše zemlje i ja sam sigurna da ćemo mi i nadalje nastaviti da unapređujemo naš zakonodavni sistem, ali isto tako i da sprovodimo politiku kojoj su građani dali veliku podršku na poslednjim izborima.

Danas je pred nama Predlog zakona o ministarstvima, ja ne bih govorila o svim ministarstvima koja su predložena. Samo ću zbog javnosti ponoviti tri nova ministarstva koja stoje kao predlog, dakle, ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i ministarstvo za brigu o selu.

U prethodnom periodu smo mogli da vidimo da je Vlada Srbije radila na unapređenju svih oblasti, ali i ovih oblasti, obzirom da nisu postojala ta ministarstva, na taj način što je donosila uredbe ili donosila neke mere, predlagala izmene i dopune već postojećih zakona i u tome se već vidi opravdanje za postojanje ovakvih ministarstava, da bi se oni na detaljniji i sistematičniji način bavili ovim pitanjima i svim problemima koji mogu da se jave u ovim oblastima.

U tom smislu, mi možemo da danas govorimo i o programu od 2020. do 2025. godine, gde će za mene posebno veliki značaj imati ministarstvo za brigu o selu, s obzirom na to da sam i odbornik u Gradskoj opštini Crveni krst u Nišu koja ima 23 sela, a od kojih u 19 sela postoje veliki problemi sa vodom, kanalizacijom i nekim drugim stvarima. Međutim, ja ću diskusiju o tome ostaviti za trenutak kada će pred nama ovde biti predsednik Vlade, odnosno predsednica Vlade i članovi Vlade, pa ću nešto detaljnije tada govoriti.

Na kraju, želim samo da konstatujem da nas podrška građana svakako obavezuje da nastavimo sa reformama, da omogućimo građanima Srbije da žive i rade u jednoj uređenoj zemlji, u Srbiji koja će moći, a mislim da već može da parira najrazvijenijim zemljama Evrope i sveta.

Na kraju, želim da kažem da će naravno poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu podržati Predlog zakona o ministarstvima o kome danas raspravljamo u načelu. Hvala.