Zahvaljujem.
Čisto ono što je rekao gospodin Đukanović, pošto su me novinari više puta pitali zašto radi Skupština itd. Narodna skupština je najviše predstavničko telo i organ vlasti. Naš posao je da radimo i u uslovima krize i da upravljamo krizom. Znači, Skupština ne samo da neće prestati sa radom nego će nastaviti da zajedno sa Vladom Srbije, predsednikom Srbije upravlja ovom teškom krizom. To je naša uloga i zadatak.
Zato mislim da svima treba da bude jasno da iako ima zaraženih poslanika i obolelih, da mi preduzimamo sve mere ovde, koliko je to sve moguće da se zaštitimo od zaraze, ali krizom neko mora da upravlja.
U tom smislu, nema nikakve dileme da će Narodna skupština nastaviti dalje da radi i ne samo da će nastaviti da radi, nego ćemo imati toliko mnogo zasedanja do 29. do kraja redovnog zasedanja, da ćemo maltene raditi gotovo dan za danom u toj poslednjoj nedelji.
Pošto više nema prijavljenih na listi narodnih poslanika, da li možda još neko želi reč od izvestioca odbora, predsednika grupa, ovlašćenih predstavnika, ministar?
Ne želi.
Onda zaključujem zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 15, 16. i 17. dnevnog reda.
Ministre Mali, zahvaljujem se na prisustvu. Niste nas se još rešili, i sutra vas očekujemo.
Nastavljamo dalje.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas, pošto smo prešli na zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 18, 19. 20. dnevnog reda, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da je pozvana da sednici prisustvuje dr Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 18, 19. i 20. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da je shodno članu 97. iako to svi znate, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničkih grupa.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu kandidata za člana Fiskalnog saveta, koji je podnela guverner NBS, Listi kandidata za člana saveta REM-a, koji je podneo Odbor za kulturu i informisanje i Predlogu odluke o izboru člana Saveta guvernera NBS, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Da li predlagači, odnosno predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima Sandra Božić.

Zahvaljujem predsedniče Narodne skupštine.

Poštovani narodni poslanici, u ime Odbora za kulturu i informisanje ću vas ukratko upoznati sa postupkom predlaganja kandidata za izbor članova Saveta REM-a, koji je Odbor za kulturu i informisanje sproveo u prethodnom periodu.

Pre svega bih vas upoznala sa činjenicom da je Odbor za kulturu i informisanje 27. oktobra 2020. godine primio obaveštenje REM da je Oliveri Zekić, članu Saveta regulatora, prestao mandat 24. jula 2020, kao i da Aleksandri Janković, članu Saveta regulatora, mandat ističe 3. marta 2021. godine. Postupajući u skladu sa članom 10. stav 1. Zakona o elektronskim medijima kojim je propisano da nadležna služba Narodne skupštine objavljuje javni poziv za predlaganje kandidata za člana Saveta, Odbor je na sednici održanoj 4. novembra 2020. godine, doneo odluku o pokretanju postupka predlaganja kandidata za izbor članova Saveta REM.

Odbor je takođe utvrdio da pravo na predlaganje kandidata imaju ovlašćeni predlagači, u ovom slučaju nadležni odbor Narodne skupštine i crkve i verske zajednice zajedničkim dogovorom. Ističem da smo postupajući na osnovu tačke 5. ove odluke u skladu sa članom 10. stav 1. ovog zakona, javni poziv za predlaganje kandidata za izbor članova REM, objavili 6. novembra 2020. godine u „Slžbenom Glasniku RS“, na internet stranici Narodne skupštine i u dnevnom listu „Politika“. Takođe, javni poziv je istog dana uručen i pismenim putem svim poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini, odnosno samostalnim narodnim poslanicima.

Na osnovu člana 10. stav 2. zakona, poslaničke grupe u Narodnoj skupštini, odnosno samostalni poslanici zajedno, kao i crkve i verske zajednice imale su rok od 15. dana, odnosno do 21. novembra da Odboru dostave obrazložene predloge dva kandidata za člana Saveta REM.

Pravo da predlože dva kandidata za člana Saveta REM koji se bira na predlog nadležnog odbora iskoristila je jedino poslanička grupa Aleksandar Vučić - Za našu decu, koja je Odboru 18. novembra 2020. predložila imena dva kandidata Oliveru Zekić i Miloša Gajovića. Takođe, pravo da predlože dva kandidata za člana Saveta REM koje se bira na predlog crkve i verskih zajednica, iskoristile su SPS, Islamska zajednica Srbije, Beogradska Nadbiskupija, Jevrejska verska zajednica, Evangelistička hrišćanska crkva, Slovačka evangelistička crkva, koje su Odboru 20. novembra 2020. godine takođe dostavile imena dva kandidata, to su Aleksandra Janković i Snežana Miljković.

Odbor je na sednici 24. novembra razmotrio ove dve podnete kandidature, kao i dokaze koji su uz ove predloge priloženi i zaključio da su svi kandidati organizacije koje su podnele prijave to učinili na osnovu uslova koji su ispunjeni i koji su propisani Zakonom o elektronskim medijima.

