Hvala najlepše.

Poštovani predsedniče Skupštine, dame i gospodo potpredsednici Skupštine, dame i gospodo poslanici, poštovana mandatarko, poštovani kandidati za članove Vlade Republike Srbije, neću mnoge iznenaditi ako kažem da će poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ svim srcem podržati izbor ove Vlade, program ove Vlade, ciljeve koje je pred sebe postavila, jer je to program koji je ova koalicija, dakle, „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ izložila pred građanima Srbije i za taj program dobila ogromnu podršku naroda.

Želim, poštovana gospođo Brnabić, da vam se zahvalim na ozbiljnom i iscrpnom ekspozeu koji ste ovde podneli poslanicima, što pokazuje vaš odnos prema Skupštini, vaš odnos prema građanima, vaš odnos prema nama kao poslanicima. Posebno to želim da naglasim zato što su neki raniji slučajevi govorili da su ove ekspozei podnošeni u 20 minuta, verovali ili ne. Kakvi su bili ekspozei, takve su bile nažalost i vlade, a takvi su im bili i rezultati.

Postoji nešto što je u parlamentarnoj praksi i u nekom političkom, uslovno rečeno, bontonu poznato, a to je da se Vladi daje sto dana nakon formiranja da se ministri upoznaju malo sa konkretnim poslom koji će da rade, da vide kako stvari funkcionišu. Međutim, ovoj Vladi koja još nije ni izabrana niko nije dao ni sto sekundi, a ne sto dana i već od nedelje popodne, tamo negde oko pola 12, kada su bila objavljena imena ljudi koji će biti predloženi od strane SNS u Vladu Republike Srbije, počeli su strahoviti napadi lični na svakog od kandidata ponaosob. To pokazuje otprilike da neki ljudi apsolutno nemaju nameru da menjaju svoje ponašanje, da menjaju svoj način bavljenja politikom, nego će da nastave da ličnim optužbama zamenjuju, pritom netačnim, neistinitim, odvratnim, groznim, zamenjuju činjenicu da nemaju politiku, jer oni ni u jednom trenutku nisu napali Vlade, iz prostog razloga što, iako je tih šest ciljeva ranije bilo objavljeno, sama Vlada nije predložila svoju politiku i ta politika nije bila nigde prihvaćena.

Druga vrsta kritika bila je u pravcu da ova Vlada nema legitimitet. Kažu Skupština, u kojoj se nalazimo, nema legitimitet, pa iz takve nelegitimne Skupštine proizilazi Vlada koja takođe nema legitimitet. Jedini problem koji imaju je u tome što se legitimitet ne određuje saopštenjima političkih stranaka, nego odlukama naroda na slobodnim izborima, kakve smo imali.

Dakle, građani Srbije su vrlo jasno i nedvosmisleno dali podršku koaliciji Aleksandar Vučić – za našu decu, za program koji smo pred građane izneli. Toj koaliciji su se priključile i još neke stranke i koalicije koje su učestvovale na izborima, tako da je podrška Vladi i šira od one koju je nosila samo naša koalicija, što dovoljno govori koliki je to legitimitet i kolika je to podrška koju ova Vlada u ovom momentu ima u građanima Republike Srbije.

To je postojanje legitimiteta ili ne postojanje legitimiteta, podrška naroda, a ne saopštenja političkih stranaka, jer je to i logički i teorijski neobjašnjivo i nemoguće. Jer bi to dalo pravo svakoj političkoj stranci pravo veta na izbore na kojima ako bi učestvovala ne bi dobro prošla. Šta to treba da znači? Dobijem rezultate istraživanja, vidim na istraživanjima loše stojim, objavim bojkot izbora i kažem sve što se formira to je nelegitimno. To tako ne funkcioniše.

