Zahvaljujem koleginice Tomić.

Reč ima narodna poslanica Biljana Pantić Pilja.

Izvolite.

Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, ja ću se osvrnuti danas na tačku dnevnog reda koja se odnosi na predlog odluke o davanju saglasnosti na odluku o izmenama i dopunama Statuta Komisije za hartije od vrednosti.

Ista se donosi zbog usaglašavanja sa donetim Zakonom o robnoj berzi. Ovaj zakon je donet u prethodnom skupštinskom sazivu koji je značajan pre svega za rad Produktne berze iz Novog sada koja postoji još od 1921. godine koja je bila jedina berza u SFRJ i čiji je značaj prepoznala i podržala Nemačka razvojna banka.

Ovaj Zakon o robnoj berzi koji je donet u prethodnom skupštinskom mandatu je donet uz direktnu podršku predsednika Aleksandra Vučića, resornog ministarstva i pre svega takođe koleginice Aleksandre Tomić, kao predsednice resornog odbora. Ovo je jedan primer kako Vlada Republike Srbije radi na poboljšanju srpske privrede za razliku od prethodne vlasti, koja je radila apsolutno sve suprotno. Zato je i potrebno da što pre usvojimo predloženu odluku, kako bi Komisija za hartije od vrednosti uradila sve što je potrebno i donela određene saglasnosti da bi ovaj zakon mogao da se primenjuje.

Za razliku od ovakvih ciljeva koji su osnovni u stvaranju, jačanju i snaženju Srbije, imali smo ranije vlasti koje su radile upravo suprotno i kojima je cilj bio samo da napune svoje džepove.

Pošto sam spomenula Produktnu berzu iz Novog Sada, ostaću na teritoriji srpske severne pokrajine, pa ću napomenuti kakav je odnos prethodna vlast imala prema Razvojnoj banci Vojvodine, koja je bila privatna banka DS, gde su funkcioneri DS uzimali kredite bez ikakvih sredstava obezbeđenja. Znači, ulazili su u banku, uzimali novac i nisu ostavljali ni menicu, ni zalogu, ni hipoteku. Kada je 2013. godine ta Razvojna banka Vojvodine otišla u stečaj otkrile su prevarne radnje DS, pokrenuti su sudski postupci i onda se došlo do toga da Dragan Đilas, koji je prvo napunio svoje džepove parama građana Republike Srbije, uzme te pare, izvadi iz svog džepa i plati dugove svojih stranačkih kolega i tako otkupi njihove dugove.

Takav je odnos imala bivša vlast prema privredi, prema bankarskom sektoru, bivša vlast na čelu sa Đilasom i Tadićem, za razliku od ove vlasti, od ove Vlade i od predsednika Aleksandra Vučića koji nastavljaju u kontinuitetu da rade na stvaranju uslova za pozitivnu privrednu klimu.

Što se tiče REM-a, moje kolege su dosta govorile o tome. Ja nemam neko visoko mišljenje o REM-u. Nisam videla da su se oglašavali nešto kada se upadalo motornim testerama u RTS, kada se Aleksandru Vučiću i njegovoj deci svakodnevno na antisrpskim televizijama crtaju mete, kada se Narodna skupština naziva štalom. Evo, poslednji članak koji je danas izašao na antisrpskoj stranici jednih novina, „N1“ je u pitanju, u stvari televizije – Velika skupštinska štala, to je ova Narodna skupština, postala je razbojište u kome komični pajaci, to su narodni poslanici, predstavnici građana Srbije, opasne budaletine, narikače i nedovršene kreature brane svog tvorca od atentata. Na tako nešto REM ne reaguje.

Ovim nezavisnim medijima, „N1“ i „Nova S“, antisrpskim medijima, nema tu trunke nezavisnosti i njih može opisati samo jedna rečenica – domaći izdajnik, strani plaćenik. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miloš Terzić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu, između ostalog, imamo i Predlog odluke o davanju saglasnosti za Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2021. godinu.

Kada govorimo o medijima u Srbiji, moramo da napomenemo one koji izbegavaju da plaćaju porez državi. Tu, pre svega, mislim na Dragana Đilas, Dragana Šolaka, Jugoslava Ćosića, koji su vlasnici Junajted grupe koja je vlasnik Junajted medije koja je registrovana u Luksemburgu i koja preko stranih televizijskih kanala „N1“ i „Nova S“ navodno reemituje program u Srbiji, iako ga, pri tom, ne emituje u Luksemburgu. Sa razlogom se, ja mislim, pitamo da li to predstavlja na jedan način direktan strani uticaj na politička dešavanja u Srbiji zarad zaštite biznisa Dragana Đilasa i Dragana Šolaka?