Takođe, ova lista objavljena je na internet stranici Narodne skupštine, i za sam kraj napominjem da je Odbor na sednici održanoj 26. novembra obavio razgovore sa svim predloženim kandidatima. Na ovoj sednici kandidati su imali prilike da se predstave, dok su svi članovi Odbora, kao i drugi zainteresovani, na kraju krajeva, narodni poslanici i mediji, imali mogućnost da kandidatima postave pitanja iz delokruga njihovog eventualnog budućeg rada i njihovog profesionalnog iskustva.

U tom smislu ispred vas će se na današnjoj raspravi naći imena četiri kandidata, jedan u ime Odbora Narodne skupštine, drugi u ime verskih zajednica, s obzirom da je REM, pogotovo Savet REM, nezavistan i samostalan organ, molim vas da na osnovu njihovog profesionalnog iskustva, i svega onoga što su uspeli da za svoj profesionalni život urade u domenu medija i informisanja, ispravno i po savesti odaberete kandidate za Savet REM. Zahvaljujem.

Reč ima Aleksandra Tomić, u ime drugog odbora.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, danas imamo dve tačke dnevnog reda gde je predlagač Odbor za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Jedna je predlog kandidata za člana Fiskalnog saveta.

Narodna skupština je na 4. sednici Drugog zasedanja, koja je održana takođe 26. novembra 2020. godine i donela odluku o prestanku funkcije dosadašnjeg člana Fiskalnog saveta iz razloga što je jedan član podneo ostavku zbog odlaska na drugu dužnost. Tako da, s obzirom da smo do tada, od dana ostavke do konstituisanja novog saziva parlamenta i do stavljanja na dnevni red, imali obavezu da predložimo određenog člana.

Prema odredbama člana 92. b, stav 1. Zakona o budžetskom sistemu, članove Saveta predlažu predsednik Republike Srbije i to predsednika Fiskalnog saveta, dok dva člana, jedan predlaže ministar finansija, a jedan predlaže guverner Narodne banke. S obzirom da taj član koji je dao ostavku je predložila guvernerka Narodne banke, onda je po tom principu predlagač za sadašnjeg člana kandidata za člana Fiskalnog saveta takođe bio guverner Narodne banke.

Tako da, ostavku na funkciju člana Fiskalnog saveta podneo član kada je izabran na predlog guvernera. Guverner je za novog člana predložio dr Bojana Dimitrijevića, dopisom od 30. novembra 2020. godine. Mi smo na sednici Odbora dali saglasnost na taj predlog. Na osnovu stručne kvalifikacije koje smo imali, predloga da vidimo, koji je stigao iz Narodne banke Srbije, u pitanju je dr Bojan Dimitrijević koji ispunjava sve zakonske propise da bi vršio tu funkciju, stručan za ovu oblast ekonomije, privrede i obrazovanja, kao i saradnja sa domaćim i stranim institucijama.

Želela bih samo da kažem da pored svoje dugogodišnje profesorske karijere, od trenutka kada je doktorirao 1989. godine, pa do danas, nikada nije ostavljao svoj naučni rad. Objavio je više od 50 stručnih radova. Danas kada govorimo uopšte o oblastima koje se bavi su makro ekonomija, ekonomika javnog sektora, kao i ekonomske analize. Ali, treba reći da ima dosta iskustva iz oblasti upravljanja javnim finansijama i vođenja države zato što od 1997. godine do 2000. godine je bio potpredsednik Vlade, gradske Vlade Grada Beograda. Zatim, od 2001. do 2002. godine kao član ekspertskog tima za makro ekonomiju koju je formirala EU. Učestvovao je, direktno vodio program usvajanja strategije razvoja trgovine i turizma koji su kasnije naravno i usvojeni, ali od 2004. do 2007. godine vršio je funkciju poslanika, a kasnije i ministra upravo za ovu oblast trgovine i turizma.

Prema tome, ima dosta iskustva kada je u pitanju država i funkcionisanje državnih institucija, tako da smatramo da je na osnovu svega ovoga, kao i da je od 2012. godine bio član Nacionalnog saveta Vlade Republike Srbije za privredni oporavak kojim je predsedavao predsednik Vlade i da je u okviru Nacionalnog saveta zajedno sa profesorom Đuričićem bio autor programa za privredni oporavak Srbije, kao i član Upravnog odbora SIEP-e. To je ono što mislim da, pored njegovog profesorskog zanimanja, mu daje zaista veliku podršku i vetar u leđa za posao kojim treba da se bavi.