Veoma nam je važno što ste naglasili da će ovo biti Vlada kontinuiteta i političkog i ekonomskog. Posebno nam je važno što ste naglasili da će ovo biti Vlada kontinuiteta, ne samo sa prethodnom Vladom, nego sa Vladom od 2014. godine, prvom vladom Aleksandra Vučića. To nam je važno iz prostog razloga što je to Vlada koja je udarila temelje, čvrste i stabilne temelje politike koja se danas vodi a tada je formirana.

Vi ste nabrojali rezultate koji su proistekli iz te vlade, vi ste nabrojali rezultate koji su zabeleženi na tim temeljima i prošle i pretprošle godine. Ja bih, ako dozvolite, dodao samo još nekoliko stvari u vezi sa tim.

To je Vlada koja je posle dugo, dugo vremena vratila čoveka u centar političkih zbivanja. Mi smo se faktički, hajde uslovno rečeno, od 1945. godine bavili nekim velikim temama i imali smo velike ambicije na svetskom nivou. Srbija i tadašnja Jugoslavija bavile su se pokušajem da pobedi svetski komunizam, da se pobedi kapitalistički imperijalizam. Pa, smo se onda bavili samoupravnim socijalizmom, odnosno samoupravljanjem, onda smo se devedesetih bavili anti-globalizmom, a posle dvehiljadite verovatno anti-antiglobalizmom i u tim velikim temama zaboravili su ljude, obične ljude kojima treba da se reši običan problem, put, da mu dete ide u normalnu uređenu školu, da ima radno mesto, da se izgradi fabrika itd. Dakle, u tim velikim temama, zaboravili smo ono što je srž i suština politike, a to je da učinite da ljudi žive bolje.

Vlada, od 2014. godine vratila je čoveka, neki kažu običnog čoveka, ja nešto ne volim taj izraz jer bi to značilo da postoje i neobični ljudi, mada kad se setim, recimo, bivšeg poslanika Saše Radulovića, možda i postoje ali, dakle, vratila je čoveka u srž i u centar političkih zbivanja i odluka i sve se donosi i sve se radi u cilju pomoći i ostvarivanju boljeg života za pojedinca, čoveka, građanina ove zemlje.

To je bila politika koju ste vi kasnije nastavili, koja je na jedan mudar način pristupala međunarodnoj politici, regionalnoj politici, vodeći se interesima države Srbije i interes države Srbije je posle dugo vremena tada stavljen na najviši mogući nivo interesovanja svakog ko se u Srbiji bavi politikom.

Do tada čak ni vlade nisu bile formirane uvek u skladu sa onim što je interes države Srbije, a sigurno nisu bile formirane onako kako su građani Srbije glasali i želeli, nego su bile formirane u skladu sa interesima tajkuna i ambasada, tako da je to još jedna pobeda koja je za Srbiju izvojevana, a to je da je moć vraćena u ruke narodu, da narod Srbije na izborima kaže koga hoće na vlasti, a koga u opoziciji. To je nešto što mora da se čuva.

Najzad, ono što je za SNS posebno važno, to je da je u tom periodu počelo vraćanje nacionalnog dostojanstva. Nečega što je bilo davno zaboravljeno, nečega što je bilo prokazano u državi Srbiji, pa je ispalo da u državi Srbiji valjda je najvažnije smisliti što lepše i što milozvučnije izvinjenje svima i za sve. To je bila vlada koja je počela da menja onu ustaljenu priču u regionu, da je uvek i za sve i jedino kriva Srbija. Zato se ponosimo i time što je doneta odluka o danu srpskog jedinstva, zato se ponosimo i spomeniku koji će biti podignut Stefanu Nemanji. Ponosimo se i onom serijom o Nemanjićima koja je, pogledajte koliko je to interesantno, je na isti način, od istih ljudi napadana, sa istom argumentacijom, kvazi argumentacijom tačnije, kao što se danas napada ovaj spomenik, potpuno identično. Kome to smeta otac srpske države? Ali, i to je bio problem u tom i takvom vremenu.

