Hvala.
Gospodine Zukorliću, izvolite.

Na početku se izvinjavam što sam krenuo da izađem, imam Odbor za obrazovanje zakazano u dva sata. Nadam se da će kolege imati razumevanja za par minuta, pa sam se zbog ove dodatne diskusije ministrice ponovno povratio. Puno vam hvala što ste nam dali te informacije.

Dakle, dobro što zapažate i važnost ovog partnerstva. Budite sigurni, iza svake reči stojimo stoprocentno. Bićemo partneri svakom faktoru, čak neovisno o političkoj pripadnosti, bilo kojoj drugoj boji u raščišćavanju ovog prostora. Evo sada je Sjenica na terenu posle 20 godina vlasti promenjena. Verujte to je čudo božije.

Zamislite primer gde je predsednik opštine prethodni potpisao ugovor o poklanjanju 800 ha zemljišta nekom čoveku, bez i jedne odluke, a kamo li tendera ili bilo čega. Znači, poklonio čovek, kao da mu je dedovina, izvolite to je vaše. Ja znam da se čudite. Ali, izvolite dođite, dođite sa svim kapacitetima pravnom predviđenim. Nas imate kao partnere, iako to za te naše provincijske prostore nije baš popularno kada vi pozivate da se proganjaju kriminalci, lopovi itd, jer tamo su ti neki pobunjenički mentaliteti, pa kaže – gledaj, traži da se hapse. Svestan sam toga, ali ne mogu više da posmatram da taj narod i ta sirotinja tako propada.

Zato računajte na naše partnerstvo u obračunu sa korupcijom, kriminalom, da konačno taj pošteni građanin tamo može da zaradi svoj zalogaj za sebe i porodicu.

Što se tiče inspekcija, to budite sigurni, informacije su veoma precizne i tačno se zna koji inspektor radi i za koga. Mnogo puta je ponešto i otkriveno, ali na žalost zbog raznih odnosa i sprega stradaju sitne ribe, dok opet oni koji sve to organizuju ostanu. Zato me raduje, upravo ova retorika koju čujem od vas. Doduše nisam ni sumnjao. Vas znam ovde kao koleginicu sa kojom sam sarađivao u parlamentu i zato mi značajnije, zapravo zvuči sve što ste kazali. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poslednje izlaganje u ovom delu sednice, narodni poslanik Samir Tandir.

Poštovani potpredsedniče Skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministrice Obradović.

Želim da se nadovežem na diskusiju lidera naše stranke akademika Muamera Zukorlića. Kao građaninu Srbije radujem se, drago mi je kada dođe investicija u bilo koji grad u Srbiji. Ali, kao lokalpatrioti čoveku koji nije promenio adresu kada je izabran za narodnog poslanika koji živi u Prijepolju, kome je porodica u Prijepolju, borimo se da imamo takve investicije kao što su „Simens“, „Boš“, „Svarovski“, itd. Velike investicije i u Prijepolju i u Novom Pazaru i u Sannjaku.

Kada govorimo o investicijama, ne želimo da ih etnički obojimo. Ko će raditi u tim preduzećima? Radiće oni ljudi koji su kvalifikovani. Znači, samo nam je važno da imamo jednu veliku investiciju, radujemo se kada dolaze, kao što sam rekao, u sve gradove Srbije, ali naravno, najviše volimo da se to dešava u našem gradu i da sprečimo kada govorimo o populacionoj politici, da sprečimo iseljavanje, jer svakodnevno imamo iz svakog grada u Sandžaku redovne linije i autobusi i kombi prevoznici koji prevoze mlađu populaciju, ljude mojih godina, mlađe. Znači onaj najvitalniji deo društva ide ka Evropi,

Što se tiče Zakona o budžetskom sistemu, želim da istaknem da je to jako važan zakon, za koji ćemo naravno glasati, koji omogućava povećanje penzija u iznosu od 5,9% ove godine i povećanje plata u zdravstvu i u javnom sektoru u iznosu od 5%. Ono što je takođe važno, a što se tiče vašeg resora jeste ukidanje zabrane zapošljavanja.

