Zahvaljujem, gospođo Brnabić.
Samo da se zna, nisam vam ja isključivao mikrofon, nego je sistem star. Kažu 30 godina, ali to nije tako mnogo.
Čuli smo program koji je gospođa Ana Brnabić, kandidat za predsednika Vlade, iznela i predlog sastava Vlade.
Podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, po članu 96. stav 4.
Saglasno članu 269. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za članove Vlade.
Pre nego što pitam predsednike ili predstavnike poslaničkih grupa da li žele reč, dozvolite mi da, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, vas obavestim da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da se danas donesu odluke po hitnom postupku i da očekujemo da, shodno naravno vremenu koje će iskoristiti narodni poslanici za diskusiju, u dogledno vreme, odnosno negde oko 20.00 sati, da imamo cilj da oko 20.00 sati bude, ako poslanici podrže ovaj predlog, bude zakletva.
Takođe ću samo reći i ovo da, iako je to ranije bio slučaj, mi danas, osim ličnih gostiju predsednice i članova Vlade, nismo pozvali goste zbog epidemiološke situacije na polaganje zakletve, čisto da to imate u vidu.
Takođe, želim još da vas obavestim da će biti pauza u radu, kao što smo i rekli, između 14.00 i 15.00 časova.
To govorim sve samo zbog toga da biste mogli da planirate današnji dan.
Prelazimo sada na raspravu.
Pitam da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Pošto je pravilo, samo i to da još jednom podsetim, da se prvo daje reč predstavnicima ili predsednicima suprotno, odnosno obrnuto proporcijalno broju poslanika, znači, polazi se od najmanjih ka najvećem, Šaip Kamberi, pošto njegova poslanička grupa ima najmanji broj poslanika, ima šest, ima prvi reč.
Izvolite.

Poštovani građani, dame i gospodo narodni poslanici, mirdita, dobar dan, sudeći prema reakcijama na moj prethodni govor sa prošle sednice, i ako bih poslušao savet koji Meša Selimović daje čoveku kome želi dobro da ne govori uvek ono što misli, ja bih danas trebao da ćutim. Međutim, ja nisam ovde izabran da bih ćutao, nego upravo suprotno, da bih rekao ono sa čim se ne slažem.

Ovde sam zahvaljujući glasovima Albanaca Preševske doline, a čast mi je da predstavljam i građane koji su svoj glas dali jednoj autohtonoj bošnjačkoj stranci u Novom Pazaru SDA Sandžaka. Dakle, ja ne predstavljam ni žute, ni plave, ni crvene, ni crne, već diskriminisane Albance Preševske doline.

Od nas se danas traži da podržimo izbor nove Vlade Republike Srbije, nove Vlade sa istim premijerom, sa istim šefom, stanja u kom je predsednik i premijer i Vlada i parlament, „leta semua“. Ovakav parlament je drugačiji od Vlade, parlament je novi, poseban, jedinu opoziciju u njemu čine poslanici Ujedinjene doline i SDA Sandžaka. Ko bi mogao pomisliti da jednog dana jedinu parlamentarnu opoziciju u Srbiji mogu činiti Albanci Preševske doline i Bošnjaci iz Sandžaka. Šest od ukupno 250 poslanika. Baš tužno za demokratiju.

Ovakav parlament nije mogao da proizvede čak ni Slobodan Milošević, ali gospodin Vučić i gospodin Dačić pokazali su se efikasniji od svojih političkih očeva. Ova koalicija, sastavljena od tzv. desnog i levog centra, proizvela je kao nikad do sada u pluralističkoj Srbiji totalitarnu vlast, naravno, preko izbornog procesa, kao i svi moderni totalitarizmi i autoritarizmi.

