Prva posebna sednica , 28.10.2020.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva posebna sednica

01 Broj 06-2/139-20

1. dan rada

28.10.2020

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:10 do 20:20

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Prvu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 178 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Hvala.
Sistem pokazuje da je prisutno 206 narodnih poslanika.
Konstatujem da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Saglasno članu 90. Poslovnika stav 1, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici, pored narodnih poslanika, prisustvuju kandidati za predsednika i članove Vlade.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština izabere Vladu u roku utvrđenom Ustavom Republike Srbije.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste mogli da vidite, za Prvu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu na osnovu člana 121. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, utvrdio sam sledeći
D n e v n i r e d:
1. Izbor Vlade i polaganje zakletve predsednika i članova Vlade.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Primili ste Predlog kandidata za predsednika Vlade, koji je saglasno članu 112. stav 1. tačka 3) Ustava Republike Srbije podneo predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić.
Primili ste saglasnost gospođe Ane Brnabić kandidata za predsednika Vlade da prihvata kandidaturu u pisanom obliku.
Takođe, primili ste Predlog odluke o izboru Vlade sa biografijama kandidata za članove Vlade, koji je podnela gospođa Ana Brnabić, kandidat za predsednika Vlade.
Na taj način, a saglasno odredbama Ustava Republike Srbije, Zakona o Vladi i Poslovnika Narodne skupštine, stekli su se uslovi:
- da kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupštini iznese program Vlade i predloži sastav Vlade (član 127. stav 2. Ustava Republike Srbije),
- da otvorimo pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za članove Vlade (član 269. Poslovnika Narodne skupštine),
- da prilikom izbora Vlade odredimo broj potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja u Vladi, na predlog kandidata za predsednika Vlade i izaberemo predsednika Vlade, potpredsednike i ministre (član 99. stav 2. tačka 1) i član 125. stav 1. Ustava Republike Srbije i član 10. Zakona o Vladi) i
- da članovi Vlade pred Narodnom skupštinom polože zakletvu (član 16. st. 1. i 2. Zakona o Vladi i član 271. Poslovnika).
Molim gospođu Anu Brnabić, kandidata za predsednika Vlade, da Narodnoj skupštini iznese program Vlade i predloži njen sastav.
Reč ima kandidat za predsednika Vlade, gospođa Ana Brnabić.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