Drugi predlog je predlog kandidata za izbor člana Saveta guvernera NBS. U vezi sa ovom tačkom želela bih da vas podsetim da je na osnovu člana 22. stav 1. i 2. Zakona o Narodnoj banci Srbije predviđeno da Savet guvernera NBS čini pet članova koje bira Narodna skupština na predlog nadležnog Odbora za finansije i članovi Saveta se biraju na mandat od pet godina s pravom ponovnog izbora. Znači, neograničen je broj puta predlaganja člana saveta guvernera. Narodna skupština je na šestoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2015. godini, koja je bila održana 20. novembra 2015. godine donela odluku o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke sa kojim je dr Miladin Kovačević izabran za člana Saveta na period od pet godina. S obzirom na to da je članu Saveta guvernera drugi mandat istekao 20. novembra 2020. godine, u skladu sa članom 26. stav 2. Zakona o Narodnoj banci propisano je da novi funkcioner se bira najkasnije do isteka mandata prethodnog, čime ističe mandat, a najranije 120 dana pre isteka mandata.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava zaista se trudio da poštuje ove rokove, tako da je na drugoj sednici Odbora, koja je bila 28. oktobra ove godine pokrenuo postupak za izbor novog člana Saveta guvernera.

Postupak je ovde malo drugačiji nego kao kod izbora člana Fiskalnog saveta. Ovde u roku određenom koji je propisao Odbor, ovde smo dali 15 dana, trebaju poslaničke grupe da dostave svoje predloge za kandidate. Predlog za kandidata za člana Saveta u utvrđenom roku dostavila je Poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, koja je kao kandidata predložila dosadašnjeg člana dr Miladina Kovačevića za člana Saveta.

Bili smo u obavezi da u skladu sa članom 203. Poslovnika o radu Narodne skupštine organizujemo razgovor sa kandidatom. Imali smo prilike da otvorimo mnoge teme koje su nas zanimale, ne samo vezano za angažman koji se odnosi na Savet guvernera, već i na mnoge teme koje zaista zavise od Narodne banke Srbije i na toj, 7. sednici smo doneli tu odluku.

Gospodin dr Miladin Kovačević je rođen 1952. godine, diplomirao je 1976. godine, magistrirao 1978. godine a doktorirao je 1984. godine iz oblasti matematičkih nauka, tako da je za svoju oblast kojom je počeo da se bavi od 1987. godine stekao naučno zvanje – naučni saradnik na Ekonomskom fakultetu. Praktično je doajen uopšte u svojoj oblasti, koja se odnosila i na statistiku i na naučne radove iz ove oblasti, pogotovo što je bio i član Međunarodnog statističkog instituta od 1988. godine. Od 1992. godine postaje viši stručni saradnik i dobija zvanje višeg naučnog saradnika na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Ono što je važno, 1995. godine je izabran u zvanje vanrednog profesora na Ekonomskom fakultetu iz predmeta – Teorija uzorka i planiranje eksperimenata.

Ono što je važno reći je da od 1994. godine aktivno učestvuje u osnivanju stručnih časopisa koji se bave ekonomskim istraživanjima i makroekonomskim prognozama i analizama, tako da i u ovoj oblasti, kao što vidite, njegova profesionalna karijera pokazuje da ima dosta iskustva.

U 2003. godini postavljen je za zamenika direktora Saveznog zavoda za statistiku, a od 2015. godine za direktora. U Narodnoj banci Srbije, kao član Saveta guvernera, je od maja 2004. godine. Nakon isteka mandata prešao je da se bavi isključivo statistikom, ali je ponovo biran za člana Saveta guvernera 2013. godine i 2015. godine.

Treba reći da je kao redovan član naučnog društva ekonomista Srbije od 2007. godine i da projekte koji su se odnosili na postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije u 2011. do 2020. godine praktično u saradnji sa međunarodnim organizacijama, odnosno USAID.

Poslednje četiri godine je posvetio primarnom razvoju sistema podrške odlučivanja, koji obuhvata sve aspekte koji se odnose na makroekonomiju, planske i statističke elemente koji su uvedeni za analizu dokumenata i izveštavanja, pogotovo kada je u pitanju Narodna banka Srbije.

To je ono zbog čega smatramo da je zaista do sada dosta uradio, jer je predsednik Odbora za reviziju Narodne banke Srbije. Međunarodno izveštavanje od strane određenih međunarodnih relevantnih institucija pokazuje da imaju poverenja kada sarađuju sa nekim kao što je gospodin Miladin Kovačević.

Zbog toga smatramo da, s obzirom da nije bilo drugih kandidata drugih poslaničkih grupa, jednoglasno smo podržali ove predloge i mislim da u danu za glasanje treba podržati ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem.
Prelazimo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima Snežana Paunović. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče.

Uvažene kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, najpre da naglasim, pošto govorim drugi put danas, to je ta dinamika o kojoj je predsednik Skupštine govorio, ja sam negde mogla i da pretpostavim da će dinamika rada biti baš onako turbulentna, jer Ivicu Dačića poznajem dugo. Čim je postao predsednik Skupštine, znali smo da ćemo mnogo raditi. Dakle, nije do mene, ne bih da dosadim.

Pred nama u trećem pretresu na dnevnom redu je izbor za članove tri veoma važna državna tela. Prvi je izbor člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije, drugi je izbor člana Fiskalnog saveta i treći je izbor dva nedostajuća člana Saveta REM-a.

Želim da istaknem ovom prilikom značaj izbora svih kandidata, jer se tim činom omogućava kompletiranje organa koji imaju veoma značajna zakonska ovlašćenja.