Jedina istina parole „Srbija kao Evropa“ jeste Srbija kao Belorusija, iako u Minsku opozicije ima barem na ulicama, ali kako godine prolaze retuširani radikali se brinu za svoj imidž. Ko bi najbolje predstavljao njihov proevropski imidž nego predsednik Vlade žena, liberal, školovana na zapadnim univerzitetima i poreklom iz civilnog društva. Vlada sa 11 žena. Multietnička vlast donekle, a bez i jednog ministra iz redova manjina.

Šlag na torti je sada i ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Kako lepo izgleda, perfektan scenario. Dobrodošli u raj stabilnosti i progresa. Srbija mirotvornija od Švedske i Nemačke sa neonacističkim pretnjama ili Španija sa svojim separatistima. Nema više fotografija sa planina oko bombardovanog Sarajeva. Nema više govora 100 muslimana za jednog Srbina od ministra informacija i šefa propagande Miloševićevog režima, idemo i po kancelarijama u Vašingtonu i Briselu za potpisivanje sporazuma i sa čelnicama bivše UČK. Po neka fotka sa drugarom Čedom Jovanovićem, po neki verbalni duel sa Vojislavom Šešeljem, koji se maestralno koristi za prikazivanje prividne pretnje da postoji i gora opcija od nas. Jučerašnji piromani su tranformisani u današnje vatrogasce, obučeni u odelo demokratskih reformatora. Zašto da ne, kada opozicija u Beogradu svakim danom pokazuje nesposobnost da proizvede realni diskontinuitet sa bivšim režimom.

Danas Srbija ima vlast koja je navodno garant regionalne stabilnosti i mira sa modernim političkim diskursom, kako se kaže. Mažena od svetskih centara moći, kojima je draža stabilokratija, nego li demokratija. Srbija cveta.

Sa jedne strane sastanci i zabave sa Donaldom Trampom, Angelom Merkel, Emanuelom Makronom, Redžepom Tajipom Erdoganom, Vladimirom Putinom, Bakirom Izetbegovićem, Andrejom Plenkovićem, Milom Đukanovićem, Josipom Borelom, pa i sa Hašimom Tačijem i Edi Ramom. Sa druge strane, „deep state“ i „capture state“, svakodnevni jezik mržnje i seksizam, linčovanje i ocrnjivanje, pretnje opoziciji i manjinama, ksenofobija cveta, Šiptari, Turci, ustaše, NATO zločinci, svakodnevni žargon propagandne mašinerije.

U takvom psihološkom ratu ko bi bio bolji za zadatak ministra policije nego bivši portparol Mire Marković, tzv. ratni huškaš 90-ih koji u ratu izbegava odsluženje vojnog roka. Levičarski radikal, crne košulje, pseudočegevarista koji se diči uvredama koje upućuje manjinama, čime na najbolji način potvrđuje onu Filip Davidovu da primitivizam zarazan.

Zamolio bih vas, gospodine poslaniče, bez obzira što pripadate opozicionoj poslaničkoj grupi da vodite računa o rečniku, uvredama i ostalim.
(Šaip Kamberi: Samo citiram srpskog pisca.)
Zamolio bih vas da upotrebljavate izraze koji priliče Narodnoj skupštini Republike Srbije.
(Šaip Kamberi: Molim vas da mi ne trošite vreme.)
Ne želim da uopšte ulazim u raspravu o tome i da polemišem, a mogao bih, da li je nešto tačno ili nije tačno.
(Šaip Kamberi: Oduzimate mi vreme.)
Samo vas upozoravam da primenjujete izraze i koristite rečnik koji je primenjen Narodnoj skupštini Republike Srbije da ne bih morao da preduzimam mere. Nisam imao uopšte nameru da bilo kakve mere preduzimam na ovakav način. Nemojte me provocirati.

Hoćete li mi računati i ovo vreme?

Naravno da ću vam vratiti vreme.