Nesporno je da sa Đilasovih i sa Šolakovih medija se proizvodi politička kampanja, pre svega prema predsedniku i protiv predsednika Aleksandra Vučića i SNS, jer se te televizije predstavljaju u javnosti kao mediji, a u stvari su samo politički protivnici SNS.

Konstantno se napada i SPC i Krizni štab i naši lekari, jer jedina njihova politika jeste – što gore za Srbiju, to bolje za njih. Posebno je ružno kada vidite Dragana Đilasa u jednom trenutku da poziva građane Srbije da krše mere Kriznog štaba, da ne slušaju savete svojih lekara, a onda nakon izvesnog vremena Dragan Đilas poziva državu da sprovede što restriktivnije mere i to pokazuje svo licemerstvo njihovog političkog delovanja i da im uopšte nisu važni interesi građana Republike Srbije i javno zdravlje građana Republike Srbije.

SBB i antidržavni kanali „N1“ i „Nova S“ na najdirektniji mogući način štete budžetu građana Republike Srbije, ali isključivo štete onim nacionalnim televizijama i medijima koji su uredno registrovani u Republici Srbiji i koji uredno plaćaju porez ovoj zemlji. Stara strategija Dragana Đilasa, Dragana Šolaka ogleda se kroz proizvodnju političkih afera, lažnih političkih afera u tim medijima.

Zamislite, poštovani građani Republike Srbije, koliko takva lažna politička afera npr. košta našu namensku industriju i Krušik novih ugovora, koliko takve lažne političke afere koštaju Telekom Republike Srbije. Hoću da podsetim građane da je Telekom sa jeden strane vlasništvo države Srbije, a sa druge strane vlasništvo kao akcionarsko društvo građana Republike Srbije.

Dakle, svaka njihova lažna afera na najdirektniji mogući način šteti budžetu ove zemlje. Oni su jednostavno isfrustrirani zbog političkih i ekonomskih pobeda koje Srbija ostvaruje od 2012. do 2020. godine. Smeta im kada naša namenska industrija posluje dobro i kada ostvaruje profit. Smeta im kada Telekom posluje dobro. jednostavno, smeta im sve što ima veze sa uspehom ove zemlje.

Nova strategija Dragana Đilasa i Dragana Šolaka ogleda se kroz pokušaj da se diskredituju svi članovi SNS, kako bi došlo do erozije poverenja građana u institucije u Republici Srbiji. Svi smo svesni toga da te institucije zavise od učešća i od poverenja građana. Njima smeta politička, ekonomska i infrastrukturna konsolidacija Srbije, a na izbore pri tom ne žele da izađu zato što su svesni da ih građani Srbije jednostavno neće.

Pošto vidim da opet govore o izbornim uslovima i o nekakvom razdvajanju izbora, biće da im je Tanja Fajon opet napričala bajke kako može da utiče na to kako, kada i na koji način će Srbija da organizuje izbore za nacionalni parlament. Setite se kakav je uticaj Tanja Fajon imala na izborima u Šapcu, kada su se izbori ponavljali sve do trenutka dok, kako oni to misle, Tanja Fajon ne bude zadovoljna izbornim rezultatima, ali dobili su jasan odgovor od građana Republike Srbije. Dobili su odgovor da građani Republike Srbije u Šapcu podržavaju politiku koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić i SNS. I još hiljadu puta da su ponovili te izbore dobili bi isti takav odgovor.

Dakle, smatram da je važno da se građanima Srbije predstavljate politikom, planom, programom, idejama, a ne Tanji Fajon i propalim političarima iz Slovenije. Ali, izgleda je to njihovo poimanje srpskog suverenizma, da se umesto građana Srbije pitaju propali političari koji dolaze iz Slovenije. Ne bi me iznenadilo da u narednom periodu pozovu u pomoć i Igora Šolteza, bivšeg evropskog parlamentarca, Kardeljevog unuka, da nam i Kardeljev unuk možda objasni kako, kada i na koji način će Srbija da organizuje izbore za nacionalni parlament.