Hoću da istaknem da lokalne samouprave u unutrašnjosti imaju veliki problem zbog zabrane koja je, evo do sada sve postojala, iz prostog razloga što pogotovo načelnici opštinskih uprava i direktori lokalnih javnih preduzeća, jednostavno nemaju više kome referate u upravama da povere. Znači, bukvalno u jednom odeljenju imamo po jednog zaposlenog.

Mogu da navedem primer opštine u Prijepolju gde u lokalnoj samoupravi, u opštinskoj upravi fali preko 30 zaposlenih. Ne možemo da napravimo da lokalna samouprava bude servis građana ukoliko nemamo ljude koji će da izvršavaju sve ono što je u lokalnoj samoupravi povereno.

Što se tiče davanja kredita i glasanje za taj zakon za „Skijališta Srbije hoću da istaknem da Javno preduzeće „Skijališta Srbije“ jako dobro radi, međutim i to se tiče sektor državne uprave i lokalne samouprave. Ne želim da slika Srbije bude samo Javno preduzeće „Skijališta Srbije“. Svaka čast Kopaonik, svaka čast Zlatibor, svaka čast Stara Planina.

Međutim, ono o čemu moramo da sistemskim razmišljamo jeste pokretanje tih manjih centara. Znači, ja kao neko ko se aktivno bavi zimskim sportovima postavljam pitanje koliko građanki i građana u Srbiji može da plati ski pas, i to je pitanje i za razmišljanje za Vladu, na Kopaoniku u iznosu od 50 do 100 eura dnevno i na Zlatiboru. Šta je ideja o kojoj želim da govorim?

Pokretanje tih manjih centara koji neće biti komercijalni već će prvenstveno biti sportsko-obrazovno edukativni, kao što smo imali te pionirske centre u bivšoj Jugoslaviji. Tu želim da govorim o velikim šansama i velikim prirodnim mogućnostima koje imaju sandžačke opštine. Pogotovo hoću da istaknem mesto Jabuka kod Prijepolja koje je bilo najveći pionirski centar u bivšoj Jugoslaviji.

Da vidimo, da kroz Ministarstvo trgovine, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kroz javno preduzeće napravimo neku turističku organizaciju Srbije gde će koordinaciono telo, gde će raditi sa lokalnim turističkim organizacijama. Imamo problem svi sa našim mališanima, sa našom decom koja sve više posvećuju pažnju, ne znam kompjuterima i drugim nekim sredstvima savremene komunikacije u odnosu na fizičko vaspitanje. Tako, da tu vidim šansu i kada je u pitanju planina Zlatar i kada je u pitanju ski centar Žari kod Sjenice koji znamo da najveći broj reprezentativaca u nordijskim disciplinama, reprezentativaca Republike Srbije dolazi iz tog dela naše zemlje. Želim da ovo bude jedna tema za razmišljanje. Nešto na čemu ćemo konkretno raditi. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici sada određujem redovnu pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15,05 časova.
Popodnevni rad otvaramo izlaganjem gospođe Aleksić.
Hvala svima.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Želim samo da vas informišem da me je premijerka Ana Brnabić malo pre obavestila da će doći u ime Vlade da i ona bude prisutna od 16 do 18 časova.
Reč ima narodni poslanik Zagorka Aleksić.
Izvolite.

Hvala.

Uvaženi predsedniče Skupštine, kolege poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, poslanička grupa JS će glasati za Predlog zakona o završnom računu budžeta i za izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu.

Iz ranijih diskusija mojih kolega iz poslaničke grupe smo videli da smo hvalili snažnu intervenciju države i reakciju u doba krize.

Ono što svakako ohrabruje je očigledna intencija da se sa merama pomoći neće stati.

Budžet koji ćemo usvojiti je, kako ste rekli, razvojni i ako posmatramo za koje su sve infrastrukturne projekte odvojena sredstva vidimo da sve te investicije, pored nacionalnog, imaju i regionalni značaj.

Naravno da ulaganje u kapitalne investicije podržavamo, kao i nužna veća ulaganja u zdravstveni sistem. Zaposlenima u zdravstvenim ustanovama u sistemu vojnog zdravstva, zdravstvene socijalne zaštite, kao i zaposlenima u Zavodu za sport i medicinu sporta povećanje plate sleduje već od ovog meseca.

