Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicom, drage kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo tri predloga zakona koji nastavljaju dobru praksu unapređenja naše države.

Ja bih se fokusirana na Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovida-19.

Ono što svakako moram istaći jeste činjenica da je naša zemlja jedna od retkih zemalja sveta koja je uspela da nađe način da pomogne svojoj privredi tokom ove krize i to je zato što je na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem uspela da u ovim teškim trenucima nađe načina da teret ove krize preuzme na sebe.

Podsetiću na činjenicu da je od početka krize do danas naša država, kao mere podrške privredi i građanima Republike Srbije, izdvojila blizu šest milijardi evra, što čini 12,7% BDP Republike Srbije.

Što se tiče garantne šeme, a o kojoj sam danas želela da govorim, ono što hoću da kažem, podsetim građane Republike Srbije jeste da je ona stupila na snagu za vreme trajanja vanrednog stanja i do 31. novembra 2020. godine kroz ovu garantnu šemu odobreno je više od 20.000 kredita preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima i poljoprivrednim gazdinstvima u Republici Srbiji. Na taj način komercijalne banke u Republici Srbiji izdvojile su oko 1.048.000.000 evra pomoći privredi i omogućili su da privreda nastavi da živi u ovim kriznim vremenima. Do 31. decembra 2020. godine planirano je da bude izdvojeno do dve milijarde evra pomoći privredi.

Što se tiče ovih mera podrške privredi, oni će svakako omogućiti našoj privredi da nastavi da živi u vreme krize i ono što je za nas najvažnije jeste da nećemo imati pad privredne aktivnosti.

Podsetiću naše građane da je u ponedeljak počela isplata i hotelijerima i ugostiteljima u iznosu od jedne minimalne zarade i da je turizmu, kao najugroženijem segmentu privrede, država odobrila direktne subvencije još u avgustu, a u iznosu od 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi. Time smo sačuvali veliki broj radnih mesta u našoj državi.

Pored toga, naglasiću, naša privreda svakako odlično funkcioniše, da se Srbija gradi, da se rade putevi, rade se bolnice, da se investicioni projekti realizuju i da upravo ova jaka slika Srbije otklanja strah da će Srbija pokleknuti usled krize izazvane Kovidom-19.

Spomenula bih sada i Predlog zakona o „Povezanoj školi“ u Srbiji između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Ovaj projekat je vredan 65 miliona evra i od kapitalnog je značaja za našu zemlju. Ovim projektom upravo omogućiće se unapređenje obrazovanja, uspostavljanje kvalitetnih uslova za nastavu i učenje i potpuna primena novih tehnologija u školama širom Republike Srbije.

Ono što je najvažnije jeste da će svaka škola u Republici Srbiji dobiti lokalnu računarsku mrežu i naglasiću trenutak u kome se ovaj projekat realizuje. Kada smo pogođeni krizom Kovid-19, primorani da našu nastavu obavljamo na daljinu, veoma je bitno da budu omogućeni uslovi da se ta nastava realizuje i zato je ovo jedan od ključnih momenata u kome je ova pomoć stigla.

Ovim projektom omogućiće se obuka za 250 trenera, 50.000 nastavnika i škole u Republici Srbiji dobiće oko 50.000 laptopova. Akcenat je stavljen na ruralna područja, što je takođe od jako velike važnosti za našu državu, budući da u našoj zemlji ima mnogo škola u ruralnim područjima, kojima će ova pomoć i te kako značiti.

Sada bih se osvrnula i na sporazum sa Albanijom koji pokazuje kolike napore naš predsednik Aleksandar Vučić ulaže da uspostavi i da održi dobre odnose sa susedima. Inicijativa „mali šengen“ učiniće svakako da formalno rešimo sve prepreke i da našim građanima omogućimo da samo uz pomoć lične karte mogu da idu u Severnu Makedoniju i Republiku Albaniju, kao i obrnuto. Ovaj sporazum približiće naše zemlje kako politički, tako će omogućiti i kretanje roba, kapitala, ljudi i usluga, što će svakako i te kako značiti našim građanima.

Ovo su stvari kojima se Srbija svakako ponosi i to je ono što se upravo u Srbiji nikako ne prašta. Rezultati, zatim posvećenost, odgovornost, zatim briga o interesima svojih građana i posvećenost svojoj državi, kao što radi naš predsednik Aleksandar Vučić. Zbog toga imamo konstantne opozicione napade, usled nedostatka svojih rezultata i konkretnih poteza, oni posežu za svakakvim niskim udarcima i njihova ideja je svakako da se svaki dan laže, optužuje, izmišlja i opanjkava, ali valjda zato i imaju podršku samo 2% glasača, jer svoju politiku baziraju upravo na tome, na praznim pričama i lažima.

