Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, jeste danas dan, Međunarodni dan ljudskih prava i ja želim da čestitam i predsedniku Srbije i Vladi Republike Srbije, ali i Narodnoj skupštini Republike Srbije na poštovanju ljudskih prava u Srbiji, na tome što Srbija apsolutno ne želi da diskriminiše apsolutno ni jednu nacionalnu manjinu u Srbiji.
To što predstavnici pojedinih nacionalnih manjina u Srbiji imaju osećaj manje vrednosti i što se bave politikanstvom to je njihov lični problem, ali ne smeju ni oni da diskriminišu predstavnike svoje nacionalne manjine, jer da li bi neki Srbin mogao da priča na bilo kojoj teritoriji ili u bilo kojem parlamentu onako kako danas Šaip Kamberi priča u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Naravno da ne bi. To je poštovanje nacionalnih manjina, to je poštovanje razlika Srbije u odnosu na druge teritorije, u odnosu na druge države.
Poštovani predsedniče, ovih dana prisutni su brojni napadi i širenje lažnih vesti i provokativnih izjava koje plasiraju pre svega promoteri kosovske nezavisnosti i albanski lobisti. Nova američka administracija, takođe najavljuje novi kurs u pogledu vođenja politike na Balkanu i promovisanje nezavisnosti tzv. Kosova.
Neke od preporuka Komiteta za spoljne poslove, Predstavničkog dela Kongresa su blokiranju ulaska Srbije u EU dok ne prizna Kosovo, upotreba diplomatskih i ekonomskih instrumenata, uključujući sankcije za ostvarivanja američkih ciljeva na Zapadnom Balkanu i udaljiti Beograd od uticaja Moskve i Pekinga.
Osim predrasuda, mržnje i laži od njih ništa drugo i ne može da se očekuje. Dakle, ista retorika istih ljudi, istih albanskih lobista tj. lobista za kosovsku nezavisnost koju smo mogli čuti i pre 10, 20 godina. Ništa se tu nije promenilo. Takozvano Kosovo i ojačana Srbija danas nikako nisu jednake. Srbija je geopolitički mnogo značajnija za SAD i to je ono što brine sve protagoniste kosovske nezavisnosti.
Srbija je danas i vojno i na političkom planu najrazvijenija u odnosu na zemlje u regionu. Ojačala je svoju politiku vojne neutralnosti, nezavisnosti i kao takva ne sme da bude zanemarena u američkoj politici.
Pored brojnih izjava američke administracije, lobista kosovske nezavisnosti imamo i maliciozne reakcije i komentare iz Prištine koje potvrđuju po ko zna koji put da tamo ne postoji politička volja za neophodan napredak u procesu dijaloga, pa tokom jučerašnjeg dana neko ko sebe naziva vršiocem dužnosti predsednika tzv. Kosova, Vjosa Osmani svojim zapaljivim po ko zna koji put bahatim, provokativnim izjavama samo potvrđuje da Priština je spremna da sahrani bilo kakvu šansu za dijalogom, poštovanje bilo kakvih sporazuma, iako se Srbija trudi da iznađe pravedno i kompromisno rešenje.
Reakcije iz Prištine po ko zna koji put govore da tamo i dalje ne postoji politička volja neophodna za suštinski napredak u procesu dijaloga. Vreme - veoma je loše da se danas govori o tzv. našim i njihovim žrtvama. Žrtve su žrtve. I svaka žrtva zaslužuje pravdu i svaki zločin mora biti kažnjen, ali to naravno mora apsolutno da važi za sve.
Dugo godina unazad Srbija ukazuje na zločine koji su počinili pripadnici OVK nad Srbima, Romima i svim Albancima na Kosovu i Metohiji. Istovremeno slušamo od Prištine samo priče o albanskim žrtvama i stradanju nevinih civila u tzv. neokaljanoj i čestitoj borbi OVK.
Vrhunac takve bahatosti će biti i negiranje verovatno u narednom periodu da su Srbi ikada živeli na prostoru Kosova i Metohije. Jasan je stav i predsednika Srbije i predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, pošto su, predsedniče, i vas pomenuli tokom jučerašnjeg dana - ne treba se vraćati u prošlost, već treba graditi most ka mirnoj budućnosti. Ovakva huškačka retorika kojom se napadaju i predsednik države i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, ali i Vlada Republike Srbije pa i sam narod Republike Srbije siguran sam neće proći.
Najavljen je dijalog između Beograda i Prištine u Briselu. Najvažnija pitanja kojima će Beograd insistirati je pitanje formiranja Zajednice srpskih opština, rešenje imovinskih pitanja i finansijska potraživanja. Srbija je dakle spremna da poštuje i Briselski i Vašingtonski sporazum, jer se ne vraćamo u prošlost, već gledamo u bolju budućnost.
Konkretno pitanje predsednici Vlade, ministarki za Evropske integracije, direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju – da li aktuelna dešavanja mogu uticati na započeti proces dijaloga Beograda i Prištine i da li bi Evropska unija trebalo konačno da vodi uravnoteženu politiku vršeći pritisak da dođe do usklađivanja sa postignutim sporazumima u prethodnom vremenskom periodu? Zahvaljujem.