Kada je u pitanju Savet guvernera Narodne banke Srbije, moramo pohvaliti rad ovog organa, na čelu sa guvernerom Narodne banke dr Jorgovankom Tabaković, zato što su zahvaljujući visokoj stručnosti i pravim makroekonomskim analizama omogućili i obezbedili pre svega stabilan kurs dinara, odgovorno upravljanje deviznim rezervama zemlje i sve ostale finansijske elemente iz svoje nadležnosti, koji su uticali na makroekonomsku stabilnost.

Savet guvernera kao tim odgovornih i stručnih ljudi iz oblasti bankarstva i ekonomije pokazao je u ovom mandatu koliko je za ukupan razvoj zemlje važan upravo timski rad rukovodećih organa Narodne banke Srbije, što mi koji spolja gledamo kao našu nacionalnu banku prepoznajemo upravo kroz najpre stabilnost monete i stabilnost na bankarskom tržištu, uprkos svim spoljnim faktorima na koje nismo mogli uticati u ovoj godini, pandemija Kovida – 19.

Danas treba da izaberemo jednog člana Saveta guvernera, to je uvaženi dr Miladin Kovačević, koji je i do sada bio član ovog organa. Činjenica je da će biti reizabran i to samo potvrđuje njegovu stručnost i doprinos koji je dao obavljajući u prethodnih pet godina ovu dužnost.

Drugi izbor odnosi se na nezavistan državni organ, to je Fiskalni savet. Zadatak Fiskalnog saveta je da ocenjuje kredibilitet fiskalne politike, da nezavisnom analizom fiskalne politike i stručnim stavovima doprinosi unapređenju kulture fiskalne odgovornosti u Republici Srbiji. Takođe, ima zadatak i da proverava makroekonomske fiskalne pretpostavke korišćene za izradu vladinih fiskalnih dokumenata, daje nezavisnu i kredibilnu ocenu ekonomske politike, procenjuje fiskalne rizike i verovatnoću da će Vlada ispuniti fiskalne ciljeve u budućnosti. Dalje, procenjuje u kojoj meri je Vlada u prošlosti poštovala fiskalna pravila koja je utvrdila. On ocenjuje i nacrte ili predloge najvažnijih fiskalnih dokumenata, kao što su fiskalna strategija i nacrt republičkog budžeta.

O radu Fiskalnog saveta koga bira Narodna skupština i koji Narodnoj skupštini podnosi izveštaj govorili smo temeljno upravo prilikom razmatranja izveštaja ovog nezavisnog državnog organa i tada smo saopštili i stavove poslaničke grupe SPS. Nismo možda do kraja oduševljeni tim radom, ali da se ne ponavljamo, zaista se temeljno razgovaralo o izveštaju Fiskalnog saveta.

Kako Fiskalni savet ima tri člana od kojih se jedan bira na predlog guvernera Narodne banke, drugi na predlog predsednika Republike a treći na predlog Ministarstva finansija, neophodno je da uvek bude u kompletnom sastavu, kako bi obavljao ulogu koja mu je zakonom poverena. Danas biramo kandidata na predlog guvernera Narodne banke.

Predlog ćemo podržati, s nadom da će ovaj nezavisni državni organ vršiti svoja zakonska ovlašćenja u korist naše državne fiskalne politike, ali i državnog interesa, pre svega.

Treći predlog kojim Narodna skupština ostvaruje svoju izbornu funkciju odnosi se na Savet REM-a – Regulatornog tela za elektronske medije, koji u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima i sa medijskom strategijom za period 2020-2025. godina, usvojenom početkom ove godine, ima važnu ulogu u sprovođenju medijskih zakona, pre svega Zakona o javnom informisanju, ali i ostvarenjem javnog interesa u sektoru informisanja.

U tom smislu, Regulatorno telo za elektronske medije, čija je uloga stalno pod lupom javnosti, ima ulogu nezavisnog regulatornog tela u sprovođenju politike u oblasti pružanja medijskih usluga, da se bavi unapređenjem kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, kao i da doprinese očuvanju i razvoju slobode mišljenja. Prioritet je upravo zaštita javnosti u oblasti elektronskih medija, ali i zaštita korisnika usluga elektronskih medija, a to su građanke i građani Srbije.

Kao član Odbora za kulturu i informisanje ja sam imala čast i privilegiju da razgovaram sa predloženim kandidatima i moram priznati, ponoviću ono što sam rekla i na Odboru za kulturu i informisanje da se radi o četiri kvalitetna kandidata ovaj plenum ne bi pogrešio kakvu god odluku da donese.

Naša očekivanja su uvek velika kada je u pitanju Regulatorno tele za elektronske medije, nekako i kao posledica činjenica da su u proteklih, pa čini mi se godinu i po dana bili glavna tema. Dozvoliću sebi luksuz da kažem da su i precenjeni u delu u kom se od njih očekivalo nešto što nije njihova nadležnost. Oni su u jednom trenutku bili i predmet pregovora, ali će o tome govoriti moj uvaženi kolega Đorđe Milićević, koji je u pregovorima i sam učestvovao. Ja neću ulaziti u taj deo.

