Hvala gospodine Dačiću.

Kao izvestilac skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu i lokalnu samoupravu, želeo sam da kažem par reči vezano za ovaj zakon. Pozivam vas, naravno, da glasaste za njega. Zakon o ministarstvima kao i pre formiranja svake Vlade menja se u određenim stvarima u zavisnosti šta Vlada proklamuje kao svoj cilj. Moram da istaknem da mi je nešto veoma važno, jedno ministarstvo, na primer koje se uvodi, a mislim da dugo nismo imali prilike da govorimo o srpskom selu, mislim da je veoma važno da uvedemo ministarstvo koje će brinuti o srpskom selu.

Ono što meni smeta i to ću pokušati u najkraćem crtama da kažem vezano za sam ovaj zakon i uopšte za formiranje čitave Vlade, a svakako ću u daljoj polemici tokom rasprave o tome govoriti, a to je natpisi u medijima o samom formiranju Vlade. Znate, predsednik Srbije Aleksandra Vučić je proklamovao nekih šest ciljeva, veoma važnih za ovo društvo, za ovu državu. Mi nismo ni svesni sa čim ćemo se suočavati u nekom narednom periodu, sa kojim poteškoćama.

Ono što je strašno o tome niko ne piše. O tome niko ne govori i plašim se da smo kao društvo oboleli zato što jedino što nam je bitno i što mediji pišu, a to je ko će na koje mesto, kao da je to najvažnije koja će ličnost zauzeti neko ministarsko mesto. Koga bre ljudi briga za to! Valjda se gleda ko je sposoban da nešto uradi, ko ima neku stručnost da negde nešto učini, da je dovoljno operativan, da može nešto da doprinese državi. Ne, mi samo pričamo o tome ko će zauzeti koje mesto, kojoj stranci nešto pripada, ko će da uzme neki resor.

To je ono što smo posle 2000. godine nažalost, nasledili i nažalost i danas se to preslikava. Znam koliko je teško formirati Vladu i svakome negde nešto udovoljiti zato što svako smatra da je bogom dan i najbolji na svetu, samo on da bude ministar. Još šta mi je strašnije kad vidim kad podmeću jedni drugima u medijima, pa da bi izvršili pritisak onda kažu, daju nekom novinaru, pa kažu – ja ću biti taj ministar, ovog drugog ćemo da sklonimo i tako dalje, ne govorim o ovim ambasadama koje malo-malo pa pokušavaju da pritiskaju, da stave negde nekog svog čoveka i slično.

Zato sam se javio, zato što se iskreno nadama da kada budemo u nedelju saznali koga će gospođa Brnabić predložiti ovde, da to neće biti oni koji malo-malo pa stave u novine ili na neki od portala svoj lik kako su oni jedini bogom dani da budu ovde ministri, nego da će to biti nešto sasvim drugačije. Sam Zakon o ministarstvima nam daje široku mogućnost da možemo da zaista imamo kvalitetne ljude, dovoljno operativne i dovoljno obrazovane i svakako ljude sa velikim političkim iskustvom koji će moći negde nešto da urade.

Još jednom ponavljam, uopšte nije važno koja stranka će koji resor uzeti, nego je mnogo važnije koji ministar zna nešto da uradi za ovu državu i za ovaj narod. Hvala vam puno i pozivam vas da glasamo za ovaj zakon.

Zahvaljuje, gospodine Đukanoviću.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević, izvestilac Odbora.

Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravljao je Predlog zakona o ministarstvima koji je podnelo 167 narodnih poslanika poslaničke grupe „ Aleksandar Vučić – za našu decu“ i kao što smo naveli u izveštaju koji smo uputili Narodnoj skupštini smatramo da isti predlog jeste u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije. Dalje u diskusiju ću se detaljnije osvrnuti na taj predlog, sada samo podnosim izveštaj kao izvestilac Odbora. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Molim vas da li neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi da se obrati?
Reč ima Dragan Marković Palma, nije preko veze nego se prvi prijavio.

Hvala vam.

Poštovane dame i gospodo, posebno želim da pohvalim predlog da se ubace još tri ministarstva, a da jedno od ta tri bude, kako pomoći selu.

Imajući u vidu da ministar poljoprivrede ima dosta posla i da ne može da obiđe svako selo i da vidi šta to sve nedostaje selu i poljoprivrednim proizvođačima, ja ne koristim termin „seljaci“, možda smo mi veći seljaci od samih poljoprivrednih proizvođača, to je uvreda za poljoprivrednika, i da ne koristimo poljoprivrednike samo u izbornoj kampanji i, evo, hvala bogu, danas je na dnevnom redu.

Najpre moramo da vidimo kako da zadržimo poljoprivrednike i one građane koji žive na selu. Naime, 86% sela u Srbiji nestaje, odlaze mladi ljudi, u gradove, u neke druge države, iz razloga što ranijih godina cena poljoprivrednih proizvoda i ono što su njihove porodice proizvodile, tu mislim na vreme od pre 7-8 godina, nisu bile zadovoljavajuće za uloženi rad i trud i obaveza, ono što se zove struja, infostan, potrošačka korpa itd.

Nekada, do pre 10 godina, odnosno 2000. godine, ko je imao 20 krava u štali danas nema ni jednu. Ne zato što taj poljoprivredni proizvođač, gospodin, ne želi da radi, već je svake godine ostajao bez jedne krave, ili dve, zbog razlike u ceni inputa, ukoliko mora i da uzme zemlju u zakup i da kupi seno, kukuruz i sve ono što je vezano za ishranu stoke.

