Hvala predsedniče Skupštine.
Obzirom da na dnevnom redu imamo izveštaje o radu Agencije, kao i Fiskalnog saveta, ali i komisija. Čeka nas puno rade. Ne samo zato što treba pročitati te izveštaje već odnosi se na analizu rada na period od godinu dana. Pažnja javnosti uglavnom je usmerena ka Agenciji za borbu protiv korupcije ili Fiskalnog saveta, ali ništa manje ni na Komisiju za hartije od vrednosti i druga radna tela koja su prisutna.
Uvek su nam potrebni bolji rezultati, uvek tražimo više i stoga konstantno apelujem na nultu toleranciju prema korupciji. Međutim, nije prethodni period obeležio samo rad Agencije, već odnos svakog pojedinca da ne pribegne ili da ne podlegne korupciji, zloupotrebi službenog položaja ili kriminala.
Ne mogu da se ne osvrnem na 2012. godinu, ne zato što volim da se vraćam unazad, već to je ključni momenat kada se hvatamo u koštac sa pošasti savremenog doba. I godina nakon toga obeležili su slogani „pokrenimo Srbiju“, „budućnost u koju verujemo“, „Srbija pobeđuje-Aleksandar Vuči za našu decu“ i to upravo govori o politici SNS, doslednosti i pravcu kojim idemo i ostvarivanju naših ciljeva. I uvek kada vam ide dobra, bez obzira što smo mi sada u krizi izazvanom korona virusom, kao što je i ceo svet, imamo situaciju da predsednik Republike, kao i te 2012. godine ponovo otpočinje borbu i rat protiv kriminalnih grupa.
Baš u tom periodu imamo pojedince koji istupaju u medijima, koji ne shvataju da ih je vreme pregazilo i koji ne shvataju da nema mesta pretnjama i ucenama i koji upravo prete predsedniku Republike i njegovoj porodici. To zaista smatram nenormalnim. Predsednik Republike je institucija, ali i svaki čovek u ovoj državi kom ne može da se preti. Prosto, ne mogu da verujem da u istom tom periodu kada jedan strani državljanin prizna da mu je nuđen novac kako bi izvršio atentat na predsednika Srbije, niko ne kaže ništa na to. Da li je povezan sa prethodna dva mračna lika, a odnosi se na Dragana Đilasa i njegovog sledbenika Srđana Noga, da li su oni vertikalno povezani pa brane jedni druge zato što je upravo objavljen rat koruptivnim i kriminalnim grupama, ostaje da se istražuje.
Za trenutak ću ostaviti tu temu po strani jer moram primetiti još jednu činjenicu, obzirom da smo prošle nedelje imali sporazume na dnevnom redu, koji su bitni jer se odnose na finansijsku pomoć za suzbijanje posledica korona virusa. Umesto da konstruktivno pričamo na tim sednicama, da što pre usvojimo te sporazume kako bi se implementirali, jedan od naših kolega izneo je zastavu druge strane države na poslaničku klupu. Ne želim ovim da mu dajem na značaju niti da se previše priča o tome, već mi postupak nije jasan.
Ukoliko na severu naše države živimo apsolutno normalno sa 15 i više nacionalnih manjina, kao komšije, prijatelji, kumovi, rođaci, onda ne vidim ni jedan razlog zašto ne bi bilo tako i na jugu države. Da li je motiv samo vratiti se u svoju sredinu i neko da vas potapše po ramenu i kaže – bravo majstore, baš si im pokazao. E, pa nije nam pokazao ništa kolege, osim bezobrazluka. Postoji jedna stara izreka koja kaže – da smo mi ljudi, ali da je malo ko čovek. I zaista je istinita. Nije realno da ja sada iz svoje torbe izvučem bilo koju zastavicu neke strane zemlje osim bedž Republike Srbije sa grbom i nije realno da imamo odštampan ni jedan član zakona, osim onog koji je na dnevnom redu, jer su ga dostavile skupštinske službe.
Da li postoji mogućnost da je postupak instruisan od strane Dragana Đilasa i njegovih sledbenika ili je prosto dobro plaćen od istih? Opet ostavljam nadležnim organima da istraže jer ja nikoga ne osuđujem, nego samo se pitam, ovako glasno razmišljam. Postavljam pitanje, ko je od nas siguran? Još jedno pitanje. Da li će u parlamentu Srbije biti normalne opozicije? Mogu da približim taj pojam, ne tako normalne, nego opozicije sa apsolutno suprotnim stavovima koji demantuju i oponiraju našima. Međutim, to toliko ne govori o nama, nego o njima gospodo, koji tako postupaju.
O čemu se ovde radi, o nama isključivo kao SNS, govore naši potezi, koraci i rezultati, doslednost i odgovornost. Odgovornost kada vodimo finansije, jer očigledno pre nas to niko nije radio bolje, doslednost i odgovornost kada radimo o zdravstvu. Ova dva sektora navodim zato što govore o kvalitetu i načinu življenja, ali takođe i briga o starijim i mlađim naraštajima.
Kada deo mojih kolega priča u Skupštini, često nakon toga plaćeni i instruisani mediji od strane Dragana Đilasa znaju za nas ili neke od nas da kažu da smo botovi ili sendvičari. Apsolutno mi nije bitno kako govore za naše kolege i koje im epitete daju. Ono što ja vidim je lavovska borba. Lavovska borba za svoje stavove, za svoje građane, predsednika i za Srbiju. Modernu i pravednu Srbiju, jer je dosta decenija tlačena i devastirana. To više ne može.
Za sam kraj bih samo htela da poručim Agenciji da i dalje dosledno radi svoj posao i da pozovem policiju i tužilaštvo da budu još rigorozniji, jer u danima kada lekari bez obzira na Hipokratovu zakletvu ulažu nadljudske napore da pomognu građanima Srbije, ono što zahtevamo od svih jeste najmanje što mogu, da vrše svoju dužnost, jer to građani Srbije očekuju i zaslužuju. Hvala vam.