Dakle, to su otprilike neke stvari koje su ostvarene u tom prethodnom periodu i koje želimo da nastavite i zato nam je važno što je to vlada kontinuiteta i što ćete blisko sarađivati, kako ste i rekli u ekspozeu sa predsednikom Republike, predsednikom naše stranke Aleksandrom Vučićem.

Ova Vlada je već postigla jednu pobedu, a to je da je po broju žena u Vladi od strane Blumberga, dakle, neće valjda neko reći i da su to Vučićevi botovi i nešto slično. Dakle, podigla Srbiju, odnosno sastav Vlade je podigao Srbiju na najviši svetski nivo u tom kontekstu, učešću žena u izvršnoj vlasti. Time smo još jednom pokazali razliku između onih koji pričaju i onih koji rade. Dakle, godine su prolazile na prazne priče, na nešto što nije davalo rezultate. Mi danas imamo konkretan rezultat koji pokazuje kako se ozbiljno i odgovorno pristupa tom pitanju i kako se pruža šansa, nažalost, manje zastupljenom polu u politici.

Izneli ste šest tačaka koje je predsednik definisao kao tačke sa kojima se ova Vlada saglasila i koji će biti i ciljevi ove Vlade. Apsolutno smo saglasni da borba protiv korupcije i kriminala mora da bude energično vođena, da ne može i ne sme da bude nikoga kome se gleda kroz prste, jer je to borba za državu Srbiju.

Dakle, ta pošast mora da dobije odgovor kakav zaslužuje i uveren sam da ćete raditi na tome da takav odgovor i usledi. Činjenica da je predsednik države stao na čelo te borbe, činjenica da Vlada Srbije to uzima kao jedan od svojih prioriteta, činjenica da smo mi u parlamentu nekoliko puta govorili o tome da će parlament biti saveznik u toj borbi, govori da smo svi na istom zadatku i govori da ćemo imati veće šanse da dođemo do onoga što nam je svima cilj, a to je da jednom stanemo toj pošasti u kraj.

Pitanje Kosova i Metohije je izuzetno bolna i teška tema za koju će nam trebati i strpljenje i snage na unutrašnjem i na spoljnom planu.

Na spoljnom da objasnite argumente Srbije za koje neki misle da ih nema uopšte, jer smo i sami to predstavljali da toga nema, jer smo imali ministra inostranih poslova koji je trčao okolo i molio da nas oslobode tog balasta, a sa druge strane da na unutrašnjem planu objasnite da stvari nisu često onakve kakve bismo želeli da budu, nego da realnost nekada mora da bude i onakva kakva nam se ne sviđa, da moramo da shvatimo da smo neke stvari pogrešno radili i da su neke stvari došle na naplatu zbog nekih naših pogrešnih odluka u prošlosti. Loše odluke za sobom uvek nose i posledice.

Posebno je važno da nastavimo borbu za zdravlje stanovništva. Posebno je važno da se nastave ekonomske reforme. Posebno je važno da se svih ovih šest ciljeva ostvari. Nisu to poređani ciljevi po prioritetima, to nisu ciljevi u vertikalnom redu nego u horizontalnom i tražiće se od vas kako bi stara srpska reč rekla - multitasking, da istovremeno nekoliko, odnosno ovih šest ciljeva realizujete da istovremeno radite na njima, i da istovremeno pokušate da ostvarite što više malih koraka u postizanju konačnog cilja.

Važno nam je što je plan razvoja Srbije 2025 sastavni deo vašeg programa i plana za naredni period. To je plan koji treba da izvrši potpuni preobražaj Srbije. Ta Srbija 2025. je nešto što svi želimo, nešto za šta se svi borimo. To je Srbija premrežena putevima, prugama, sa rešenom infrastrukturom, u selima. I to je nešto što kada govorimo o selu.