| Predsednica Vlade RS
Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, drugi put u svom životu imam ogromnu čast da stojim pred vama, da predstavim program Vlade Republike Srbije i tražim podršku za ovaj program, kako bi nastavili naš rad i dalje uticali na bolji kvalitet života svih građana Republike Srbije u narednom periodu.
Srbija je danas dosta drugačija zemlja, nego te 2017. godine i fundamentalno drugačija zemlja nego 2014. godine. Ako mogu tako da kažem, na najjednostavniji način, Srbija je prestala da bude zemlja koja niže istorijske poraze i postala je zemlja koja pobeđuje.
Počeli smo konačno da verujemo u sebe, sopstvene kapacitete i sopstveni uspeh, prestali smo da tražimo izgovore za neuspeh. Počeli smo da radimo, prestali smo da kukamo.
Na međunarodnom planu, Srbija je postala zemlja koja se poštuje i koja se uvažava, zemlja koja vodi nezavisnu i samostalnu spoljnu politiku, pouzdan partner za razgovor, a ne zemlja pred koju se postavljaju ultimatumi i uslovi.
Srbija je danas finansijski i ekonomski stabilna zemlja. Zemlja u kojoj je nezaposlenost na rekordno niskom nivou od 7,3%, prosečna plata preko 500 evra i zemlja u kojoj se plate i penzije kontinuirano uvećavaju. Zemlja koja je ušla u period stabilnog rasta, čija je stopa jedna od najvećih u ovom delu Evrope, a ove godine verovatno najveća u čitavoj Evropi.
Ovo treba da bude na ponos svim građanima Republike Srbije, jer ovo smo uradili zajedno. Radili smo zajedno, borili smo se zajedno, menjali smo svaki dan naše navike i naša razmišljanja kako bi mi sami bili uspešniji, a onda i kako bi naše društvo u celini bilo uspešnije. Sve ovo što smo uradili u poslednjih šest, sedam godina bilo je sve osim lako.
Kao predsednik Vlade Republike Srbije 2014. godine Aleksandar Vučić je započeo transformaciju naše zemlje. Do 2017. godine kada sam kao mandatar predstavljala program za rad Vlade, ova prva i najteža faza transformacije je već dala očigledne rezultate.
Srbija je postigla finansijsku i makroekonomsku stabilnost, značajno je smanjena nezaposlenost. Tada je fluktuirala između 13% i 14%, počeo je da se vidi oporavak ekonomije, rast u 2016. godini nam je bio 3,3%. Značajno smo poboljšali uslove poslovanja, što se pod jedan, videlo kroz skok na „Duing biznis“ listi Svetske banke i pod dva, kroz to što su tada već strane direktne investicije u Republici Srbiji došle na rekordnih tada 2,6 milijarde evra.
Krenuli smo da rešavamo i rešili smo neke od teških pitanja koja su decenijama ozbiljno ugrožavala naš budžet, kao što su „Železara Smederevo“ i RTB Bor. Srbija je postala kredibilan partner i politički i ekonomski.
Zato sam tada, te 2017. godine bila jasna, ta Vlada bila je Vlada kontinuiteta, sa ekonomskom, unutrašnjom i spoljnom politikom koju je postavio Aleksandar Vučić 2014. godine, s tim što je ta Vlada imala zadatak da krene u sledeću fazu transformacije naše ekonomije i našeg društva.
Ta transformacija je neophodna kako bi nastavili da gradimo našu ekonomiju i jačamo sveukupno naše društvo, bila je sveopšta digitalizacija privrede, obrazovanja i javne uprave. I danas mogu da kažem sa velikim, gromnim ponosom da smo postigli zaista mnogo u svim oblastima. Mi smo uspeli, kao što smo tada zacrtali, da započnemo tu važnu transformaciju ka društvu i ekonomiji zasnovanoj na znanju i inovacijama.
Ostvarili smo mnogo dinamičniji rast našeg BDP i od 2016. do 2020. godine BDP Srbije je ukupno porastao 14,8%. U četvrtom kvartalu 2019. godine i u prvom kvartalu 2020. godine Srbija je ostvarila najviši kvartalni rast u Evropi. U drugom kvartalu suočeni sa krizom uzrokovanom Korona virusom, ostvarili smo jedan od najmanjih padova privrede u Evropi. Kao što sam rekla, ove godine ćemo biti zemlja sa najboljim ekonomskim rezultatima u čitavoj Evropi.
Stopa nezaposlenosti je u periodu između 2016. i 2020. godine opala za preko 6%, registrovana zaposlenost je porasla za skoro 10%, što znači da smo stvorili oko 200.000 radnih mesta. Prosečne zarade su danas više za 34%. Minimalna zarada je povećana za 52% u odnosu na 2016. godinu. Kreditni rejting Srbije je unapređen sa BB minus na BB plus i danas smo na korak od investicionog rejtinga. Učešće javnog duga u BDP je dodatno spušteno sa 67,8% krajem 2016. godine na 48,4% početkom 2020. godine.
Iako je ove godine došlo do povećanja učešća javnog duga u našem BDP zbog krize uzrokovane korona virusom, što se desilo u svim zemljama Evrope i sveta, ponosna sam zato što smo čuvajući tu našu fiskalnu disciplinu i stabilnost domaćinski raspolažući novcem u budžetu pažljivo planirajući mi ipak uspeli da održimo nivo učešća javnog duga ispod 60%. U ovom trenutku on je 56,8% i nećemo do kraja ove godine preći tu granicu od 60%.
Inflacija je održana unutar predviđenih okvira ili je čak išla malo ispod njih. Strane direktne investicije su dostigle rekordnih 3,6 milijardi evra u 2019. godini, što je skoro 46% više nego 2015. godine. Mi smo tada zajedno, ja sam svojim timom uz vašu podršku, podršku narodnih poslanika postavila sektor informacionih i komunikacionih tehnologija, IKT sektor kao jedan od sektora u koji ćemo najviše uložiti zato što ima najviše potencijala da sve nas povuče dodatno napredno i tako da unapred produktivnost i konkurentnost čitave privrede Republike Srbije. Izvozu IKT usluga u prošloj 2019. godini je bio skoro dva puta veći nego 2016. godine. U tri godine mi smo duplirali izvoz naših IKT usluga, koji je već bio veliki i značajan te 2016. godine. Taj izvoz je prešao milijardu evra i 2019. godine on je bio milijardu 420 miliona evra, a suficit u 2019. godini u razmeni IKT usluga najveći u razmeni bilo koje robe ili usluge iz Srbije.
U nekim oblastima, i na to sam možda i najponosnija Srbija je samo u ove prethodne tri godine otišla dalje i menjala se brže nego mnoge zemlje Evrope. Od 2017. godine informatika je obavezan predmet u osnovnih školama od petog razreda kada učenici počinju da uče blokovsko programiranje, dok od šestog razreda uče i tekstualno programiranje, da bi se u osmom razredu već susreli sa elementima nauke o podacima.
Od ove školske godine smo za naše prvake u veli novi predmet – digitalnih svet, kroz koji od malih nogu uče da shvataju svet u kome žive, da budu spremniji, svestraniji i da imaju više samopouzdanja nego njihovi vršnjaci u drugim delovima Evrope i Sveta. Obezbedili smo pristup internetu u svim osnovnim školama u Republici Srbiji, uložili dodatnih 10 miliona evra u pristup brzom internetu za 1.000 škola. Danas imamo 10.000 digitalnih učionica, a kompletna digitalizacija škola mora da se završi do 2022. godine. U ovome je Srbija danas jedna od najnaprednijih zemalja u Evropi.
Zato i sada jasno kažem danas za ovu novu Vladu koju predlažem vama da će i ona biti Vlada kontinuiteta političkog i ekonomskog kontinuiteta sa tom 2014. godinom pa 2016. i 2017. godinom, a da ćemo u skladu sa našim potrebama i izazovima sa kojima se suočavamo i sa rezultatima koje imamo otvoriti i ovaj put, naravno da bi nastavili naš rad, da bi nastavili našu transformaciju, da ćemo otvoriti nove teme koje će dalje doprineti snazi naše zemlje i kvalitetu života u njoj.
Svako od ministara će, naravno, u svom resoru imati svoje prioritete. Kao Vlada imaćemo neke osnovne pravce delovanja o kojima ću danas pričati, a kojima detaljnije možete da se informišete u predloženom programu Vlade Republike Srbije koji je dosta obimniji od ovog mog govora danas, ali će ova Vlada imati šest ciljeva o kojima ćemo posebno voditi računa. O tome je pričao i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. To su dalja borba protiv virusa Kovid 19 i jačanje našeg zdravstva, očuvanje vitalnih interesa srpskog naroda na KiM, borba protiv organizovanog kriminala i sveobuhvatni rat protiv mafije, očuvanje nezavisnosti i samostalnog odlučivanja Srbije, vladavine prava i ubrzanje reformi na našem evropskom putu i dalje ekonomsko jačanje Srbije.
Prvi prioritet pred ovom Vladom je zaštita zdravlja ljudi, podrška našem zdravstvenom sistemu u borbi protiv Korona virusa. Pred nama su teški dani i pred nama je sigurno teška zima. Nažalost, pred nama je još jedna teška godina, 2021. godina, u kojoj ćemo morati da nastavimo ovu borbu, i mi, i čitava Evropa, i čitav svet.
Mi očekujemo da će svet tek te 2022. godine moći da se vrati u kakvu takvu normalnost, a da će se u ekonomskom smislu svet od ove krize oporaviti tek 2029. godine, s tim što će tada odnos snaga u svetu biti mnogo drugačiji od onoga koji je bio pre ove krize ili od onoga danas.
U svemu tome Srbija mora da nastavi da napreduje i mora da napreduje još brže. Zato pozivam sve, ne samo da obnovimo, već da nastavimo hrabrije i odvažnije da gradimo naše društvo, ekonomiju i institucije kako bismo prevazišli izazove koje nam je nametnula pandemija Kovid 19 i kako bismo okupili društvo u celini za bolju budućnost Srbije.
U prethodnom periodu ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila su izuzetno značajna. Od 2016. godine obnovljeno je skoro 80 objekata primarne zdravstvene zaštite, dakle, domova zdravlja i ambulanti. U toku su radovi na šest velikih domova zdravlja, kao što je npr. Novi Sad ili Valjevo. Pokrenute su i nabavke za dodatne objekte.
Ulažemo više od 200 miliona evra u obnovu i izgradnju 20 opštih bolnica i zdravstvenih centara širom Srbije i više od 300 miliona evra u izgradnju i obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, od kojih su neke završene, kao što znate, recimo Kliničko-bolnički centar "Dragiša Mišović", Kliničko-bolnički centar "Zemun", prva faza Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije itd.
U toku su radovi na Kliničkom centru Srbije, gde će prva faza biti gotova 2021. godine, a uskoro očekujemo početak radova na kompletnoj rekonstrukciji i izgradnji Kliničkog centra Vojvodine. To je predviđena investicija od 34 miliona evra i ja se nadam da ćemo u prvih 100 dana Vlade krenuti ove radove i objavu tendera za rekonstrukciju i izgradnju Kliničkog centra Kragujevac, što je dodatna investicija od nekih 30 miliona evra.
Ovoj Vladi će biti apsolutni prioritet da završi sve ovo što je započeto i da započnemo nove projekte u zdravstvenoj infrastrukturi. Tu nam je apsolutni prioritet početak izgradnje potpuno nove univerzitetske dečije klinike "Tiršova 2".
Ispravnost ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu se u svakom smislu i najbolje pokazala ove godine kada smo bili suočeni sa ovakvom pandemijom. Zahvaljujući novim i rekonstruisanim objektima, mi smo uspeli da primimo i da lečimo sve obolele u Republici Srbiji. Kako bi se nadalje uspešno borili, do kraja ove godine moramo, u saradnji sa Vojskom Republike Srbije, da završimo još dve potpuno nove kovid bolnice, koje će nakon ove kovid krize, proći će i ovo, služiti kao multifunkcionalne bolnice za sve što je potrebno našem zdravstvu i našim ljudima. U saradnji sa Vojskom Republike Srbije, rekla sam, moramo da završimo te dve bolnice do kraja godine u Beogradu i u Kruševcu.
Zahvaljujući našoj fiskalnoj stabilnosti i zahvaljujući našoj ekonomskoj snazi, mi smo mogli ove godine da obezbedimo novac za ogromne, zaista ogromne vanredne troškove, za aparate, respiratore, zaštitnu opremu, za testove, za dodatne vakcine protiv sezonskog gripa i ostale vakcine, i tokom kovid krize uz to, takođe, povećamo plate našim zdravstvenim radnicima, svima u zdravstvu za dodatnih 10%.
Zdravstveni sistem Srbije je u ovim teškim vremenima pokazao spremnost, profesionalnost i otpornost na koju svi treba da budemo ponosni. Naši zdravstveni radnici tokom čitave ove godine bore se požrtvovano, bez predaha i bez pauze. Ja im se danas, sa ovog mesta, ponovo zahvaljujem, i njima i njihovim porodicama.
Mi ćemo nastaviti da radimo, obećavam i garantujem, na stalnom povećavanju plata u zdravstvu, kao i njihovu edukaciju, opremu na kojoj rade i uslove u kojima rade. Do 2013. godine, i to svi znaju u Republici Srbiji, šta god neki političari pričali, plate u zdravstvu su bile zaista sramno male. Plata doktora specijaliste iznosila je 67.540 dinara, dok je plata medicinske sestre iznosila svega 32.454 dinara. Do 2020. godine, mi smo uspeli da plate doktora specijaliste povećamo 57%, a plate medicinskih sestara 67%. S tim što mi znamo u ovom trenutku da ni to nije dovoljno i da ćemo morati još mnogo, mnogo da radimo da bi zaista adekvatno platili sve naše zdravstvene radnike. Kao što kažem, to će svakako biti jedan od prioriteta.
