Uvaženi predsedniče, poštovani predstavnici institucija o kojima danas raspravljamo izveštaj, kolege poslanici, danas imamo prilike da otvorimo raspravu po mnogim pitanjima koje očito godinu dana nismo imali vremena, jer od prošlog izveštaja do danas se mnogo toga promenilo, osim izbora koje smo imali i promene mnogih zakona koje podrazumevaju rad vaših institucija, očito je da je i ova pandemja učinila da mnogo toga u ovoj Srbiji se promeni, pa i sam način rada kada polazite od svakodnevnog rada vaših institucija.
Ono što smo mi imali prilike na Odboru da čujemo od vas, to je kako ste se kao institucija snašle u vreme pandemije u ovoj godini, odnosno kako je to bilo pre pandemije prošle godine, 2019. godine, a kako je to sada. Imali smo prilike da vidimo koliko se toga promenilo u vašem radu, ali smo mi otvorili i na Odboru neka pitanja za koje smatramo da ćemo u budućnosti imati prilike i kroz određena javna slušanja, a i kroz ovu sednicu da otvorimo, jer očito ono što smo mi usvojili 10. novembra mnogo toga se promenilo u javnosti kada pogledate i politički život i svakodnevni život u Republici Srbiji u odnosu na vaše nadležnosti.
Krenuću od početka. Kada pogledamo Izveštaj koji je podnela Agencija za borbu protiv korupcije za 2019. godinu, vidi se da 2019. godina je bila prilično mirna što se tiče vašeg rada, odnosno vi ste imali tu podršku tom političkom dijalogu, koja je podrazumevala izmene i dopune zakona pred same izbore, a one se odnose upravo na izmene o političkim aktivnostima.
Kada smo govorili o funkcionerskoj kampanji, ali i o načinu na koji uopšte će agencije u budućnosti raditi, s obzirom da smo usvojili izmene i dopune Zakona o radu same Agencije i skupštinsku većinu koja je činila i SNS, naravno sada ima i jedan kontinuitet kada su u pitanju određene reforme u zakonodavstvu, ali treba reći da je dosta toga urađeno kada je u pitanju međunarodna saradnja i Međunarodna organizacija GREKO, koja inače odgovara Savetu Evrope u jednom savetodavnom smislu, koja je od 13 preporuka, za koje smo u Savetu Evrope stalno bili prozivani da, jednostavno, Srbija ne napreduje, ništa ne radi po tom pitanju, sada su ostale samo dve koje se odnose na ustavne promene. Smatram da ste u tom delu, kada pričamo o međunarodnoj saradnji, kao institucija dosta toga uradili i ponovo ste postali, po drugi put, predsedavajući, potpredsednici mreže za borbu protiv korupcije relevantnih institucija kroz međunarodne tokove.
Ono što je za nas važno ovde u parlamentu to je da smo usvojili Zakon o lobiranju, da smo usvojili izmene i dopune Zakona kada govorimo o političkim aktivnostima, da ste otvorili i uredili pitanje rada nevladinih organizacija, pogotovo što ste doneli jednu vrstu pravilnika na koji način se u stvari raspisuju konkursi kada je u pitanju nevladin sektor, ali i onaj deo kada govorite o tome koje mere treba preduzimati kada su u pitanju sami funkcioneri, vidimo da svake godine, jednostavno, podižete lestvicu po ovom pitanju.
Kada pogledamo i vaš rad u smislu podizanja kapaciteta, onda vidimo da je nekada bio mnogo manji broj zaposlenih nego sada, ali ipak, prema sistematizaciji, još uvek niste prešli ni 49% kada govorimo o zapošljavanju u odnosu na sistematizaciju. To znači da vam ti ljudski kapaciteti… Zaista vam treba pomoći i treba da obavite sve te konkurse, iako ste u tri navrata u 2019. godini pokušali da to završite taj posao.
Očito su načini na koje treba neko da konkuriše i sama struka ko treba da se zaposli u toj Agenciji visoko pozicionirani, s tim da negde mi ovde kao poslanici smatramo da mnoge stvari ovde u javnosti negde na određeni način nisu efikasno odrađene.
Zašto to govorim? Zato što, recimo, mi sada 10. novembra smo imali zadnju sednicu, a danas već 1. decembra, mi imamo u javnosti, na osnovu istraživačkog novinarstva, određenu imovinu bivših funkcionera koji prevazilaze naravno mogućnosti da bilo ko zaradi u Srbiji 35 stanova, kao što je to gospodin Đilas ili da se funkcionerskom kampanjom kao pojedinac na predsedničkim izborima na određen način kroz nevladine organizacije dobije osam miliona evra da bi se učestvovalo na izborima, kao što je to pitanje bilo Narodne stranke, odnosno njihovog predsednika Jeremića. Znači, ličnost dobija novac iz inostranstva putem nevladinih organizacija i učestvuje u političkoj kampanji.