Selo jeste važna poljoprivreda, ljudi na selu od toga žive, ali čovek na selu želi da ima sve uslove za život kao oni koji žive u gradu. Žele da imaju kanalizaciju, žele da imaju vodovod, žele da imaju internet, žele da imaju sve to. Dakle, zato nam je važno i to što ste na poseban način definisali ministarstvo koje će se time baviti.

Kod ta tri ministarstva postoji nešto interesantno. Dakle, kao i kod nekih drugih situacija koje su se dešavale u prošlosti.

Postoji nekakav problem u društvu. Svi o tom problemu govore, a kad neko krene da rešava taj problem, onda udari tog što rešava taj problem. Tako je bilo sa Beogradom na vodi, neko ga je danas pomenuo. Dakle, svi su znali da je to problem, svi su znali da je to stecište narkomana, svi su znali da je to najružniji deo ovog grada, a onda kada je neko taj problem rešio, kada od toga pravi najlepši deo Beograda, najmoderniji deo Beograda, e onda je to problem. E, sad je tako i u ovom slučaju.

Pričalo se o tome da je problem što nema dijaloga, što se postavlja pitanje ljudskih prava, itd. Pa, se postavilo pitanje razvoja na selu, postavlja se pitanje nataliteta i borbe za veći prirodni priraštaj. A onda, kada je neko krenuo te probleme da rešava, e sad ćemo da napadnemo, šta će nam ta ministarstva? Ljudi, da li je to problem ili nije problem? Da se dogovorimo za početak.

Dakle, ovo garantuje da će se na jedan ozbiljan i sistematičan način raditi, da će se pristupiti ovim problemima sa idejom da se problem reši, a ne da se o problemu priča. I to je iskorak veliki u odnosu na neki prethodni period.

Posebno mi je drago da ste spomenuli nešto u vašem ekspozeu što se zove veštačka inteligencija koja je važan prioritet za Vladu.

Zašto to govorim? Srbija je, nažalost, u poslednjih 30 godina gubila korak sa svetom. U najgorem periodu za nas, dakle, od početka devedesetih, pa do 2012. godine, svet je odmicao vrlo brzo, a mi smo u tom periodu imali ratove, bombardovanje, uništavanje privrede kroz sankcije, kroz nekonkurenciju, zastarelu tehnologiju, zastareo način funkcionisanja, a onda smo i to malo privrede što je preteklo uništili, rasprodali i prepustili tajkunima da zbog tri lokala u Beogradu zatvaraju firme po unutrašnjosti. Mi moramo da stignemo svet, jer ako nam odmaknu nikada ih nećemo stići.

Pokazalo se da naša pamet, kroz IT tehnologije i te kako može da bude konkurentna u svetu. Zato je ovo važno, da pokušamo da kroz ove oblasti uhvatimo korak sa tom četvrtom industrijskom revolucijom, iako smo već ovu nekako prošli, kao loš đak kad se provuče, hajde sad u ovom novom dobu da uhvatimo korak sa svetom i da možda budemo, zašto da ne, i neki lideri, makar regionalni, ako ne i šire? Pokazali smo da možemo. Pokazali smo da možemo u sportu. Evo, sad pokazujemo da može i u ekonomiji. Pokazali smo da možemo po broju žena u Vladi, pa dajte da možda možemo i u ovome nešto uradimo u tom pravcu.

Dakle, pred vama su jasni ciljevi, pred vama su jasni zadaci, program imate, plan imate, široku podršku imate. Dame i gospodo, služite Srbiji. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Pošto smo iscrpeli listu govornika koji imaju status predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa, sada su podnele poslaničke grupe listu narodnih poslanika koji bi želeli da uzmu reč.
Samo bih vas još jednom podsetio da bismo imali satnicu kako smo i najavili. Cilj je da polaganje zakletve, ukoliko sve bude u redu, a ne sumnjam da hoće, ali kažem iz proceduralnih razloga, oko 20.00 časova bi bilo polaganje zakletve. Da bismo do toga došli, treba obaviti glasanje na vreme.
Molim šefove poslaničkih klubova da, imajući sve to u vidu, malo redukuju broj prijavljenih da bismo stigli da ovo sve završimo večeras.
Prelazimo na diskusiju u okviru ove liste prijavljenih govornika.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir. On je poslanik van poslaničke grupe.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani kandidati za ministre u Vladi Republike Srbije, danas smo čuli jedan iscrpan ekspoze.