Da bi naše zdravstvo bilo još efikasnije u mandatu ove Vlade, radićemo na jednoj novoj temi, a to je kompletna digitalizacija našeg zdravstva. Mi moramo da obezbedimo svim građanima Srbije jedinstveni elektronski zdravstveni karton, u kome će biti svi podaci iz svih zdravstvenih ustanova, iz svih evidencija, koji će njima biti dostupni u svakom trenutku i na svakom mestu, a njihovim lekarima kad god su im potrebni. Na ovaj način stavićemo zaista u potpunosti građane u sam centar našeg zdravstvenog sistema. Taj povezani zdravstveni sistem će biti mnogo transparentniji, mnogo efikasniji, mnogo kvalitetniji, doneće značajne uštede za državni budžet, koje ćemo onda moći da uložimo u dodatnu zdravstvenu infrastrukturu, u njihove plate, u njihovu edukaciju, u opremu na kojoj rade.
Mi, takođe, oblast zdravstva u današnjem svetu vidimo kao ogroman ekonomski potencijal, zdravstvo i biomedicinskih nauka. Procena Svetskog ekonomskog foruma je da će svet 2040. godine trošiti 25 hiljada milijardi dolara godišnje na zdravstvo. Dakle, 25 hiljada milijardi dolara godišnje će svet trošiti na zdravstvo! I, kao i u drugim oblastima gde tehnologija izaziva pravu revoluciju, ti novi igrači koji će se pojaviti imaju šansu za rast koji ne bi imali bez ovakvih promena. Mi želimo, i radićemo na tome, da što više njih bude iz Srbije ili da radi u Srbiji.
Pored zdravstvenih, ova Vlada će imati ogromne političke izazove. Ovde, pre svega, mislim na naše odnose na Prištinom, nastavak dijaloga o normalizaciji, probleme u uspostavljanju zajednice srpskih opština, od koje, da budem sasvim jasna i precizna, danas sa ovog mesta i pred narodnim poslanicima i svim građanima Republike Srbije, mi nećemo odustati. Mi držimo našu reč i mi stojimo iza naših potpisa na sporazumima koje smo pregovarali i dogovarali. To, ja mislim sasvim prirodno i normalno, očekujemo i od drugih, kako bi u dobroj veri nastavili dalje razgovore.
Nova Vlada će nastaviti da vodi politiku zaštite vitalnih nacionalnih interesa, mira i saradnje kada je u pitanju Kosovo i Metohija, sa ciljem zaštite našeg naroda, kulturne i verske baštine, ali i mira i stabilnosti u čitavom regionu. Prioriteti će biti nastavak vođenja pregovora sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, unapređenje ekonomskog razvoja i uslova života srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i podrška povratku interno raseljenih lica.
Na ovom važnom pitanju, koje je ja mislim najveći izazov za dugoročno održivu bezbednost i stabilnost čitavog regiona, Vlada Srbije će sve svoje aktivnosti i sve svoje poteze do detalja koordinirati sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem i sa predstavnicima srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, jer je nacionalno i političko jedinstvo po ovom pitanju naš apsolutni, apsolutni prioritet.
Pored ova dva ozbiljna izazova, pred nama je ozbiljna i teška borba protiv organizovanog kriminala, mafije koja je pomislila poslednjih meseci da je jača od države i da može da upravlja ovom državom. Naš posao je da pokažemo da je država uvek jača, da sa institucijama nema igranja i da se nikakve veze između predstavnika tih institucija i kriminalaca neće tolerisati i da od njih apsolutno niko neće biti zaštićen. U ovoj borbi, sada se prevashodno obraćam našim bezbednosnim službama, moramo se posebno baviti bezbednošću predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, koji je objavio i pokrenuo ovaj rat protiv mafije.
Nažalost, svi mi svedočimo svaki dan najmonstruoznijim i najbezobzirnijim napadima na predsednika Aleksandra Vučića i na njegovu porodicu, samo i isključivo sa jednim ciljem, da ga dehumanizuju, da ga kriminalizuju i to do te mere da svaki napad na njega, verbalni ili fizički, bude potpuno očekivan, potpuno normalan i potpuno razumljiv.
Finansijska moć onih koji ovo rade je ogromna, zato naša energija da se ovome suprotstavimo mora biti mnogo veća. Ovo ću i lično shvatiti kao jedan od mojih zadataka i boriću se samo i isključivo za istinu, boriću se svakodnevno i neumorno protiv svih laži koje plasiraju protiv predsednika Republike i njegove porodice.
Za pobedu nad organizovanim kriminalom biće potrebno učešće svih grana vlasti, a pre svega pravosuđa. Pružićemo punu zaštitu svima koji su uključeni u borbu protiv organizovanog kriminala. Svaki policijski i finansijski inspektor, tužilac, sudija, novinar ili državni funkcioner koji bude na meti kriminalnih bandi biće pod zaštitom. Svaki građanin koji pomaže u borbi protiv kriminala biće zaštićen. Dve su ključne tačke kojima ćemo zadati odlučujući udarac organizovanom kriminalu. Jedan, presecanje njihovih izvora finansiranja i razbijanje njihove veze, njihovih veza i njihove mreže uticaja u državnim organima, politici i medijima.
Znamo da ova borba neće biti ni laka ni jednostavna. U njoj očekujemo podršku svih građana Srbije i apsolutnu podršku zakonodavne i sudske grane vlasti. Ovo je borba za našu zemlju i za budućnost naše dece. Nemam dilemu, u borbi između države i mafije država će izaći kao pobednik. Garantujem da ćemo umeti da zaštitimo volju naših građana i čoveka kome su oni direktno i lično dali poverenje da vodi Srbiju u nove pobede.
Generalno, ova Vlada mora da radi još više, sa većom energijom i većom predanošću, jer iako nismo ona zemlja kakva je Srbija bila do pre šest ili sedam godina, ni sa ovim rezultatima nisu svi ljudi u Srbiji osetili dovoljno i kvalitetno poboljšanje kvaliteta života, u smislu koliko novca imaju u svojim novčanicima, šta sebi i svojoj deci, unucima mogu da priušte za taj novac, da li imaju asfaltiran put do kuće, da li njihova deca i unuci imaju internet u svom selu, da li mogu lako da dođu do lekara, dobiju adekvatnu negu, kakve su škole itd.
U smislu najkonkretnijih projekata, kao odgovorni političari napravili smo program „Srbija 20-25“. To je program konkretnih oblasti, lista konkretnih projekata vrednih blizu 14 milijardi evra, na kojima će Vlada raditi kako bi do kraja 2025. godine stigli do zacrtanog cilja – 900 evra prosečne plate u Srbiji i između 430 i 440 evra prosečne penzije. Sve ono što stoji u programu „Srbija 20-25“ su projekti koji će konkretno, očigledno, na najopipljiviji mogući način podići kvalitet života svakog građanina u Republici Srbiji.
Kada govorimo o putnoj infrastrukturi, mi smo za svega nekoliko godina uspeli da izgradimo 320 kilometara novih auto-puteva, što je više nego u protekle četiri decenije. Završili smo Koridor 10 i završili Koridor 11, auto-put „Miloš Veliki“ do Čačka. Danas se od Beograda do Čačka stiže za sat i po, neuporedivo bezbednije i neuporedivo sigurnije.
Započeli smo izgradnju još 290 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica. Nastavili smo izgradnju auto-puta „Miloš Veliki“ do Požege, započeli izgradnju Moravskog koridora od Pojata do Preljine, gradimo deonicu Ruma-Šabac-Loznica i auto-put od Beograda ka Sarajevu, deonicu Kuzmin-Sremska Rača. Valjevo povezujemo sa auto-putem „Miloš Veliki“ deonicom Iverak-Lajkovac. Uskoro završavamo i poslednju deonicu na brzoj saobraćajnici Kragujevac-Batočina, a radovi su u toku i na obilaznici oko Beograda, od Ostružnice do Bubanj Potoka.
Kada govorimo o železničkoj infrastrukturi, započeli smo radove na brzoj pruzi Beograd-Novi Sad i već krajem sledeće godine naši građani će putovati između ova dva grada za 25 minuta. Sledeće godine počinjemo izgradnju Fruškogorskog koridora, metroa u Beogradu i „Auto-puta mira“, deonica Niš-Pločnik koja je izuzetno, izuzetno važna za naše građane u Prokuplju i u Kuršumliji.
Nastavljamo pripremu projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, tzv. „Vojvođansko P“ i brze saobraćajnice Sombor-Kula-Vrbas-Bečej-Kikinda kojom ćemo povezati sve delove severa zemlje.
Izdvajamo sredstava za izgradnju severne obilaznice oko Kragujevca, obilaznice oko Loznice i obilaznice oko Novog Sada sa novim mostom preko Dunava, a do 2023. godine treba da započnu radovi na auto-putu „Vožd Karađorđe“ i izgradnja južnog kraka auto-puta Beograd-Sarajevo, deonica Požega-Užice-Kotroman. Nastavak izgradnje auto-puta na Koridoru 11 od Požege do Boljara ostaje jedan od prioriteta.
Nastavljamo sa modernizacijom i rekonstrukcijom železničke mreže. Sledeće godine počinjemo sa radovima na deonici brze pruge Novi Sad-Subotica i sa modernizacijom pruge Niš-Dimitrovgrad. Istovremeno radimo na pripremi projektno-tehničke dokumentacije za modernizaciju pruge od Beograda do Niša i od Niša do Preševa. Nakon završetka pripreme dokumentacije na kojoj trenutno radimo, započećemo sa radovima na rekonstrukciji Barske pruge, čime ćemo glavne železničke pravce na koridorima 10 i 11 u potpunosti pokriti. Ubrzo će biti gotova i tehnička dokumentacija za izgradnju savremenog dispečerskog centra iz koga će se upravljati celokupnim železničkim saobraćajem u Srbiji.
Ne zaboravljamo istok Srbije. Pored izgradnje auto-puta „Vožd Karađorđe“, radićemo na izgradnji brze saobraćajnice od Golupca, od Koridora 10, preko Požarevca i Velikog Gradišta. Sve ove investicije biće propraćene gasifikacijom ove regije i formiranjem specijalne zone za hemijsku industriju u Prahovu. Radovi na proširenju kapaciteta luke Prahovo će započeti sledeće godine i na ovaj način uz postojeće investicije istočni deo zemlje postaje neuporedivo konkurentniji za privlačenje stranih i domaćih investitora. Ovo tretiramo kao projekat od nacionalnog prioriteta.
Nastavićemo da ulažemo u razvoj vodnog saobraćaja, a aerodrom „Morava“ ćemo proširiti sa još jednom dodatnom pistom.
Program „Srbija 20-25“, da ne ulazim dalje u detalje, predviđa ulaganje u poljoprivredu, turizam, digitalizaciju, obrazovanje, sportsku infrastrukturu, kulturu, zdravstvo, brigu o mladima i populacionu politiku i on će nam biti, ako tako mogu da kažem, zvezda vodilja u našem radu, kada govorimo o najkonkretnijim projektima.
Pored ovih konkretnih projekata, moramo da nastavimo da menjamo stvari u našoj zemlji i, pre svega, moramo da povećamo ukupnu produktivnost naših firmi. Ta produktivnost je u ovom trenutku relativno niska, u poređenju sa prosekom u EU. Produktivnost firme u Srbiji raste za prosečnih 1,1% godišnje, a da bi se povećao rast BDP-a za jedan procentni poen trenutni rast produktivnosti trebalo bi da se duplira.
Prethodna Vlada je pri kraju mandata usvojila tri važne strategije koje nam trasiraju pravac za dalji rad. To je Strategija industrijske politike do 2030. godine, Strategija pametne specijalizacije do 2027. godine i Strategija razvoja veštačke inteligencije do 2025. godine. Sve ove tri strategije identifikuju slične probleme i predlažu aktivnosti koje bi adresirale te probleme, i to su u najkraćim crtama – osnaživanje ljudskih kapaciteta, inovacije u cilju stvaranja dodatne vrednosti i podizanja produktivnosti i, pod tri, stimulacija preduzetništva i startap ekosistema.
U smislu osnaživanja ljudskih kapaciteta jedan od ključnih prioriteta Vlade Srbije ostaće, naravno, obrazovanje. Od aprila sledeće godine Srbija će prvi put, i mislim da ćemo time takođe biti jedna od retkih zemalja i u Evropi i u svetu, imati jedinstveni informacioni sistem prosvete.
Po prvi put ćemo zahvaljujući ovom sistemu, imati jasan pregled našeg celokupnog obrazovnog sistema i taj pregled će nam omogućiti da donosimo informisane odluke o strateškim ulaganjima, kako bi adekvatno odgovorili na potrebe našeg društva i naše ekonomije.
Mi ćemo po prvi put tačno u dinar znati koliko smo kao država uložili novca u formalno obrazovanje svakog našeg građanina i kako da poboljšamo efekte tih ulaganja. U narednom periodu posebno ćemo se fokusirati na razvoj predškolskog vaspitanja, povećanim ulaganjima u vrtiće, opremanjem predškolskih ustanova i podrška stručnom kadru. Važni zadaci pred nama su takođe, da uvedemo dualno obrazovanje na visokoškolske ustanove i završimo novu strategiju obrazovanja.
Ogroman potencijal, kada pričamo o ljudskim kapacitetima, je u našoj dijaspori. U prethodnom mandatu smo se možda ne dovoljno glasno, ali izuzetno intenzivno bavili ovim pitanjem. Pojednostavili smo postupak priznavanja inostranih diploma, izmenili uredbu o carinskim povlasticama, kako bi ljudi iz dijaspore mogli da se vrate u Srbiju, ne plaćajući carine na sopstvenu imovinu, uveli poreski podsticaj za zapošljavanje povratnika i pokrenuli „Tačku povratka“ na inicijativu naših organizacija iz dijaspore, koje pružaju informacije na koje sve načine naša dijaspora može biti uključena u srpsko društvo. Već u ovom trenutku, sada, danas, „Tačka povratka“ radi na proširenju svog programa kako bi u budućnosti bilo ne samo partner dijaspori prilikom povratka već partner u pronalasku zaposlenja, poslovnih, investicionih i drugih prilika u Srbiji.