U danu za glasanje svakako ću podržati predloge ovih zakona, jer samo jaka Srbija pobeđuje, a Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem je svakako najsnažnija Srbija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Luka Kebara. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvaženi gospodine ministre Siniša Mali sa državnom sekretarkom Savičić, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, danas na sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o jako bitnim sporazumima za Republiku Srbiju koji se tiču i naše fiskalne politike, nabavke medicinske opreme iz drugih sredstava, ali i obrazovanja.

Kada govorimo o obrazovanju moramo imati na umu značaj politike našeg predsednika Aleksandra Vučića koji je još 2012. godine prepoznao da je jako kvalitetno obrazovanje ključno za opstanak našeg društva. Bez kvalitetnog obrazovanja nema uspešne države, a kada govorimo o važnosti obrazovanja, moramo imati na umu jednu lepu misao. Naš, slobodno mogu reći, najveći um, prosvetitelj, najveći erudita svog doba, Dositej Obradović je u knjizi „Saveti zdravog razuma“ zabeležio jednu jako lepu misao: „Knjige, braćo moja! Knjige, a ne zvona i praporci.“

Naš predsednik Aleksandar Vučić kada je bio u poseti Izraelu je upoznat od strane legendarnog izraelskog lidera Šimana Pereza sa sistemom dualnog obrazovanja. Taj koncept dualnog obrazovanja podrazumeva dobitnu kombinaciju između sistema koji podrazumeva eks katedra predavanja, znači, strogo teorijskog načina učenja sa jedne strane, a sa druge strane sticanja prakse i sticanja veština već tokom školovanja. Takav sistem imamo danas u Srbiji, zahvaljujući Aleksandru Vučiću a takav sistem postoji i u moćnim ekonomijama poput Izraela, Austrije, Švajcarske, ali i Nemačke.

Ovaj vid obrazovanja pruža našim mladim studentima, odnosno učenicima da već posle završetka svog školovanja mogu da započnu svoj neki privatni biznis ili da se već zaposle jer su tokom školovanja stekli određeno radno iskustvo.

Postoji i namera naše vlasti, predsednika Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, da se ovakav sistem dualnog obrazovanja primeni i kada je u pitanju visokoškolstvo kada su u pitanju osnovne strukovne studije, master strukovne studije ali i osnovne akademske i master akademske studije.

To će omogućiti, naravno, našim tek svršenim studentima takođe da započnu svoj biznis ili da se odmah po završetku školovanja zaposle negde. Kako bi takav model bio značajno unapređen, potrebno je da se čitav taj proces obrazovanja digitalizuje dodatno. Napominjem dodatno, zato što je naša vlast već započela ovaj proces i on je, slobodno mogu reći, uzeo maha.

Pomenuću elektronski dnevnik. To je jedan dobar sistem koji omogućava roditeljima da imaju uvid u školovanje svoje dece, u sam taj tok i proces školovanja, što je jako značajni bezbednosni, ali i vaspitni element.

Takođe, opremili smo i 10.000 digitalnih učionica, ali smo nabavili i 36.000 mikrobitova. Za one koji nisu upoznati sa tim, mikrobit je mali džepni računar. On omogućava našoj deci da na jedan zabavan, na jedan zanimljiv način upoznaju svet programiranja i kodiranja, što im jako može pomoći u daljoj karijeri i to sve u okviru Programa „Škole za 21. vek“. To su, naravno, sve uspešni pokazatelji naše obrazovne politike.

Informatika je, kao što znamo, obavezan predmet u svim školama, a povećane su i kvote za upis na fakultetima kada su u pitanju studije informatike i računarstva ili softverskog inženjerstva. Navešću jedan lep primer master akademskih studija na tri rektorata Univerziteta u Beogradu, koji predstavlja određeni spoj, to su multidisciplinarne studije između društveno humanističkih nauka sa jedne strane, ali i tehničko-tehnoloških i prirodno matematičkih sa druge strane.

Vlada Republike Srbije je potpisala i na današnjoj sednici Narodne skupštine upravo raspravljamo o tom sporazumu, potpisala jedan sporazum sa Evropskom investicionom bankom u iznosu od miliona evra. To je jedan zajam koji će nama omogućiti da čitav projekat povezanih škola u Srbiji koji iznosi ukupno111 miliona 290 hiljada evra, sprovedemo u delo. Ostatak novca biće direktno usmeren iz našeg budžeta, ali i iz nekih evropskih fondova u vidu donacija.

