Zahvaljujem.
Predsedniče Narodne skupštine, gospodine Dačiću, uvaženi ministre, uvažena predstavnice Ministarstva finansija, poštovane kolege narodni poslanici i pre svega poštovani građani Srbije, pre svega bih, pre nego što počnem svoje izlaganje, s obzirom da je gospodin i moj dragi kolega, gospodin Atlagić, uvek inspirativan u svojim govorima, dodala bih samo jednu moju omiljenu rečenicu a tiče se patriotizma -Patriotizam se ne uči u školi, to je nešto što te baba nauči.
Tako da, je to suštinski pokazatelj svega onoga što zapravo trebalo bi da od kuće ponesete, ali nažalost svedoci smo da se to ipak ne dešava u Srbiji, u pojedinim, ali na sreću, u manjinskim delovima i grupacijama.
Dakle, na koncu ove današnje rasprave, zaista moram reći vrlo iscrpne, ne postoji ono što bismo još dodali, a što bi upotpunilo ovu raspravu i dopunilo, možda i naše znanje, a i obaveštenje našim građanima, šta to donose nove izmene zakona koji su danas pred nama.
Svakako, ono što je sigurno da je ovaj set zakona još jedan u nizu koji će građanima Srbije obezbediti uređeniji sistem, obezbediti bolji standard života, odnosno življenja i unaprediti dalje ekonomsku politiku Republike Srbije, a vama gospodine Mali sasvim sigurno svako od nas ovde dužan je da čestita, jer ste pored našeg predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, ministra Lončara naravno, predsednice Vlade Ane Brnabić i ostalih članova ove Vlade, pre svega najzaslužniji za ekonomske rezultate koje Srbija danas ima i koji je svrstavaju na prvo mesto u Evropi po svim parametrima.
Naravno da ste zaslužni i za to što ćemo sledeću godinu i naredne tri dočekati kao sasvim sigurno prvi ili među prve tri zemlje u Evropi po privrednom rastu. Smatram da je vaš udeo u tome zaista takođe od ključnog značaja.
Međutim, prethodni dani, dani koji su iza nas su dani zaista neizmerne tuge, dani u kojima smo ispratili ono što nam je, celom srpskom narodu, čitavom pravoslavnom svetu, zaista vredelo, našeg patrijarha Irineja. Ti dani jednostavno nisu bili ni za šta drugo, osim za dostojanstvenu tugu, za jedan veličanstveni ispraćaj, dostojan čoveka kakav je bio patrijarh Irinej.
Nažalost, imali ste priliku da vidite, čujete, pročitate u tim danima i pojedine naslove nekakvih novina i sajtova, koji baš nisu bili prikladni trenutku u kojem smo se nalazili.
Ja sam lično bila izuzetno pogođena takvim naslovima i iskreno sam se suzdržavala svih ovih dana poštujući i tri dana koje smo proglasili kao žalost i neku osnovnu kulturu, kao što rekoh, o patriotizmu naučite prvo u kući pa i o poštovanju drugih i nekih osnovnih normi naučite upravo u kući, ali očigledno je i naravno sačekala sam ovaj trenutak ovde da za govornicom tamo gde je apsolutno i mesto ovakvom govoru, zaista kažem ono što mi je na srcu i na duši bilo ovih dana.
Dakle, u periodu kada smo, podsećam, tugovali i kada smo, pre svega, morali da pokažemo jedno jedinstvo i zajedništvo, pojedini mediji, pre svega ovde mislim na medije Dragana Đilasa, na sve one kojim posredno on rukovodi i kojima diktira naslove svakodnevno, imali ste priliku da čujete svakakve zverske i monstruozne, pre svega bezbožne naslove koje su koristili samo jednoj jedinstvenoj stvari, a to je da čak i u tom trenutku političko profiterstvo zapravo ima prednost u odnosu na zdrav razum.
Ja ću zaista koliko god je to mučno, ali zarad onih koji gledaju danas ovaj prenos, moje kolege narodni poslanici i vi ministre, sasvim sigurno ste to ispratili, ali zarad građana Srbije prosto da negde se ne zaboravi ovaj težak momenat za srpski narod i srpsku državu i način na koji je to jedna druga Srbija nama, na svu sreću nepoznata, strana, daleka od građana Republike Srbije, daleka od interesa Republike Srbije ipak govorila.
Ovo su samo neki od naslova, ja ću ih kratko pročitati. „U pleksiglas te ljubim, svim žarom srca svog“, „Vučić je politizovao sahranu patrijarha Irineja“, „Bulović na sahrani Irineja deli narod na lažnu i pravu elitu“, „Protojerej Petar Lukić pozdravio sve osim Ane Brnabić“, „Kovčeg Irineja neka nosi Krizni štab“, „Koji sve ministri nisu došli na sahranu Irineja“, itd. Nažalost, ovih naslova je još mnogo. Ne kažem, samo naslova, nažalost to je sve pratilo detaljno objašnjenje.