Drugo, ličnost koja je do 2012. godine prijavljivala imovinu, kao Dragan Đilas, i imao 1.625 kvadratnih metara u stanovima u Beogradu i u Srbiji sada odjednom mi saznajemo, na osnovu istraživačkog novinarstva, da ima 35 stanova i 1.725 kvadrata nekretnina, koje su u stvari u imovini njegovog brata. To znači da negde očito sistem, ne samo vi kao Agencija, nego i sistem porekla imovine negde do sada nije bio dovoljno efikasan.
Mi nismo donosili, očito, efikasne zakone sa kojima ovakav način krađe građana Srbije koji su se bavili politikom i zloupotrebom službenog položaja nikada nismo u društvu otvorili kao važno pitanje.
Zbog toga smatram da današnju sednicu ćemo otvoriti i potpuno razgoliti ovu temu na jedan potpuno otvoren način u direktnim razgovorima sa građanima Srbije. Za nas je to jako bitno, kao poslanike, zato što nama spočitavaju, verujte mi, mnoge međunarodne organizacije, pa i taj Savet Evrope kad pričamo o borbi protiv korupcije kako mi ne radimo dovoljno, a građani su svesni na svakom koraku da vidimo da postoje takvi ljudi koji su od politike zaradili 35 stanova, 1.725 kvadrata poslovnog, stambenog prostora u Republici Srbiji.
Ja vas pitam – kojim to poslom u današnje vreme morate da se bavite da biste od 2012. godine uvećavali svoju imovinu, a bivši ste političar, a sadašnji ste kao neki opozicioni političar i imate svoju političku stranku sa kojom pretendujete da izlazite na izbore i trčite non-stop u te međunarodne organizacije, tužakate Republiku Srbiju kako je ona nedemokratska, kako ona jednostavno ne štititi ljudska prava? Izvinite, gde su ljudska prava za građane Srbije koji su očito ostali oštećeni u imovinskom smislu da bi neko sebi danas imao 35 stanova novu imovinu?
Prama tome, jako je dobro što ste uzeli i posvetili se izradi novog Registra funkcionera, ali kad govorimo i o bivšim funkcionerima ne treba da zastarevaju slučajevi kao što je Dragan Đilas, kao što je Vuk Jeremić, kao što je Boško Obradović. Znači, ti predmeti moraju da se vode, bez obzira na to što su istekle dve godine od doga kada oni više nisu na funkciji, jer očito ta njihova imovina ostaje njima u vlasništvu, menja se u odnosu na njihove članove porodice, tzv. „povezana lica“ za koja mi do sada, u stvari, nismo ni znali.
Mislim da današnja sednica treba da otvori ta mnoga pitanja na koja vi treba da date određene odgovore koji su bili vaši zakonski mehanizmi, da jednostavno reagujete na određene informacije u javnosti koje smo dobili svi mi kao građani Srbije, ali i na to šta će u budućnosti biti.
Nama je jasno da smo mi menjali Zakon o Agenciji upravo zbog toga da bi poboljšali rad vaš, da bi omogućili u svakom slučaju da možete da reagujete na ovakve stvari koje se dešavaju.
Još ću nešto reći. Očito kako nečija imovina raste, tu vidite da u društvu negde i govor mržnje i pozivi na linč sve više i više rastu. Samim tim znači da mi radimo dobar posao i kao narodni poslanici i Aleksandar Vučić koji vodi SNS i kao predsednik države, zato što očito ovim zakonima negde smo isterali na čistac kako to neko ko je do 2012. godine bio gradonačelnik sada predstavlja jednog od najbogatijih ljudi u Republici Srbiji i predstavlja sebe kao lidera opozicije i kako to da mu država ne može ništa?
Očito da sada mi stvaramo mehanizme sa donošenjem Zakona o poreklu imovine koji sprovodi Poreska uprava, očitom promenom zakona, kada je u pitanju Agencija za borbu protiv korupcije da jednostavno neke stvari moramo da pokrećemo brže i da jednostavno mehanizmi koje imamo moramo da ih koristimo.