Mi moramo da vidimo kako da pomognemo tim poljoprivrednim proizvođačima, najpre da se stvore uslovi da nema razlike kako se živi u gradu i na selu, da autobus ima ujutru od 5 do uveče do 11, kako bi mogli ne samo poljoprivredni proizvođači već i članovi porodice da odlaze u grad i opštine kojima pripadaju, da se pomogne poljoprivrednom proizvođaču. On ne traži bespovratne pare ako ništa ne radi. Poljoprivredni proizvođač traži sigurnog kupca, zagarantovanu cenu i da mu država kaže šta da seje sledeće godine. Jer, gospodin poljoprivredni proizvođač nema statistiku o uvozu i izvozu poljoprivrednih proizvoda, šta se uvozi a šta se izvozi.

Ja sam ranijih godina govorio da mi treba da tražimo kada se otvaraju neki veliki marketi u Srbiji da 80% proizvoda u rafovima tih marketa upravo budu srpski proizvodi. Naravno, zbog ranijih godina i nekih potpisanih sporazuma i obaveza koji su iz godine u godinu štetili poljoprivrednim proizvođačima do danas ne možemo da vratimo.

Treba malo da se obrati pažnja i na one dilere žita i pšenice. Nije tu država kriva što je cena žita poslednjih 12 godina, dame i gospodo, od 16 do 18 dinara. Prethodna vlada je od 2012. godine povećala subvenciju, ne samo za poljoprivredne proizvođače, one koji se bave poljoprivrednom kulturom, već i za nabavku traktora, priključnih mašina i to je od velike pomoći za poljoprivredne proizvođače.

Ko je najugroženiji na selu? Proizvođači mleka. Znamo da bez mleka ne možemo da čuvamo decu i da se mleko koristi skoro 70% za ono što se zove ljudska ishrana. Oni imaju problem sa kupcima, sa nakupcima i treba da vidimo kako da se garantuje cena poljoprivrednom proizvođaču, koliko će jedna litra mleka koštati, da on zna i da ne može masnu jedinicu da mu određuje kupac ili onaj što dođe cisternom ispred kapije poljoprivrednog proizvođača i da kaže – tebi nije 4651, nego ti je 2,5 ili 2,7, te mu skoro 50% smanji cenu koštanja onog što se zove litar mleka. I tu mora da vidi država kako da pomogne i da spreči te nakupce i kupce koji po 10 puta većoj ceni prilikom prerade naplaćuju taj znoj srpskog gospodina zvanog poljoprivredni proizvođač.

Danas je mnogo teško živeti na selu. Prvo, moramo da stvorimo uslove u infrastrukturi. Da znate, dame i gospodo, preko 40% sela u Srbiji nema asfalta, nema dom kulture, a da ne govorim o vodi, itd. Hvala bogu, predsednik Srbije je najavio da će biti u svim selima sve ono što je vezano i za kanalizaciju i za vodovodnu mrežu.

Ali, ako mi ne stvorimo uslove, da nema najmanje dva sportska terena u selu, teren za velike sportove, teren za male sportove, dom kulture, ambulanta, pošta, penzionerski klub, kulturno-umetničko društvo, onda ne možemo da očekujemo kako ćemo da zadržimo te mlade ljude na selu i da oni žive od svog rada.

Sve ovo govorim kao neko ko živi na selu i znam šta je muka poljoprivrednog proizvođača, jer on jednom godišnje dolazi do para, od kukuruza, od pšenice, od deteline. Od prasadi dolazi dva, dva i po puta godišnje se svinja prasi. Ali, isto tako, ja ne znam ko će biti ministar za razvoj sela, taj gospodin mora sve to da zna i da zna šta je muka i problem poljoprivrednog proizvođača.

Veoma je važna kultura, zadržati kulturu na selu. Ali, ne samo da kažemo – evo vam prostorija u školi, pa tu neka kulturno-umetničko društvo vežba. Kulturno-umetničko društvo mora da se poštuje. Ako je Unesko priznao srpsko kolo kao kulturnu baštinu, onda mi moramo da zadržimo srpsku kulturu na selu i da na neki način stvorimo uslove tim mladim ljudima da se bave kulturom i da imaju gde da proveru vreme. Oni koji su talenat za sport, da se bave sportom, oni koji imaju neke druge talente, da im se pomogne.

Tako da, dame i gospodo, dobar je predlog i konačno da se selo pita, što bi rekao naš narod, preko ministra i tog novog resora i da država nastavi u kontinuitetu da pomaže kada je u pitanju subvencija.

Šta je još problem? Problem je što danas momci na selu se teže i sporije žene od momaka koji žive u gradu, zato što neće devojke da idu u selo i da žive u selu. Ako mi stvorimo sve te uslove, imaju vodu, gas, kanalizaciju, dom, sportske terene, autobus, više prodavnica, onda ćemo da zadržimo pažnju i da kažemo – evo, vidite, imate sve uslove da živite kao i oni što žive u gradu.

Da selo ne služi tzv. gospodi gradskoj. Svako od nas je možda sebe uhvatio više puta da ode u selo kod oca ili majke ili kod rođaka, ako su daleko bilo otac i majka stari pa su umrli, da ti napuni neku kesu, jer pravi srpski domaćin, kad odeš kod njega, on te ne ispraća na kapiju da odeš bez da te posluži i da ti nešto pošalje. I da nam ne služe gospoda poljoprivredni proizvođači samo za to.