Ono što posebno želim da istaknem jeste što me raduje da imamo formiranje tri nova ministarstva na kojima je lider naše stranke, akademik Muamer Zukorlić permanentno isticao u prethodnom mandatu Ministarstvo za selo, jer nam zemlja ostaje prazna, ministarstvo koje će se baviti društvenim dijalogom, jer smo kao društvo suštinski podeljeni i neophodan nam je dijalog i pomirenje i Ministarstvo za demografiju, jer nas je svakim danom sve manje, i Bošnjaka, Srba, svih građanki i građana koji u Srbiji žive.

Ono što je važan segment ekspozea jeste spoljna politika. Od nove Vlade očekujem nastavak dobre saradnje sa SAD, pogotovo posle potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, jer mislimo da je to šansa koju više ne treba da propustimo.

Takođe, ono što treba istaći jesu Evropske integracije, brže otvaranje i zatvaranje poglavlja, jer taj proces zaista sporo traje i treba maksimum uložiti energije da se taj proces ubrza.

Ono što je, takođe, važan segment jeste regionalna politika. Mi verujemo da nema trajne stabilnosti Balkana bez suštinskog pomirenja između bošnjačkog i srpskog AKAnaroda i to je polje i tema na kojoj svi zajedno treba da radimo.

Takođe, ono što očekujemo od nove Vlade Republike Srbije jeste nastavak dobre saradnje sa muslimanskim svetom, sa muslimanskim zemljama, jer to su veliki investitori u Republici Srbiji. To su zemlje na kojima su naše kompanije tradicionalno prisutne još od vremena bivše Jugoslavije i ne samo kroz plasman hrane i gotovih proizvoda, već i kroz plasman usluga.

Što se tiče ekonomije, osvrnuću se samo na onaj segment koji se tiče očekivanja građanki i građana u Sandžaku. Očekujemo da napokon dobijemo jednu veliku investiciju u mandatu ove Vlade. Očekujemo nastavak izgradnje autoputa, izgradnju kliničkog centra u Novom Pazaru. Videli smo sa kakvim su se izazovima suočavale građanke i građani u Sandžaku. Očekujemo gasifikaciju i izgradnju pruge do Novog Pazara.

Ono što posebno moram da istaknem i sa čim nisam zadovoljan jeste da u ovom predlogu Vlade Republike Srbije nemamo predstavnike manjinskih zajednica koje žive u Republici Srbiji, iako jednu trećinu građanki i građana u stanovništvu čine manjinske zajednice, ali ono što je činjenica jeste da smo u nekim ranijim mandatima imali više predstavnika u Vladi, pa nismo imali konkretne pomake na terenu i ovo je šansa ujedno i za ovu Vladu da pokaže kako se može i na taj način delovati.

Ono što hoću da istaknem jeste da ovoj Vladi treba dati šansu. Ne možemo davati sud, ne možemo osuđivati, a da ne damo šansu, da vidimo koliko mogu, šta znaju i koliko imaju hrabrosti da se uhvate u koštac sa izazovima sa kojima se kao zemlja i kao društvo suočavamo.

Očekujem da posle 100 dana Vlade ovde pričamo o konkretnim rezultatima.

Hvala vam.

Zahvaljujem.
Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Vladan Glišić.
Da li želi reč? (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani mandataru, uvaženi kandidati za članove Vlade, današnja sednica Narodne skupštine na kojoj biramo Vladu Srbije je proizvod rezultata izbora održanih 21. juna 2020. godine, na kojima je više nego ubedljivu i blistavu pobedu odnela SNS sa svojim koalicionim partnerima, odnosno lista „Aleksandar Vučić – za našu decu“. Potom smo došli u jednu paradoksalnu situaciju.

