Zahvaljujem se gospodinu Markoviću.
Vidim da pažljivo prati i rad Fiskalnog saveta, što jeste neka svrha našeg rada, da nalazi odjek kod poslanika. Gospodin Marković je pokrenuo puno važnih tema. Sa delom se ja slažem, a deo tih tema pripada Fiskalnom savetu, a deo ne pripada.
Vezano za bonitet privatnih subjekata, knjigovodstva, amortizacija, to su veoma važne teme, ali nisu u nadležnosti Fiskalnog saveta i mi smo spremni da tu pomognemo one koji to rade.
Prva tema je bila oko penzija. Stav Fiskalnog saveta vezano za penzije. Naš stav je dve godine da penzije treba da se urede zakonom, tj. indeksacija penzija treba da se uredi zakonom, a ne da se one određuju ad hok i kao rezultat te naše inicijative i inicijative drugih uvedena je ova švajcarska formula.
Fiskalni savet je ponudio lepezu rešenja, a onda iz te lepeze Vlada je izabrala švajcarsku formulu, gde je 50-50 plate i inflacije. To je sada zakonom doneto. Mi pozdravljamo da se sada taj zakon stalno primenjuje.
Rezultat toga u 2021. godini će biti da će penzije porasti skoro 6%. Uže ekonomski gledano to je veći rast nego što bi privreda u 2021. godini mogla da podnese, ali Fiskalni savet je u svojim ocenama zauzeo stav da se treba držati zakona i tog pravila pa i u slučaju da privremeno penzije porastu više nego što je ekonomska snaga, što će biti slučaj u 2021. godini.
Isto tako, kada dođu vremena i kada pravilo kaže da u nekim izuzetno dobrim vremenima penzije će možda porasti manje nego privredna aktivnost, ali se opet treba držati zakona i te formule. Dakle, to je onaj naš stav vezan za penzije.
Drugo pitanje je bilo vezano za mišljenje, razlikovanje u mišljenju između Fiskalnog saveta i MMF. Dobro je da se razlikujemo jer nismo dve različite institucije i ne možemo u svemu da se naša mišljenja poklapaju, ali recimo oko ove švajcarske formule i MMF je prihvatio, da treba, da je dobro uvesti pod 1) princip, da treba uvesti zakonom regulisanje indeksacije penzija, a ne ad hok diskreciono svake godine i MMF se takođe složio sa ovom švajcarskom formulom, tako da vidite da tu ima jedan deo slaganja.
Drugi deo je oko ovog budžeta za 2021. godinu i koliko sam razumeo gospođu Tomić biće diskusija u ponedeljak pa evo gospodine Markoviću, dođite, tada možemo i detaljnije da govorimo o pojedinačnim aspektima toga šta je naš stav, šta je MMF-ov i nisu tu tako velike razlike kako se vama čine.
Posebno bih hteo da kažem za ovu, za politiku Vlade u ovoj 2020. godini. Znači, anti-kriznu politiku. To je ovo što ste govorili o minimalcu i drugoj pomoći koje je, jedan paket je bio u aprilu, drugi u avgustu mesecu. Vi ste tu onda rekli da je do Fiskalnog saveta do toga ne bi došlo. Pa upravo suprotno, čim je izbila ta kriza, znači početkom marta 2020. godine, pre svih smo izašli sa saopštenjem da s obzirom na ovakvu krizu Vlada treba slobodno da ide u zaduživanje i veliki deficit kako bi parirala ovoj krizi, jer bi, sada govorim o ekonomskoj krizi kao posledica zdravstvene krize, jer ako to ne bi činila ekonomske posledice bi bile daleko gore i na kraju bi to znatno više koštalo.
Znači, to smo izašli prvi u martu pre svih. Onda kada je Vlada donela paket, ja mislim da je to bio kraj marta-početak aprila, mi smo podržali taj paket. Znači, ne da smo rekli da smo bili protiv toga, nego smo ga podržali. Najzad, kada je Vlada u avgustu donela nov paket mera, mi smo i taj paket podržali, ali smo samo rekli da je greška bila što u avgustu kad je već bilo vremena, taj paket nije bio targetiran - Zašto su sredstva podeljena svima?
U aprilu, to je bilo opravdano, jer je bilo hitno, kuća je gorela i vi niste imali tačnu informaciju gde je najpotrebnije dati pare, pa se svima dalo. Do avgusta je već analiza mogla da se napravi i tek su bile prve najave u Vladi od strane ministra Siniše Malog i predsednika Privredne komore, Čadeža, da će avgustovski paket biti ciljan i onda se od jednom od tog paketa odustalo.
U pogledu zaduženosti - to je veoma važna tema, drago mi je da ste to pokrenuli, Srbija je sada negde na 60%, ali to je za Srbiju visok nivo. To je opravdano, zato što je bila kriza. Trebalo se zadužiti, trebalo je reagovati na krizu, ali zato u 2021. godini pa nadalje, 2022, 2023. godini, treba voditi takvu politiku da taj dug počne da se smanjuje, jer će to onda značiti i manje kamatne stope koje mi moramo da plaćamo i manji kamatni izdatak koji za to moramo da imamo.
Mislim da je to ono što bih sad mogao da kažem. U ponedeljak bi bilo više prilike da detaljnije razmatramo te ekonomske teme koje bi bile, naravno, i nama od koristi, s obzirom na vaše iskustvo iz stvarne privrede ili iz privatnog sektora. Hvala.