Mi sada u proseku na selu imamo između 8% i 15% neoženjenih i neudatih, ali više neoženjenih muškaraca, preko 35 godina starosti. Šta očekuju njihovi roditelji? Najveća radost je da udate ćerku, da oženite sina, da postanete deka i baka, jer to je smisao života, ali smisao života je upravo da stvorite uslove, da se radi i da od svog rada svako može da živi.

I mi koji radimo ovde u parlamentu da znamo da poljoprivredni proizvođač nema topli obrok, nema regres, nema bolovanje, nema ništa. Ako ne radi, sam ne izađe, ako zakasni da pokupi seno na njivi, padne kiša, džabe je radio te godine. Jedna elementarna nepogoda, u jednoj godini treba poljoprivrednom proizvođaču tri godine da se vrati da pokrije ono što je uložio te godine kada je bila elementarna nepogoda.

Na našu sreću ili nesreću sve manje ima elementarnih nepogoda, ima onih koji se bave povrćem, imaju i protivgradnu zaštitu, ali poljoprivredni proizvođač običan ne može sebi da priušti i da ulaže u nešto što nema, jer on mora da ulaže od para koje je zaradio. Tako da, mnogo je teško danas živeti na selu, velika je razlika između građana koji žive na selu i u gradu.

Još jednom, pošto sigurno znam da je ovo predložio Aleksandar Vučić, želim da mu čestitam na ovom predlogu, jer on obišao svako selo i video kako se živi na selu.

Mladi, i sada ovaj resor koji je vezan za borbu protiv bele kuge itd, možda je trebalo još jedno ministarstvo da se uvede, a to je ministarstvo za školski sport. Zašto za školski sport? Mi imamo najbolje talente po školama, ali te talente neko treba da prati, da ih usmeri, razumete? Deca se rode sa talentom 15%, a 80% radom i trudom dođu do pravog profesionalca, ukoliko neko radi sa njim, ili ga neko pronađe.

Ja sam u Jagodini uveo školska takmičenja, odnosno međuškolska takmičenja. Verujte mi da više publike ima kada se deca osmog razreda, jedne i druge škole takmiče u košarci, malom fudbalu, stonom tenisu ili odbojci, nego publike koja dođe na stadion da gleda veliki sport, odnosno veliki fudbal.

Gledajte „Zvezdu“ i „Partizan“, pa hajde sada da pitamo svakoga od nas, ja ne znam, ko su igrači Fudbalskog kluba „Crvene zvezde“ i „Partizana“? Nemamo pojma! Pa stranci. Nemam ništa protiv stranaca, hajde jadan ili dva stranca, ali ti prodaš odmah igrača, ono što je talenat, nekom drugom i taj kada dođe da igra za Srbiju, sapliće se, kao baba Mileva, čuva noge, jer kada se vrati tamo u taj klub, da ne ostane bez velikih para. To ministarstvo nam strašno nedostaje.

Da vam dam još jedan podatak, deca ne idu na fizičko. Hej, pa najviše smo voleli fizičko u školi, ne idu. Ali, ako kažemo - vi koji osvojite prvo mesto u fudbalu idete sedam dana na more; vi koji osvojite prvo mesto u košarci dobićete trenerke i po pet hiljada dinara. Ljudi, ne pričam ovo kao demagog, ja sam kupio prvi klizalište u Srbiji i deca svake godine se takmiče i od prvog do 10 mesta dobijaju pare: 5.000, 10.000. 20.000 i to su njihove prve pare koje su zaradili preko sporta.

Da se vratim ponovo na fudbalske klubove, i „Zvezda“ i „Partizan“, znači to niko ne zna sada da mi sada nabraja, hajdemo košarku, ne gledam više košarku, kao sportista koji je bio militantni sportista, ne gledam. Šta da gledam? Koga? Ko igra za „Zvezdu“? Ko igra za „Partizan“? Mi smo nekada bili prvaci sveta i Evrope i u košarci, i u fudbalu itd.

Molim da ovi ostali resori, koji su vezani i za sport, i za omladinu, i za prosvetu da malo veću pažnju posvete upravo školama. To je baza ljudi.

Zašto "Bern", zašto "Atletiko", zašto "Barselona" imaju mlade igrače dobre? Zato što imaju bazu, ali ta baza mora da se neguje, ta baza mora da ima koristi. Nastavnik iz osnovne škole koji napravi dva dobra sportista, on mora da bude privilegovan da ima određenu novčanu nadoknadu.

Nažalost, nema ljubavi više prema sportu. Ljubav kratko traje. Interes. I zato što je interes na prvom mestu zato "Zvezda" i "Partizan" i dan danas duguju ogromne pare, iako su igrali za Ligu šampiona i Ligi Evrope.

Nema ljubavi, ne postoji, samo interes. Zašto? Zato što nismo od malih nogu mi pravili bazu po školama, na selu i tako dalje. Šta će deca na selu da rade? Nemaju gde da idu preko dana ako ne idu u školu, da ne ponavljam, juče sam pričao da sam protiv toga da srednja škola sedam dana ide u školu, a sedam dana ne ide, to je za mene čudna stvar. Ako otac i majka kažu - hoću moje dete da ide u školu, pa ko si ti da više voliš tuđe dete od samih roditelja? Kako će ta deca sutra da budu dobri đaci, eksperti i tako dalje?