Ovim projektom se predviđa modernizacija celokupnog sistema obrazovanja u Srbiji, naročito kada je u pitanju Akademska mreža Republike Srbije, tzv. „AMRES“. Intencija je da se radi na jačanju njegove bezbednosne komponente, zaštite tih baza podataka, ali i na povećanju brzina protoka informacija.

Naravno, namera je i da se uvede bežična vajrles ili wf ili WLAN mreža u našim školama, ali već u 880 škola je taj vajrles sistem uveden. Naravno, planira se da ukupan broj škola sa tim sistemom iznosi 1.900 škola.

Očekivan ishod ovog projekta je pružanje naprednih elektronskih usluga koje su neophodne kako ni se dalje razvijali sistemi elektronskog dnevnika, raznih digitalnih obrazovnih sadržaja, ali i sistema učenja na daljinu, što se u ovim kriznim korona vremenima pokazalo kao jako korisno.

Ovim projektom se predviđa i nabavka 48.000 laptopova sa propratnom opremom ili projektorima, kao i nabavka 50.000 računara kako bi se zamenili oni stari računari između pet i sedam godina starosti ili sedam i 10 godina.

Takođe, ovim projektom se predviđa i obuka 250 trenera ali i oko 50.000 nastavnika. Cilj ovog projekta je pod 1.) unapređenje obrazovanja, pod 2.) modernizacija sredstava za učenje i pod 3.) digitalizacija u nastavi. Razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija omogućava veću konkurentnost na tržištu rada, što kasnije utiče na celokupnu našu ekonomiju, na rast celokupne naše privrede i na otvaranje novih radnih mesta. Posebna pažnja se usmerava ka nekim ruralnim i nerazvijenim područjima, a ona će prva dobiti ove vajles sisteme, kao i laptop računare i desktop konfiguracije.

Kad smo već kod škola koje se nalaze u tim ruralnim, nerazvijenim delovima Srbije moramo imati na umu da je prethodna bivšu žutu, tajkunsku, režimsku vlast, te škole uopšte nisu zanimale. Oni su toliko malo ulagali u naše školstvo.

Zamislite kada je SNS došla na vlast 2012. godine jedan od prvih njegovih zadataka je bio da sva škola u Srbiji ima normalan toalet. Zamislite da u 21. veku nama je višedecenijski san normalni toalet sa funkcionalnim toaletom, odnosno VC papirom, sapunom. To je bila misaona imenica. To je nešto najosnovnije. Ti pripadnici tog bivšeg tajkunskog režima, taj Đilas, taj Jeremić, taj Tadić, oni nisu najosnovnije ulagali, a kamoli da su nabavljali nekakve moderne IT sisteme, računarsku opremu, mrežnu opremu i ostalo. Sve što su žuti tajkuni radili to su bile isključivo nekakve kozmetičke prepravke ili ispravke određenih nastavnih planova i programa, nekih udžbenika, ali se ništa konkretno nije uradilo.

Danas zahvaljujući Aleksandru Vučiću mi imamo konstantnu nabavku nove opreme, digitalizaciju celokupnog procesa obrazovanja, usavršavanje nastavnog, konstantno usavršavanje nastavnog kadra i povećanje njihovih zarada, rekonstrukcije školskih objekata, veću izbornost kurikuluma kada je u pitanju gimnazijsko obrazovanje, uvođenje novih programa za nadarene učenike, ali i novih specijalizovanih IT odeljenja u školama, dualno obrazovanje, snažnu mrežu naučno-tehnoloških parkova, reformisane strukovne škole. Neke strukovne škole su danas združene u moderne akademije, raznovrsne master-akademske programe na našim univerzitetima, ali i uspostavljene centre za srpski jezik, kulturu i književnost na prestižnim svetskim univerzitetima. Sve to zahvaljujući Aleksandru Vučiću. Živeo Aleksandar Vučić, živela SNS, živela Srbija.

Narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Gospodine Mali, ne bi bio na vašem mestu ni za koje pare ovog sveta, niti na mestu bilo kog u Vladi, a ni na mestu predsednika države. Svako ko kaže da je danas lepo biti u vlasti, taj ne zna kakva nas teška vremena čekaju i kakve posledice će sve ovo ostaviti što imamo trenutno sa korona virusom.