Ono što je posebno važno, a što se nametalo kao pitanje je da li je ovaj budžet po meri građana. Ovim budžetom predviđena su stabilna socijalna davanja, planirano je povećanje plata u javnom sektoru, povećanje penzija, kao i povećanje minimalne zarade.

Ono što nas ohrabruje je da je Vlada usvojila Uredbu o programu rasporeda korišćenja subvencija za podršku radu ugostiteljske i turističke privrede.

Vi ste pomenuli i značajno subvencionisanje projekta koji podstiču razvoj preduzetništva i dalja ulaganja u inovacije.

Upoznali smo se sa kritikama koje je Fiskalni savet uputio, a tiču se ovog sveobuhvatnog plana prihoda i rashoda, ali i sa vašim odnosom prema tim kritikama u kojem ste pokazali da uvažavate sugestije, ali da prostora za kalkulaciju prosto nema, kada je u pitanju kontinuitet i stabilnost naše ekonomije.

Pomenuću da je predsednik naše poslaničke grupe, gospodin Marković, sa gospodom iz Fiskalnog saveta imao jednu vrlo konstruktivnu raspravu pre par nedelja i rekla bih da je zaokružio tu debatu rečenicom da je Fiskalni savet oprezan, da je sugerisao da sa nekim stvarima treba sačekati, ali da život ne može da čeka.

Fiskalni savet se u svom izveštaju osvrće i na, kako su naveli, privilegovanost javnog sektora u odnosu na privatni. S druge strane, mi smo svedočili tome da je država pomogla privatni sektor velikim paketom mera, kao i dozvolama za odlaganje plaćanja poreza.

Najavili ste i ponovo mogućnost isplate minimalnih zarada, zatim ministarka privrede, gospođa Atanasković, najavljuje da se planira da se preko banaka obezbede vrlo povoljni krediti za privatni sektor i da je država odvojila 160 miliona dinara za pomoć preduzetnicima.

Naša poslanička grupa veruje da ćete i u narednom periodu imati u vidu taj malo neizvestan položaj zaposlenih u privatnom sektoru i da ćete reagovati u skladu sa situacijom i održavati ekonomsku ravnotežu kao i do sada.

Meni je drago da sam juče prisustvovala izlaganju ministarke Gojković koja je predstavila plan svog ministarstva i upoznala nas sa jednom širom idejom decentralizacije kulture ne samo kroz projekat „Gradovi u fokusu“ , nego uopšte.

Mi smatramo da kultura ne sme biti eksluziva samo gradova poput Beograda i Novog Sada, već da treba ravnomerno ulagati u institucije kulture svih krajeva, gradova i opština, naravno vodeći računa o specifičnostima svih regiona.

Takođe nas raduje da je ministarka pomenula da se osim ulaganja u kulturne ustanove planira i veća afirmacija pojedinaca koji rade i stvaraju u oblasti kulture, misleći pre svega na samostalne umetnike.

Srbija planira velika ulaganja i rad po unapređenju kvaliteta životne sredine. Smanjenje ekološkog zagađenja mora biti na listi naših prioriteta i ulaganje u životnu sredinu su investicije koje ne povlače rizike, već trajne i dugoročne dobiti.

Srbija treba da nastavi sa ulaganjima na polju obnovljivih izvora energije, da nastavi da sprovodi mere zaštite životne sredine u energetskim kapacitetima. Nama je potrebna jedna unapređena, dugoročna, ostvariva ekološka strategija sa posebnim akcentom na strategiju upravljanja otpadom.

Mi znamo da su investiranja u zaštitu životne sredine skupa, da traju, ali ništa što utiče pozitivno na kvalitet života i zdravlje građana ne može da bude skupo.

Za Srbiju kao modernu, balkansku i evropsku zemlju ekologija mora biti prioritet, kao i ekološka edukacija i obrazovanje.