To je moje mišljenje. Ne želim nikoga da ubeđujem i da kažem - ja sam političar opšte prakse. Nisam političar opšte prakse. Struka je to tako rekla.

Vidite, mi svi imamo maske. Dokle ćemo da ih nosimo? Mi poslanici možemo da nosimo maske, ali idite u škole, deca neće da nose maske.

Šta sam time hteo da kažem? Mi moramo da živimo sa koronom da radimo. Da zamolim one koji sat i po drže konferenciju, sat i po pričaju o koroni, sat i po hoće da me ubede da me je donela roda, a da me nije rodila majka. Psihički uništavamo građane Srbije na taj način.

Želim da se posebno zahvalim doktorima, lekarima, svaka im čast! Radili su celo leto u onim kombinezonima, pomagali, mnogo života spasili, ali ovo je nešto što je ceo svet zakačilo.

Država neće imati više para da da tri puta po 30.000 i dva puta po 18.000 fabrikama koje ne rade. Već se dešava da 30% zaposlenih u velikim fabrikama, velikim gigantima ne rade ili je otišao u karantin zato što kolega ima temperaturu i njih 30 je otišlo u karantin. Razumete?

Mi u parlamentu treba da se izborimo da se uradi neka anketa u Srbiji i da se pitaju građani šta da rade. Meni je bila čudna odluka - penzioneri od tri do šest ujutru idu u kupovinu. Ne zna se da li je teže penzionerima ili onima što rade u radnjama. Što ti penzioneri nisu išli u nabavku uveče od pet sati je bio policijski čas, od pet do osam, zato nam treba životna praksa, životno iskustvo. Upravo ovaj parlament služi i da mi predložimo i da kažemo - ljudi, mi živimo u preko sto gradova i nije u svakom gradu isto. U onim gradovima gde je povećan stepen rizika i prednjače po broju zaraženih, u redu, u tim gradovima i da se poštuju sve te mere, ali na primer, u Jagodini 38 dana nema nijedan građanin da je pozitivan ili da je zaražen od korone.

Kada je bila preporuka da ne rade zelene pijace, u Jagodini je radila zelena pijaca. Iz cele pijace su dolazili kupci, proizvođači iz cele Srbije, a nijedan se nije zarazio. Vašar - 10.000 ljudi u Jagodini, nijedan se nije zarazio. Akva park - 6.000 ljudi jedne subote, nijedan se nije zarazio. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Pre nego što dam reč sledećem šefu poslaničkog kluba, dozvolite mi, poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, da vas obavestim da će Narodna skupština danas raditi, verovatno, pošto to ne znamo sada, neophodno je da donesemo tu odluku da postoji ta mogućnost da ćemo radi i posle 18 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Drugo, želim odmah da vam kažem da će pauza biti od 14.00 do 15.00 sati danas.
Treće, želim odmah da vam kažem i da vam najavim da ćemo danas po završetku rasprave imati glasanje povodom ovih tačaka dnevnog reda o kojima neće biti rasprave u pojedinostima. Znači, to su dve tačke dnevnog reda koje se tiču izbora Republičke izborne komisije i zamenika generalnog sekretara, tako da molim sve šefove klubova i poslanike da to sve imaju u vidu što sam rekao, i kada je reč o radu posle 18.00 sati i o pauzi u našem radu i o najavi za glasanje.
Ovo što sam rekao za pauzu, to govorim samo zbog toga što je bitno da postoji red. Počinjemo u 10.00 sati. Zna se od kada je pauza, svakoga dana od 14.00 do 15.00 sati kada radimo.
Nastavljamo dalje ako ima potrebe posle 18.00 sati, i da bismo mogli da planiramo svoje aktivnosti.
Ovo sada govorim što mi nisu napisali, pa zato moram da istaknem.
Želim da kažem da će svi potpredsednici Skupštine predsedavati sednicama Narodne skupštine po unapred utvrđenom redu i to bi isto trebalo da omogući da ova Narodna skupština bude dom gde ćemo da negujemo i međusobnu toleranciju i međusobnu odgovornost za funkcionisanje i dostojanstvo našeg parlamenta.
Idemo dalje. Po pravilima koji ovde postoje, prvo se daje reč najmanjim poslaničkim grupama.
Znači, kako je sada lista prijavljenih, dajem sada reč Enisu Imamoviću, koji govori u ime poslaničke grupe Ujedinjena dolina - SDA Sandžaka.
Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Na početku želim da kažem da poslaničke grupa Ujedinjena dolina - SDA Sandžaka neće podržati ovaj predlog zakona.

I ovaj zakon i ovaj saziv, nažalost, je krenuo po hitnom postupku. Četiri meseca ste čekali da bi Zakon o Vladi stavili po hitnom postupku i mi smo opet primorani da ozbiljnu analizu ovako ozbiljnog zakona, a zatim amandmane i diskusije pripremimo za 24 sata.

Šta se radilo četiri meseca ako nije Zakon o Vladi, a vidimo da nije? Ako krenemo redom, vidimo da se ovim zakonom, a naročito novim ministarstvima niste bavili nešto previše studiozno.

