Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti, konstatujem da sednici prisustvuje 103 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 150 narodnih poslanika, što znači da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Kao što znate, utorkom i četvrtkom je vreme za traženje obaveštenja i objašnjenja, na osnovu člana 287. Poslovnika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje? (Da)
Reč ima Šaip Kamberi.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, danas je 10. decembar, Međunarodni dan ljudskih prava, dan kada su UN 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, čime je po prvi put u istoriji priznato pravo svih ljudi za život, slobodu i sigurnost, bez ikakvih razlika, dan koji svet obeležava kao podsetnik kako se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.

Kao i svake godine, ovaj dan je prilika da se osvrnemo i na situaciju u vlastitoj zemlji.

Nažalost, Srbija se ne može pohvaliti rezultatima koji bi bili u skladu sa očekivanjima svih njenih građana.

Danas vlast karakteriše, između ostalog i urušavanje ostvarenih prava, odsustvo javnog dijaloga, tolerancije, slobode izražava i prihvatanja kritičkog mišljenja. Dok nam je država partija partikularna, univerzalnost nam je zajednička. Kao ljudi, imamo čoveka sa njegovim slobodama i pravima.

Poštovanje ljudskih prava se nikada nije nalazilo visoko na lestvici prioriteta države i zbog toga što se ljudska prava percipiraju kao imperijalni koncept zapada na kojem insistiraju nevladine organizacije zbog novca koji dobijaju.

Srbija nakon raspada Jugoslavije stvara etnonacionalnu homogenu državu, što isključuje kompromis sa manjinama. Balans sa manjinama je neophodan, kako bi se podržali kulturna i etnička različitost.

Politički i ekonomski pritisak, cenzura, doveli su gotovo do potpune deprofesionalizacije medija. Veliki broj njih je sveden na propagandno sredstvo vlasti. Pritisak, cenzura, širenje neistina i poluistina, kreiranje paralelne stvarnosti, izmišljanje i vređanje stvarnih i navodnih protivnika režima staljinističkim metodama, vulgarizaciji, javno napisane i izgovorene reči, negiranje ratnih zločina i diskriminacija ranjivih grupa su svakodnevnost današnje Srbije.

Izveštaj Komisije iz Saveta Evrope konstatuje da je uključenost građana i civilnog društva u procesu donošenja odluka u Srbiji veoma nizak, što predstavlja još jedan veliki problem i prepreku za punu primenu standarda ljudskih prava na domaćem nivou.

Neshvatljivo odsustvo napretka u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i slobode medija čine 2020. godinu kao godinu bez ijednog otvorenog poglavlja u pregovorima sa EU.

Posebno su na udaru oni koji se kritički izjašnjavaju o Vladi, kao i oni koji se bave suočavanjem sa prošlošću i korupcijom. Na udaru je i mali broj kritički orijentisanih medija. Odsustvo vladavine prava onemogućava se, uprkos pritiscima iz društva, funkcionisanje institucija, posebno sudstva.

Urušavanje ideje profesionalizacije institucija traje i dalje, poprimajući pogubne dimenzije. Voluntarizam i partizacija pretvorili su državne institucije u bastion naprednjaka. Kampanje protiv onog dela civilnog sektora koji zastupa evropske vrednosti kao što su vladavina prava, tržište, ljudska prava, nekažnjivost, traju u kontinuitetu i po sadržaju ne predstavljaju novost.

Tokom ove godine, Vlada Republike Srbije nije preduzela gotovo ništa da poboljša ljudska i manjinska prava. Na adekvatno predstavljanje manjina u javnom sektoru zakonom zabranjena i javno korišćenje nacionalnih simbola, posebno za Albance, nepriznavanje diploma sa Kosova u Srbiji, pored obaveze koje je predsednik Vučić preuzeo Vašingtonskim sporazumom, neustavna izmena etničke strukture stanovništva u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, koje se vrši u ime zakona na osnovu pasivizacije adresa, predstavljaju samo neke od konkretnih slučajeva kršenja ljudskih i manjinskih prava.