Već dva dana pokušavam da vidim odakle sve udaraju orkani po nama. Jasno mi je bilo onog momenta kada je Dojče Vele objavio onaj skandalozan tekst kako smo mi puni imperijalnih aspiracija, kako Aleksandar Vučić je imperijalista koji želi da otcepi Republiku Srpsku, itd, itd. Jasno mi je bilo da je očigledno jedna velika evropska sila iz nekog razloga krenula prilično brutalno i đonom na nas. Nemojte zaboraviti Dojče Vele je mediji Nemačke vlade. Znači, nemojmo da krijemo od javnosti o čemu se radi. Naravno da se tu pridružila Hrvatska, a da ne govorim o zvaničnom Sarajevu, odnosno o Federaciji BiH, koje su jedva sve to dočekali. Mislim da će strašni napadi na Republiku Srpsku da idu.

To je prosto neverovatno, kako nama uvek govore kako bi trebalo da zemlju pocepamo na više delova, da nam pričaju o decentralizaciji, ne znam čemu, ali u BiH, gde imate čak tri konstitutivna naroda, e tamo će nam reći kako je mnogo dobro da sve bude centralistički nastrojeno. Kada ih pitate, pa čekajte ljudi, kako tako dupli aršini? E, pa, jedni su aršini za Srbe, a sasvim drugi su aršini za neke druge na Balkanu. Nama može da se cepa teritorija, potpuno normalno.

Ono što je meni neshvatljivo i čega se ja zaista gadim, a zaista se gadim, to su ljudi u Srbiji koji to podržavaju. Da li je moguće da neko može da bude do te mere mazohista, do te mere, ima sada jedan kolokvijalni naziv – autošovinista, da sopstvenu zemlju do te mere pljuje i da čak želi centralističku Bosnu? Imate ljude u Beogradu koji istinski mrze Republiku Srpsku. Oni je zovu republika šumska iz ne znam kog razloga. Takvi će sve više ovde jačati, dobijaće ozbiljna sredstva.

Moram da priznam, izražavam sumnju da će ova vlast uspeti da izdrži te napade, jer mi nemamo ta sredstva i nemamo te resurse da se branimo. Moram da priznam nisam siguran da imamo dovoljno obučen kadar, da se branimo od zastrašujućih napada koji će uslediti u nekom narednom periodu. Zato ono što jedino što mi moramo da činimo, a to je da jačamo ekonomiju, da što više stranih investitora dovodimo.

Juče sam zaista bio oduševljen, mada mislim da to Aleksandru Vučiću neće oprostiti to što je rekao da mi nećemo da plaćamo reket za neki drugi gas, nego ćemo uzeti gas koji nam je najjeftiniji i naravno da ćemo izgraditi Turski tok, kako se sada to zove, ali to nam drugi neće oprostiti zato što žele da naprave zavisnu zemlju. Srbija je samo njima dobra kada je na kolenima, kada kleči, a kada Srbija želi da se uspravi, kada Srbija želi da bude nezavisna, suverena zemlja, pa na kraju krajeva kada Srbija želi da ima određenu ekonomsku dominaciju u regionu, što joj na neki način i pripada, jer smo najmnogobrojniji narod u bivšoj Jugoslaviji, onda je to strašno, onda mora Srbija da se zaustavi po svaku cenu.

Pogledajte samo ovaj skandalozan primeru Crnoj Gori, gde nova vlast koju je srpski narod u Crnoj Gori doveo, danas optužuje lidere Demokratskog fronta da su proruski. To je skandal nad skandalima. Koji je jedini razlog? Zato što su i gospodin Andrija Mandić i gospodin Milan Knežević su u veoma dobrim odnosima, što je prirodno i normalno da lideri najvećih srpskih opcija budu u dobrim odnosima sa maticom Srbijom.

Bez ikakvog blama crnogorska vlast ih je označila kao proruske elemente, a za neverovati srpski narod je tu vlast tamo iznedrio. Zašto sada sve ovo apostrofiram? Zaista moramo da jačamo ekonomiju. Ako ovako, gospodine Mali, nastavimo, pravo da vam kažem da izražavamo sumnju da ćemo moći išta da ojačamo.