Svi ovi spinovi medijski su bili usmereni samo na jednog čoveka. Nažalost, patrijarh je poslužio u ovom slučaju kao sredstvo Dragana Đilasa na napad na Aleksandra Vučića. Dakle, samo se nastavila u nizu još jedna od hajki Đilasovih medija na predsednika Srbije.
Podsetiću vas da u vreme kada je još jedan velikodostojnik crkveni dušu predao Bogu, vrlo skoro pre ovoga, takođe je meta bio Aleksandar Vučić u naslovima koji su svakodnevno bivali istaknuti u Đilasovim medijima. Tako je i sada Aleksandar Vučić kriv za sve ono što se dešava u Srbiji.
Isto tako, podsećam sve Đilasove medije i samog Dragana Đilasa da za ove rezultate koje smo, a danas smo čuli još jedan nov podatak od ministra Malog koji se odnosi na trgovinu hartija od vrednosti, gde se Srbija danas posle toliko godina nalazi, i za to je kriv Aleksandar Vučić. I ja ću vam reći – tačno je. Za ekonomski napredak, za ono kako danas građani Srbije vide i percipiraju i sebe i svoj život u Srbiji, kriv je Aleksandar Vučić, kriva je Vlada Republike Srbije. Za sve rezultate, za broj jedan u Evropi, za broj jedan po tome koilko i kako se borimo sa virusom korona kriv je Aleksandar Vučić. Okrivite Aleksandra Vučića za sve.
Ali, za ove zlonamerne, maliciozne, lešinarske naslove u novinama, kriv je Dragan Đilas i niko drugi. Sram nije nešto što on poznaje. Upravo sa ovog mesta želim građanima Srbije da skrenem pažnju da je ovo nešto što Srbija ne sme zaboraviti. Srbija ne sme zaboraviti i ne sme dopustiti da ovo postane narativ, hajka koja se neprestano vodi protiv predsednika Srbije.
Danas su moje kolege govorile o tome, pokazivale su vam i slike u kojima se predsednik Srbije zajedno sa svojim sinom, svojim bratom, nalazi na slikama koje su propagirane na Novoj S, N1, Đilasovim medijima, Đilasovoj produženoj ruci, poredi sa kriminalcima u koje se njegov život direktno stavlja u opasnost, život njegovog starijeg sina, život njegovog mlađeg sina. Čak i danas, gde kažu da je njegov najmlađi sin samo hologram, da ne postoji. Dakle, do te mere idu monstruozne izreke, naslovi i, na kraju krajeva, čitava propaganda Dragana Đilasa.
Da su Đilasovi mediji samo alatka u rukama tajkuna govore upravo i ovi navodi koje je moj kolega Aleksandar Marković pre mene izneo, a tiču se zaista sramnog kršenja Zakona o finansiranju političkih partija i uopšte ponašanja u kampanjama, pogotovo u izbornim kampanjama, gde, čuli smo, sasvim sigurno, jedan od idejnih tvoraca spota koji se odnosi na bojkot jeste saradnica Slaviše Lekića. I ništa to ne bi bilo toliko ni senzacionalno, bez obzira koliko je loše i pogrešno, da isti taj Slaviša Lekić u nekom prethodnom periodu, a ja ću se nadovezati tu na kolegu koji je izneo sve podatke vezano za ovaj slučaj, ali ono što prosto moram da dodam da bi građanima Srbije negde približila celokupnu ovu sliku, jeste da je u neko prošlo vreme Dragan Đilas poklonio, dao šest miliona dinara upravo tom Slaviši Lekiću. Kako i zbog čega?
Slaviša Lekić se nalazi na čelu „Medija centra“. „Medija centar“, kojim rukovodi NUNS, Nezavisno udruženje novinara Srbije, to nikakva tajna nije, to sve možete proveriti u APR-u, dostupni podaci, dakle, takav „Medija centar“ koji se nalazi u finansijskim problemima, koji pripada načelno NUNS-u, na čijem čelu se nalazi Slaviša Lekić, uzima šest miliona od istog tog tajkuna koji upravo samo takve odnose, transakcione, i poznaje, pa se ovde postavlja jedno dodatno pitanje, pored toga da li se ovim spotom krši zakon, da li je uopšte Stranka slobode i pravde koja je preuzela spot o bojkotu prijavila ovaj spot kao deo svoje kampanje, odnosno donaciju, koju je dužna da prijavi Agenciji za sprečavanje korupcije, ili je to prećutala? Ostaje nam da vidimo.