Poštovani građani, 30 godina od pada jednopartijskog sistema i 20 godina od 5. oktobra Srbija je daleko od izgradnje moderne, građanske i demokratske Republike. Daleko od toga da je ona Republika ravnopravnih građana. Daleko od toga da bude Republika koja se bori protiv diskriminacije drugog, bez obzira što taj drugi može biti žena, opozicionar, Albanac, Rom, Musliman, agnostik i drugo. Daleko je od Republike koja uspostavlja jednak tretman prema radniku, nezaposlenom, siromašnom, neobrazovanom, bolesnom, penzioneru, kao što ga ima prema svemogućem bogatašu.

Na kraju, ekstremni nacionalizam koji je dominirao tokom devedesetih godina prošlog veka u suštini je promenio samo formu. Nacionalistički koncept države ne podrazumeva uspostavljanje stabilne i efikasne države, niti modernog društva.

Zato je Srbija nedovršena država, jer još uvek nije razrešeno pitanje njene budućnosti. Zbog teritorijalnih aspiracija koje su još uvek jake, Srbija nije u stanju da izvrši unutrašnju integraciju.

Danas, drugačije od vlasti, mi politički opozicionari i građani u ovom danu kada treba da se podsetimo reči Nelsona Mendele: „Biti slobodan ne podrazumeva samo skidanje lanaca. Biti slobodan podrazumeva, pre svega, i način mišljenja kojim se poštuje i uveličava sloboda drugih“. Za ovo nije potrebna samo drugačija vlast, već i drugačija republika.

Zbog svih ovih pojava koje stoje na putu napretka zemlje prema članstvu EU, moje pitanje za Vladu Republike Srbije je koje će mere preduzeti u otklanjanju svih ovih prepreka koje sprečavaju dalji i brži progres prema punopravnom članstvu u EU? Hvala.

Zahvaljujem.
Da na kraju nisam čuo ovu rečenicu, pretpostavio bih da ste iskoristili ovo vreme za diskusiju, ali u redu je. Samo vas molim da se pridržavate Poslovnika.
Reč ima Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, jeste danas dan, Međunarodni dan ljudskih prava i ja želim da čestitam i predsedniku Srbije i Vladi Republike Srbije, ali i Narodnoj skupštini Republike Srbije na poštovanju ljudskih prava u Srbiji, na tome što Srbija apsolutno ne želi da diskriminiše apsolutno ni jednu nacionalnu manjinu u Srbiji.

To što predstavnici pojedinih nacionalnih manjina u Srbiji imaju osećaj manje vrednosti i što se bave politikanstvom to je njihov lični problem, ali ne smeju ni oni da diskriminišu predstavnike svoje nacionalne manjine, jer da li bi neki Srbin mogao da priča na bilo kojoj teritoriji ili u bilo kojem parlamentu onako kako danas Šaip Kamberi priča u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Naravno da ne bi. To je poštovanje nacionalnih manjina, to je poštovanje razlika Srbije u odnosu na druge teritorije, u odnosu na druge države.

Poštovani predsedniče, ovih dana prisutni su brojni napadi i širenje lažnih vesti i provokativnih izjava koje plasiraju pre svega promoteri kosovske nezavisnosti i albanski lobisti. Nova američka administracija, takođe najavljuje novi kurs u pogledu vođenja politike na Balkanu i promovisanje nezavisnosti tzv. Kosova.

Neke od preporuka Komiteta za spoljne poslove, Predstavničkog dela Kongresa su blokiranju ulaska Srbije u EU dok ne prizna Kosovo, upotreba diplomatskih i ekonomskih instrumenata, uključujući sankcije za ostvarivanja američkih ciljeva na Zapadnom Balkanu i udaljiti Beograd od uticaja Moskve i Pekinga.

Osim predrasuda, mržnje i laži od njih ništa drugo i ne može da se očekuje. Dakle, ista retorika istih ljudi, istih albanskih lobista tj. lobista za kosovsku nezavisnost koju smo mogli čuti i pre 10, 20 godina. Ništa se tu nije promenilo. Takozvano Kosovo i ojačana Srbija danas nikako nisu jednake. Srbija je geopolitički mnogo značajnija za SAD i to je ono što brine sve protagoniste kosovske nezavisnosti.

Srbija je danas i vojno i na političkom planu najrazvijenija u odnosu na zemlje u regionu. Ojačala je svoju politiku vojne neutralnosti, nezavisnosti i kao takva ne sme da bude zanemarena u američkoj politici.