U kakvo ste političko, socijalno, ekonomsko, kulturno, zdravstveno i obrazovno stanje doveli Srbiju samozvane patriote? Srbiju Dimitrija Tucovića, Danila Kiša, Bogdana Bogdanovića, Ivana Đurića, Borke Pavićević? Verovatno se i oni prevrću u grobu.
Ali, ova autokratija i kakokracije ima svoj vek trajanja. Neće pomoći ni taktika geopolitičkog balansa kao smešna kopija Titove Jugoslavije. Dovoljno je gledati sliku predsednika Vučića u ovalnoj sobi Bele kuće od 4. septembra da bi se shvatila realnost, bez ulaska u analize preuzetih obaveza onoga koji se 1999. godine zakleo da nikada neće amnestirati Amerikance za NATO bombardovanje.
Poštovane kolege, svestan sam da me slušate sa predrasudama i subjektivizmom zbog mog identiteta. Da, istina je. Ja sam Šaip Kamberi, Albanac iz Velikog Trnovca, opština Bujanovac. Predsednik sam Partije za demokratsko delovanje koja se od 90-ih institucionalno zalaže za prava Albanaca, kao što je i istina da imam pasoš Republike Srbije i plaćam poreze ovoj državi. Ali u današnjoj Srbiji više nema značaj državljanstvo i građanstvo, mada ni poznavanje srpskog jezika ako si drugačiji, a tamo gde državljanstvo i građanstvo nemaju značenje kako očekivati slobodu i jednakost.
Današnja Srbija je pre svega problematična za same Srbe. Srbija koja nije demokratizovana ni padom jednopartijskog sistema kada je srušen Ivan Stambolić, ni padom Miloševića 5. oktobra, ni kada je ubijen Zoran Đinđić.
Od ideje srbizacije Jugoslavije došli smo do ideje vučićevizacije Srbije. Danas se ne može zamisliti Srbija ni kao kao Republika Srba, nego republika jednog čoveka, jednog čoveka čija vlast jača, dok potencijal Srbije pada, pre svega demografski. Ljudi su bežali zbog ratova, beži se danas zbog autoritarizma. Jadno je bilo juče, jadno je i danas. Ali, neka, važno je da Srbija ima svog gospodara od koga zavisi sudbina svakog od nas i sudbina ove Vlade koja je proglašena privremenom i pre nego što je izabrana.
Šta očekivati od Srbije koja nije u stanju da identifikuje antifašističke ličnosti i pokrete, od jedne Srbije koja izjednačuje partizane i četnike? Kako očekivati od Srbije koja ne prepoznaje granice svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta da odustaje od hegemonističke politike? Srbija koja nije u stanju ni postmortum da ceni Zorana Đinđića kako će ceniti manjine? Od Srbije koja nema volju da razjasni ubistvo Slavka Ćuruvije, kako očekivati da razjasni ubistvo braće Bitići? Od Srbije koja sebe smatra istorijskom žrtvom ne možemo očekivati da traži zvanično izvinjenje drugim narodima. Od Srbije koja veliča Ratka Mladića kako očekivati zvanično priznanje genocida u Srebrenici? Od Srbije koja štiti Ljubišu Dikovića i Božidara Delića nećemo očekivati priznanja ratnih zločina nad civilima u Račku, Meju, Korenici i Ćišku.
Kažete da se danas bira jedna progresivna Vlada, možda najdemokratskija u istoriji Srbije. Ako je tako, onda pozivam gospođu Brnabić u zajedničku posetu. Nisam je video na izložbi o ratnim zločinima počinjenim na Kosovu koja je pre nekoliko dana održana stotinu metara odavde. Pozivam gospođu Brnabić da zajedno posetimo Batajnicu gde se nalaze civilne žrtve za koje i danas ponavljate da su vaši građani. Budite drugačiji od vaših šefova. Izvolite gospođo Brnabić, pogledajte sami Batajnicu, Perućac, Petrovo Selo i Rudnice, Staro Sajmište i Jasenovac može poslužiti kao inspiracija, saslušajte prezimena Beriša, Durići, Bogojevci, Jašari, Hotić, Ćauši, zamislite decu i žene i starce koji su samo zato što su imali drugačija imena i kulturu monstruozno ubijeni, tajno prevezeni kamionima 400 km od mesta zločina od strane organizovanih državnih struktura koje su bile dužne da očuvaju njih i njihova dobra. Ovi ratni zločini su naređeni, organizovani i sprovedeni od državnih struktura, od zvaničnika Republike Srbije čiji premijer se danas bira ovde.