Već na prvi pogled, ovaj predlog zakona ne predviđa zadatke za Vladu koji pružaju adekvatan odgovor na realno stanje u kome se danas nalazi naše društvo i na izazove i probleme sa kojima se suočavaju svi naši građani, a posebno kada su u pitanju pripadnici manjinskih naroda.

Mi kao društvo, ali i kao institucija parlamenta, iz samo Vučiću znanih razloga, nakon izbora smo bili u jednom dugotrajnom vakuumu, te ako ništa drugo, barem smo očekivali da vladajuća većina u ovih nešto više od četiri meseca iskoristi vreme da napiše ozbiljan i studiozan Predlog zakona o Vladi koji uvažava novu realnost i koji daje odgovore na probleme sa kojima se danas suočavaju naši građani, ali i ostatak sveta.

U ovom predlogu se kaže da će ministarstvima kojima je promenjen delokrug u roku od 30 dana od stupanja na snagu ovog zakona, dakle dat im je rok da se konsoliduju, što znači da će oni imati još mesec dana manje da rade u punom kapacitetu, s obzirom da je ovoj Vladi ograničen rok trajanja do maja 2022. godine. Šta oni tačno imaju vremena da urade za građane Republike Srbije?

Nažalost, u ovom predlogu zakona na možemo videti nijednu nadležnost ni u jednom ministarstvu koja posebno tretira suočavanje sa zdravstvenim, ekonomskim, socijalnim i svim drugim posledicama nastalim zbog pandemije, koja evidentno ostavlja i dubok trag na sve aspekte života, a u prvom redu ugrožava i same živote naših građana. Mnogi životi su bili, nažalost, pa i danas jesu, ugroženi. Mnoge živote smo i izgubili.

Ono što je, takođe, ugroženo kako pandemijom, tako i politikom ovog režima jeste sloboda u mnogim njenim oblicima.

Mi ćemo sa nekoliko amandmana pokušati da ovaj Predlog zakona o Vladi ispravimo. U tom segmentu ćemo i predložiti da zajednički zadatak svih ministarstava bude da u okviru svog delokruga razmatraju posledice pandemije, te da u skladu sa svojim nadležnostima predlažu mere za efikasno otklanjanje ili umanjivanje štetnih efekata, da rade na edukaciji građana i preduzimaju odgovornost za preduzete mere iz svojih nadležnosti.

Gospodo, parlament u situaciji ne sme zabijati glavu u pesak. On mora davati odgovore na pitanja koja danas muče naše građane.

Gledano sa aspekta građana pripadnika bošnjačkog i albanskog naroda, ovaj zakon o Vladi ne pruža nikakvo konkretno rešenje za brojne nagomilane probleme sa kojima se suočavaju Bošnjaci i Albanci u Srbiji.

Najavom formiranja Ministarstva za ljudska i manjinska prava očekivali smo da će se u njemu predvideti efikasni mehanizmi i uspostavljanje konkretnih mehanizama koji će, između ostalog, osigurati adekvatnu zastupljenost Bošnjaka i Albanaca u policiji, sudstvu, tužilaštvu i drugim držanim organima sa javnim ovlašćenjima.

Predlagač je naročito ovo morao imati u vidu zbog činjenice da je u svim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama upravo ovaj problem podvučen, dakle - pripadnost, odnosno zastupljenost Bošnjaka i Albanaca u državnim organima sa javnim ovlašćenjima. Ovo je naročito izraženo u gradovima u Sandžaku i Preševskoj dolini.

S obzirom da u ovom ministarstvu nije predviđen ovakav mehanizam, postavlja se pitanje zašto u konkretnim ministarstvima – policije, pravde, nije predviđen mehanizam i nije predviđen zadatak koji će se baviti uspostavljanjem nacionalne strukture zaposlenih sa nacionalnom strukturom stanovništva.

Međutim, ne završavaju se tu razlozi zbog kojih mi nećemo glasati za ovaj zakon.

Ako pogledamo ovaj zakon iz ugla nacionalnih veća, dakle nacionalnih saveta nacionalnih manjina, vidimo da on radi na daljoj degradaciji ovih organa manjinske samouprave i ovih institucija koji predstavljaju gotovo trećinu građana naše zemlje.

Želim da vam skrenem pažnju, a ujedno i da upoznam javnost, da se nacionalni saveti, odnosno nacionalna veća biraju na direktnim izborima na isti način na koji se biraju i narodni poslanici u ovom parlamentu.

Nacionalna veća predstavljaju najviša predstavnička tela nacionalnih zajednica koje žive u ovoj zemlji. Zbog toga za nas je potpuno neshvatljivo i neprihvatljivo da ti organi budu tretirani na bilo koji drugi način, do organi manjinske samouprave.

Ovaj predlog zakona, kao što sam rekao, međutim, nastavlja dalju degradaciju i pokušaj da se nacionalni saveti svedu na nivo udružena građana ili nevladinih organizacija i ako, ponavljam, za razliku od njih nacionalna veća se biraju na direktnim i slobodnim izborima.

Zbog toga izbori za nacionalne savete, kao i finansiranje i organizacija rada nacionalnih saveta mora ostati u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, te smo s toga mi predložili amandman po kojem ovaj naziv ministarstva menja se i kaže da će to ubuduće biti Ministarstvo državne uprave, lokalne i manjinske samouprave.