Ono što sigurno želim da verujem, najpre, jeste kada izaberemo dva nedostajuća člana Regulatornog tela za elektronske medije, on će biti u svom punom sastavu i ne očekujem da će imati ni lakši posao, ali je negde još sa Odbora ostao dogovor da ćemo pomoći kao Skupština Srbije i narodni poslanici, najpre, Regulatornom telu za elektronske medije u onom smislu u kom bi možda trebalo korigovati i sam zakon i to na način da se razmotri i ta njihova ovlašćenja.

Poslanici SPS će svakako dati svoj glas za dva od četiri predložena kandidata, dajući time doprinos, ponovo kažem, pre svega, konstituisanju Regulatornog tela za elektronske medije, a onda i kao pomoć za sav posao koji je pred njima. Stojimo im na raspolaganju i u smislu da treba možda doraditi zakon koji uređuje i njihovo ovlašćenje i njihove obaveze. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Da li se još neko u ime poslaničke grupe javlja?

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ove tri tačke koje se tiču izborne nadležnosti Narodne skupštine jesu jako važne, jednim delom u finansijskom sektoru, drugim delom u medijskom. Ne bih mogao ni da kažem da je nešto značajnije ili da je nešto malo manje značajno. Obe oblasti našeg društvenog života su podjednako važne o kojima danas raspravljamo.

Prvo bih hteo da kažem nešto o Narodnoj banci Republike Srbije. Svi mi kao poslanici znamo koja su ovlašćenja Narodne banke, kakva je njena uloga u skladu sa zakonom, ali obične građane najviše što interesuje jesu kursne razlike koje Narodna banka prema njihovom shvatanju delokruga rada Narodne banke, jesu najvažnije. O tome ću nešto kasnije.

Moram da kažem da je Narodna banka na prvom mestu jedan regulator na finansijskom tržištu, odnosno svojim podzakonskim aktima i ovlašćenjima koje ima u skladu sa zakonom reguliše rad finansijskih institucija ili banaka.

Mogu da kažem da je Narodna banka u poslednjih nekoliko godina, odnosno od 2012. godine, tačnije avgusta meseca 2012. godine, ima jedan kontinuitet u kontrolisanju banaka, njihovog poslovanja i na taj način ima i veliki doprinos na prvom mestu u razvoju privrede, na drugom mestu doprinos porastu životnog standarda građana Republike Srbije.

Zakon o Narodnoj banci, po kome je gospođa Jorgovanka Tabaković birana za guvernera, izmene i dopune podnela je baš Narodnoj skupštini poslanička grupa SNS. Mogu da kažem da je bivši režim tada napadao i SNS i Aleksandra Vučića i Jorgovanku Tabaković, da mi zakon donosimo da bismo smenili tadašnjeg guvernera, da bismo štampali novac, da bismo zemlju uveli u ratove, da bi izbila hiperinflacija, kao iz vremena devedesetih godina.

Na njihovo veliko razočarenje, a na veliku sreću građana Republike Srbije ni jedan od tih scenarija nije se desio na teritoriji Republike Srbije. Šta imamo kako rezultat? Setite se samo kamata koje su bile do avgusta meseca 2012. godine. Kamate sa deviznom klauzulom i godišnjim prirastom od 16 ili 18%, kamate sa dinarskim kreditima od 24 do 28% na nivou godine ili tzv. najpopularniji i najlakše su se dobijali, pa su se najviše i koristili, inače po meni i najskuplji jesu, tzv. kratkoročni krediti sa kamatnom stopom od 36 pa čak i 40%.

Takva je bila situacija na finansijskom tržištu koju je napravio bivši režim. Valjda su zato toliko i napadali Jorgovanku Tabaković i novi zakon da bi banke koje su im izgleda bile simpatičnije i više su ih voleli od građana Srbije, a čini mi se da ta ljubav ima i finansijski momenat nastavile da jednom netržišnom politikom sa ekstra profitima oštećuju građane Republike Srbije.

Da zlo bude još veće kada imate tako visoke kamate u jednom trenutku imate tolike prihode da više novim kreditima ne možete te prihode koje ste ostvarili da plasirate među građanima i među privredom, onda dolazi do jedne, mogu da kažem prilično nezakonite rabote, a to je nezakonito iznošenje deviznih sredstava sa teritorije Republike Srbije suprotno Zakonu o deviznom poslovanju.

Zato smo imali onolike kursne razlike između 2008. i 2012. godine. Taj novac koji je iznošen da bi se na jedan veštački način održala ista ponuda novca na tržištu, jer ako nečega ima više, onda on smanjuje vrednost, tj. manje su kamate, ako ga ima manje nego što je potrebno veće su kamate. Banke su, zahvaljujući neradu Narodne banke iznosile devize i na taj način održavale nisku ponudu kapitala, znači, po visokim cenama na tržištu Republike Srbije.