Mi očekujemo da vaše ministarstvo i u narednom periodu nastavi da sveobuhvatno i pažljivo planira javna sredstva ove države.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Savić.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, gospodine Dačiću, uvaženi ministre, gospodine Mali, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas set zakona među kojima je i Predlog zakona o budžetskom sistemu koji će omogućiti nastavak predanog rada države Srbije i Kancelarije za Kosovo i Metohiju kada je u pitanju prostor KiM.

Ovakav budžetski sistem će nam omogućiti dalje sprovođenje budžeta potrebnog za funkcionisanje srpskih institucija na Kosovu i Metohiji, ali će značiti još korak dalje ka unapređenju zdravstvenog i obrazovnog sistema na KiM, dalje izgradnje stambenih jedinica za povratničke porodice i socijalno ugrožene porodice na prostoru KiM, ali i daljeg ulaganja u turistički potencijal KiM.

Kada govorimo o unapređenju zdravstvene zaštite, tu je posebna pažnja posvećena poboljšanju kvaliteta i kapaciteta zdravstvenih ustanova na KiM, usled pandemije virusa Korona-19.

Tu, pre svega, mislimo na Zdravstveni centar Kosovska Mitrovica, Kliničko bolnički centar Gračanica i Zdravstveni centar Gnjilane sa sedištem u Pasjanu.

U prethodnom periodu iz budžetskih sredstava preko Kancelarije za KiM obnovljen je veliki broj domova zdravlja, saniran je veliki broj zdravstvenih ambulanti na teritoriji opštini Štrpce, opremljen je Zdravstveni centar Gnjilane i porodilište u Pasjanu, sanirano je više domova zdravlja na teritoriji centralnog Kosova. Sanirana su odeljenja pulmologije i pedijatrije u okviru Zdravstvenog centra Kosovska Mitrovica, ali je takođe nabavljen i veliki broj sanitetskih vozila za potrebe domova zdravlja Zvečan, Leposavić, Zdravstvenog centra Kosovska Mitrocica, ali i Zavoda za zaštitu javnog zdravlja Kosovska Mitrovica.

Kompletno je izrađena i opremljena studentska poliklinika u okviru Studentskog centra Priština, Kosovska Mitrovica. Među kapitalnim projektima jeste i kupovina placa za izgradnju nove bolnice u okviru Kliničko bolničkog centra Gračanica i ono na šta smo posebno ponosni jeste da je ove godine u rekordnom roku izgrađena prva PSR laboratorija na KiM u okviru Zdravstvenog centra Kosovska Mitrovica.

Mogao bi ovako ceo dan, ali strah me je da bi mi bilo potrebno vreme cele poslaničke grupe kada bih nabrajao koliko je samo investicija i projekta sprovedeno na prostoru KiM kada pričamo o zdravstvu, ali ono što bih posebno izdvojio jeste činjenica da je na KiM u ovom trenutku primljeno ili u postupku prijema više od 300 zdravstvenih radnika u zdravstveni sistem Republike Srbije. To je 300 zdravstvenih radnika sa platom više, 300 porodica sa platom i resursom više za ostanak i opstanak na prostoru KiM.

Ovakvi projekti, uzimajući u vid značaj zdravstvene zaštite, a pre svega značaj zdravstvene zaštite za naš narod na Kosovu i Metohiji, dovodi do sigurnosti našeg naroda, ali, takođe, povećava procenat onih koji žele da ostanu na Kosovu i Metohiji, a i povećava procenat onih koji imaju nameru da se vrate i nastave svoj život na prostoru Kosova i Metohije.

Kada govorimo o sistemu obrazovanja i ulaganja u sistem obrazovanja, samo u douniverzitetskom sistemu obrazovanja izgrađeno je, opremljeno ili renovirano više desetina predškolskih i školskih ustanova u mestima Lešak, Leposavić, Sočanica, Zubin Potok, u više škola u Kosovskoj Mitrovici, ali takođe i Goraždevcu, Vidanju, gde je kompletno izgrađen i opremljen objekat osnovne škole „Radoš Tošić“, Suvom Grlu, Plemetini, Babinom Mostu, Kosovom Polju, Lipljanu, Prizrenu, gde je za naše mališane iz Prizrena otvoreno istureno odeljenje predškolske ustanove iz Orahovca.