Pod dva, dakle, pored ljudskih kapaciteta moramo da nastavimo da jačamo naše inovacione kapacitete. Tokom mandata prethodne Vlade, izgradili smo važnu inovacionu infrastrukturu strukturu, ja bih rekla, u rekordno kratkom roku. Danas Srbija ima četiri naučno-tehnološka parka, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku. Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada ima potpuno novu zgradu, kako bi povećali svoje kapacitete. Uskoro završavamo, takođe, nadam se, u prvih 100 dana nove Vlade, još jednu novu zgradu laboratorijsku lamelu, na Elektronskom fakultetu u Nišu, a tokom sledeće godine i još jednu dodatnu zgradu Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, sve u cilju da povećamo njihove kapacitete da mogu upišu veći broj studenata, da mi imamo to kao neki zalog za budućnost.
U mandatu ove Vlade moramo da započnemo izgradnju BioSens instituta u Novom Sadu, dodatnu zgradu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, da konačno izvršimo izgradnju istraživačko razvojnog centra u Kragujevcu, i takođe, da pružimo logističku i svaku drugu podršku privatnim inicijativama za otvaranje istraživačih centara u Srbiji, a na svu sreću, zaista ih, sada imamo sve više.
Ekstremno je važno da radimo na unapređenju telekomunikacione infrastrukture u čitavoj Srbiji. Mi pored ovih puteva, koje smo već izgradi, koje gradimo, moramo da gradimo digitalne puteve. Šta to znači? To znači da obezbedimo kvalitetan internet u svakom selu u Srbiji, u svakom naselju, u svakom domaćinstvu u Srbiji. U 21. veku, to je minimum, ljudsko pravo, kao struja i voda. Jedino tako ćemo mi omogućiti svima, gde god oni živeli u Srbiji, jednake šanse za razvoj, jednake šanse za obrazovanje i jednake šanse za naučnu delatnost, jednake šanse takođe, za preduzetništvo, zato što danas, zaista, ne možete očekivati od ljudi da pokrenu svoje firme ako u svom naselju tamo gde žive, svom selu, svom domaćinstvu nemaju internet vezu. Naša vizija je da do 2025. godine, više ne postoji domaćinstvo u Srbiji koje nije pokriveno širokopojasnim internetom.
Mi moramo nastaviti da jačamo našu konkurentnost u oblasti intelektualne svojine i patenata. To je ono što će nas vući ka toj ekonomiji zasnovanoj na inovacijama, ka većoj produktivnosti, ka većoj dodatnoj vrednosti, ka još bržem rastu i razvoju.
Kako bi stimulisali preduzetništvo, i to je ona treća stavka koja je izuzetno važna. Mi smo 2018. godine uveli posebne olakšice za mlade ljude koji su prethodnih 12 meseci završili školu, ukoliko žele da osnuju svoju firmu, kao i za starije koji su duže od šest meseci registrovani u Nacionalnoj službi zapošljavanja i ne mogu da nađu posao. Zahvaljujući ovim olakšicama koje su krenule 1. oktobra 2018. godine do sada je registrovano preko 1100 privrednih subjekata, među kojima oko 1000 preduzetnika.
Međutim kada pogledate globalni indeks konkurentnosti, mi se izuzetno loše rangiramo u domenu stava prema preduzetničkom riziku, odnosno spremnosti da rizikujemo i započnemo sopstveni biznis. U ovom segmentu mi zauzimamo 107 mesto od 141 države. Dakle, nama je neophodno unapređenje i podrška razvoju preduzetničkog duha u Republici Srbiji. I ovo ćemo se truditi da uradimo kroz različite mere, ali jedna stvar koju treba da završimo je da u saradnji sa omladinskim organizacijama i predstavnicima mladih u čitavoj Srbiji radimo na izmenama i dopunama Zakona o mladima i da uradimo analizu i reviziju nacionalne strategije za mlade, tako da jedan od prioriteta u radu bude unapređenje omladinskog preduzetništva.
Takođe smo videli u tim olakšicama koje smo uveli 2018. godine da se mladi mnogo teže odlučuju da osnuju sopstvene firme, ali da kada ih jedno osnuju, da ih ne gase, da su uporni, da rade, da se bore i da te firme preživljavaju. Zato nam je važno posebno omladinsko preduzetništvo.
Tokom mandata prethodne Vlade, država je po prvi put počela sistemski da podržava razvoj startap kompanija. Uradili smo mnogo stvari od stalnog uvećanja budžeta Fonda za inovacionu delatnost, preko olakšanog finansiranja početka poslovanja kroz trogodišnje oslobađanje startap od poreza i doprinosa na zarade osnivača, poreskog kredita od 30% za kompanije koje ulažu u startap preduzeća i omogućavanje učešća zaposlenih u kapitalu putem prava na sopstveni udeo. Stvorili smo i pravni osnov za poslovanje alternativnih investicionih fondova u Republici Srbiji. Mi ćemo nastaviti da radimo na ovome. Naš cilj je da 2025. godine naš startap eko sistem ima rast od 20% godišnje i da se oko 300 startap kompanija kojih ima danas dođemo na 700.
Jedna od stvari koja nas muči kao Vladu, mi moramo da nađemo način da efikasnije povežemo našu nauku sa našom privredom i našom industrijom i tako podignemo našu produktivnost i našu konkurentnost. Mi smo budžete nauku istraživanje i razvoj značajno uvećali u prethodnom mandatu, formirali smo takođe nove institucije kao što je Fond za nauku Republike Srbije, ali ipak i uprkos tome kada danas pogledate ulaganje u istraživanje i razvoj su u Srbiji dosta niža od onih u zemljama EU i dosta niža od standarda predviđenog Lisabonskom konvencijom. U stvari je najveći problem to što je učešće privatnog sektora u ulaganjima u istraživanje i razvoj jako nisko. Uveli smo nove oblike fiskalnih olakšica za investiranje u istraživanje i razvoj za privredna društva, ali na ovome u mandatu buduće vlade moramo još mnogo više da radimo.
Koji su još sektori koji su nam važni za rast? Svakako poljoprivreda. Važnost poljoprivrede, važnost samoodrživosti jedne zemlje, više nego ikada se pokazala tokom kovid krize. Srbija je bila jedna od retkih zemalja u svetu koja ni u jednom trenutku nije imala nestašice hrane i osnovnih životnih namirnica. Upravo suprotno, mi smo uprkos krizi nastavili da izvozimo i sirovine i proizvode i tako smo pomogli svima u našem regionu.
Moram da kažem da mislim da su tokom mandata prethodne Vlade ulaganja u poljoprivredu bila, zaista pametna, sistemska i strateška. Bila su usmerena na to da naša poljoprivreda postane održivija, da postane otpornija na klimatske promene i da se podigne ta konkurentnost.
Mi smo uložili i ulažemo u sisteme za navodnjavanje. Kada smo mi krenuli, samo 2% poljoprivrednih površina je bilo pokriveno sistemom za navodnjavanje. Zamislite koliko su čitavih ovih decenija pred nama, koliko je poljoprivreda bila zaboravljena i zapuštena. A svo to vreme svi su pričali da nam je poljoprivreda ne znam kakav prioritet. Kada vam nešto prioritet morate ozbiljno da radite na tome, morate da se posvetite tome, da uložite u to.
Pored sistema za navodnjavanje uložili smo po prvi put, ja mislim u elektrifikaciju poljoprivrednih površina, kako bi te sisteme za navodnjavanje doveli do poljoprivrednih proizvođača i njihovih njiva. Uložili smo privi put u automatsku protivgradnu zaštitu, uložili smo u subvencije za obnovu mehanizacije i kupovinu nove opreme i krenuli smo da stimulišemo unapređenje sadnog materijala i procesa proizvodnje.
Finansirali smo i izgradili 14 sistema za navodnjavanje. Krenuli smo još 18, koje moramo da završimo kao Vlada. Postavili smo prvi u ovom regionu, potpuno automatizovani sistem protivgradne zaštite, to je Radarski centar Valjevo, koji je u prethodnom periodu bio najugroženija oblast i krenuli smo sa opremanjem Radarskog centra Fruška Gora, Bajša, Samuš, Užice i Bukulja. Takođe, i to moramo da završimo.
Dogovorili smo liniju odbrane od grada, kojom će se naše obradive površine braniti iz Republike Srpske, da već tamo zajedno dejstvujemo.
Što se tiče elektrifikacije poljoprivrednih površina, uspešno smo realizovali pilot-projekte, prve projekte, na teritoriji Leskovca, Žitorađa i Varvarina. U narednom periodu moramo završiti elektrifikaciju poljoprivrednih površina, na površini od 10 hiljada hektara, na teritoriji Mačve i započeti onda dodatne, nove projekte.
Otvorili smo, ako se ne varam 2017. godine, IPARD fond, Fond EU za podršku poljoprivredi. Ono što moramo da uradimo u mandatu ove Vlade je da ubrzamo proces odobravanja i ugovaranja podrške i samim tim realizaciju planiranih investicija iz IPARD fondova.
Možda i najvažniji novi zadatak, ili zadatak na koji moramo da stavimo mnogo više fokusa i pažnje u narednom periodu, je da radimo više na odnosu između naše poljoprivredne i na naše prehrambene industrije. To je ono gde imamo šansu za dodatu vrednost.
Zato smo u Zakonu o ministarstvima predložili i tražili izmenu, tako da prehrambeni sektor pređe iz Ministarstva privrede u Ministarstvo poljoprivrede, da bi tu mnogo brže i mnogo efikasnije radili i u narednom periodu imali značajne opipljive uspehe.
Mi smo, nažalost, među zemljama koje poljoprivrednoj proizvodnji daju najmanje vrednosti kroz dalji lanac prerade. Kod nas je predominantan izvoz sirovine i proizvoda niskog stepena prerade, što predstavlja izgubljenu dodatu vrednost u sektoru prehrambene industrije.
To je jedna od naših najvećih šansi da načinimo iskorak u proizvodna višeg stepena finalizacije, i da se od izvoznika poljoprivrednih proizvoda transformiše u izvoznika hrane i gotovih proizvoda.
Tu će nam biti posebno važan segment vinarstva i vinogradarstva, koji u prethodnih nekoliko godina, zaista beleži izuzetan rast i jačanje.
Zato, u najkraćem roku, u prvih 100 dana rada Vlade, moramo kao Vlada usvojiti strategiju vinarstva i vinogradarstva u Republici Srbiji, i završiti novi zakon o vinu i uputiti ga vama na raspravu i usvajanje.
Druga nova oblast, izuzetno verujete važna, mada će mi se ponovo svi smejati, ili većina smejati, kao što su se smejali kada sam pričala o digitalizaciji, druga važna oblast veštačka inteligencija.
Mi smo usvojili strategiju razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji. Time smo postali prva zemlja u jugoistočnoj Evropi, dakle ne u ovom regionu, nego u jugoistočnoj Evropi, koja je usvojila takvu strategiju i tek 26. zemlja na svetu, koja je usvojili ovu strategiju.
Ja sam bila presrećna i preponosna kada sam videla, ako se ne varam u septembru, kada je izašao novi indeks spremnosti za veštačku inteligenciju, koji upoređuje 194 države sveta, da je Srbija ove godine skočila, čak 12 mesta, na ovom indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju, i da smo sada rangirani kao 46. zemlja, od 194 koje se mere. Da smo apsolutno prvi u regionu Balkana, što uključuje i Hrvatsku, a da smo u odnosu na 2019. godinu, u ovoj godini prestigli Grčku, Bugarsku, Rumuniju, ispred nas su još uvek Mađarska i Slovenija. Verujem da ovo možemo da promenimo 2021. godine.
Ovo pokazuje potencijal koji mi imamo u veštačkoj inteligenciji koji će zaista izmeniti čitav svet u narednom periodu. I dobro je da se mi danas pozicioniramo kao jedni od lidera koji razumeju šta je to što moramo da uradimo da bi pomogli našem društvu kako bi ubrzali naš razvoj, kako bi takođe, u sve ukupnom smislu poboljšali kvalitet života u Republici Srbiji.
Mi smo već počeli primenu Strategije za razvoj veštačke inteligencije dodelom sredstava Fonda za nauku, za 12 projekata iz veštačke inteligencije. Takođe, u toku je konkurs za razvijanje novih master programa na našim fakultetima iz oblasti veštačke inteligencije. Mi ćemo već 2021. godine imati prvu generaciju studenata iz ove oblasti.
Da li znate koliko smo mi daleko otišli, koliko smo iskoračili i koliko smo konkurentu prednost napravili u poređenju sa svima ostalima, a ne samo u regionu, u ovom delu Evrope, i u Evropi generalno?
Mi ćemo kao Vlada morati da uvedemo jednu platformu, softver i hardver, za sve ukupno, za širi razvoj testiranja i rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji i da ovo obezbedimo za sve naše naučne institute, za naučno-tehnološke parkove, za naše fakultete, za našu javnu upravu, i takođe, za našu privredu, zato što oni nemaju sredstava da ulože u ovo. Dakle, mi ćemo to završiti i to će biti u Data centru u Kragujevcu. I pored svega što radimo to će nam dati ozbiljan vetar u leđa da se dalje tabliramo u budućnosti kao jedan od lidera.
Mi ćemo, takođe, osnovati u saradnji sa naučnoistraživačkim ustanovama, privredom i javnim sektorom i institut za razvoj veštačke inteligencije i to je jedan od novih prioriteta, novih oblasti za buduću Vladu.