Hoću sa ovog mesta da poručim i njima i njihovim prijateljima u Sloveniji, da će se izbori u Srbiji održavati u skladu sa Ustavom Republike Srbije i u skladu sa zakonima Srbije i da će se uvek poštovati izborna volja građana Republike Srbije, a ne volja propalih političara iz Slovenije.

Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Marinika Tepić, Borko Stefanović i ta lažna krugodvojkaška, drugosrbijanska elita skoncentrisana u beogradskom krugu dvojke, jednostavno ne razume potrebe srpskog naroda. Oni jednostavno ne shvataju borbu za naše vitalne državne i nacionalne interese na Kosovu i Metohiji, što smatram da je jedno od najvažnijih, svakako najvažnije pitanje srpske politike.

Ako mi dozvolite, napravio bih jednu kratku uporednu analizu u odnosu na to kako su se oni ophodili prema tom pitanju između 2000. i 2012. godine, kada su upravljali ovom zemljom, a kako se SNS ophodi prema pitanju Kosova i Metohije od 2012. do 2020. godine na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Od 2000. do 2004. godine potpuno su uništili srpsku ekonomiju. Od 2000. do 2012. godine su donosili katastrofalne političke odluke.

Smatram da je važno da građane Srbije prisetimo na tako nešto. Kao posledicu toga imali smo 2004. godinu i snažan udar na srpsko duhovno, versko, kulturno, istorijsko i identitetsko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Neodgovorni politički činioci bivšeg režima u Beogradu i u Srbiji su to nemo posmatrali upravo iz razloga što je Srbija bila i ekonomski i politički već tada potpuno uništena zemlja. Godine 2006. imali smo odvajanje Državne zajednice Srbije i Crne Gore, a oni su Srbima u Crnoj Gori i onima koji su hteli da žive i dalje u zajedničkoj državi pomogli tako što su platili jedno istraživanje javnog mnjenja. I dan-danas zbog svega toga srpski narod u Crnoj Gori oseća pravne posledice i nasilje koje se nad njim sprovodi.

Godine 2008. imali smo jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije od strane privremenih institucija u Prištini. Imali smo predsednika države Borisa Tadića koji je tada pobegao u Rumuniju i nije bio u Srbiji da podeli sudbinu sa svojim narodom u trenutku kada je tom narodu teško. Godine 2008. imali smo nekakav Nacionalni investicioni plan Dragana Đilasa, posle kojeg je pola miliona ljudi do 2012. godine u Srbiji ostalo bez posla. Godine 2010. imamo ono sumanuto pitanje Vuka Jeremića pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, iako su bili svesni da većinu sudija sudskog veća tog suda čine upravo sudije koje dolaze iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije. Onda imamo dovođenje Euleks misije umesto UNMIK misije na Kosovu i Metohiju, imamo uspostavljanje granica između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku i imamo, ono što je najgore, izmeštanje težišta pregovora iz Ujedinjenih nacija na Evropsku uniju, čime su jasno pokušali da utabaju stazu kosovsko-metohijske nezavisnosti i zbog čega ih i dan-danas u prištinskoj političkoj štampi slave i zahvaljuju im se.

Nakon 2012. godine mi imamo snažan politički zaokret što se tiče najvažnijeg pitanja srpske politike, a to je pitanje Kosova i Metohije, i imamo konkretne rezultate. Osamnaest država zemalja članica Ujedinjenih nacija, zahvaljujući veštim diplomatskim umećem predsednika Aleksandra Vučića i SNS, donelo je odluku o tome da povuku odluku o priznanju lažne države. Lažna država nije uspela da uđe u 11 međunarodnih institucija, uključujući one najvažnije – Interpol, Unesko i Svetsku carinsku organizaciju.

Uspeli smo da dovedemo američku razvojnu korporaciju u Beograd i da na taj način ulažemo u našu infrastrukturu, što podrazumeva otvaranje novih radnih mesta. Uspeli smo da izdejstvujemo mini-šengen inicijativu, zbog koje će srpska ekonomija u narednom periodu da bude deset puta snažnija u odnosu na sve ekonomije u regionu. Uspeli smo ono što je najvažnije, a to je da zaštitimo i sačuvamo imovinu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji, da više nikad niko ne pomisli da kaže da su Novo Brdo, Pećka patrijaršija, Bogorodica Ljeviška, Arhangeli i Dečani deo nečijeg tuđeg kulturnog nasleđa, već samo ono što jeste, a to je deo srpskog kulturnog, verskog, duhovnog i istorijskog nasleđa.