Poštujem sve lekare ovog sveta, posebno naše koji su veliki junači i heroji i meni je žao što više nemamo uveče onaj aplauz za njih zato što su neki besni ljudi uništili aplauz za njih. Ljudi, mi ne možemo da zatvaramo više zemlju. Nemojmo ovo da radimo. Ne znam da li znate ali Boris Džonson je recimo danas u Engleskoj odlučio da nema zatvaranja, posebno za božićne praznike nego će raditi normalno radnje, zato što ekonomija mora da radi.

Uz svo poštovanje, ali znate i ti lekari moraju da prime platu. Platu će primiti ako se napuni budžet. Ako nema u budžetu dovoljno, onda kako ćete da primite platu? Ekonomija, ljudi, mora da radi.

Izvinite što sam proteklih dana, možda i lično, ponekad i oštar bio prema Kriznom štabu, ali ispalo je ipak da sam ja u pravu. Pre neki dan su nam priznali da nema drugog leka osim vakcine i da im mere baš i nisu bile toliko uspešne, što znači da je jedina mera – pustite normalno da radi sve, a pooštrite kontrole, poštujte distancu, masku ko nosi. Kažnjavajte na kraju krajeva ko to ne radi. Ne možemo više da zaustavljamo ekonomiju zato što ako vi zatvorite neki turistički, najpre ugostiteljski objekat nije samo to što će ugostitelj da otpusti radnike, nego tu stradaju i dobavljači, a znate li koliko je to široki lanac, koliko ljudi bez posla ostaje?

Ja vas molim zaista da se utiče da prekinemo više sa zatvaranjem, jer ćemo uništiti ekonomiju, a nama je ekonomija trenutno preko potrebna. Nemojte da imamo nikakve iluzije. Korona virus postoji i ja nisam antivakser, kao što je neko pokušao da me negde predstavi. Naprotiv, vakcina je civilizacijsko dostignuće i jedva čekam da dođe vakcina, zato što će to zaista da nas spasi. Ali, nisam siguran da će to tako masovno i brzo da dođe u toj meri koja je nama potrebna u Srbiji, s obzirom da smo danas mogli da pročitamo određene procene da u SAD do kraja 2021. godine tek 25% stanovništva će se vakcinisati. U Velikoj Britaniji oko 50%.

Mi smo daleko manja zemlja, ekonomski slabija svakako od tih velikih sila. Naravno da će veliki prvo da se razgrabe oko toga i svakako da će oni koristiti svoje prednosti, jačinu svoju, to što su sila da ekonomiju svoju prvo razviju. Za male i siromašne šta ostane. Tako je, nažalost, u svetu i to je nešto što je surovost čovečanstva, ali je to tako.

U skladu sa tim mi ne možemo više sebe da zatvaramo. Ne možemo da ekonomiju urušavamo. Jednostavno, moramo da prihvatimo da naučimo da živimo sa virusom, uz sve rizike koje to nosi. Ali, bolje pooštriti kontrolu i raditi i pustiti ljude da rade nego ovo raditi ovako.

Jer, znate, teoretski, šta ćemo, nadam se vakcina da će se pronaći, ali, recimo, zamislite da nije se pronašla ili da je nema u dovoljnim količinima i da ovo, recimo, potraje 10 godina, pa hoćemo li 10 godina da ne idemo u školu? Hoćemo li narednih 10 godina sve stadione da zatvorimo, kulturna dešavanja, itd.? Nije to rešenje. Rešenje je da naučimo da živimo sa virusom i da se prilagodimo situaciji kakva jeste.

Molim vas, dobro je što dajemo pomoć privrednicima, to je nešto što zaista pozdravljam, ali plašim se da to neće biti dovoljno. Na kraju krajeva, pa nije država krava muzara, pa da možeš kad god hoćeš, malo da pomuzeš i da daš ljudima. Prosto, sve ima svoj kraj. Ne možete nekad suvu drenovinu da cedite. Ta država jedino iz budžeta ima ono što od privrednih aktivnosti ostvarimo.

To jeste veoma pozitivno što je ova vlast uradila, ja zaista tu želim da vas pozdravim. Nekada je budžet punjen isključivo od državnih preduzeća, odnosno od poreza, od ne znam više čega. Danas, ipak se budžet najvećim delom puni od privredne aktivnosti, zato što nam je sve jača privreda, sve jača nam je ekonomija. Mi smo spremni dočekali, domaćinski smo, na neki način, dočekali ovu tešku situaciju. To je nešto za šta je Aleksandar Vučić i svi ljudi koji su njegovi saradnici, apsolutno za svaku pohvalu šta su uradili. Pogledajte grad Beograd.