Ostali poslovi kao što je do sada bio slučaj mogu biti u nadležnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava, s obzirom da su bili prethodno u nadležnosti Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

Takođe smo predložili i da se ministarstvo za brigu o selu, zbog svoje srodnosti i zbog, maltene, identičnog opisa poslova pripoji ministarstvo za brigu o porodici, demografiju i brigu o selu. Na taj način ministarstvo koje se bavi demografijom biće u prilici da sistemski organizuje projekte i mere za ravnomerno razvijanje i unapređenje demografske slike kako u gradovima i opštinama, tako i u selima i da to bude sistemsko rešenje.

Iz ovih razloga detalje ćemo raspravljati u raspravi o pojedinostima i predloge koje smo iznosili ćemo dalje obrazlagati kada budemo razgovarali o amandmanima. Ovo su neki od najvećih razloga zbog kojeg mi nećemo podržati ovaj zakon o Vladi, jer ne vidimo se ovim zakonom pred buduću Vladu stavljaju zadaci koji trebaju da doprinesu unapređenju i poboljšanju života građana koji žive u Sandžaku, Preševskoj dolini, ali i čitavoj Srbiji i zbog toga mi nećemo, kao što sam rekao, glasati za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Predstavnik poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije, Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, pre svega, želim vama da čestitam to imenovanje i da vam poželim da radimo dobro u interesu svih građana Republike Srbije i nastavimo napredak i naš put ka EU.

Nema sumnje da su dva krucijalna problema sa kojima se danas susreće Srbija, pre svega, fenomen nedovoljnog rađanja u Srbiji i sa druge strane, izraženo iseljavanje ljudi iz naše zemlje.

Nažalost, u Republici Srbiji već duže vreme broj umrlih premašuje broj novorođenih u toku jedne godine. Sa druge strane, udeo mladih je sve više, odnosno nizak, a udeo starijih postaje sve veći u našoj populaciji.

Broj novorođenih u 2019. godini po onome što je objavio Zavod za statistiku iznosi 64.399 novorođenih, dok je umrlih bilo 101.458. Znači, postoji negativan priraštaj i praktično gubitak od 37.059 ljudi svake godine.

U modernom svetu teži se povećanju fertiliteta pozitivnim, podsticajnim, s podsticajima, što je jedini održivi odgovor na ovaj zaista značajan problem. Stručnjaci projektuju da za prostu zamenu generacija u Srbiji je potrebno da od ukupnog broja žena koje rađaju na kraju reproduktivnog perioda 11% bude onih koji imaju samo jedno dete, 44% bude onih sa dvoje, a 45% bude onih koji imaju troje živorođene dece.

Za rezultate uz sve podsticajne mere zaista je potrebno vreme i to je jedino u čemu se stručnjaci slažu. U decenijama se računa samo procena onih pozitivnih stvari i podsticaja koje jedna država čini.

Jedina svetla tačka u ovom problemu jeste upravo pominjani region Sandžaka koji, moram naglasiti, sa svojim gradovima kao što je Novi Pazar i Tutin, predstavlja najmlađu populaciju i najmlađe gradove u Evropi sa prirodnim priraštajem od 14,6% što je najviše u Evropi i zaista taj veliki ljudski resurs jeste ogromno blago koje ova država ima u vrednim mladim, obrazovanim ljudima koje ova država treba da uposli i iskoristi na pravi način.

Upravo je to i jedan od političkih principa političke partije koju ja zastupam i koju pokušavam da ostvarim u ovoj Vladi i koju mi rešavamo korak po korak, a to je ravnomerna zastupljenost Bošnjaka, Albanaca i drugih nacionalnih manjina u državnim institucijama i to je nešto na čemu se radi.

Mi smo, gospodo, kao parlament Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom omogućili jednu od najvažnijih stimulativnih mera koju može jedna država dati jednoj porodici, a to je finansijska nadoknada gde smo izdvojili nadoknade za prvo dete od 240 hiljada dinara ili deset hiljada godišnje za treće dete, milion i 440 hiljada ili 12 hiljada mesečno i za četvrto dete dva miliona i 160 hiljada ili 18 hiljada mesečno, što moramo se složiti su ozbiljne cifre. To je uz zagarantovanu nadoknadu zarade porodiljama od dve godine dok su na bolovanju.

Potom, jednokratnu pomoć od 100 hiljada dinara pri rođenju prvog deteta, pet hiljada dinara koje dobijaju za kupovinu opreme detetu kao paušal, jedan od najvećih vidova pomoći koju daje jedna država svojim stanovnicima bilo gde u svetu na zemljinom šaru.

Mi u SDP smo još u programu iz 2007. godine naglasili da se imperativno zalažemo za proširenje brige o deci i jednakim mogućnostima svakog deteta, za obezbeđivanje punog iznosa neto plate tokom trudničkog bolovanja, za obezbeđivanje sigurnog sticanja stana porodicama mladih, za kreiranje paketa podrške samohranim roditeljima, za zbrinjavanje žrtava nasilja u porodici i razvijanja sistemskog odgovora na ovaj problem, za uvećanje dečijeg dodatka za veći broj dece, za pospešivanje hraniteljstva dece bez roditeljskog staranja itd. U svom glavnom političkom programu SDP još 2007. godine smo jasno zacrtali ove ciljeve i na njima insistiramo u našoj koaliciji i čini mi se da smo puno toga od ovog nabrojanog uradili i ostvarili.