Da Dragan Đilas nešto zna o politici prema Kosovu i Metohiji, pa on bi se u svojim medijima oglašavao na ozbiljan način po tom pitanju. I nikako da izvuku neku pouku iz svega toga, već 2019. godine istupaju sa deklaracijom o pomirenju između Srba i Albanaca i u deklaraciji stoji deo koji podrazumeva zajedničku istoriju Srba i Albanaca i zajedničko kulturno nasleđe. Mene ta deklaracija koju su oni doneli 2019. godine podseća i govori o potrebi da se uspostavi jača veza između tajkuna u Beogradu i terorista u Prištini, baš onakva veza kakva je postojala između 2000. i 2012. godine.

Da o tome nešto znaju da kažu, oni bi nešto pametno i govorili na svojim medijima u odnosu na zaštitu vitalnih državnih i nacionalnih interesa Srbije na Kosovu i Metohiji. Ali ne, oni govore isključivo i samo o kriminalizaciji Aleksandra Vučića i njegove porodice i žele da formiraju pogodnu atmosferu da dođe do toga da neko uradi ono o čemu je Čaba Der govorio mađarskim istražnim organima i da neko od kriminalnih krugova u regionu fizički ukloni Vučića jer im je smetnja, jer im je smetnja da dovedu do obojene revolucije, da izazovu nasilje na ulicama Srbije i da na taj način dođu na vlast, jer izborima to ne mogu da urade jer ih narod neće, pa da rade sve ono što su radili između 2000. i 2012. godine, kada su čerupali državni budžet Republike Srbije i kada su samo za jednog političara tajkuna uspeli da ukradu više od 619 miliona evra novca građana Republike Srbije. Zamislite gde su svi ostali zbirno, kada je samo jedan političar tajkun uspeo da ukrade 619 miliona evra, gde su svi oni koji su učestvovali u pljačkaškim privatizacijama.

Zato je važno da građani Srbije znaju sa kakvim antidržavnim elementima i lopovima mi imamo posla. Jasno je da Dragan Đilasa nikada nije razmišljao o važnim nacionalnim pitanjima, o Kosovu i Metohiji, već kako da svom bratu u vreme dok je bio gradonačelnik obezbedi više od 30 nekretnina na elitnim lokacijama u Beogradu, čija je vrednost više od 5,5 miliona evra. A to što su Albanci 2008. godine proglasili jednostrano, kao privremene institucije u Prištini, nezavisnost Kosova, to se njih nije ticalo, ni njega ni Borka Stefanovića, koji su 2007. godine išli u Američku ambasadu da mole da se ta odluka prolongira za 2008. godinu, kako bi Boris Tadić postao predsednik Republike Srbije. To jasno piše u depešama Vikiliksa.

Da se na kraju samo vratim na suštinu današnjeg dnevnog reda.

Smatram da je važno da se poštuje zakonski okvir i da sve televizije plaćaju REM-u naknadu za emitovanje, a ne da i dalje postoji mogućnost da Dragan Đilas, Šolak i Ćosić nelegalno upravljaju i simuliraju prekogranične kanale, iako program proizvode iz Srbije. Zamislite, poštovani građani Srbije, da se sve televizije registruju u Luksemburgu. Pa ko bi plaćao porez u ovoj zemlji?

Suština je u tome da televizije N1 i Nova S predstavljaju jednu antidržavnu konstrukciju koju građani Srbije i čiju priču građani Srbije ne žele da progutaju, i to ne bez razloga, već zato što veruju u politiku SNS i predsednika Aleksandra Vučića. Zato što idemo ka tome da uspostavimo još bolju privrednu atmosferu, da osnažimo našu ekonomiju i da zaštitimo naše državne i vitalne nacionalne interese na Kosovu i Metohiji. Zato što veruju da zajedno možemo da podignemo lestvicu uspeha Srbije na najveći mogući nivo i da ostvarimo sve ono što smo zacrtali i što smo predvideli za njih kroz Investicioni plan „Srbija 2025“, a to je sveobuhvatni razvoj Srbije i da 2025. godine u Srbiji prosečna plata bude 900 evra, a prosečna penzija 440 evra i da građanima Srbije obezbedimo ono što oni zaista zaslužuju, a to je bolji životni standard. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega.
Narodna poslanica Ivana Nikolić ima reč.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku želim odmah da kažem nekoliko reči koje su teorijski u vezi sa 1. tačkom dnevnog reda, o čemu je više reči bilo juče, ali koje su uvek aktuelne, koje su važne. Važne su za institucije o kojima danas govorimo, ali pre svega za svakog građanina Republike Srbije.