Ono što vidimo, a ne samo na osnovu vašeg Izveštaja, nego i na osnovu Komisije za zaštitu prava ponuđača u postupcima javnih nabavki, a i kada govorimo o Komisiji za hartije od vrednosti, to je da sudovi negde u procentu rešavanja određenih slučajeva i rešavanja određenih pitanja koja i pokreću nadležne institucije jednostavno ne povećavaju broj svojih predmeta koja rešavaju u korist i institucija i građana Republike Srbije.
To znači da negde još uvek taj odnos sa pravosuđem, u smislu upravnih postupaka, negde još uvek stoji na istom onom nivou kako je stajao i pre. To znači da mnogo toga u javnosti, očito, moramo da pričamo i da govorimo, jer jedino je javnost ta koja negde pokreće stvari koje se odnose na primenu zakona.
Kada pogledate broj presuda kada su u pitanju i zaštita prava ponuđača u postupcima javnih nabavki, a Boga mi i vas kao Agencije za borbu protiv korupcije, onda ćete videti da taj procenat sudskih postupaka, evo i ja sam baš gledala u vašem izveštaju da je mnogo toga obustavljeno kada su u pitanju sudski postupci ili zastarevaju.
To znači da jednostavno u tom delu kada je u pitanju ta zakonska regulativa iz oblasti pravosuđa za uprave postupke, mi moramo negde da podižemo tu lestvicu kao što smo, što se tiče i vaših zakona, radili.
Kada govorimo o Komisiji za zaštitu prava ponuđača u postupcima javnih nabavki, onda treba reći da je to jedna specifična komisija koja ima svojih devet članova. Znači, osam članova i jednog predsednika. Ona radi u okviru tri veća po tri člana i svako veće donosi svoje odluke.
S obzirom da često ističu mandati članovima pre vremena, onda dolazimo do toga da ta komisija vrlo često, a izbor naravno članova takođe ide u plenum, dolazimo u situaciju da ona radi obično u krnjem sastavu. Zbog toga se mi uvek trudimo i kao parlament da u datim rokovima poštujemo sve to. Međutim, s obzirom da smo ove godine imali i pandemiju, parlament nije radio i zbog izbora koji su pomereni, tek 10.07. smo imali pun kapacitet rada ove komisije. Znači, izabran je i taj deveti član.
S druge strane, mi sada smo u toku izbora, konkurs je prošao za predsednika i još jednog člana, tako da mogu da kažem da s obzirom na okolnosti koje zaista uvek zadese ovu komisiju kao drugostepeni organ u odnosu na Upravu za javne nabavke koja rešava pitanje žalbi, ova komisija ima zaista dobre rezultate.
Zašto to govorim? Zato što kad pogledate da ona u svojih 312 sednica u jednoj godini za 2019. je donela 1096 odluka, a od toga 873 pokretanja postupaka i da je to 52% predmeta, usvojeni su zahtevi kada su u pitanju ponuđači koji su se žalili, vidimo da je zaista cilj ove komisije da vrši efikasno sprovođenje ovih postupaka i na najbolji mogući način, s obzirom na kadrove koje ima i mogućnosti zakonske koje su u nadležnosti.
Ono što je dobro je što su u 2019. godini bili eksperti Evropske komisije i izvršili su jednu ocenu kvaliteta, kada je u pitanju zaštita ponuđača prava u postupcima javnih nabavki i rekla je da je zaista po pitanju određenih tzv. ranjivih sektora, a to su zdravstvo i građevinarstvo, kada su iz te oblasti u pitanju javne nabavke, Evropska komisija je zaista ocenila visokom ocenom rad ove Komisije. To znači da ona zaista radi svoj posao na jedan visoko-sofisticirani način, s obzirom da je jako teško sa devet ljudi, tri veća, donositi ove odluke, ali da je rok za predmet koji se formira u Komisiji pomeren u roku od godinu dana sa 41 dan na 28. To je u stvari najbolji pokazatelj koliko efikasno ova Komisija radi.
Naravno, da je broj predmeta uvek veliki i da su uvek nezadovoljni ponuđači kada se žale toj Komisiji. Znate, ima dosta i toga da mnogi koji su učesnici u postupcima javnih nabavki, želeći da zaustave svog konkurenta da dobije taj posao, onda se žale Komisiji da bi obustavili taj postupak i da bi na određeni način pokušali da dobije tržišnu utakmicu, kad su u pitanju javne nabavke.