Takođe, i u opštini Gora, gde su za naše mališane i naše sugrađane Gorance kompletno opremljene sve škole koje funkcionišu u srpskom sistemu obrazovanja u ovoj opštini, izgrađen je i novi učenički dom za potrebe srednje poljoprivredne škole u Lešku.

Svi ovi, projekti sprovedeni budžetom Republike Srbije, su više nego dovoljan dokaz da nema i da ne postoji mesto sa srpskim življem na Kosovu i Metohiji gde država Srbija nije prisutna, gde država Srbija nije uložila sredstva, gde država Srbija nije uložila napore kako bi pomogla opstanak i ostanak našeg naroda.

Kada pričamo o obrazovanju, ne možemo a da ne spomenom jedan od stožera srpske državnosti na Kosovu i Metohiji, a to je upravo naš Univerzitet u Prištini, sa privremenim sedište u Kosovskoj Mitrovici, koji okuplja 10 fakulteta, koji zajedno okupljaju više od 10 hiljada mladih akademaca sa Kosova i Metohije i ostalih delova Srbije. Samo u prethodnoj godini, sredstvima iz budžeta Republike Srbije obezbeđeno je da svi brucoši na našem univerzitetu mogu da se školuju o trošku Republike Srbije.

Kompletno je opremljen i adaptiran Centar za razvoj karijere pri Fakultetu tehničkih nauka našeg univerziteta, izgrađen je aneks rektorata univerziteta, a među kapitalnim projektima Kancelarije za javna ulaganja u narednom periodu nalazi se i izgradnja nove zgrade univerziteta, u kojoj će biti pored našeg rektorata univerziteta, smeštena i tri fakulteta, koja nakon ratnih dešavanja 1999. godine nisu imali adekvatan prostor za rad. Drugi projekat jeste izgradnja Instituta sudske medicine pri Medicinskom fakultetu našeg univerziteta.

Nakon posete predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića prostoru Kosova i Metohije 2018. godine, na njegovu inicijativu pokrenut je prvi investicioni ciklus u srpske sredine na Kosovu i Metohiji.

Ovo je prvi put da je prostor Kosova i Metohije obuhvaćen jednim ovakvim investicionim planom kojim je do sada u više od 300 projekata, investicionih projekata u sprskim sredinama, uloženo preko 60 miliona evra.

Izgrađen je regionalni vodovod kojim je prvi put, posle višedecenijskog problema vodosnabdevanja opština na severu naše pokrajine, naseljenih pretežno nealbanskim stanovništvom, rešen problem zavisnosti opštine Kosovske Mitrovica, Zvečan i okolnih sela u vodosnabdevanju od Južne Mitrovice.

U opštini Zvečan, u selu Banjska izgrađen je velelepni kompleks „Rajska banja“, koji ne samo da je ekonomski podigao celo mesto na noge, već je i opštinu Zvečan doveo u centar turističkih dešavanja Pokrajine, a i regiona.

Napravljeno je više zemljoradničkih zadruga u srpskim sredinama južno od Ibra. Građevinskim materijalom pomognuto je više od 2.000 porodica, izgrađene su sušare za voće, pokrenut čitav niz malih domaćinskih preduzeća. Na stotine poljoprivrednih gazdinstava pomognuto je u vidu obezbeđivanja poljoprivredne mehanizacije, plastenika, sadnica, stoke, protivgradnih mreža i ostalog poljoprivrednog materijala.

Dolaskom Aleksandra Vučića na vlast i Marka Đurića na mesto direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, pokrenuta je izgradnja velikog broja stambenih jedinca za potrebe interno raseljenih, socijalno ugroženi i povratničkih porodica na Kosovo i Metohiju.

U periodu od 2014. godine do danas sredstvima iz budžeta Republike Srbije napravljeno je 40 zgrada, odnosno 654 stambene jedince, 233 individualnih stambenih objekata i rekonstruisano je više od 1.740 individualnih stambenih objekata.

Kada sve ovo saberemo, dolazimo do cifre od 2.627 porodica koje su zbrinute, 2627 srpskih porodica na Kosovu i Metohiji koje su dobile krov nad glavom. To je osam hiljada i više od osam hiljada ljudi koji su dobili osnovni uslov za život.