Važno je da se istakne da je borba protiv korupcije počela pobedom na izborima SNS 2012. godine. Setićemo se da je odmah nakon te pobede uhapšen jedan od najvećih tajkuna u Srbiji. Od 2012. godine do danas doneli smo niz zakona koji utiču na to da borba protiv korupcije bude efikasnija.

Ne tako davno, mi smo ovde u prethodnom sazivu usvojili i Zakon o poreklu imovine, gde je omogućeno i oduzimanje 75% imovine koja nije prijavljena, koja je ilegalna ili za koju ne može da se utvrdi poreklo. On će uskoro da stupi na snagu, tako da primenjivaće se za sve važeće, i za tajkune i za političare i za novonastale bogataše.

Svako će morati da objasni poreklo svoje imovine i niko neće moći da se sakrije iza članova svoje porodice ili iza prijatelja iz senke.

U skladu sa tim, nadležnim institucijama, nadležnim tužilaštvima, nadležnim regulatornim telima, sada kada iz dana u dan imamo sve više elemenata, biće potrebne čitave radne grupe da sprovode procedure i da ispitaju situacije koje su svima već dobro poznate, da ispitaju i poreklo imovine, za početak Dragana Đilasa i za njegovog u javnosti novopoznatog brata Gojka, koji ima podugačku listu nepokretnosti i imovine. Važno je da svaki dan govorimo o tome.

Pitamo se da li jedan prosečan građanin Republike Srbije uopšte može da zamisli koliko je novca u pitanju? Već danima i mesecima unazad govorimo o tome, ljudi znaju da se govori o iznosu od 619 miliona evra. To je ono za šta smo se sad vezali i govorimo što nam je sad prepoznatljivo, što je uočeno i samo čekamo da izađe sa konkretnim dokazima. Ali, kao što reče kolega koji je govorio pre mene, koliko još postoji prostora za koji još uvek nemamo pouzdane informacije, ali verujemo da će nadležne institucije raditi svoj posao pa će uskoro izaći i sa tim.

Recimo, za 619 miliona evra mi trenutno imamo, radi poređenja, da bi građani Srbije znali, izgradnju brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, deonica Ruma-Šamac, most preko Save u Šapcu. Deonica Šabac-Loznica dugačka je 80 km i vrednost te investicije je 467 miliona evra. Znači, 80 km, vrednost investicije je 467 miliona evra. Sa druge strane, o tome smo juče govorili, imamo Đilasov most na Adi, čija je procenjena vrednost bila 124,5 miliona evra. Kada saberemo vrednost radova na projektu izgradnje brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica i procenjenu vrednost ovog mosta, to je opet ispod tih 619 miliona. Zapravo, u realnosti se desilo nešto drugačije. Prilika je iskorišćena, te je Dragan Đilas za taj most, po svojim proračunima, definisao 500 miliona evra.

Pošto danas na dnevnom redu imamo i akt koji se odnosi na rad REM-a, sada je važno da istaknemo da smo mi u prethodnom sazivu izmenili zakone, odnosno usvojili smo određene standarde kakve opozicija nije mogla ni da zamisli za sebe i rekli smo, ukratko, pored ostalih stvari, imali smo izborni prag sa 5% na 3%, imali smo formiranje skupštinskog odbora koji nadgleda sprovođenje izbora i izabrali smo tri plus dva, odnosno pet članova Saveta REM-a.

Kada su tada predstavnici opozicije bili pozivani na javno slušanje, na dijalog, nisu se oglašavali. Prvo su govorili kako nije dobra situacija u državi, kakvi su predizborni uslovi, a onda, kada su bili pozvani da komentarišu o tome, da učestvuju u svemu tome, nigde nikoga nije bilo. Onda su vodili kampanju pod plaštom nekakvog bojkota. Otprilike, reč „bojkot“, kako su oni to predstavili, koja važi za njih, za većinu Srbije ne važi.

Dolazimo do sledeće situacije. U izveštaju REM-a, u delu koji se odnosi na analizu prethodne izborne kampanje, na medijima kojim upravljaju Đilas, Šolak i njihovi saveznici imamo sledeće parametre i podatke.