Naime, neki mediji sa tajkunskim predznakom, to su oni isti mediji koji su naklonjeni onoj Đilasovoj grupaciji, koja je bojkotovala te parlamentarne izbore, su otpočeli kampanju pokušaja da se ospori legitimitet izbornih rezultata, pokušali su da ospore legitimitet Narodne skupštine, samim tim i Vlade Srbije, a onda su, kada su shvatili da im to nikako ne polazi za rukom, krenuli u jednu drugu kampanju, a to je – kad će više ta Vlada, zašto se toliko čeka sa izborom Vlade, pa su počeli da odbrojavaju dane, sate, minute, itd. na tim svojim portalima. Evo, da ih obradujem - vrlo brzo će Vlada Srbije biti izabrana, do kraja današnjeg dana, svakako, i već od sutra svi zajedno nastavljamo da idemo onim putem kojim smo i do sada išli, a koji je, da kažem, zacrtao i trasirao Aleksandar Vučić još 2014. godine.

Izuzetno mi je važno da istaknem da biramo Vladu koja će predstavljati kontinuitet reformskog napretka Srbije, kontinuitet svega onoga što je mandatar gospođa Brnabić iznela u svom ekspozeu u vidu dosadašnjih rezultata Vlade Srbije, brojnih rezultata u brojnim segmentima koje niko relevantan ni ne pokušava da ospori, i kada govorimo o nastavku ekonomskog rasta, i kada govorimo o borbi za interese Srbije, ali i očuvanju i opstanku srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, i kada govorimo o borbi protiv pandemije korona virusa, i kada govorimo o očuvanju političke stabilnosti Srbije i naročito kada govorimo o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Da li neko može da ospori da iz godine u godinu jačamo privrednu aktivnost, da stvaramo bolji investicioni ambijent?

Da li neko može da ospori da iz godine u godinu beležimo veći priliv direktnih investicija što direktno utiče na povećanje broja novih radnih mesta, a što direktno utiče na povećanje životnog standarda građana, ali i opšteg ekonomskog rasta Srbije?

Da li neko može da ospori da je Srbija danas neuporedivo poštovanija u svetu i da smo uspeli, da kažem, da povratimo ugled kod svih važnih političkih faktora u svetu?

Da li neko može da ospori da je Srbija danas apsolutni lider u regionu po svim parametrima, da predstavlja oslonac za sve Srbe gde god oni živeli, spremna da im pomogne i da ih zaštiti ukoliko bude potrebe?

Da li neko može da ospori da je bezbednosni i odbrambeni sistem Srbije na visokom nivou, veoma visokom nivou i, usudiću se da kažem, možda i na najvišem nivou u poslednjih nekoliko decenija, neuporedivo višem nivou nego u godinama kada su neki dok su pljačkali i pustošili Srbiju, namerno razarali našu vojsku, namerno devastirali naš odbrambeni sistem, topili tenkove, prodavali naoružanje, i lako i teško, kao staro gvožđe i uz sve to govorili – a šta će nam vojska? Za razliku od njih, mi dobro znamo šta će nam vojska. Za razliku od njih, mi znamo koliko je važno ulagati u efikasnu i modernu vojsku kao faktor mira i stabilnosti? Baš zato što nećemo ratove, baš zato što ne želimo nove sukobe, baš zato što želimo mir i stabilnost u regionu, baš zato ulažemo i jačamo i modernizujemo vojsku i čitav odbrambeni sistem naše zemlji.