Kao posledica druga je bila gubitak vrednosti nacionalne valute. Narodna banka je tada u to vreme držala ekstremno visoku referentnu kamatnu stopu, koja je čak išla do 18%. To građanima ništa ne znači, to je bazna kamatna stopa na osnovu koje se banke zadužuju na međubankarskom tržištu ili kod Narodne banke i nikada ne može biti ni ista, ni manja nego što građani podižu kredit, nikada ista, ni manja nego što se država zadužuje.

Kada građani ostanu bez novca, a ostali su zbog visoke kamate koju su imali kod poslovnih banaka, ostali su bez novca zbog kursnih ralika, jer su njihovi krediti bili sa deviznom klauzulom. Kada im padne njihova kupovna moć sledeći koji se nađe na udaru jeste sektor privrede. Kada privredi počne ona da diže kredite po isto tako visokim kamatnim stopama da bi održavala svoju dnevnu likvidnost, a ne radi investicija, počinje da trpi država jer nema više ko da plaća poreze i puni budžet Republike Srbije.

Zato smo mi imali onoliki javni dug 2012. godine, sve zbog toga što tadašnji režim, sada već bivši, valjda je zato i bivši, nije radio svoj posao, a ne verujem da toliko vole banke sami od sebe, nego je tu bio i određeni finansijski momenat.

Kada smo uspeli da stabilizujemo situaciju na finansijskom tržištu počele su da se smanjuju kamatne stope kod banaka. Kada više niko nije mogao van Zakona o deviznom poslovanju da iznosi novac iz Republike Srbije, bilo je tu svega i svačega, verujte mi, čak i od toga da su se banke koje su osnivači banaka ovde u Srbiji pozajmljivale svojim bankama, ćerkama novac po ekstremno visokim kamata, pa i sa tim je morala da se bori Narodna banka, kada više novac nije mogao da se iznosi suprotno Zakonu o deviznom poslovanju konačno se dinar kao valuta stabilizovala.

Onda kreće jedna druga priča kako dinar ne treba da bude stabilan. Možda su i u pravu, ali treba kurs dinara da bude predvidiv, ali tražili su, i jedan deo naučne zajednice, valjda zbog žala što je bivši režim bio nesposoban, da se kurs dinara ponovo obori, jer navodno ne možemo da izvozimo i smanjujemo konkurentnost naše privrede ukoliko je kurs dinara predvidiv.

Dokazali smo u međuvremenu da to ne može da utiče bitno na izvoz, jer znate šta, kada hoćete da oborite nacionalnu valutu, nije samo izvoz taj koji će možda imati prednosti. Tvrdim da neće, jer svi oni ulazni imputi zavise od deviznog kursa, pa samim tim opet kroz, iako je dinar pao cena vašeg proizvoda na inostranom tržištu u evrima ostaje isti, niste povećali konkurentnost. Valjda su to poslednji bili pokušaji bivšeg režima da utiče na finansijsko tržište.

Samo da napomenem da je od 2008. do 2012. godine bivši režim prodao negde oko pet i po milijardi evra deviznih rezervi radi stabilizacije kursa, a kurs je sa 78 dinara skočio na 119,80. Znači, toliko su bili nesposobni i tolike su lopuže bili da i pored toga, što su prodali pet i po milijardi evra deviznih rezervi, nisu sačuvali kurs dinara, nisu sačuvali srpsku privredu i nisu sačuvali socijalni status građana Republike Srbije i njihov životni standard, ali je zato njihov životni standard jako porastao, a o tome ćemo nekom drugom prilikom, možda kada budemo raspravljali o članovima Saveta REM-a.

Pošto se ponovo gospodin Kovačević bira za člana Saveta Narodne banke, zato što je imao doprinos ovakvim rezultatima koja je imala Narodna banka, mislim da ga u danu za glasanje treba podržati, a poslanička grupa SNS svakako to hoće.

Kada je u pitanju Fiskalni savet, moja omiljena tema, smatram da je Narodna banka predložila odličnog kandidata - gospodina Bojana Dimitrijevića, znam ga odavno, znam koliko je sposoban, znam koliko je stručan, mnogo puta se nismo slagali po određenim političkim stavovima, ali to je normalno, ne moraju ljudi u svemu baš da se slažu, neki put nismo ni bili na istim stranama, on na vlast, ja opoziciji, ali mislim da njegovo iskustvo koje ima daje nam za pravo da verujemo da bi bio dobar član Fiskalnog saveta.

Međutim, ne bio mu ja u koži. Sa sadašnjim predsednikom Fiskalnog saveta ne znam kako će izaći na kraj, zaista. Zaista ne znam, jer sve ovo što je Fiskalni savet radio u proteklih nekoliko godina demantovali su događaji. Znate, napadan sam bio zbog toga što sam rekao, ali kada neko pet puta, i to uzastopno pet puta, da pogrešnu ocenu i događaji demantuju sve što je pisalo u toj oceni, vreme je da se zamisli šta radi, koliko je stručan, da li treba da bude tu gde jeste, da li treba da podnese ostavku, da li i dalje treba da govori u ime Dragana Đilasa, mislim na predsednika Fiskalnog saveta, da li treba da plaća Milojko, Arsiću, savetničke usluge, da pišu onakve gluposti kao ocenu i da to upućuje Narodnoj skupštini. Da li je sve ono što je predsednik Fiskalnog saveta u svojoj ranijoj prošlosti uradio bilo dobro? Treba da bude bačeno i da nestane zbog svega onoga što radi danas, neka se zapita i sam predsednik Fiskalnog saveta.