Naravno, moramo da naglasim, sve smo ovo uradili uz jednu dobru saradnju, nekada i inicijativu našeg najvećeg koalicionog partnera u sadašnjoj vlasti, vladajućoj vlasti, tako da formiranje ministarstva koje će se brinuti o porodici, demografiji vidimo kao izuzetan nastavak jednog ozbiljnog rada koji trebamo nastaviti i umnogostručiti.

Trend iseljavanja iz Srbije. Zaista veliki problem. U poslednje vreme po masovnosti podseća na ono iz devedesetih godina prošloga veka i tada su ljudi iz Srbije bežali zbog ratova, sankcija, hiperinflacije, međunarodne izolacije iz zemlje.

Međutim, danas ništa od toga ne postoji, čak šta više, Srbija je kandidat za članstvo u EU, Srbija dobija stalne pohvale o ekonomskoj stabilizaciji i ekonomskim reformama, ali iseljavanje se i dalje nastavlja.

O razlozima zbog kojih ljudi napuštaju Srbiju, ali reći ću ne napušta se samo Srbija, već i sve zemlje u okruženju, rađeno je mnogu studija i one su nam dale odgovore i na razloge. Međutim, neke studije su čak postavljale pitanja i ljudima koji su iseljenici, našim zemljacima, a procenjuje se da ih ima šest miliona iz čitavog regiona Balkana, pa su i oni dali odgovor zbog čega su radije tamo nego ovde. I to nam zaista ukazuje na rešenja i na ono šta trebamo činiti, kako kreirati politiku da bi zadržali stanovništvo ovde i sa druge strane, uspeli da vratimo one koji su već otišli.

Moram da kažem da i naši emigranti, da tako kažem, ljudi koji su na privremenom radu, najbolje tako reći, jesu određeni potencijal za našu zemlju. Međutim, sigurno jesu i veliki gubitak za ono što mi planiramo kroz reforme i jačanje naše ekonomije i svih naših sektora.

Odliv mozgova i obučene radne snage Srbiju košta godišnje 1,2 milijarde, znači, 1,2 milijarde dolara godišnje ili 3% do 4% ukupnog bruto nacionalnog budžeta. Rekoh, slična je situacija i u drugim zemljama, u Hrvatskoj, u Albaniji. U Rumuniji je znatno gore stanje, ali nažalost, mi im se približavamo.

Frapantno je, odnosno glavni uzrok za napuštanje ljudi iz Srbije, gde moram reći da je skoro jedna petina našeg stanovništva rekla da ima želju da ode negde da živi i da radi i većina njih navodi da je glavni razlog praktično to što nemaju posla ili su malo plaćeni za svoj posao. Znači, apsolutno ekonomski uzroci, želja za boljim životom, želja za većim cenjenjem svoga rada, jesu razlog i mogu da kažem da to je apsolutno legitimno.

Frapantan je zaista podatak da 22% ljudi u Srbiji pokazuje želju da ode ili bi otišlo u inostranstvo, što je u apsolutnim brojevima milion ili 200 hiljada ljudi i to iz svih starosnih grupa. Još je gora situacija među mladima, znači, negde od 19. do 29. godine, oni koji žele to učiniti, otići, je 34 i više procenata mladih.

Međutim, u odgovoru na pitanje zašto su otišli, naših iseljenika sigurno se vidi rešenje, još jednom kažem, trase koju mi trebamo formirati, našu politiku, naravno, kroz ovo ministarstvo, koje ja snažno, i moja politička grupa, podržavam, njegovo osnivanje, a to je, naši ljudi tamo uglavnom kažu da oni tamo žive zbog toga što je bolji kvalitet života, bolja primanja, bezbednost, nulta korupcija, uređen sistem, vrednovanje znanja i rada i, pre svega, izvesnost, podvlačim ovu reč izvesnost, koju su oni mnogo puta ponovili, da planiraju svoj život, da planiraju svoje buduće poteze, znači, izvesnost za njihov život i planove je nešto što je za njih izuzetno značajno.

Naši građani koji žive u inostranstvu žele izvesnost, to žele, naravno, i naši građani koji žive ovde, da znaju da ako završe srednju školu ili su keramičari, dobiće toliku platu, da ako završe pravni fakultet, dobiće toliku platu i biti toliko vrednovani, ako završe kvalitetan fakultet, da će dobiti sigurno zaposlenje. To je ono na čemu oni insistiraju.

Gospodo, znači, izvesnost, sigurnost i vrednovanje rada, a nisu li to osnovni postulati SDPS Rasima Ljajića, nije li to ono na čemu mi insistiramo sve ove godine i kroz programska rešenja, kroz programe, kroz nastupe. To je nešto što je rešenje, jedna real politika, pragmatična politika, politika sitnih koraka u rešavanju velikih problema naših ljudi, to je ono što naši građani žele da vide i to je ono što ova Vlada, nadam se da će nastaviti da čini, a prethodne dve su radile zaista dobro u teškom vremenu svetske krize, sada već i zdravstvene krize Kovida itd.

Mi ove principe u našoj koaliciji čvrsto podržavamo i promovišemo. Mi svoju političku aktivnost fokusiramo ka, reći ću pod navodnicima, malom čoveku, ka svakom čoveku naše države, ka onima koji su većina, koji žive od svog poštenog rada, od svojih plata. Naš su fokus oni. Da kažem, naš smo fokus mi.