U predizbornoj kampanji, zaboga, veliki bojkot, imamo ovako: na televiziji N1 zastupljenost Saveza za Srbiju 20,5%, a kompletna lista „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ 5,5%. Dalje imamo dnevne informativne emisije, zastupljenost na N1 – Savez za Srbiju 28,3%, „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ 7%, četiri puta manje. Dalje imamo centralnu informativnu emisiju, oni 16,4%, „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ opet četiri puta manje, 4%. I tako oni koji ne izlaze na izbore, koji ne priznaju izborne procese, ne poštuju zakone u Srbiji, koji pozivaju na bojkot, imaju po četiri puta više vremena u tim medijima, oni koji jedva skupe 2% podrške u Srbiji, za razliku od Aleksandra Vučića, koga podržava preko dva miliona građana Srbije i liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, koja ima 60% podrške.

Pored svega toga, ti mrzitelji Srbije i dalje govore kako je ovde progon, kako je diktatura, kako je ovde medijski mrak, da ovde ne postoji sloboda medija. Evo, jutros smo čuli od koleginice Aleksandre Tomić i danas od kolega kako je ponašanje onih medija koji nisu registrovani ovde i koji ne ispunjavaju nikakvu obavezu prema Republici Srbiji, a na tim medijima šta se plasira. Plasira se, naročito poslednjih dana, na tim medijima imamo zabrinjavajuće i najgore optužbe i uvrede i najmonstruoznije uvrede na račun predsednika Aleksandra Vučića i na račun njegove porodice, prošle nedelje smo imali bolesnu izjavu bivšeg poslanika Srđana Noga koji govori o tragičnom kraju predsednika Republike i o njegovoj porodici.

Ovde više nije stvar o stranci, o programu jedne stranke, o SNS, ovo je jedno apsolutno antidržavno ponašanje. To dolazi od onih, pripadnika bivšeg režima, koji su doveli Srbiju na rub ekonomske katastrofe, pljačkali su državu i neodgovorno i nedomaćinski se ponašali prema budžetu, odnosno prema novcu građana Srbije.

Niko od njih, zbog silne mržnje prema predsedniku Aleksandru Vučiću, neće da prizna da nam se infrastruktura poboljšala, da nam je nezaposlenost na istorijskom minimumu, da nam plate i penzije konstantno rastu. Šta god uradi SNS oni su protiv, ne vodeći računa, odnosno, uopšte ih nije briga koliko je to dobro za Srbiju.

Mi ovde donosimo zakone i stvaramo ambijent da i nadležne institucije i regulatorna tela rade svoj posao najbolje što mogu, jer upravo jedan od prvih ciljeva u programu SNS jeste briga o svakom građaninu. To je ono čime se rukovodi predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije. Znači, vodimo brigu i računa o svakom građaninu Republike Srbije i o našim institucijama, a iz ovog doma naše je da ih štitimo i da ih zastupamo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Todorović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas predlog odluka o davanju saglasnosti, i to jedan niz predloga odluka, a ja ću se usredsrediti na sedmu tačku dnevnog reda, koja se odnosi na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije, konkretno za 2021. godinu. U tom Finansijskom planu stoji jasno da je ukupno planirani prihod nešto više od 300 miliona dinara.

Listajući i analizirajući ovaj finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije, došao sam ovde do jednog podatka, da su procenjeni prihodi naknade za televizijske programe za 2020. godinu negde oko 250 miliona dinara, da su za radio-programe predviđene negde oko 20 miliona a za kablovske programe 30 miliona dinara.

I sad zamislite molim vas, a ovde pitam i građane Srbije, ovde pitam i REM i ostale nadležne institucije, koliki bi to novac REM imao kada bi svi u Srbiji imali obavezu da plaćaju naknade REM-u? Pri tome mislim na kablovskog operatera koji ima preko 900 hiljada korisnika, SBB i koji je u vlasništvu „Junajted medije“ koja je takođe opet u vlasništvu „Junajted grupe“ koja je registrovana u Luksemburgu i u vlasništvu Dragana Šolaka i Dragana Đilasa. Pa, nešto sumnjam da će i jedan i drugi Dragan da se odreknu svojih prihoda i da smanje svoj budžet kako bi u Srbiji možda platili porez ili platile određene naknade, ne samo REM-u već i ostalim regulatornim telima u Srbiji.

Kada govorimo o tome, o prikazivanju onoga što se emituje na N1, Nova S i ostalim Šolakovim kanalima, a pod Đilasovom programskom šemom, videćete da nema apsolutno nikakvog materijala i programa koji se tiče stanovnika i građana Luksemburga, već isključivo političkog i informativnog programa koji se odnosi na društveno-politička dešavanja u Srbiji.