Gospodinu Dimitrijeviću samo mogu da poručim da ne odstupi ni milimetar od struke, od svog naučnog znanja i baš ako bude bio preglasavan, pa neka izdvoji mišljenje da mi o tome narodni poslanici znamo i o tome raspravljamo.

Naravno, dolazimo do čuvenog REM-a. Mnogo puta, takođe spominjano, čini mi se više u javnosti. Konačno ćemo imati potpuni sastav REM-a i nadam se da će REM konačno da stanje na medijskoj sceni u Srbiji privede zakonu. Mislim da je to, kao jednog regulatornog tela, njihova primarna uloga. Ne u smislu da oni određuju uređivačku politiku medija, nego da konačno Republika Srbija ima medijsku scenu koja odgovara njenoj zakonskoj regulativi, a njena zakonska regulativa odgovara svim direktivama EU. Da ne bude više priče o nekakvoj diktaturi ili neka bude, ali, znate šta, neka to budu domaća glasila, neka to budu domaće medijske kuće, neka to budu medijske kuće koje plaćaju porez u Republici Srbiji.

Znate, ako je N1 registrovan u Luksemburgu, pa se reemituje, kako oni kažu, a program se pravi na teritoriji Republike Srbije, preko kablovskog operatera, a gde je vlasnik N1 i kablovskog operatera potpuno isti, a svako ko radi na teritoriji Republike Srbije mora da plati porez na dohodak ili dobit, kako hoćete, koji iznosi 15%, a Šolak i Đilas to rade u Luksemburgu, plaćajući 5%, samo 5%, a celu svoju delatnost obavljaju na teritoriji Republike Srbije.

Znači, mislim da će to biti na prvom mestu, valjda bi to trebalo da bude na prvom mestu posao REM-a. Neka budu registrovani u Srbiji, konačno, i neka pišu i pričaju šta god žele, šta god im je volja, koliko god im je volja. Ne smatram da bilo ko od nas političara, koliko god da nas uvrede, povrede, ne računajući članove porodica, nas lično, ne treba da ih tuže, ali znate šta – nismo ni svi političari koje oni napadaju.

Samo da vas podsetim kako su Đilas i Šolak napadali i Lazu Ristovskog. On je glumac, ima svoj politički stav, a nekada je bio isti kao i njihov. Tada ga nisu napadali, tad im je valjao, pa je čovek video razliku između njih i nas i rekao – ljudi, pogrešio sam, podržaću Aleksandra Vučića i SNS. Koga on da tuži kad ga napadaju? Ako tuži njih preko sudova u Luksemburgu, reći će – znam, ali možda ste vi u pravu, ali zakon nije prekršen na našoj teritoriji, nego na teritoriji Republike Srbije, mi nismo teritorijalno nadležni za tako nešto.

Setite se samo šta su pisali i pričali o Nenadu Jezdiću. Čovek je isto glumac, umetnik, čak nije ni izrazio svoj politički stav. Prisustvovao je na državnoj ceremoniji. Kada prisustvujete državnoj ceremoniji, to ne znači da podržavate nečiju vlast ili vladu, valjda podržavate svoju državu. Šolak i Đilas su ga zato napadali, što je podržao svoju državu, svoj narod, svoje sugrađane.

Sada se ponovo vodi hajka protiv Dragana Stojkovića Piksija, ni glumac, ni političar, bivši fudbaler. U Srbiji velemajstor. Čovek koji treba da okupi, koji ima u tom sportskom svetu jednu posebnu ulogu, treba da predstavlja nacionalno jedinstvo, nije više on ni Zvezdin, ni Partizanov, ni bilo čiji, on je sad srpski. Napadnut je zato što je jedan investitor iz Japana, iz zemlje gde je on imao značajnu karijeru i bio je tamo fudbalska zvezda, sportska zvezda, prisustvovao ceremoniji polaganja kamena temeljca. Pa, vidite vi koliko je to bolesno.

Kakvi su to bolesnici? Pa da li je njima ljubav prema novcu jača od svega? Moram da postavim, da li su normalni? Pa, kad napadnete tuđu porodicu, tuđu decu, postavljam pitanje koliko volite svoju? Setite se samo šta su radili sa porodicom predsednika Aleksandra Vučića. Pa, da li je moguće da ljudi više vole novac nego svoju porodicu? Čini mi se da je kod Dragana Đilasa i Šolaka sve moguće.

Hvala.
Nataša Mihailović Vacić. Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Socijaldemokratska partija Srbije, dakle naša poslanička grupa brani princip konstruktivnog pristupa svim sednicama za koje se spremamo vrlo temeljno i posvećeno i mi zapravo branimo princip da svako treba da radi svoj posao.