Pored brojnih izjava američke administracije, lobista kosovske nezavisnosti imamo i maliciozne reakcije i komentare iz Prištine koje potvrđuju po ko zna koji put da tamo ne postoji politička volja za neophodan napredak u procesu dijaloga, pa tokom jučerašnjeg dana neko ko sebe naziva vršiocem dužnosti predsednika tzv. Kosova, Vjosa Osmani svojim zapaljivim po ko zna koji put bahatim, provokativnim izjavama samo potvrđuje da Priština je spremna da sahrani bilo kakvu šansu za dijalogom, poštovanje bilo kakvih sporazuma, iako se Srbija trudi da iznađe pravedno i kompromisno rešenje.

Reakcije iz Prištine po ko zna koji put govore da tamo i dalje ne postoji politička volja neophodna za suštinski napredak u procesu dijaloga. Vreme - veoma je loše da se danas govori o tzv. našim i njihovim žrtvama. Žrtve su žrtve. I svaka žrtva zaslužuje pravdu i svaki zločin mora biti kažnjen, ali to naravno mora apsolutno da važi za sve.

Dugo godina unazad Srbija ukazuje na zločine koji su počinili pripadnici OVK nad Srbima, Romima i svim Albancima na Kosovu i Metohiji. Istovremeno slušamo od Prištine samo priče o albanskim žrtvama i stradanju nevinih civila u tzv. neokaljanoj i čestitoj borbi OVK.

Vrhunac takve bahatosti će biti i negiranje verovatno u narednom periodu da su Srbi ikada živeli na prostoru Kosova i Metohije. Jasan je stav i predsednika Srbije i predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, pošto su, predsedniče, i vas pomenuli tokom jučerašnjeg dana - ne treba se vraćati u prošlost, već treba graditi most ka mirnoj budućnosti. Ovakva huškačka retorika kojom se napadaju i predsednik države i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, ali i Vlada Republike Srbije pa i sam narod Republike Srbije siguran sam neće proći.

Najavljen je dijalog između Beograda i Prištine u Briselu. Najvažnija pitanja kojima će Beograd insistirati je pitanje formiranja Zajednice srpskih opština, rešenje imovinskih pitanja i finansijska potraživanja. Srbija je dakle spremna da poštuje i Briselski i Vašingtonski sporazum, jer se ne vraćamo u prošlost, već gledamo u bolju budućnost.

Konkretno pitanje predsednici Vlade, ministarki za Evropske integracije, direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju – da li aktuelna dešavanja mogu uticati na započeti proces dijaloga Beograda i Prištine i da li bi Evropska unija trebalo konačno da vodi uravnoteženu politiku vršeći pritisak da dođe do usklađivanja sa postignutim sporazumima u prethodnom vremenskom periodu? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Narodni poslenik Nebojša Bakarec.

Poštovani kolege poslanici, poštovani građani, znači sedeću ovaj put zbog toga što ću čitati izjave svedoka u jednom koruptivnom slučaju.

Znači, prosto tražim obaveštenje od MUP-a i Tužilaštva za organizovani kriminal vezano za sumnju, a grad Beograd će podneti krivičnu prijavu protiv n. n. lica ove nedelje, vezano za sumnju da su n. n. lica oštetila grad Beograd za osam miliona evra koji su isplaćeni grčkoj kompaniji „Sil“ za fiktivne konsultantske usluge vezano za gradnju mosta preko Ade.

Znači, ove podatke koje ću čitati je dao zaštićeni svedok koji je poznat našim istražnim organima i jednom mediju kome je dao izjavu, koji svedoči da lično učestvovao u razgovorima sa ljudima bliskim Đilasu, koji su otvoreno tražili reket za izgradnju mosta preko Ade i da je Đilasovim ljudima isplaćeno oko osam miliona evra za ove fiktivne konsultantske usluge.

Svedok opisuje, ovo je jako zanimljivo, proces korupcije. Most je gradio konzorcijum sastavljen od tri kompanije. Dve kompanije su na osnovu ugovora sa „Por-om“ uplaćivale „Poru-u“ novac za konsultantske usluge, a „Por“ je potom taj novac prebacivao na račun grčke kompanije „Sil“, čiji je vlasnik Rajan Rajačić, srpski državljanin, koji je u kontaktima sa Đilasovim kumom Ješićem.