Ovo sve možemo da uradimo tokom 2021. godine, verovali ili ne, zato što smo danas spremni. U mandatu prethodne Vlade smo radili zaista dosta na ovome i ovo sada samo treba da kapitalizujemo.
Kreativno stvaralaštvo i kultura ne možete imati društvo zasnovano na znanju i na inovacijama ukoliko ne uložite mnogo više u kulturu, pod jedan i onda u kreativno stvaralaštvo kao takvo, u principu.
Ono što je nama naročito važno u narednom mandatu, moramo da se bavimo obrazovanjem i više da ulažemo u obrazovanje mladih talenata umetnosti. Moramo da izgradimo, proširimo, napravimo bolje uslove za rad umetničkih fakulteta. Tu pre svega mislim na Fakultet likovnih umetnosti, Fakultet primenjenih umetnosti, Fakultet muzičkih umetnosti.
Zaista za Fakultet muzičkih umetnosti. Ljudi, ne možemo imati Fakultet muzičkih umetnosti u prostoriji koja je pre 80 i nešto godina bila stvorena kao privremena prostorija. Moramo pokazati da kao društvo i kao Vlada zaista o tome vodimo računa. Verujte, to će na svoj način da nam doprinese i našem ekonomskom razvoju i kvalitetu našeg života. Sva ova tri projekta smo već pokrenuli, tako da ćemo mnogo brže ići u mandatu naredne Vlade.
Radićemo na unapređenju stručnih, umetničkih srednjih škola i jačanju umetničko gimanzijskog obrazovanja i tu sam, takođe, ponosna što smo pored specijalizovanih IT odeljenja u srednjim školama, u gimnazijama, prvi put ove godine uveli specijalizovano umetnička odeljenja. Počeli smo sa četiri gimnazije u Republici Srbiji i dalje treba da širimo to u mandatu buduće Vlade.
Izuzetno je važno da olakšamo uslove za rad sa fokusom na pojedince, samostalne, slobodne umetnike i verujem da ćemo u mandatu ove Vlade status samostalnih i slobodnih umetnika konačno posle više decenija rešiti.
Podsticaćemo prenamenu objekata kulturnog i industrijskog nasleđa otvaranjem novih kulturnih centara i kreativnih prostora. Jedan od takvih primera biće i preuređenje ložionice u Savskoj ulici u Beogradu u moderni kreativni prostor.
Moramo do kraja da podržimo i uspešno realizujemo, zajedno sa Novim Sadom, projekat „Novi Sad – evropska prestonica kulture“ 2022. godine, a da onda kako bi decentralizovali kulturu, kako bi ojačali institucije kulture na lokalu, takođe da pokrenemo domaći projekat „Nacionalna prestonica stvaralaštva“.
Moramo da završimo konačno Narodno pozorište u Subotici, pokrenemo čitav niz novih projekata, pre svega izgradnju nove zgrade Filharmonije.
Ja sam ponosna na činjenicu, takođe, da smo mi bili prva vlada koju od međunarodnih finansijskih institucija, u ovom slučaju Razvojne banke Saveta Evrope, uzela kredit od 20 miliona evra samo i isključivo za ulaganje u kulturnu infrastrukturu, infrastrukturu u kulturi, poboljšanju uslova rada za naše umetnike generalno.
Turizam. U prethodne četiri godine turizam je pokazao da ima ozbiljan, ogroman potencijal. Nažalost, 2020. godina je bila pogubna za ovaj sektor u čitavom svetu. Mi moramo da nastavljamo da ulažemo u njega, da im pomognemo da prežive, da se vrate na svoje noge i da vidimo, takođe, na koji način da zadržimo ovo što smo videli da je veliki potencijal u ovoj godini, a to je da naši ljudi ostaju u Srbiji, letuju, zimuju, provode vikende na prelepim destinacijama u Republici Srbiji.
Tokom mandata prethodne Vlade mi smo uspostavili sistem „e turista“ koji prvi put predstavlja na jednom mestu evidenciju svih naših kapaciteta i njihove popunjenosti i mi ćemo kao Vlada iskoristiti sada taj sistem opet za bolje planiranje, bolje prognoze i za bolje targetirano ulaganje.
Nastavićemo da podstičemo ulaganje u naše smeštajne kapacitetu u banjskim mestima i nastavićemo da subvencionišemo odmore, odnosno vaučere za odmor u Srbiji, zato što je to ono što se zaista pokazalo kao najbolji mogući način za podsticanje naših građana da letuju, zimuju u Srbiji i da pomognemo svim našim domaćim turističkim kapacitetima.
Zahvaljujući svemu onome učinjenom od 2014. godine do danas, mi smo bez ikakve sumnje došli u fazu kada neophodno moramo da se okrenemo temi zaštite životne sredine i ekološke održivosti našeg razvoja.
I u vreme kada je nezaposlenost niska, kada su naši ekonomski prospekti dobri, kada su plate, iako još uvek niske, u nekom kontinuiranom porastu, kvalitet životne sredine postaje jedno od gorućih pitanja kada se govori o opštem kvalitetu života građana. U tom smislu ovo će biti jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije. Moramo zaista sistemski da počnemo da radimo na ovome.
Povećanje standarda životne sredine, pre svega kada govorimo o otpadnim vodama i čvrstom otpadu, i zaštita zdravlja građana, tu pre svega mislim na kvalitet vazduha, je ono u šta ćemo uložiti značajna sredstva u mesecima i godinama pred nama.
Prečišćavanje otpadnih voda predstavlja jedan od najvećih zadataka sa kojima se naša generacija suočava i ono što je neverovatno, kada sam pogledala malo pokazatelje, u vreme bivše Jugoslavije, u doba našeg najvećeg infrastrukturnog razvoja investicija, procenjuje se da je izgrađeno 44 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a mi u narednih 15 godina treba da izgradimo 320. Toliki je to izazov i tolika ulaganja će to zahtevati.
Od procenjenih 10 milijardi evra investicija u zaštitu životne sredine, polovina je u postrojenja za tretman otpadnih voda.
Što se tiče upravljanja čvrstim otpadom, ja mislim da svima nama, i pričali smo dosta o tome i tokom prethodnog mandata, upravo ovde smo diskutovali o tim stvarima, te stvari su pokrenuli neki narodni poslanici, mislim da je svima nama apsolutno neprihvatljivo da imamo preko tri i po hiljade smetlišta i nesanitarnih deponija rasutih po čitavoj teritoriji Republike Srbije. Zato mi moramo da krenemo u rešavanje ovog pitanja. Ne možemo govoriti o kvalitetnom životu ako ne rešavamo ovo pitanje.
Ja razumem zašto mi to nismo uradili do sada, zato što su to ogromne investicije, to su takođe investicije koje polako dovode do poskupljenja života građana, ali mi sada ovo moramo da uradimo i nalazimo se u fazi razvoja kada ovo poglavlje moramo da otvorimo.
Što se tiče energetskog sektora, on je jedan od ključnih kako bi ovo uradili. Mi ćemo tu nastaviti sa modernizacijom elektroenergetske infrastrukture, završićemo izgradnju magistralnog gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom. To je takozvani „Turski tok“. Započećemo izgradnju gasne interkonekcije između Bugarske i Srbije. Radićemo na proširenju kapaciteta podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, poštovani narodni poslaniče gospodine Bajatoviću, i kao deo Zelene agende trudićemo se da kontinuirano povećamo udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnju električne i toplotne energije i da povećamo i stimulišemo energetsku efikasnost u Srbiji, ali u svakom trenutku vodeći računa o ceni električne energije za krajnje korisnike.
Uložićemo još veće napore u sprovođenje projekata i mere zaštite životne sredine u energetskim kapacitetima. Započeli smo izgradnju postrojenja za odsumporavanje gasova u TE „Nikola Tesla A“ i nastavićemo sa realizacijom drugih i sličnih projekata.
Što se tiče sektora rudarstva, da ne dužim, poseban fokus biće na realizaciji projekta „Jadar“ koji predstavlja veliku priliku za našu zemlju, imajući u vidu da se u Loznici nalazi ležište novootkrivenog minerala litijum borata, tzv. jedarita.
I ovaj projekat ima potencijal da nas pozicionira kao značajnog snabdevača svetskog tržišta za proizvodnju litijumskih baterija za električna vozila i za skladištenje energije. Još jedan ogroman potencijal.
Naš cilj je da, uz partnere iz Rio Tinta formiramo strateško partnerstvo sa trećom, sa najmanje još jednom, trećom, četvrtom ili petom kompanijom, koja će u Srbiju pokrenuti proizvodnju električnih baterija ili/i kompanijom koja će ovde započeti proizvodnju hibridnih i električnih automobila.
Za sve ovo što sam pričala potrebno mi je efikasno odgovorna državna uprava i mi smo tu uspešnu transformaciju javne uprave u efikasan servis građana, započeli smo mandatom u prethodnoj Vladi, odnosno 2016. godine, kroz digitalizaciju javne uprave. Na ovome moramo da nastavimo da radimo, a naredna Vlada završiće i pustiti u rad sistem od ogromnog značaja za Republiku Srbiju koju sam već pomenula, a to je Data centar u Kragujevcu.
Mi ćemo imati najmoderniji i najbezbedniji centar za čuvanje podataka svih naših građana i naše privrede, ali on ima još jedan dodatni potencijal, a to je da kada sklopimo ugovore sa velikim komercijalnim korisnicima, a imamo potpisana pisma o namerama sa nekoliko njih uključujući, ako se ne varam, i „Microsoft“, IBM, „HUAWEI“ i slične koji budu želeli da svoju opremu i podatke smeste u taj najmoderniji Data centar u Kragujevcu, Kragujevac ćemo pretvoriti u regionalni IT centar.
Najozbiljnija reforma koja nas čeka, koju smo odložili pre svega zbog krize, KOVID krize, jeste uvođenje platnih razreda. Mi moramo da primenimo Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru i Zakon o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i lokalnim samoupravama. Moramo ovo da završimo kako bi omogućili da svi u javnoj upravi budu plaćeni u odnosu na radno mesto i odgovornost posla koji obavljaju da budu plaćeni jednako, a ne u zavisnosti od toga gde rade ili u kojoj državnoj ustanovi rade.
Moramo brže raditi na reformi javnih preduzeća i ovo smo već pokrenuli u saradnji sa našim partnerima kao što je Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, Međunarodni monetarni fond. Ovo će biti važno ne samo zbog pomoći u budžetu, već će značajno podići sveukupnu konkurentnost naše privrede.
Imamo važne stvari koje moramo da uradimo u domenu socijalne politike. Prioritetnu reformu predstavlja rad na socijalnim kartama koji će omogućiti da građani koji su u najtežem ekonomskom položaju budu vidljiviji u sistemu kako bi blagovremeno ostvarili prava na potrebnu podršku. Ovo će unaprediti kontrolu socijalnih davanja i rezultiraće u mnogo boljoj i mnogo više fer raspodeli novca.
Drugi prioritet u ovoj oblasti biće proširenja obuhvata reforme sezonskog zapošljavanja, ovu reformu smo više nego i uspešno primenili u sektoru poljoprivrede i u mandatu ove Vlade moramo ovo da proširimo i na sektor građevinarstva, turizma i ugostiteljstva i pomoć u kući.
Populacionu politiku sada podižemo i stavljamo u rang čitavog ministarstva. U prethodnome periodu smo finansiranjem mera populacione politike postigli značajne rezultate. U poređenju sa regionom, Srbija jedina beleži rast živorođenih u 2019. godini u odnosu na 2018. godinu. Stopa ukupnog fertiliteta, odnosno broj dece po ženi, prvi put posle 15 godina veća je od 1,5%.
Jedan od prioritetnih zadataka biće da dodatno izmenimo uz vašu pomoć i podršku, poštovani narodni poslanici, Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom kako bi se jasnije precizirale određene stvari oko kojih je bilo problema u primeni zakona, kao i da promenimo određene članove zakona na koje su nam ukazale relevantne organizacije civilnog društva kao problematične.
Menjaćemo i pravni okvir kako bi se naknade ubuduće direktno isplaćivale trudnicama od strane države, a ne preko poslodavac kako bi sprečili kašnjenje u isplatama i obezbedili dodatnu sigurnost trudnicama.
Planiramo i rad na rešavanju stambenog pitanja za mlade bračne parove, subvencionisanje vrtića i izdvajanje sredstava za bogatiju mrežu predškolskih ustanova, posebno kroz partnerstvo sa poslodavcima koji će omogućiti bolje usklađivanje rada i roditeljstva.
Nastavićemo strateška ulaganja u sport. Rekordno ulaganje u sport u prethodnom periodu donele su nam rekordne uspehe koje je reprezentativni sport zabeležio. U prethodnih pet godina imamo čak 265% više osvojenih medalja nego ikada za period od 14 godina.
Politički važno mi je da ovo naglasim, Vlada koju predlažem je proevropska. Naš zadatak je da u narednom periodu ubrzamo proces evropskih integracija. Promena Ustava Republike Srbije u delu pravosuđa je neophodan korak u daljem osnaživanju vladavine prava i daljem usklađivanju sa evropskim pravnim tekovinama i evropskim standardima.
U prethodnom mandatu Vlada Srbije je nakon opsežnih javnih konsultacija koje su trajale nešto više od 18 meseci, kao i konsultacija i podrške Venecijanske komisije, Skupštini uputila inicijativu za izmenu Ustava kako bi naše pravosuđe bilo svakako nezavisno, ali nezavisno od bilo kakvih i svih političkih uticaja, ali takođe i mnogo efikasnije i mnogo odgovornije prema svojim građanima. Mi ćemo nastaviti da podržavamo izmene Ustava u oblasti pravosuđa u cilju pronalaženja najboljih rešenja za naš pravni sistem.