Pa, ja pitam da li neko možda nekada video na N1 prošle godine kada su bili održavani izbori za poslanike Evropskog parlamenta, tačnije njih šest ako se dobro sećam, da li je neko negde video politički program njihov, marketing i tako dalje.

Ne, nije, ali smo svi mi ovde prisustvovali i videli ono što su radili u prethodnih nekoliko meseci, a o čemu su moje kolege pre mene govorile, o tome koliko puta su se ponavljale reklame bojkota, mešajući se time, dakle, mi pričamo o prekograničnim kanalima, stranim televizijama, mešajući se u društveno-politički život naše zemlje i oni se pozivaju na Evropsku konvenciju o prekograničnoj televiziji, koja je, zamislite, ratifikovana u Skupštini 2009. godine, kao da je znao Đilas da će u jednom trenutku moći da se bavi ovim što se bavi, a mi pričamo ovde o ispumpavanju novca iz Srbije, mi pričamo ovde o utaji poreza, mi pričamo ovde o raznim malverzacijama, o nepoštovanju zakona, te ja pitam REM, a i ostale nadležne institucije u Srbiji – kako i na koji način te prekogranične televizije, koje bi po toj konvenciji trebalo da emituju program u Luksemburgu ili, kako kažu, možda u Sloveniji, a onda ga reemituju ovde u Srbiji u potpunosti ne menjajući sadržaj, gde bismo trebali da konstatujemo i tu činjenicu da bi taj program trebao valjda da bude prilagođen građanima Luksemburga, a ne građanima Srbije, kako i na koji način se dešava nešto sasvim suprotno, a to je da ne samo da proizvode svoj program ovde u Srbiji, već ga i emituju ovde, pri tom ne poštujući zakone u Srbiji? Konkretno, mislim na Zakon o oglašavanju i Zakon o elektronskim medijima, prvi je član 35. koji ne poštuju, a drugi je član 100.

I, kada govorimo o tome da ne plaćaju nikakve naknade ne samo prema REM-u, već i prema RATEL-u, SOKOJ-u i ostalim agencijama koje se bave zaštitom autorskih prava u Srbiji, a o utaji poreza i tome da porez ne plaćaju Srbiji da i ne govorimo, porez za ono što rade ne plaćaju Srbiji, a kada znate da taj program ne emituju u Luksemburgu, sasvim sigurno taj porez ne plaćaju ni tamo i onda dolazimo do one čuvene mantre, da mediji u Srbiji nisu slobodni. Kao što je jedan moj kolega rekao jednom – mediji u Srbiji su toliko slobodni da ne moraju čak ni da se registruju ovde i tako ti neregistrovani mediji postaju polako neregistrovane političke partije i njihovi politički aktivisti, a pri tom mislim na novinare N1 i Nove S, sjajno obavljaju posao, mogu čak da zasene sve one iz bivšeg režima, ne rade ništa po pitanju, ako se već bave političkim informativnim programom, ne rade ništa o tome da informišu javnost Srbije, jer ja za Gojka Đilasa nisam čuo do pre nekoliko dana. Ja nisam ni znao da Dragan Đilas ima brata koji se zove Gojko Đilas, koji u svom posedu ima toliki broj nekretnina da je to frapantno.

Ovde imam jedan tvit Dragana Đilasa od pre nekoliko dana, tačnije 27. novembra. Kaže – sada lažete o mom bratu i dolazite mu na vrata.

(Aleksandar Martinović: Na koja vrata, pošto ih ima 35?)

Tako je. To je pravo pitanje. Pre svega mislim da, pošto je to i navika Dragana Đilasa da laže, niko nije pokrenuo taj sizifovski posao, da traži Gojka Đilasa po 34, 35 nekretnina i da kuca od vrata do vrata da bi ga našao. O tome se nigde ne spominje ništa ni na N1, ni na Nova S, ni u Đilasovim štampanim i elektronskim medijima, nigde.

Ali, da se formira jedna atmosfera haosa, atmosfera linča, da se govori o, neko već danas reče, atentatu na predsednika Vučića, pa tome prisustvujemo poslednjih nekoliko godina.