Do 2102. godine sve ove investicije, ali i još mnoge druge koje je Republika Srbija od 2012. godine sprovela na prostoru Kosova i Metohije, srpski narod na Kosovu i Metohiji mogao je samo da sanja, jer ne da je Republika Srbija bila opljačkana i devastirana, a srpski narod na Kosovu i Metohiji prepušten i napušten od strane dosovskih vlasti predvođeni Draganom Đilasom i njegovim koalicionim partnerima, nego su sve investicije i pomoć koja je išla srpskom narodu na Kosovu i Metohiji završavale u njihovim džepovima.

Dok je narod bio prepušten sam sebi i borio se za goli opstanak na Kosovu i Metohiji, oni su kupovali sebi stanove po ekskluzivnim beogradskim lokacijama. Tačnije, kao što smo čuli kod kolege Lava Pajkića, ne samo sebi, već su i svojoj porodici kupovali više od 30 nekretnina na ekskluzivnim beogradskim lokacijama, a njihovi lokalni partneri na Kosovu i Metohiji dok su pod izgovorom patriotizma tuđu decu slali u sukobe sa Albancima, svojoj deci su od novca građana Srbije od budžetskih sredstava kupovali stanove po Londonu i ostalim ekskluzivnim evropskim lokacijama.

Podsetiću vas da je do 2012. godine na prostor Kosova i Metohije za nekih deset godina iz budžeta Republike Srbije otišlo gotovo tri milijarde evra, odnosno više od 53 miliona dinara dnevno, pa bi po tome svako ko se malo bolje razume u ekonomiju mogao da se zapita zašto Kosovo i Metohija danas nisu jedan od najrazvijenijih delova naše zemlje ili, što bi narod rekao, zašto Kosovo i Metohija ne izgledaju kao Bavarska, a Kosovska Mitrovica u najmanju ruku kao Garmiš- Partenkirhen.

Sada, ja sa ovog mesta Dragana Đilasa i njegove lokalne partnere na Kosovu i Metohiji, pri tome ne mislim na one partnere iz Prištine sa kojima već 20 godina druguje i sa kojima već 20 godina gradi svoju politiku i sa kojima ima jedini zajednički cilj, a to je svrgavanje Aleksandra Vučića i ubistva njega i njegove porodice, pitam njega i njegove partnere iz srpskih sredina na Kosovu i Metohiji – koliko je to škola moglo biti napravljeno sa tim novcem, koliko puteva, koliko bolnica, kliničkih centara, vrtića, koliko je povratničkih domova za socijalno ugrožene Srbe na Kosovu i Metohiji moglo biti izgrađeno, koliko je srpske dece moglo biti zbrinuto i nahranjeno?

Želim da vam pokažem nešto. Za vreme vlasti sadašnjih, a i tadašnjih koalicionih partnera Dragana Đilasa interno raseljeni Srbi i socijalno ugrožene porodice na Kosovu i Metohiji živeli su u ovakvim kolektivnim centrima, ako kamera samo može malo da približi.

Ovo je ono što su Srbi na Kosovu i Metohiji za vreme njihove vlasti mogli da očekuju od države Srbije, uprkos svom onom novcu koji je otišao. Živeli su u improvizovanim kolektivnim smeštajima, u starim napuštenim školama i nekim improvizovanim poljskim barakama. Ovako su se Dragan Đilas i njegovi koalicioni partneri borili za Srbe na Kosovu i Metohiji, ovako su ih spašavali, ovako su brinuli o njihovoj budućnosti.

Nakon dolaska SNS na vlast i Aleksandra Vučića danas, Srbi na Kosovu i Metohiji, ovo je primer, eto, samo Kosovske Mitrovice, žive u ovakvim zgradama, žive u ovakvim stanovima. Tačnije, u do sada 654 stana, kako sam pomenuo.

Ovako žive u Kosovskoj Mitrovici. Ovako danas žive interno raseljena lica u ovakvim objektima u Lećku, u opštini Leposavić.

Ovako to izgleda u opštini Štrpce.