Recimo, danas smo videli gospođu Tepić koja kritikuje gradnju u gradu Beogradu. Ljudi moje, u njihovo vreme ne znam da li smo imali četiri ili pet krana u Beogradu. Mogli ste da se popnete na Beograđanku i da vidite da se nigde ništa nije gradilo. Danas imate na hiljade gradilišta. Valjda je pozitivno da se gradi?

Čitam, neki opskurni hrvatski novinar nam govori kako je nekada onaj stari Beograd imao dušu, a ovaj, ne znam, izgubio dušu. Super je bila ta duša, kad imate prostitutke u onom parku dole kod Železničke stanice, kad imate pacove, zmije, zarđale brodove. Ako je to duša Beograda, ja sam protiv takve duše Beograda. Ja baš volim ovakav Beograd, moderan i savremen, kao što imate „Beograd na vodi“ gde ćemo da zaradimo novac. Valjda je to neka logika. I da nešto ostavimo svojoj deci.

Na kraju krajeva, koliko se Beograd razvija videćete po ceni kvadrata. Koliko se drugi gradovi razvijaju. Pogledajte u Novom Sadu koliko je skočila cena kvadrata i sve se kupuje i sve se prodaje. Znači da tržište postoji, znači da ovaj narod ipak ima negde nekog novca, da je uspeo negde nešto da zaradi i to je sve zasluga ove vlasti. Realno, mnogo bolje se živi. Možete da kupite na kredit. Na kraju krajeva, sami krediti su povoljniji kada uzimate u banci. U njihovo vreme niste mogli da uzimate kredit, po 17% je bila kamata. Danas možete da uzmete vrlo povoljan stambeni kredit sa 2% kamate, sa 1,5-2% kamate. Prema toma, i sada je jasno kao dan koliko je neka ekonomska stabilnost zahvaljujući sadašnjoj vlasti ostvarena. Da bi to bilo dalje, mi moramo da nastavimo da radimo.

Apelujem na ljude iz Kriznog štaba da prekinu više sa zahtevima za zatvaranje. Ne možemo više taj luksuz sebi da priuštimo dok uništavamo ekonomiju. Moramo da se razvijamo. Teška vremena nam idu, moramo da se branimo. Imaćemo strahovite izazove, a verujem gospodine Mali da ćete doprineti u odbrani od takvih izazova, odnosno od takvih nevolja koje će nas snaći. Duboko sam svestan da ih i vi znate i da zajedničkim snagama ćemo morati na sve moguće načine da branimo zemlju. Hvala.

Zahvaljujem.
Čisto ono što je rekao gospodin Đukanović, pošto su me novinari više puta pitali zašto radi Skupština itd. Narodna skupština je najviše predstavničko telo i organ vlasti. Naš posao je da radimo i u uslovima krize i da upravljamo krizom. Znači, Skupština ne samo da neće prestati sa radom nego će nastaviti da zajedno sa Vladom Srbije, predsednikom Srbije upravlja ovom teškom krizom. To je naša uloga i zadatak.
Zato mislim da svima treba da bude jasno da iako ima zaraženih poslanika i obolelih, da mi preduzimamo sve mere ovde, koliko je to sve moguće da se zaštitimo od zaraze, ali krizom neko mora da upravlja.
U tom smislu, nema nikakve dileme da će Narodna skupština nastaviti dalje da radi i ne samo da će nastaviti da radi, nego ćemo imati toliko mnogo zasedanja do 29. do kraja redovnog zasedanja, da ćemo maltene raditi gotovo dan za danom u toj poslednjoj nedelji.
Pošto više nema prijavljenih na listi narodnih poslanika, da li možda još neko želi reč od izvestioca odbora, predsednika grupa, ovlašćenih predstavnika, ministar?
Ne želi.
Onda zaključujem zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 15, 16. i 17. dnevnog reda.
Ministre Mali, zahvaljujem se na prisustvu. Niste nas se još rešili, i sutra vas očekujemo.
Nastavljamo dalje.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas, pošto smo prešli na zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 18, 19. 20. dnevnog reda, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da je pozvana da sednici prisustvuje dr Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 18, 19. i 20. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da je shodno članu 97. iako to svi znate, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničkih grupa.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu kandidata za člana Fiskalnog saveta, koji je podnela guverner NBS, Listi kandidata za člana saveta REM-a, koji je podneo Odbor za kulturu i informisanje i Predlogu odluke o izboru člana Saveta guvernera NBS, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Da li predlagači, odnosno predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima Sandra Božić.