Imate priliku da dokazujete kolektivnu savest Srbije, da obezbedite majkama da ne umru dok ne sahranu svoju decu dostojanstveno, da deca saznaju kako su im ubijeni očevi, majke, dedovi, bake i drugi najbliži, da silovane žene ne moraju da se postide, jer ima takvih koje misle da je njihova krivica za ono što im se dogodilo. Dužni ste pre svega svom narodu. Dokažite smelost i odgovornost, ako ne za Albance, onda za Srbiju za koju kažete da je volite.
Nema prosperiteta u odnosima međunarodnim bez pomirenja. Nema pomirenja, nema mira i budućnosti bez suočavanja sa prošlošću u ni jednom društvu.
Što se Albanaca koji žive u Srbiji tiče dokazali ste tokom prethodnog mandata da niste zainteresovani da ih integrišete kao ravnopravne građane. Jedina razlika vaše vladavine jesu drugačije metode diskriminacije. Vlada Brnabić jedan nije preuzela ništa da bi realizovala tri sporazuma koje je Republika Srbija potpisala sa izabranim predstavnicima Albanaca Preševske doline. Niste deblokirali dijalog između Vlade i izabranih zvaničnika doline. Niste pokrenuli ni jednu značajnu zakonsku promenu, a kamoli ustavnu koja poboljšava položaj i prava manjina uopšte, a posebno Albanaca.
Preševo, Bujanovac i Medveđa, pa i Sandžak predstavljaju tipičan primer diskriminisanog regiona. Ranije metode diskriminacije su zamenjene nevidljivim modernim metodama. Region se nalazi pod legitimisanom vojno-policijskom opsadom, najnižim nivoom predstavljanja u državnim institucijama i obrazloženim nedostatkom investicija.
Čuli smo pre neki dan ovde da predsednik Vučić otvara fabrike od Subotice pa do Vranja, praktično do Vranja, ne Bujanovca i Preševa, Tutina ili Sjenice i nemojte mi se posle pravdati da u tim opštinama Albanci imaju lokalnu vlast ili Bošnjaci, jer ovde nije rečeno da te fabrike otvaraju predsednici opština od Subotice do Vranja, već da ih otvara predsednik Vučić. Pozivam predsednika Vučića da barem po jednu fabriku otvori i u našim opštinama.
Možemo koristiti i statističke podatke. Ovom prilikom vas pozivam, gospođo Brnabić, da vi lično nama poslanicima ovde predstavite etničku strukturu zaposlenih u regionalnoj bolnici u Vranju, bolnici koja pokriva i Preševo i Bujanovac ili pak službe za katastar nepokretnosti ili prostije – naplatne rampe u Bujanovcu. Za početak je i to dovoljno.
Poštovani poslanici, manjine, posebno Albanci i Bošnjaci su možda sa vašeg ugla gledanja crnci, Tatari, Alžirci, Ujguri današnje Srbije, ali oni nisu jedini diskriminisani. Stanje građana u opštinama na jugu Srbije najbolje oslikava vaša neoliberalna politika koja svakim danom produbljuje ne samo etničku podelu, već i socijalnu nejednakost između regiona Srbije. I Goran i Slavica i Zoran i Vesna iz Vranja, Surdulice, Bosilegrada, Trgovišta su podjednako siromašni i bez posla kao i Iljir, Teuta, Jolca, Aljma i Muhamed iz Bujanovca, Tutina, Preševa i Sjenice.
Zbog svega toga, poslanička grupa Ujedinjena dolina - SDA Sandžaka ne može da podrži ovu Vladu. Mi čak smatramo da što kraći bude mandat ove Vlade i ovog parlamenta toliko su veće šanse i nade za jačanje slobode, demokratije i jednakosti bez vas i vaših političkih sijamaca. Zahvaljujem.