I pored svih dobrih rezultata o kojima sam govorio, mi dobro znamo da ne smemo da se opuštamo, dobro znamo da nije dovoljno da samo kažemo – e, bolji smo od onih štetočina koji su godinama pljačkali i uništavali Srbiju i tu je kraj. Nije kraj tu. Dobro znamo da smo bolji, ali nema opuštanja. Znamo da nije dovoljno i to je razlog zašto svaki put lestvicu dižemo sve više i više, zato što znamo da možemo bolje, da ćemo od Srbije napraviti uspešnu, uređenu i pristojnu zemlju.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Enis Imamović.
Da li želi reč? (Da.)
Izvolite.

Hvala, uvaženi potpredsedniče.

Kao što je i naš predsednik poslaničke grupe rekao na početku, SDA Sandžaka neće glasati za ovu Vladu.

Nekoliko puta smo čuli da je ova Vlada vlada kontinuiteta i upravo je taj kontinuitet razlog zbog kojeg nećemo glasati za nju, zato što to vidimo kao kontinuitet progona neistomišljenika, kontinuitet gušenja građanskih sloboda, kontinuitet gušenja slobode medija, kontinuitet brutalnih obračuna sa svakim ko se usudi da kaže ili izrazi drugačiji stav i mišljenje.

U ekspozeu koji smo čuli nismo primetili nijednu konkretnu meru za uključivanje Albanaca i Bošnjaka u državne institucije sa javnim ovlašćenjima u prvom redu u policiji, sudstvu, tužilaštvu i drugim državnim organima sa javnim ovlašćenjima.

I, kako će ova Vlada dostići taj cilj ravnopravne i ravnomerne zastupljenosti manjinskih naroda u državnim organima sa javnim ovlašćenjima, posebno zbog činjenice koju je morala imati u vidu, a to je da je ova kritika bila kritika svih izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka EU?

Još jedan od naših glavnih ciljeva jeste ozbiljna decentralizacija, o čemu takođe nije bilo reči u ekspozeu. To za nas predstavlja ostvarivanje prava građana Sandžaka na autonomiju, jer mi Sandžak vidimo kao političko-teritorijalnu celinu ravnopravnih građana i naroda koji u njemu žive, o čemu su se oni upravo izjasnili na referendumu 27. oktobra 1991. godine.

Mi ovakav model decentralizacije i regionalizacije ne nudimo samo za Sandžak, mi tu predviđamo takav model i za Šumadiju, za Mačvu, za Podunavlje, za Niški kraj i upravo najrazvijenije zemlje sveta su one koje su najviše regionalizovane, pa čak i federalizovane.

Često, mnogima od vas nije prijatno da sluša ono za šta se mi zalažemo, ali ni jedan korak koji je važan nije lak i ni jedan korak koji trebmo da načinimo u pozitivnom pravcu u ovakvim trenucima u kome se nalazi Srbija, nije prijatan. Jedan od takvih koraka jeste iskreno i ozbiljno suočavanje sa prošlošću.

U tom smislu, kao predstavnici Bošnjaka insistiramo i nastavićemo da insistiramo na priznavanju, osudi i zabrani negiranja genocida u Srebrnici, ali i rešavanju otmica u Sjeverinu, Štrpcima i brojnih drugih zločina počinjenih nad Bošnjacima Sandžaka. Smatramo da je to prvi i najvažniji korak ka otvaranju dijaloga između bošnjačkog i srpskog naroda.

Ovo je neophodno kako bi budućim generacijama naših naroda omogućili svetlu sadašnjost, kako bi ih oslobodili tereta zločina počinjenih u njihovo ime.

Mi smo očekivali da Vlada ozbiljno pristupi i utvrđivanju odgovornosti za propuste koji su doveli do ugrožavanja života i zdravlja naših građana, pogotovo u Sandžaku i Preševskoj dolini prilikom prvog i drugog talasa korona virusa. Vlada koja nije spremna da se na takav način suči sa odgovornošću ne može imati naš glas.