Što se tiče medijskog prostora, usvojena je medijska strategija za period do 2025. godine. Vlada je ovaj posao uradila u partnerstvu sa medijskim i novinarskim udruženjima, čiji predstavnici su činili polovinu radne grupe za izradu medijske strategije, a ja ovom prilikom želim takođe da se zahvalim našim partnerima iz misije OEBS-a u Srbiji, delegaciji EU u Srbiji, ambasade Kraljevine Norveške i Fondaciji Konrad Adenauer, koji su nam u ovom zadatku pomogli.
Ista radna grupa nastavila je rad na akcionom planu za implementaciju strategije i to će biti jedan od prvih dokumenata na dnevnom redu nove Vlade, a onda zajedno moramo da nastavimo i da radimo na čitavom setu izmena i dopuna medijskih zakona.
Mediji i civilno društvo moraju biti među najvažnijim partnerima u svim reformskim procesima koji se sprovode i koji nas očekuju u narednom periodu. Zbog toga smo doneli odluku da se u okviru Vlade Republike Srbije formira novi resor, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Ovo ministarstvo će, između ostalog, raditi na unapređenju dijaloga i saradnje sa organizacijama civilnog društva i ja znam da ovo neće biti lak zadatak. Znam da moramo, pre svega, da radimo i da gradimo poverenje. Verujem i mogu da garantujem da je Vlada Republike Srbije u potpunosti spremna i u potpunosti iskrena kada kažemo da ćemo na ovome raditi.
Meni se čini, naravno, ministarka će reći da je jedan od prvih zadataka ovog ministarstva da postavi osnovu za dalji rad na strategiji i za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, kao jednog sveobuhvatnog dokumenta, kojim ćemo zajedno sa civilnim društvom odrediti pravce naše dalje saradnje.
Vlada Srbije radiće na jačanju demokratskog društva u kojem svi građani uživaju jednaka prava, imaju jednake mogućnosti za ostvarivanje svojih potencijala i ravnopravno učešće u svim aspektima društvenog, kulturnog, političkog i ekonomskog života.
U skladu sa tim, visoko među prioritetima buduće Vlade biće inkluzivno društvo, društvo u kome se razlika poštuje i ceni, u kojem se aktivno bori protiv diskriminacije i predrasuda u politikama i u praksi i društvo koje pruža jednake šanse za sve svoje građane.
Poštovani narodni poslanici, na redovnim parlamentarnim izborima, održanim 21. juna 2020. godine, lista Aleksandar Vučić – za našu decu, dobila je ogromno poverenje građana Republike Srbije, gotovo bez presedana u savremenoj srpskoj političkog istoriji.
Ovakvo poverenje nosi jednako ogromnu odgovornost za to kako se dalje Srbija razvija, kakav je kvalitet života u njoj i koliko su ljudi u Srbiji srećni, zadovoljni i ispunjeni.
Kroz sve izazove koji su pred nama, a ima ih mnogo, Srbiju moramo voditi i štititi kao suštinski slobodnu, nezavisnu i suverenu državu, koja je na evropskom putu i u političkom i u vrednosnom smislu, ali koja čuva svoje prijateljske odnose i sa Ruskom Federacijom i sa Narodnom Republikom Kinom i svim ostalim našim partnerima, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate, Indiju, Tursku, Brazil, Latinsku Ameriku, kao takvu generalno, i mnoge, mnoge druge, da mi ne zamere ako ih nisam pomenula, ali zaista sa svima, i gradi sve bolje odnose sa SAD.
Mi ćemo nastaviti da vodimo ono što ja danas zovem politikom aktivnog umrežavanja, predano radeći na aktivnom ubrzanju evropskih integracija, regionalnoj saradnji, proširivanju veza sa ostalim partnerima širom sveta i jačanje svog prisustva u međunarodnim organizacijama i transnacionalnim forumima. Tu moram da kažem da će nam jedan od ciljeva biti članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, gde još uvek nismo član.
Kada govorimo o našem regionu, mislim da svima treba da nam bude jasno da samo razvoj dobrosusedstva omogućava održiv, bezbedan razvoj same Srbije. Samo siguran i bezbedan region obezbeđuje da je Srbija sigurna i bezbedna. Zato ćemo dalje predano raditi na regionalnoj saradnji, ekonomski, na implementaciji inicijative tzv. „Mini Šengen“ ili četiri slobode, usmerene na olakšavanje slobode kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala.
Pored ovoga, Vlada Republike Srbije će nastaviti da radi i da pokazuje interese u skladu sa sveopšte prihvaćenim međunarodnim normama, na statusu Srba i srpskog jezika u državama regiona i nastavićemo da insistiramo na poštovanju osnovnih prava, jezika, identiteta, verske pripadnosti i kulturnog nasleđa Srba na isti način na koji se prava drugih naroda i nacionalnih manjina dosledno poštuju u Republici Srbiji.
Stavovi opredeljenja bezbednosne i odbrambene politike, iskazani u najvišim strategijskim dokumentima, Strategiji nacionalne bezbednosti, Strategiji odbrane, koje su usvojene 2019. godine, predstavljaju osnovu za dalju dogradnju i jačanje sistema nacionalne bezbednosti i sistema odbrane Republike Srbije.
Republika Srbija je opredeljena da u skladu sa Odlukom o vojnoj neutralnosti jača odbrambene kapacitete i razvija svoju odbrambenu industriju, efikasan i ekonomski održiv sistem odbrane i profesionalnu i efikasnu vojsku i u ovo ćemo nastaviti da investiramo i na ovome ćemo nastaviti naporno da radimo.
Uprkos svim izazovima, ponovo kažem, kao što kažem za region, mi moramo da čuvamo mir, i skoro po svaku cenu. Mir i stabilnost su preduslovi za očuvanje svega što smo stvorili i ostvarenje svih ovih ostalih planova, koji će dalje jačati našu zemlju.
Poštovani članovi Vlade ili poštovani članovi mog tima koje predlažem za članove Vlade, mi svaki dan moramo ponovo sagledavati kvalitet života građana Srbije iz različitih aspekata. Mi moramo stalno analizirati i raditi na tome kakvog su kvaliteta naši putevi i to svi putevi u svakom delu Srbije, u svakom selu, u svakom zaseoku Srbije, zajedno sa predstavnicima lokalnih samouprava, da li treba da gradimo nove, da li treba da ih obnavljamo, koliko su gradovi i opštine u Srbiji međusobno povezani, kako smo povezani sa regionom, kakve su nam škole, gde treba da uložimo, kakva nam je zdravstvena zaštita, ali zaista kakva nam je zdravstvena zaštitu koju pružamo našim građanima, koliko je lako doći do nje iz bilo kog i svakog dela Srbije, kakve su plate, kakve su penzije, stalno moramo voditi računa o tome kako zaista u pravom svetu u realnom svetu svaki dan svi naši građani žive.
Mi ćemo se truditi da svakodnevno podsećamo organe uprave na svim nivoima da običan čovek, svaki naš građanin, pojedinac, mora da bude u centru naše pažnje, da smo mi tu zbog naših građana i da služimo njima, da nikada ne smemo biti previše zauzeti da čujemo njihove potrebe i da radimo na njihovom rešavanju, pa i svakog pojedinačnog problema. Onda kada rešite pojedinačan problem, radite, menjajte zakone i rešavajte to za sve ostale, sistemski, institucionalno.
Ova Vlada mora da nastavi da gradi od Srbije pobednika u oblastima u kojima smo kroz istoriju retko pobeđivali, ako ikada, u ekonomiji, u stopi nezaposlenosti, tehnologiji, inovacijama, ogromnoj veri u sebe, u svoje ljude i svoju budućnost.
Ukoliko dobijemo danas vašu podršku, buduća Vlada imaće 21 resor i dva ministra bez portfelja. Ja sam ponosna na činjenicu da imamo šest potpuno novih ministara i čak 11 žena, koje će vodite neke od najkompleksnijih resora u Vladi, koje će biti suočene sa nekima od najvećih izazova.
Ja sa ovog mesta danas pozivam i sve ostale, privredu, organizacije civilnog društva, sve ostale činioce u društvu, da prate primer koji danas dajemo i mi, odnosno i ja kao mandatarka i moj tim, ali i vi kao Skupština, koja u ovom trenutku ima skoro 40% žena u poslaničkim klupama.
Ove promene u Vladi govore takođe da smo pažljivo slušali šta su nam građani poručili na izborima, da smo razumeli da imamo podršku i da radimo dobro, ali da moramo još energičnije da radimo, da su nam potrebna nova znanja i novi entuzijazam.
Poštovani narodni poslanici, za članove buduće Vlade Republike Srbije predlažem: Branka Ružića za prvog potpredsednika Vlade i ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Branislava Nedimovića za potpredsednika Vlade i ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prof. dr Zoranu Mihajlović za potpredsednicu Vlade i ministarku rudarstva i energetike, Nebojšu Stefanovića za potpredsednika Vlade i ministra odbrane, Maju Gojković za potpredsednicu Vlade i ministarku kulture i informisanja, Sinišu Malog za ministra finansija, Anđelku Atanasković za ministarku privrede, Irenu Vujović za ministarku za zaštitu životne sredine, Tomislava Momirovića za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Tatjanu Matić za ministarku trgovine, turizma i telekomunikacija, Maju Popović za ministarku pravde, Mariju Obradović za ministarku za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Gordanu Čomić za ministarku za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Aleksandra Vulina za ministra unutrašnjih poslova, Nikolu Selakovića za ministra spoljnih poslova, Jadranku Joksimović za ministarku za evropske integracije, dr Zlatibora Lončara za ministra zdravlja, prof. dr Dariju Kisić Tepavčević za ministarku za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Radomira Ratka Dmitrovića za ministra za brigu o porodici i demografiji, Vanju Udovičića za ministra za sport i omladinu, Milana Krkobabića za ministra za brigu o selu, Nenada Popovića za ministra bez portfelja i Novicu Tončeva za ministra bez portfelja.
Od svih članova Vlade očekujem da svakodnevno budu potpuno posvećeni u ostvarivanju ciljeva koje zajedno postavljamo danas.
Nema veće časti, i dobro je da tri puta ovo kažem, nema veće časti od toga da služite svojoj zemlji i svojim građanima.
Nema veće časti od toga da služite svojoj zemlji i svojim građanima. Tako očekujem od svih nas da se ponašamo svakoga dana. Tražim da se borimo, da se ne mirimo sa trenutnim stanjem. Tražim da uvek pokušamo da postignemo više. Ne zaboravite da smo odgovorni Narodnoj skupštini i građanima Republike Srbije i da su jedino oni ti za koje radimo.
Pred nama su izazovna vremena, ali 2025. godine Srbija mora biti zemlja u kojoj su prosečne plate 900 evra, prosečne penzije između 430 i 440 evra, zemlja u kojoj je nezaposlenost na nivou evrozone, zemlja modernog obrazovanja i infrastrukture, dobro povezana, lider u naprednim tehnologijama i digitalizaciji, zemlja perspektive, zemlja pobednika u svakom smislu i to svako od nas mora da zna i za to svako od nas mora da da sve od sebe svaki dan za naš narod i za našu Srbiju.
Živela Srbija.
Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, gospođo Brnabić.
Samo da se zna, nisam vam ja isključivao mikrofon, nego je sistem star. Kažu 30 godina, ali to nije tako mnogo.
Čuli smo program koji je gospođa Ana Brnabić, kandidat za predsednika Vlade, iznela i predlog sastava Vlade.
Podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, po članu 96. stav 4.
Saglasno članu 269. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za članove Vlade.
Pre nego što pitam predsednike ili predstavnike poslaničkih grupa da li žele reč, dozvolite mi da, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, vas obavestim da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da se danas donesu odluke po hitnom postupku i da očekujemo da, shodno naravno vremenu koje će iskoristiti narodni poslanici za diskusiju, u dogledno vreme, odnosno negde oko 20.00 sati, da imamo cilj da oko 20.00 sati bude, ako poslanici podrže ovaj predlog, bude zakletva.
Takođe ću samo reći i ovo da, iako je to ranije bio slučaj, mi danas, osim ličnih gostiju predsednice i članova Vlade, nismo pozvali goste zbog epidemiološke situacije na polaganje zakletve, čisto da to imate u vidu.
Takođe, želim još da vas obavestim da će biti pauza u radu, kao što smo i rekli, između 14.00 i 15.00 časova.
To govorim sve samo zbog toga da biste mogli da planirate današnji dan.
Prelazimo sada na raspravu.
Pitam da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Pošto je pravilo, samo i to da još jednom podsetim, da se prvo daje reč predstavnicima ili predsednicima suprotno, odnosno obrnuto proporcijalno broju poslanika, znači, polazi se od najmanjih ka najvećem, Šaip Kamberi, pošto njegova poslanička grupa ima najmanji broj poslanika, ima šest, ima prvi reč.
Izvolite.
...
Partija za demokratsko delovanje