Toga nije bilo do 2012. godine. Ovoliko broj predmeta, ovoliki procenat usvojenih žalbi, nije postojao ovakav način rada. Mislim da smo mi kao i narodni poslanici pomogli u tome jer smo usvajali izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama u nekoliko navrata i te 2019. godine Komisija je učestvovala u izradi ovog zakonskog rešenja zajedno sa Ministarstvom finansija, što smo imali prilike ovde u parlamentu da usvojimo.
Kada govorimo o Komisiji za hartije od vrednosti, uopšte ova Komisija je članom 260. Zakona o tržištu kapitala dužna da svoje izveštaje podnosi Odboru za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i njihov izveštaj se sastoji iz dva dela. Jedan je o poslovanju, a drugi se odnosi na kretanje samog kapitala.
Treba reći da je ova Komisija dobila mnoge nove nadležnosti, jer podsetiću vas, mi smo u parlamentu usvojili nov Zakon o reviziji, zatim nove zakone o otvorenim investicionim fondovima, alternativnim investicionim fondovima i robnim berzama. Naravno, ona učestvuje i u završetku postupka privatizacije promenom Pravilnika o tarifiranju. Samim tim ova Komisija je dobila, dobijanjem novih nadležnosti, potrebu da se kadrovski pojača da bi mogla da radi sve ove poslove koje smo joj zakonom zadali.
Moram reći da je aktivnost koja se odnosi na samu pandemiju Kovid 19, kao i ove druge institucije, i ovu instituciju okrenula je da mora da u cilju završetka posla napravi jedan nov način funkcionisanja, ne samo onlajn, već na određeni način da uspostavi kontakt sa zainteresovanim subjektima na određeni način da bi efikasno funkcionisala.
Ono što bih rekla još je da vrlo važno da je jedna od učesnica u pisanju Zakona sa NBS o digitalnoj imovini i sa Ministarstvom finansija i mislim da ćemo mi u stvari u budućnosti imati potpuno nov način funkcionisanja ove institucije, upravo zbog toga što se mnogi modeli funkcionisanja hartija od vrednosti, kao što vidimo, na tržištu kapitala u svetu menjaju.
Ono što je važno za nas reći to je da je naša država uspela da emitovanjem državnih hartija od vrednosti uspe da one skupe kredite, koji su podizali svi oni koji su vladali do 2012. godine, na čelu sada sa svim onim strankama koje se vodi i gospodin Đilas i Vuk Jeremić i Boško Obradović, očito smo uspeli da zamenimo sa jeftinim tim kreditima, zahvaljujući tome što je Srbija postala investiciono vrlo interesantna država, jer je napravila takav ambijent, izvršila reforme svojih javnih finansija, napravila privredni ambijent i politički ambijent u kome zaista želi svaki investitor da učestvuje.
Na kraju, ono što imamo kao izveštaj jedne nezavisne institucije u nadležnosti je rada Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, a namerno sam ostavila za kraj, je Fiskalni savet zato što je to institucija sa kojom mi vrlo često se sastajemo, ne samo jednom godišnje, kao sa ovim institucijama koje podnose izveštaj, već svaki put kada je u pitanju rebalans budžeta. Sada ćemo imati i budžet. Da najavim da ćemo u ponedeljak imati sednicu Odbora.
Debate se otvaraju na odborima uz pomoć Fiskalnog saveta zato što oni u svojim izveštajima zaista daju ocene po različitim segmentima društva kada su pitanju njihove analize i članom 92. Zakona o budžetskom sistemu Fiskalni savet inače i svoje izveštaje o poslovanje i finansijske planove i sve ono što se odnosi na njihov rad podnosi ovom Odboru.
Ono što je važno reći je da su 10. juna podneli svoj izveštaj o poslovanju i da oni u svom funkcionisanju imaju 17 sistematizovanih mesta. Od toga su 12 državni službenici, pet su članovi Saveta i predsednik. Važno je da su preko svoje tri konferencije imali i svoja tri izveštaja. Pokrenuli su određene teme koje su za nas ovde u parlamentu bile jako interesantne. Prvo zato što kada su govorili u 2019. godini o reformi penzionog sistema prvi su pokrenuli deo koji se odnosi na reformu penzionog sistema i za nas je bilo uvek važno da Srbija ima određene mogućnosti da iz svojih resursa vrši povećanje plata i penzija. Oko povećanja penzija i povećanja plata nismo se uvek slagali, pogotovo što je uvek Fiskalni savet protiv povećanja plata zato što negde to smatraju da treba da bude mnogo manje.