Kao što sam rekao, bilo bi mi potrebno vreme cele poslaničke grupe da bih sve pokazao, ali da li ovako Aleksandar Vučić prodaje decu? Da li ovako, kada ovi dušebrižnici za srpski narod na Kosovu i Metohiji, predvođeni Đilasom, Obradovićem, Mlađanom Đorđevićem, smatraju da je ovo prodaja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji?

Najbolji odgovor na njihove laži nisu samo ovi ovakvi projekti. Ovo je Rajska Banja u selu Banjska na severu Kosova i Metohije, regionalni turistički centar danas, nakon dolaska Aleksandra Vučića na vlast i SNS.

Najbolji odgovor na sve njihove laži jeste i činjenica da je planom Srbija 2025 u srpske sredine na Kosovu i Metohiji planirano da se investira više od 150 miliona evra, više od 150 miliona evra garanta za ostanak i opstanak našeg naroda, više od 150 miliona evra za budućnost naše dece, jer dok su oni za vreme svoje vlasti krali budućnost naše dece, Aleksandar Vučić danas gradi budućnost naše dece. Sada, ja ih pitam, ako oni kažu da Aleksandar Vučić prodaje Srbiju i srpski narod na Kosovu i Metohiji, da li znaju šta je ovo?

Ovo nije Holivud. Nisu ovo ni skupoceni stanovi Dragana Đilasa ili njegovog brata. Ovo je prvo povratničko naselje na Kosovu i Metohiji. Dakle, ne kuća, ne stan, ne zgrada, naselje. Nalazi se između Kosovske Mitrovice i Zvečana, naselje se zove Sunčana dolina, gradi ga Republika Srbija, država Srbija, gradi ga Aleksandar Vučić i eparhija Raško-prizrenska. Planirano je da naselje na kraju sadrži 350 stambenih jedinica za interno i socijalno najugroženije porodice na KiM, interno raseljena lica i povratničke porodice na KiM.

Ali, da ne bude da ja pokazujem samo projekte, jer u vreme njihove vlasti na KiM sve što smo videli jesu bili projekti. Projekti koji su na papiru sprovedeni, po izveštajima anketnog odbora, sve to možete da vidite, na papiru su sprovedeni, radovi su plaćeni, avansi su uplaćivani, „ključ u ruke“, što bi narod rekao, je bilo dovedeno, a kada je anketni odbor izašao na lice mesta, mogao je da vidi ne da nema zgrade, nego da nije bilo ni kamena temeljca.

Danas Sunčana dolina izgleda ovako, u ovoj fazi. Znači, vrlo brzo će biti gotova. Vrlo brzo će 350 porodica na KiM dobiti krov nad glavom, 350 porodica, preko hiljadu ljudi će dobiti krov nad glavom. Ovako se Aleksandar Vučić bori za srpski narod. Ovako se država Srbija bori za srpski narod na KiM.

Ovim naseljem svaka kuća, svaki stan, svaka zgrada, svaki posao koji Republika Srbija predvođena Aleksandrom Vučićem obezbedi srpskom narodu na KiM bedem je ostanka i opstanka srpskog naroda na KiM. I njih to boli! Ja znam da ih boli, zato što je srpski narod na KiM prepoznao, srpski narod na KiM je svedok svih ovih projekata o kojima sam pričao, i još mnogih drugih. I to je podrškom predsedniku Aleksandru Vučiću na prethodnim izborima i pokazao.

Podsetiću vas da je SNS na KiM osvojila skoro 90% podrške. Srpski narod na KiM je svestan da jedino jaka SNS, predvođena Aleksandrom Vučićem, može da bude garant jake, ekonomski stabilne i finansijski nezavisne Republike Srbije, jer samo jaka i ekonomski nezavisna Republika Srbija garant su ostanka i opstanka srpskog naroda na KiM. Jer, mi sa naše zemlje nećemo ići, sa naše zemlje nema nazad! Živela Srbija, živelo Kosovo i Metohija!

Zahvaljujem narodnom poslaniku Milanu Saviću i pridružujem se aplauzima. Sve čestitke na izvanrednom izlaganju koje je bilo i vaše prvo izlaganje u Narodnoj skupštini.
Reč ima narodni poslanik Nenad Filipović. Izvolite.