Šaip Kamberi

Poslanička grupa Ujedinjena dolina-SDA Sandžaka
Poštovani građani, dame i gospodo narodni poslanici, mirdita, dobar dan, sudeći prema reakcijama na moj prethodni govor sa prošle sednice, i ako bih poslušao savet koji Meša Selimović daje čoveku kome želi dobro da ne govori uvek ono što misli, ja bih danas trebao da ćutim. Međutim, ja nisam ovde izabran da bih ćutao, nego upravo suprotno, da bih rekao ono sa čim se ne slažem.

Ovde sam zahvaljujući glasovima Albanaca Preševske doline, a čast mi je da predstavljam i građane koji su svoj glas dali jednoj autohtonoj bošnjačkoj stranci u Novom Pazaru SDA Sandžaka. Dakle, ja ne predstavljam ni žute, ni plave, ni crvene, ni crne, već diskriminisane Albance Preševske doline.

Od nas se danas traži da podržimo izbor nove Vlade Republike Srbije, nove Vlade sa istim premijerom, sa istim šefom, stanja u kom je predsednik i premijer i Vlada i parlament, „leta semua“. Ovakav parlament je drugačiji od Vlade, parlament je novi, poseban, jedinu opoziciju u njemu čine poslanici Ujedinjene doline i SDA Sandžaka. Ko bi mogao pomisliti da jednog dana jedinu parlamentarnu opoziciju u Srbiji mogu činiti Albanci Preševske doline i Bošnjaci iz Sandžaka. Šest od ukupno 250 poslanika. Baš tužno za demokratiju.

Ovakav parlament nije mogao da proizvede čak ni Slobodan Milošević, ali gospodin Vučić i gospodin Dačić pokazali su se efikasniji od svojih političkih očeva. Ova koalicija, sastavljena od tzv. desnog i levog centra, proizvela je kao nikad do sada u pluralističkoj Srbiji totalitarnu vlast, naravno, preko izbornog procesa, kao i svi moderni totalitarizmi i autoritarizmi.

Jedina istina parole „Srbija kao Evropa“ jeste Srbija kao Belorusija, iako u Minsku opozicije ima barem na ulicama, ali kako godine prolaze retuširani radikali se brinu za svoj imidž. Ko bi najbolje predstavljao njihov proevropski imidž nego predsednik Vlade žena, liberal, školovana na zapadnim univerzitetima i poreklom iz civilnog društva. Vlada sa 11 žena. Multietnička vlast donekle, a bez i jednog ministra iz redova manjina.

Šlag na torti je sada i ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Kako lepo izgleda, perfektan scenario. Dobrodošli u raj stabilnosti i progresa. Srbija mirotvornija od Švedske i Nemačke sa neonacističkim pretnjama ili Španija sa svojim separatistima. Nema više fotografija sa planina oko bombardovanog Sarajeva. Nema više govora 100 muslimana za jednog Srbina od ministra informacija i šefa propagande Miloševićevog režima, idemo i po kancelarijama u Vašingtonu i Briselu za potpisivanje sporazuma i sa čelnicama bivše UČK. Po neka fotka sa drugarom Čedom Jovanovićem, po neki verbalni duel sa Vojislavom Šešeljem, koji se maestralno koristi za prikazivanje prividne pretnje da postoji i gora opcija od nas. Jučerašnji piromani su tranformisani u današnje vatrogasce, obučeni u odelo demokratskih reformatora. Zašto da ne, kada opozicija u Beogradu svakim danom pokazuje nesposobnost da proizvede realni diskontinuitet sa bivšim režimom.

Danas Srbija ima vlast koja je navodno garant regionalne stabilnosti i mira sa modernim političkim diskursom, kako se kaže. Mažena od svetskih centara moći, kojima je draža stabilokratija, nego li demokratija. Srbija cveta.

Sa jedne strane sastanci i zabave sa Donaldom Trampom, Angelom Merkel, Emanuelom Makronom, Redžepom Tajipom Erdoganom, Vladimirom Putinom, Bakirom Izetbegovićem, Andrejom Plenkovićem, Milom Đukanovićem, Josipom Borelom, pa i sa Hašimom Tačijem i Edi Ramom. Sa druge strane, „deep state“ i „capture state“, svakodnevni jezik mržnje i seksizam, linčovanje i ocrnjivanje, pretnje opoziciji i manjinama, ksenofobija cveta, Šiptari, Turci, ustaše, NATO zločinci, svakodnevni žargon propagandne mašinerije.