Gospodine Kamberi, pošto mi više godina unazad polemišemo, nema niko predrasude zbog vašeg identiteta, nego zbog onoga što govorite, zbog optužbi bez ikakvog osnova stvaranja lažne slike da postoji neka neravnopravnost manjina i svega ostalog, da vam kažem iskreno, u Bujanovcu gde ste vi na vlasti Srba ima skoro 50%, a nema ni jednog Srbina u vlasti. Toliko o nacionalnom identitetu.
Sve ostalo ja bih vas samo upozorio kao predsednik Narodne skupštine, da postoji naravno pravo da svaki poslanik može da govori, iznosi svoje političke stavove, ali postoji granica koja se odnosi na vređanje, omalovažavanje, rušenje dostojanstva Skupštine i molim sve poslanike da se toga pridržavaju.
Po Poslovniku su se javili.
Meni se prvi ovde javio, Milenko Jovanov. Izvolite.

Jovanov, predsedniče.

Jovanov, ja se izvinjavam, to sam video, negde je napisano da postoji problem, nisam do sada čuo da je takvo akcentovanje. Jovanov.

Nije nikakav problem. Lako ćemo to da dogovorimo.

Dakle, povređeno je više tačaka Poslovnika, 107. - narušeno je dostojanstvo Narodne skupštine delom govora gospodina poslanika Kambrija, ali i član 106. stav 1. - da se govori o dnevnom redu, odnosno tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Dakle, ja ponovo izražavam apsolutnu podršku vašem načinu vođenja sednica Skupštine koji je tolerantan, koji dozvoljava širinu u izlaganju svakom poslaniku, ali sa druge strane, plašim se da ako ne budete reagovali ubuduće pretvorićemo ovu Skupštinu u "Hajd park" u kome će svako kome se uključi mikrofon, pričati ono prvo što mu padne na pamet.

Mi smo ovde slušali sve. Čovek je 33 puta spomenuo predsednika Vučića, ja nisam primetio da se predsednik Vučić kandidovao za predsednika Vlade, da je čitao ovde bilo kakav ekspoze. Priča o tome kako je ugrožen, priča o tome, dakle on u Skupštini Srbije, priča kako je ugrožen u Srbiji. Dakle, potpuno neverovatno. I od prvog dana ovog Saziva mi slušamo jedan te isti narativ od strane jednog broja poslanika o tobožnoj ugroženosti itd, itd.

Suština je u tome da ugroženosti apsolutno nikakve nema i molim vas da reagujete svaki put kada se pokuša stvarati slika Srbije koja ne odgovara realnosti. Jer, zaista ne vidim da sami govornici ne vide kontradikciju u koju upadaju, dakle, kao oni što govore u medijima da nemaju prostora u medijima, a sada imamo ove koji su u Skupštini Srbije pričaju kako su ugroženi i diskriminisani u Srbiji.

O drugim nekim kvalifikacijama, ne bih se izražavao, prosto nisu vredni komentara, ali želim da dodam samo jednu rečenicu i da završim.

Dakle, verujem da bi izlaganje gospodina Kamberija bilo mnogo bolje, mnogo interesantnije i mnogo više usmereno u podršci ovoj Vladi, da usliše njegov zahtev da on bude član Vlade i mi tu dolazimo uvek do iste situacije. Kada je tu fotelja Vlada se podržava, kada fotelje nema, onda na Vladu drvljem i kamenjem.

Gospodo, fotelja nema i pomirite se sa tim. Hvala.