Ono što je bitno je da mi zaista potpuno otvoreno razgovaramo o svim temama, pa čak i o investicijama i načinu na koji treba da raste BDP. S tim u vezi Vlada je napravila jedno Koordinaciono telo koje se bavi rastom BDP i na čelu tog Koordinacionog tela je gospodin Miladin Kovačević. Ono što su u 2019. godini na odborima govorili u vezi povećanja investicija negde su uvek apostrofirali da negde zdravstveni sektor, sektor zaštite životne sredine treba da ide na uštrb ono što su investicije kada je u pitanju građevina i mi smo tu negde kao država, kada pogledate sada investicije, koliko se gradi bolnica, krenuli u izgradnju te infrastrukture, da li je to zbog kovida ili zbog toga što smo prepoznali možda da je to za nas jedan od važnih segmenata u društvu koji treba razvijati, počeli to mnogo ranije nego što je krenula pandemija. Na građanima je da to procene.
Za nas je važno da ćemo u ponedeljak imati jedan odbor na kome smo namerno pozvali pored Fiskalnog saveta i ministarstva i guvernera NBS i predsednika Koordinacionog tela koji se bavi rastom BDP u Republici Srbiji, gospodina Kovačevića, i predsednika Privredne komore, gospodina Čadeža, da jednostavno u malo širem forumu raspravimo mnoge teme koje smo do sada i govorili i govorimo o tome kakav je budžet za 2021. godinu. Svaki od ovih predstavnika će imati šansu da pred nama poslanicima iznese svoje mišljenje.
Stoga smatramo da je vrlo važna uloga Fiskalnog saveta koji će reći, vidimo da se poslali ocenu kada govorimo o budžetu za 2021. godinu, i naravno pozivamo sve predsednike odbora i sve narodne poslanike, u ponedeljak u 11.00 časova u Maloj sali da budu prisutni uz sve epidemiološke mere, da ovaj vid rasprave kada je u pitanju budžet potpuno otvorimo i kažemo šta mislimo.
Fiskalni savet je govorio i o onoj temi o kojoj u društvu moramo kad-tad jednoga dana da pričamo, a to su platni razredi. To su problemi koji nas kao društvo jednostavno u tim platnim razredima mnogo muče, zato što je mnogo teško izjednačiti jednog vozača hitne pomoći sa platom sa vozačem, recimo, u državnim institucijama ili u javnim preduzećima. Za nas to predstavlja problem svih građana i ne samo nas, to je ono zbog čega kad pričamo o platnim razredima, u budućnosti ćemo imati prilike da vodimo zaista ozbiljnu debatu.
Mi smo na osnovu svih ovih izveštaja imali prilike da vidimo kako život u Srbiji ide, i tokom pandemije, kako je on izgledao 2019. godine, pre pandemije, koliko su Vlada Srbije i ovaj parlament uspeli da se nose sa svim problemima u društvu koje nas danas muče i zbog toga smatram da smo kao Odbor zaista prihvatili vaše izveštaje. Naše odluke se odnose da usvajamo vaše izveštaje o radu, jer oni predstavljaju sliku o tome šta ste radili 2019. godine.
Za nas možda neke nevladine organizacije imaju mišljenje da mi kao odbori treba da se bavimo određenim zaključcima u kojima ćemo mi vama da dajemo određene naloge, određena rešenja, da kažemo koji su to rokovi, da bismo kontrolisali najviše izvršnu vlast, ali mislim da je u našoj nadležnosti da mi prihvatimo vaše izveštaje o radu ili ne prihvatimo. Znači, da smo zadovoljni sa radom vaših institucija ili nismo zadovoljni sa radom vaših institucija.
Prema tome, ono što je Odbor doneo kao odluke, mislim da je doneo u skladu sa svojim nadležnostima, u skladu sa onim što narodni poslanici rade, a viđenje nevladinog sektora o tome šta nadležni odbor treba da radi mislim da leži upravo u Poslovniku o radu, u onome što smo dužni kao nadležni odbori Skupštine Srbije da radimo.
Mislim da je i to odgovor na određena izlaganja nekih nevladinih organizacija koje su možda kritikovale rad odbora u tom delu da se mi nismo u svojim zaključcima dovoljno bavili vašim radom. Mislim da smo se zaista na adekvatan način bavili vašim radom i vašim izveštajima i mislim da je danas u stvari trenutak da na današnjoj i sutrašnjoj sednici kažemo šta je to u društvu što građane Srbije muči, i nas kao narodne poslanike, jer mi smo predstavnici građana, i šta je to na vama da u budućnosti u ovoj godini unapredite u odnosu na rad iz 2019. godine. Stoga je predlog Odbora da usvojimo vaš izveštaj. Hvala.