Novac koji su slovenačka i nemačka kompanija morale da prebace po osnovu ovih usluga zapravo su bili usmereni nalozi Đilasa, s obzirom na to da je konzorcijumu dodeljen posao izgradnje mosta kako je stajalo u ugovoru u „Sil-u“.

Ovaj svedok je dostavio medijima i fakture, ugovore, izvode iz knjigovodstva kojima dokazuje da je na ime ovih fiktivnih usluga grčkoj kompaniji isplaćeno 2,5 miliona evra kao prvi deo tranše od osam.

Svedok kaže i ovo – gradski funkcioner Zoran Jubrinoni, koji je bio inače funkcioner i DS, se lično sastajao sa nama i prenosio usmene Đilasove naloge da se sredstva za navodni konstalting tokom izgradnje mosta uplate grčkoj kompaniji „Sil“.

Gospodin Rajčić, vlasnik „Sil-a“ je bio u veoma intenzivnoj komunikaciji sa Draganom Ješićem, Đilasovim kumom. Ukoliko povežemo činjenicu da je Đilas bio šef Jubrinoniju, a da je njegov kum Ješić intenzivno sarađivao sa Rajačićem jasni su tokovi novca koji je uzet od našeg konzorcijuma, kaže zaštićeni svedok.

Tri lica su neoprezno tokom prošle nedelje dali izjave koje će sigurno biti predmet istrage. Đilas je pre nedelju dana, 4.12. rekao da je ugovor za most potpisan u aprilu 2008. godine i da on nije učestvovao uopšte u ovom procesu oko ovih konsultantskih usluga, ni uopšte u procesu oko mosta zbog toga što je gradonačelnik postao četiri meseca kasnije. Međutim, time je Đilas izrekao neistinu koja je lako proverljiva, koja naravno će biti predmet istrage. Đilas je kao ministar za NIP prisustvovao potpisivanju ugovora za most i kao ministar za NIP se direktno dve godine bavio svim poslovima vezanim za most, s obzirom da mu je to bilo u opisu posla, pa je čudno zbog čega to krije.

Da je bio umešan u svet to svedoči i saopštenje grada Beograda od 9.4.2008. godine u kome lepo stoji šta je sve gospodin Dragan Đilas rekao prilikom potpisivanja ugovora o mostu. Tako da on sve zna. Uz to, u indikativnom tužilaštvu će biti da u svojoj izjavi od 4, pre nedelju dana, Đilas nije negirao postojanje ovih koruptivnih konsultantskih usluga, već je rekao da nije bio umešan u to, što je vrlo indikativno. Nije uopšte trebao, da je iole mudar, ovim da se bavi.

Imamo izjavu bivšeg direktora Direkcije Borisa Rankovića – Đilasove i Tadićeve ruke tokom osam godina, koji je izjavio dva dana posle Đilasa, da je on kao direktor znao samo za jedan konsultantski ugovor iz 2006. godine i da za sve drugo nema saznanja i da novac za taj konsultantski ugovor za „Sil“ nije mogao biti plaćen iz budžetskih ili kreditnih sredstava grada.

Javio se i Zoran Jubrinoni, dan posle Đilasa, koji je potvrdio da poznaje Rajačića, kao i Ranković, i rekao je – jednom nedeljno sam se viđao sa ljudima iz konzorcijuma, ne mogu da kažem da ne poznajem Rajana Rajačića, kaže – a ne sećam se kakve je prirode bilo moje poznanstvo sa njim. Naravno da sam se viđao sa Đilasom, ali uglavnom je komunikacija išla preko direktora Direkcije.

Predmet buduće istrage moraju da budu ova četvorica bivših funkcionera i Alimpić koji je potpisao takođe ugovor. Mora da bude direktor grčke firme „Sil“, naš državljanin, Rajan Rajačić i Dragan Ješić, Đilasov kum i poslovni saradnik, veza sa Rajačićem.

Završavam. Savetujem nadležnima da odrede pritvor ovoj šestorici da ne bi uticali na svedoke i da ne bi eventualno pobegli iz zemlje i podsećam vas još jednom da uparite podatke iz ovoga sa onim podacima koje sam vam dao o onoj ozakonjenoj pljački Direkcije tokom sedam godina kojom je Beograd oštećen za 290 miliona evra. To je mafija. Uhapsite mafiju. Živela Srbija.