U takvom psihološkom ratu ko bi bio bolji za zadatak ministra policije nego bivši portparol Mire Marković, tzv. ratni huškaš 90-ih koji u ratu izbegava odsluženje vojnog roka. Levičarski radikal, crne košulje, pseudočegevarista koji se diči uvredama koje upućuje manjinama, čime na najbolji način potvrđuje onu Filip Davidovu da primitivizam zarazan.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zamolio bih vas, gospodine poslaniče, bez obzira što pripadate opozicionoj poslaničkoj grupi da vodite računa o rečniku, uvredama i ostalim.
(Šaip Kamberi: Samo citiram srpskog pisca.)
Zamolio bih vas da upotrebljavate izraze koji priliče Narodnoj skupštini Republike Srbije.
(Šaip Kamberi: Molim vas da mi ne trošite vreme.)
Ne želim da uopšte ulazim u raspravu o tome i da polemišem, a mogao bih, da li je nešto tačno ili nije tačno.
(Šaip Kamberi: Oduzimate mi vreme.)
Samo vas upozoravam da primenjujete izraze i koristite rečnik koji je primenjen Narodnoj skupštini Republike Srbije da ne bih morao da preduzimam mere. Nisam imao uopšte nameru da bilo kakve mere preduzimam na ovakav način. Nemojte me provocirati.
...
Partija za demokratsko delovanje

Šaip Kamberi

Poslanička grupa Ujedinjena dolina-SDA Sandžaka
Hoćete li mi računati i ovo vreme?
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Naravno da ću vam vratiti vreme.
...
Partija za demokratsko delovanje

Šaip Kamberi

Poslanička grupa Ujedinjena dolina-SDA Sandžaka
U kakvo ste političko, socijalno, ekonomsko, kulturno, zdravstveno i obrazovno stanje doveli Srbiju samozvane patriote? Srbiju Dimitrija Tucovića, Danila Kiša, Bogdana Bogdanovića, Ivana Đurića, Borke Pavićević? Verovatno se i oni prevrću u grobu.
Ali, ova autokratija i kakokracije ima svoj vek trajanja. Neće pomoći ni taktika geopolitičkog balansa kao smešna kopija Titove Jugoslavije. Dovoljno je gledati sliku predsednika Vučića u ovalnoj sobi Bele kuće od 4. septembra da bi se shvatila realnost, bez ulaska u analize preuzetih obaveza onoga koji se 1999. godine zakleo da nikada neće amnestirati Amerikance za NATO bombardovanje.
Poštovane kolege, svestan sam da me slušate sa predrasudama i subjektivizmom zbog mog identiteta. Da, istina je. Ja sam Šaip Kamberi, Albanac iz Velikog Trnovca, opština Bujanovac. Predsednik sam Partije za demokratsko delovanje koja se od 90-ih institucionalno zalaže za prava Albanaca, kao što je i istina da imam pasoš Republike Srbije i plaćam poreze ovoj državi. Ali u današnjoj Srbiji više nema značaj državljanstvo i građanstvo, mada ni poznavanje srpskog jezika ako si drugačiji, a tamo gde državljanstvo i građanstvo nemaju značenje kako očekivati slobodu i jednakost.
Današnja Srbija je pre svega problematična za same Srbe. Srbija koja nije demokratizovana ni padom jednopartijskog sistema kada je srušen Ivan Stambolić, ni padom Miloševića 5. oktobra, ni kada je ubijen Zoran Đinđić.
Od ideje srbizacije Jugoslavije došli smo do ideje vučićevizacije Srbije. Danas se ne može zamisliti Srbija ni kao kao Republika Srba, nego republika jednog čoveka, jednog čoveka čija vlast jača, dok potencijal Srbije pada, pre svega demografski. Ljudi su bežali zbog ratova, beži se danas zbog autoritarizma. Jadno je bilo juče, jadno je i danas. Ali, neka, važno je da Srbija ima svog gospodara od koga zavisi sudbina svakog od nas i sudbina ove Vlade koja je proglašena privremenom i pre nego što je izabrana.
Šta očekivati od Srbije koja nije u stanju da identifikuje antifašističke ličnosti i pokrete, od jedne Srbije koja izjednačuje partizane i četnike? Kako očekivati od Srbije koja ne prepoznaje granice svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta da odustaje od hegemonističke politike? Srbija koja nije u stanju ni postmortum da ceni Zorana Đinđića kako će ceniti manjine? Od Srbije koja nema volju da razjasni ubistvo Slavka Ćuruvije, kako očekivati da razjasni ubistvo braće Bitići? Od Srbije koja sebe smatra istorijskom žrtvom ne možemo očekivati da traži zvanično izvinjenje drugim narodima. Od Srbije koja veliča Ratka Mladića kako očekivati zvanično priznanje genocida u Srebrenici? Od Srbije koja štiti Ljubišu Dikovića i Božidara Delića nećemo očekivati priznanja ratnih zločina nad civilima u Račku, Meju, Korenici i Ćišku.
Kažete da se danas bira jedna progresivna Vlada, možda najdemokratskija u istoriji Srbije. Ako je tako, onda pozivam gospođu Brnabić u zajedničku posetu. Nisam je video na izložbi o ratnim zločinima počinjenim na Kosovu koja je pre nekoliko dana održana stotinu metara odavde. Pozivam gospođu Brnabić da zajedno posetimo Batajnicu gde se nalaze civilne žrtve za koje i danas ponavljate da su vaši građani. Budite drugačiji od vaših šefova. Izvolite gospođo Brnabić, pogledajte sami Batajnicu, Perućac, Petrovo Selo i Rudnice, Staro Sajmište i Jasenovac može poslužiti kao inspiracija, saslušajte prezimena Beriša, Durići, Bogojevci, Jašari, Hotić, Ćauši, zamislite decu i žene i starce koji su samo zato što su imali drugačija imena i kulturu monstruozno ubijeni, tajno prevezeni kamionima 400 km od mesta zločina od strane organizovanih državnih struktura koje su bile dužne da očuvaju njih i njihova dobra. Ovi ratni zločini su naređeni, organizovani i sprovedeni od državnih struktura, od zvaničnika Republike Srbije čiji premijer se danas bira ovde.
Imate priliku da dokazujete kolektivnu savest Srbije, da obezbedite majkama da ne umru dok ne sahranu svoju decu dostojanstveno, da deca saznaju kako su im ubijeni očevi, majke, dedovi, bake i drugi najbliži, da silovane žene ne moraju da se postide, jer ima takvih koje misle da je njihova krivica za ono što im se dogodilo. Dužni ste pre svega svom narodu. Dokažite smelost i odgovornost, ako ne za Albance, onda za Srbiju za koju kažete da je volite.
Nema prosperiteta u odnosima međunarodnim bez pomirenja. Nema pomirenja, nema mira i budućnosti bez suočavanja sa prošlošću u ni jednom društvu.
Što se Albanaca koji žive u Srbiji tiče dokazali ste tokom prethodnog mandata da niste zainteresovani da ih integrišete kao ravnopravne građane. Jedina razlika vaše vladavine jesu drugačije metode diskriminacije. Vlada Brnabić jedan nije preuzela ništa da bi realizovala tri sporazuma koje je Republika Srbija potpisala sa izabranim predstavnicima Albanaca Preševske doline. Niste deblokirali dijalog između Vlade i izabranih zvaničnika doline. Niste pokrenuli ni jednu značajnu zakonsku promenu, a kamoli ustavnu koja poboljšava položaj i prava manjina uopšte, a posebno Albanaca.
Preševo, Bujanovac i Medveđa, pa i Sandžak predstavljaju tipičan primer diskriminisanog regiona. Ranije metode diskriminacije su zamenjene nevidljivim modernim metodama. Region se nalazi pod legitimisanom vojno-policijskom opsadom, najnižim nivoom predstavljanja u državnim institucijama i obrazloženim nedostatkom investicija.
Čuli smo pre neki dan ovde da predsednik Vučić otvara fabrike od Subotice pa do Vranja, praktično do Vranja, ne Bujanovca i Preševa, Tutina ili Sjenice i nemojte mi se posle pravdati da u tim opštinama Albanci imaju lokalnu vlast ili Bošnjaci, jer ovde nije rečeno da te fabrike otvaraju predsednici opština od Subotice do Vranja, već da ih otvara predsednik Vučić. Pozivam predsednika Vučića da barem po jednu fabriku otvori i u našim opštinama.
Možemo koristiti i statističke podatke. Ovom prilikom vas pozivam, gospođo Brnabić, da vi lično nama poslanicima ovde predstavite etničku strukturu zaposlenih u regionalnoj bolnici u Vranju, bolnici koja pokriva i Preševo i Bujanovac ili pak službe za katastar nepokretnosti ili prostije – naplatne rampe u Bujanovcu. Za početak je i to dovoljno.
Poštovani poslanici, manjine, posebno Albanci i Bošnjaci su možda sa vašeg ugla gledanja crnci, Tatari, Alžirci, Ujguri današnje Srbije, ali oni nisu jedini diskriminisani. Stanje građana u opštinama na jugu Srbije najbolje oslikava vaša neoliberalna politika koja svakim danom produbljuje ne samo etničku podelu, već i socijalnu nejednakost između regiona Srbije. I Goran i Slavica i Zoran i Vesna iz Vranja, Surdulice, Bosilegrada, Trgovišta su podjednako siromašni i bez posla kao i Iljir, Teuta, Jolca, Aljma i Muhamed iz Bujanovca, Tutina, Preševa i Sjenice.
Zbog svega toga, poslanička grupa Ujedinjena dolina - SDA Sandžaka ne može da podrži ovu Vladu. Mi čak smatramo da što kraći bude mandat ove Vlade i ovog parlamenta toliko su veće šanse i nade za jačanje slobode, demokratije i jednakosti bez vas i vaših političkih sijamaca. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Gospodine Kamberi, pošto mi više godina unazad polemišemo, nema niko predrasude zbog vašeg identiteta, nego zbog onoga što govorite, zbog optužbi bez ikakvog osnova stvaranja lažne slike da postoji neka neravnopravnost manjina i svega ostalog, da vam kažem iskreno, u Bujanovcu gde ste vi na vlasti Srba ima skoro 50%, a nema ni jednog Srbina u vlasti. Toliko o nacionalnom identitetu.
Sve ostalo ja bih vas samo upozorio kao predsednik Narodne skupštine, da postoji naravno pravo da svaki poslanik može da govori, iznosi svoje političke stavove, ali postoji granica koja se odnosi na vređanje, omalovažavanje, rušenje dostojanstva Skupštine i molim sve poslanike da se toga pridržavaju.
Po Poslovniku su se javili.
Meni se prvi ovde javio, Milenko Jovanov. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Milenko Jovanov

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - za našu decu"
Jovanov, predsedniče.