U ovom izlaganju, kao ovlašćeni, ja ću govoriti o izboru članova Saveta regulatornog tela, a kolega Mijatović će o izboru Saveta guvernera i članova Fiskalnog saveta.

Dakle, mi danas na dnevnom redu imamo izbor dva nova člana saveta REM-a. Zašto kažem da je važno da svako radi svoj posao? Zato što je Skupština Srbije svoj posao u ovom procesu obavila.

Dakle, u skladu sa zakonom ispoštovana je procedura i predlaganja kandidata za članove REM-a, kandidati ispunjavaju sve zakonske uslove i to je u ovoj fazi za nas završen posao. Ostaje da maksimalno podržimo nezavisnost i rad REM-a, onda kada Savet počne nakon izbora ova dva nova člana, počne da radi u svom punom kapacitetu, jer to je takođe jedna od naših uloga i obaveza da kao parlament podržimo nezavisnost i rad REM-a.

Ja ću iskoristiti, da kao ovlašćena kažem, odnosno podsetim da je na zahtev REM-a 2017. godine Savet Evrope naručio istraživanje o nezavisnosti i radu regulatornog tela. Šteta je što o tome nema više informacija i na samom sajtu REM-a, jer je zanimljivo da studija i analiza rada REM-a precizno utvrđuju i dobre i slabe tačke u njihovom radu i donosi nekoliko preporuka o unapređivanju rada i jačanju kapaciteta REM-a.

Navodi se, dakle, u tom istraživanju da je zakonsko rešenje u vezi sa nominacijama i imenovanjem članova Saveta REM-a u skladu sa najboljom praksom. Praksa je doduše pokazala da se nisu uvek poštovali rokovi, ali mi smo to ovog puta uradili onako kako zakon i nalaže, sve u potpunosti usaglašeno sa pripisanim rokovima.

U toj analizi, koju je, da ponovi još jednom, naručio Savet Evrope, a koju je izradio tim nezavisnih medijskih eksperata iz inostranstva, kaže se pored ostalog da u poređenju sa drugim zemljama Srbija ima veoma moderan Zakon o medijima.

Postoje, istina i u toj studiji se i navode i određeni rizici koji utiču na rad REM-a. Neki od njih odnosili su se na optimalnu podršku parlamenta, naročito u pogledu poštovanja rokova u odobravanju Statuta i fiskalnog plana, što smo mi ove godine takođe uradili u skladu sa propisanim rokovima, dakle, na vreme i time zapravo pokazali odlučnost i spremnost da jačamo kapacitet i nezavisnost REM-a.

Sve ono što je bilo do nas, kao parlamenta, mi smo sproveli na vreme i izborom ova dva člana REM će, kao što rekoh, raditi u punom kapacitetu.

Regulatorno telo za elektronske medije ima veliki broj nadležnosti. Ipak, stvorena je atmosfera u javnosti u kojoj se od REM-a očekuje i ono za šta on nema ovlašćenja. Na REM-u je da objasni i otkloni sve nejasnoće i nedoumice u javnosti. Čini se da je od osnivanja REM-a komunikacija sa javnošću slaba tačka. Mi smo to ovde više puta i ponovili, iako su svi najvažniji akti, izveštaji o radu i zapisnici sa sednica Saveta javni i dostupni na internet stranici REM izostaje suštinska posvećenost interakciji ovog tela sa svima koji su zainteresovani da se bliže i više informišu o radu tog tela.

Dakle, REM bi morao da proširi kanale komunikacije i da uredi postojeće kako bi prosečnom građaninu bile jasne njegove aktivnosti i kako bi prosečni korisnik interneta lako mogao da potraži informacije o radu REM. Drugim rečima, nešto je materija izmene zakona, kao što su ovlašćenja o kažnjavanju onih koji krše zakone o medijima, a nešto je i u sferi dobre volje regulatornog tela.

Ono čemu je takođe posvećena posebna pažnja u analizi jeste zapažanje da REM nema ovlašćenja da nametne finansijske sankcije koje su sasvim sigurno delotvornije od ukora i upozorenja. S druge strane, REM se ohrabruje da postojeće mehanizme koristi u većoj meri. Tu je ono što bi za nas mogao da bude izazov i posao u nekom narednom periodu, da eventualno kroz izmene i dopune zakona izmenimo te odredbe i omogućimo REM da novčano kažnjava one pružaoce medijskih usluga koji krše zakone ili da se podzakonskim aktima uredi način na koji REM može da koristi ovlašćenja koja ima i izdaje postepene sankcije koje bi sigurno preventivno delovale i pojačale efekat odvraćanja od kršenja zakona.

REM, i tu završavam, nije sam sebi cilj, već treba da se pozicionira kao nezavisni čuvar medijskog pluralizma na tržištu elektronskih medija i tu se slažem sa kolegom Arsićem da o REM možemo govoriti i na nekoj narednoj sednici kada to bude tema. Ovoga puta ipak samo govorimo o kandidatima za članove REM koji, što se nas tiče kao Narodne skupštine, ispunjavaju sve zakonske uslove da obavljaju tu funkciju. Hvala.