Kada pogledate naslovnu stranu NIN-a i kada pogledate naslovnu stranu Danasa i kada pogledate ove karikaturiste kojima je sve smešno, a verovatno je samo njima smešno, gde su nacrtane mete po telu Aleksandra Vučića, pozivajući pri tome verovatno neke iz političkog podzemlja da pokrenu proces i pozivajući na likvidaciju predsednika Vučića, govori samo o tome da je moj kolega Milenko Jovanov u svom jednom obraćanju rekao nešto što bi trebalo ponavljati, da ne postoji politiko ubistvo bez političke pozadine.

Dame i gospodo, vi danas imate i prisustvujete i svedoci ste svemu tome da imate jednu atmosferu koja se inače prezentuje na kanalima Nova S i N1, gde se poziva na ubistvo predsednika, vi imate onog ubicu Čabu Dera, koji je istražnim organima Mađarske rekao da su mu nudili naknadu, ponudu za to da izvrši atentat nad predsednikom. Ja ne znam šta još treba da se desi da bismo mi svi ovde konačno bili svesni da se na N1 i Nova S prikazuje ne samo antidržavni program, ne samo program koji se odnosi na to da sve što uradi predsednik Aleksandar Vučić to ne valja, jer ja nigde nisam video na tim kanalima da smo u poslednjih nekoliko godina uspeli da izgradimo 350 kilometara autoputa, nigde nisam video da se govori o tome da smo uspeli da smanjimo nezaposlenost na 7%, nigde nisam video da smo uspeli ono što su mnogi sanjali i što je možda zaista i za sve nas te 2014. godine bio samo san, da prosečnu platu podignemo na 500 evra, a danas ona premašuje i daleko je veća i da budemo sposobni da imamo dovoljno novca u budžetu da izgradimo i ove kovid bolnice i da budemo jedini u Evropi koji ćemo to uraditi i da sve to nije dovoljno da se neko zaista zapita kako je moguće da se na tim kanalima antidržavnim, gde se vodi perfidna, proračunata kampanja protiv države Srbije, pokrene postupak i da se vidi zašto se stvara takva atmosfera, jer kada pogledam tviter prepiske, ja mogu samo da vidim da se određeni ljudi već sada utrkuju i licitiraju sa koliko metaka u leđa će da završi predsednik Vučić. Ta licitacija traje, traje verovatno dok neko ne da najveću ponudu sa koliko metaka kako bi postao verovatno lider te opozicije.

Samo da vam kažem, to se nikada neće desiti i ne samo to, narod Srbije ne veruje ni tom Draganu Đilasu, ni tom Draganu Šolaku, kojima je isključivo i samo jedino bitno da se obogate, da mogu da kupuju avione, kamione i da Olju Bećković, Ivana Ivanovića i Kesića šalju verovatno svakog vikenda u Luksemburg kako bi snimili neku emisiju. Ne veruju ni tome šta oni prezentuju, ni o čemu govore i u tom smislu, što se tog poverenja tiče, pazite sada, pre neki dan Junajted grupa se žalila EU zbog pritiska kojem je izložena u Srbiji. Ma nemojte!

Kažu u tom pismu žalbe, koju su dostavili nadležnima za konkurenciju u EU, da se, optužujući naravno srpsku državu, za kampanju maltretiranja koja šteti medijskoj konkurenciji. Ma jelte? Oni pričaju o medijskoj konkurenciji, koji su u potpunosti uništili sve emitere u Srbiji time što rade na dampingu cene za sve reklame koje prikazuju na svojim televizijama, jer mi ovde govorimo o tome da oni spuštaju cene reklama kako bi bili konkurentniji, porez nigde ne plaćaju i novac se sliva u džepove i jednog i drugog Dragana i oni su tu zadovoljni?

U nastavku tog pisma isto stoji jedan deo koji je meni bio jako simpatičan. Kaže - Junajted grupa pruža usluge Srbiji. Hvala vam! Nemojte više da pružate nikakve usluge Srbiji, ne treba! Ovakve usluge kakve vi pružate Srbiji ne trebaju.

Ja ću za kraj ovako malo neiskusan, posebno u tom biznisu Šolaka i Đilasa, da ih posavetujem da se sastanu i sa onom Tanjom Fajon i da svi zajedno napišu jedno pismo žalbe Deda mrazu u duhu novogodišnjih praznika, jer mislim da samo još u Laponiji nisu čuli koliki su to lažovi u pitanju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Po ovom spisku koji ja imam ovde, sledeći narodni poslanik je Adam Šukalo.
Izvolite.