Mi smo u ovom parlamentu u kontinuitetu već punih 30 godina, što nas čini jednom od najstarijih i najiskusnijih stranaka, parlamentarnih stranaka u Srbiji. to govori o našoj trajnoj opredeljenosti da sve probleme, sva ova pitanja rešavamo unutar institucija sistema dijalogom, osuđujući upotrebu sile i nasilja za dostizanje političkih rešenja i političkih ciljeva.

Želimo da vodimo dijalog. To smo dokazali kroz naše učešće u svim dijalozima, suštinskim dijalozima koji su pokretani u Republici Srbiji. Predlagali smo konkretne mere, mnoge mere vam se nisu sviđale, ali vidimo da i nakon svih ovih godina do tih mera mi opet dolazimo i vraćamo se, što znači da te stvari moraju biti rešene.

Ne znamo sa kolikim kapacitetima i integritetom će raspolagati Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Za sada smo izuzetno skeptični po tom pitanju, ali nismo isključivi. Za ovu Vladu nećemo glasati jer joj ne verujemo. Hvala.

(Đorđe Milićević: Povreda Poslovnika.)

Da gospodine Milićeviću, vidim vas.
Gospodine Imamoviću, samo jedna napomena vezano za priliku da se iznosi kritički stav o kom ste govorili, ne propustite da primetite da ste govorili, slobodno i otvoreno izneli apsolutno sve kritike koje ste imali nameru da iznesete i nije bilo onog brutalnog obračuna koji ste pominjali, nego apsolutno nije bilo nikakvog.
Kada kažemo da smo dostigli izvesne standarde u ovom parlamentu, između ostalog, na to mislimo.
Gospodine Milićeviću, vi po Poslovniku?

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 106, zapravo član 107, oprostite. Mislim da je narušeno dostojanstvo i ugled Narodne skupštine Republike Srbije, jer su izrečene notorne laži. Između ostalog, neke od tih laži su progon neistomišljenika, što se nikada nije desilo u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Podsetiću vas, do bojkota u parlamentu nije došlo zato što je neko želeo da spreči demokratsku raspravu i demokratsko sučeljavanje mišljenja, već je jedan deo opozicije bio u nemogućnosti da kroz takvu vrstu rasprave pokaže svoju snagu.

Druga notorna laž, sloboda medija. Znate, vi dosta više te kuknjave od strane jednog dela opozicije, kuknjave o medijima u medijima. Dakle, mediji su slobodni, autonomni u odlučivanju i mi se ne bavimo uređivačkom politikom medija, ne na način kako je to želeo jedan deo opozicije.

Što se tiče Deklaracije o Srebrenici, pa Narodna skupština Republike Srbije, ispravite me ako grešim, je usvojila Deklaraciju o Srebrenici, poklonila se žrtvama, da li je tako? Da li je to učinio još neki parlament u regionu? Nije. Predsednik Republike je otišao u Srebrenicu. Da li je to bio pokušaj ubistva predsednika Republike Srbije? Da li je to neko i na koji način osudio i da li je to…?

Srbija se suočava sa prošlošću i pokazuje i spremnost da to učini. Tu spremnost je pokazao predsednik Republike i kako je prošao? Dokle više mi treba da pokazujemo tu spremnost? Dajte tu spremnost neka malo drugi pokažu u regionu, bar mali deo onoga na način kako to čini i radi Republika Srbija i kako to čini i radi predsednik Republike Srbije.

Ne želim da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.
Pošto ste se već izjasnili da ne želite da Narodna skupština glasa o ukazanoj povredi, na tome mogu samo da zahvalim, ali što se tiče obrazloženja ja sam ga kroz komentar na izlaganje gospodina Imamovića već u značajnoj meri dao.
Naravno da izgovarati neistine za govornicom nije stvar koju bi pozdravio bilo ko od nas, ali mi koji vodimo sednicu ostavljamo vama koji govorite iz klupa da na takve pojave reagujete.
Prema prijavi za reč, od vremena poslaničke grupe, gospodin Vladimir Đukanović. Izvolite.