Dakle, ovom tvrdnjom zapravo mi dokazujemo sve ono što je unazad Verica Barać zapravo govorila i za šta je optuživala upravo lično Dragana Đilasa, a to da je on kao neko ko trguje sekundama, to nam ništa nepoznato nije, nije više ni građanima Srbije nepoznato na koji način je Dragan Đilas stekao svojih 619 miliona, jedan suvereni vlasnik reklamnog prostora u Srbiji, koji i te kako može da izvrši dobar manevarski prostor i na taj način dođe u posed jednog medijskog prostora koji je vrlo ozbiljan, a u kampanji koju smo imali priliku da ispratimo u junskim izborima videli smo i koliko je širok taj prostor, tako da sve priče o nekakvim cenzurama ili medijskim neslobodama zaista danas ne stoje. Zapravo, videli ste da upravo na ovom primeru, bojkot spota, cenzura postoji na televiziji Nova S i N1. Izneo je podatke kolega. Koliko se sećam, taj spot je emitovan preko 400 puta. Da ne pričam o ceni koju je izneo, koja je za SNS bila gotovo devet puta veća.
Postavlja se krajnje pitanje – koju uslugu je na ovaj način Dragan Đilas zapravo učinio ili tražio od NUNS-a, koji je, ponoviću, vlasnik „Medija centar“ na čijem centru se nalazi Slaviša Lekić i da li je zloupotreba bojkota spota u izbornoj kampanji samo deo vraćanja nekog duga? To ostaje nama da se pitamo. Ostaje nam da sve te marifetluke iza kojih se Dragan Đilas krije analiziramo, da pokušamo da na zakonski način da dođemo do odgovora i da u tu svrhu se angažuje apsolutno svaki milimetar ove države i iskreno se nadam da ćemo do te istine od 619 miliona u nekom narednom periodu i doći.
Ne mogu da završim današnje izlaganje da ne spomenem jedan biser današnjeg dana koji takođe u ovoj udruženoj opoziciji za bojkot i propast prisutan, a to je Sergej Trifunović. Spomenuli ste ga maločas, profesore, i sve ono što je izrekao sramno vezano za smrt patrijarha, ali nije tome kraj. Vi biste na dnevnom nivou mogli svakakve nebulozne izjave Sergeja Trifunovića da prikupljate, ne daj Bože da ih analizirate, onda bi značilo da sa vama nešto nije u redu.
Dakle, glumac i bivši predsednik Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović pozvao je na bojkot EU. Dakle, Srbiju koja se nalazi na putu EU, koja drži do evropskih vrednosti, do kojih, valjda, bi trebalo i tzv. opozicija, bilo da je u bojkotu ili nije, ali uglavnom su u bojkotu samih sebe, oni bi prvi trebali da budu na tom putu i da brane evropske vrednosti. Oni prvi sarađuju i prvi su kada treba nešto reći i evroparlamentarcima kada dođu u goste kod nas pa pokušavaju da nam nametnu Đilasova načela i merila izborne demokratije.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavio je u ponedeljak da Vlada Srbije zahvaljujući velikoj većini u parlamentu može vrlo brzo sprovesti reforme u oblasti vladavine prava i medijskih sloboda. Možemo da se složimo sa ovom rečenicom i ne. To je već stvar za jednu drugu vrstu konverzacije i diskusije, ali svakako ono što je bitno jeste na koji način opozicija vidi Evropu i na koji način opozicija ima uopšte odnos prema ovom pitanju govori upravo ono što je Sergej iza toga na svom Tviteru, jer tu se odvija njihova politika. Ne možete vi videti ništa drugo osim nekakve sramne konferencije za novinare koju je danas održala recimo Marinika Tepić za koju zaista više niko nije siguran ni između redova šta treba pročitati i šta treba tu razumeti, osim nekakvih krivičnih prijava koje večito mlataraju u vazduhu, a od svega ostanu samo pojedine izgubljene kokoške, o kojima Marinika nešto više zna od nas.
Dakle, hajde da bojkotujemo EU je njihova nova parola, a suštinski zaista mislim da čak i ovom izjavom zaokružuju samo ono što rade sve vreme trajanja njihove kampanje, ne mogu da kažem izborne kampanje jer je nisu imali, bojkotuju sami sebi, bojkotuju pravo da Srbija krene napred u evropski proces, bojkotuju da Srbija krene dalje u ekonomsku stabilnost do koje je došla, bojkotuju to da građani Republike Srbije budu na putu prosperiteta i napretka na kojem je Srbija odavno. Oni imaju izbor da se priključe tom putu ili da zauvek ostanu u bojkotu, ali nažalost znamo i sami da bez obzira na to što bojkotuju sami sebe, za početak, pa onda i sve drugo, novac ne bojkotuju.
To je ono do čega se iskreno drže, to je vera kojoj se klanjaju i to je ono u šta iskreno i najviše veruju.
Dakle, u koliko ostanu na tom putu, zaista mi nemamo ništa protiv, neka samo nastave, ali neka ostave na miru sve ono što su vrednosti Srbije, neka ostave na miru ono što nam je u amanet ostavio naš patrijarh i sve one vrednosti za koje ćemo se zalagati, za koje ćemo se boriti, a to je pre svega razvijanje Srbije, razvijanje Republike Srpske i borba za Kosovo i Metohiju. Hvala.