Mi insistiramo i gradimo politiku prema njima sve ove godine i takav pristup je za nas imperativ, a od glasača, znači, to je, želim da kažem još jednu formulaciju, politika koju mi često zastupamo, politika uz nulti populizam i uz nulti nacionalizam. A od glasača dobijamo najbolju potvrdu da smo na pravom putu, da radimo kako treba i to pokazuju najpre rezultati glasanja u Sandžaku, gde smo mi najjača politička partija i gde svaki put u dva najveća grada i u drugim delovima dobijamo apsolutno veću i veću apsolutnu brojku u podršci.

Za razliku od konkurentskih lokalnih partija koje sa jedne strane eksploatišu nacionalne teme i otvaranje nerešenih statusnih pitanja, sa jedne strane, ili sa druge strane, zloupotrebljavaju tradicionalne i verske institucije Bošnjaka, mi pobeđujemo real politikom, rešavanjem svakodnevnih teških problema naših građana. I to je model političkog delovanja kojim možemo jedino zadržati naše građane na svojim ognjištima i na svom vatanu. Sa mnogo rada i sa mnogo malih koraka, još jednom kažem, stići do cilja itd.

Zaboravio sam da pomenem još jedan podatak, a to je da, gospodo, 85% ljudi koji idu iz naše zemlje, navode da idu u zemlje zapadne demokratije, odnosno EU i SAD, a da samo 2% ide u Rusiju. Ja ću reći da moje Sandžaklije 100% idu u Nemačku, i to nije loš izbor.

Želim da kažem da je upravo ovo insistiranje na evropskom putu nešto što mi promovišemo i nešto što je najjači cement i veza SDPS, SNS i drugih političkih opcija koje se zalažu za evropski put i nešto na čemu su, čini mi se, manjine bile i biće, a i verujem sve socijaldemokrate i svi levo orijentisani političari tog smera, jer Evropa zaista daje model brige, socijalne zaštite i brige o radnicima na pravi način.

Vlade u kojima mi sa našim koalicionim partnerima učestvujemo grade stabilno i sigurno društvo u Srbiji, insistiraju na pravnoj državi, na državi jednakih šansi, pri tome smo mnogo učinili na ekonomskoj stabilizaciji, ali i na podizanju kvaliteta života. Stoga većina povratnika u našu zemlju navodi da ukupan kvalitet života, a to je dovoljan broj vrtića, a izgradili smo ih puno, dovoljan broj škola, kvalitetno školovanje, kvalitetno organizovanje ličnih života, kvalitet ličnog života, dnevnog, prijateljstva, porodične veze, to je nešto što oni nemaju i što je mnogo bolje u državi Srbiji i što mi moramo podupreti i na čemu moramo raditi i što treba da bude smernica rada ovog ministarstva koje će se baviti porodicom, decom, demografijom i koje je jako bitno ministarstvo koje ćemo imati.

Neophodno je povećati motivaciju mladih da ostanu u Srbiji, jer će migracije biti povećane kada Srbija postane punopravni član EU. Verujem da je sada pravi momenat da se ljudima daju adekvatni razlozi da ostanu. U Srbiji postoje, gospodo, mnoge stvari koje se mogu nadograditi, a jedna od njih je oblast digitalizacija, oblast u kojoj Srbija beleži najveći ekonomski rast i nešto na čemu treba i dalje insistirati.

Ono što želim da kažem jeste da ćemo zdušno podržati osnivanje ova tri ministarstva. Vi znate da je gospodin Ljajić bio i prvi ministar za ljudska i manjinska prava u onoj zajedničkoj državi, tako da za nas poseban značaj ima insistiranje na uspostavljanju ljudskih prava, manjinskih prava, ravnopravnost polova i pre svega društveni dijalog koji će kao dodatnu temu dobiti ovo novo ministarstvo.

Moram da naglasim da su ljudska prava u mnogo boljem, da kažem, stanju i da ostvarivanje ljudskih prava danas i pre 20 ili 30 godina u Srbiji na jednom potpuno različitom nivou, da danas svi i pojedinačno i nacionalne manjine i većinski narod zaista konzumiraju, reći ću, sve ono što drugi narodi u Evropi u jednom savremenom svetu imaju. Eto, postoje mali problemi kao što je neravnomerna zastupljenost manjina koji se trebaju rešavati i trebaju instalirati.

Još jednom kažem, kraj iz kog ja dolazim, koji je prebogat mladim ljudima treba da bude riznica i blago ove države. Gospodo, problem je što nam se iseljavaju iz Srbije, iz većeg dela Srbije uglavnom ljudi koji su visokoobrazovani. Na sreću, iz Sandžaka idu ljudi, trenutno, koji su radnici, koji usavršavaju svoje veštine. Verujte mi da kompletnu građevinsku industriju u Nemačkoj drže ljudi iz mog kraja, to su vrhunski građevinski radnici. Trebamo ostvariti uslove da se ti ljudi ovde vrate i da ubrzamo našu građevinsku industriju. Mi to dobro činimo u Beogradu, fantastično, ali trebamo nastaviti i u drugim delovima naše zemlje.

U svakom slučaju, treba da naše mlade ljude motivišemo i ovo jeste način i ovo jeste put kojim to buduća Vlada treba da čini.

U svakom slučaju, mi, socijaldemokrate Rasima Ljajića, ćemo snažno podržati ova nova rešenja i buduću Vladu. Zahvaljujem vam se na poštovanju i pažnji.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Hadži Milorad Stošić, predstavnik poslaničke grupe PUPS – „Tri P“.