Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 130 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 110 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da samim tim postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Dragan M. Marković i Đuro Perić.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tač. 15, 16. i 17. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova, Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Siniša Mali, ministar finansija, Tatjana Matić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Saša Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Filip Šanović, pomoćnik ministra finansija, dr Saša Stojanović, v.d. pomoćnika ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Milan Dobrijević, v.d. pomoćnika ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, Ana Tripović, direktor Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija, Zoran Lazić, v.d. sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova, Milena Kovačević, zamenik Odeljenja za bankarstvo u Ministarstvu finansija i Ognjen Popović, savetnik ministra finansija.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tač. 15, 16. i 17, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se to vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika koji su članovi poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana; Predlogu zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid - 19 izazvane virusom SARS CoV-2 i Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Povezane škole u Srbiji“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke.
Predstavnici predlagača pretpostavljam da će uzeti reč.
Reč ima Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani gospodine Mali, dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, želim da vam se zahvalim na pažnji i strpljenju sa kojim pristupate baš svakom zakonskom predlogu i na diskusiji za koju ćemo, sam siguran, da ćemo je voditi.
Želim da izrazim veliko zadovoljstvo što ćemo danas diskutovati o potvrđivanju međunarodnog sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju naših državljana.
Inicijativa koju je pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić je inicijativa koja menja život stanovnika Balkana na bolje.
U našoj istoriji bilo je političara koji su imali hrabrost da kažu – Balkan Balkancima. Zbog te rečenice, mnogi su platili i životom i političkom budućnošću. Predsednik Vučić je imao hrabrosti da ovu rečenicu ponovi i da kaže – Balkan Balkancima.
Ovo o čemu ćemo danas raspravljati jeste naša potreba da naš region bude oslobođen bilo kakvih prepreka kada je u pitanju komunikacija ljudi, nesmetan protok roba, nesmetan protok investicija.
Balkan nije prevelik prostor. Nije to prostor na kome su potrebne tolike prepreke. Balkan nije tako veliki prostor da se mi Balkanci koji živimo na njemu ne bismo razumeli i ne bi shvatili potrebu da što bliže sarađujemo, što češće međusobno komuniciramo.
Oni koji ne veruju u Srbiju napadaju Predlog ovog zakona. Oni koji misle da je integrativna moć Srbije manja i slabija od Albanije ili drugih zemalja na Balkanu, oni napadaju ovaj sporazum. Ovo je način Srbije da kaže da je snažna, da je ekonomski razvijena i da ima više da ponudi drugima nego što može ili treba da prima od drugih. Samo onaj ko ne veruje u Srbiju ne veruje u mogućnost protoka ljudi i protoka roba.
Šta nama može da smeta u ovom sporazumu? Da se ljudi slobodno kreću? Da dolaze investicije? Da naši poslovni ljudi lakše i jednostavnije putuju, posluju, zarađuju, zapošljavaju? Šta može da nam smeta? Samo onaj ko ne veruje u snagu Srbije, u snagu srpskog naroda može da se plaši našeg otvaranja i bržeg protoka ljudi i kapitala.
Predsednik Aleksandar Vučić je imao hrabrosti da kaže – Balkan Balkancima, a ja molim vas da tu rečenicu podržite, da je oživite i da politiku snažne Srbije, politiku Srbije koja imponuje svojim susedima, politiku Srbije sa kojom vredi biti u najboljim mogućim odnosima, podržite i na današnjoj sednici i prenesete svim građanima Srbije da je ovo dobra vest.
Ja želim da vas informišem da se danas na sednici Saveta ministara Republike Albanije donose odgovarajući akti po kome će ova procedura biti moguća i od strane nadležnih organa Republike Albanije i to bi trebalo, po njihovim zakonima, da stupi na snagu, da bude u funkciji, 15 dana od dana kada odluka bude doneta.
Na nama je da uradimo ono što je dobro za građane Srbije, na nama je da uradimo ono što je dobro za Srbe, gde god oni živeli. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvažena gospodo i gospođe narodni poslanici, poštovani ministre, još dva zakonska predloga su danas na dnevnom redu.
Prvi predlog se odnosi na garantnu šemu, odnosno na Zakon o potvrđivanju garantne šeme. Garantna šema prema poslovnim bankama je inače deo velikog paketa ekonomske pomoći našoj privredi sa kojim je Vlada Republike Srbije izašla još u martu, aprilu mesecu ove godine. Mi smo zajedno sa poslovnim bankama definisali ukupan paket pomoći kada je garantna šema u pitanju, od dve milijarde evra.
Želim da vas obavestim da je do kraja novembra negde oko 20 hiljada kredita već odobreno, isplaćeno. Ukupna suma novca koja je isplaćena je milijardu i 480 miliona evra. Zakon koji je ovde pred vama odnosi se na produženje roka važenja garantne šeme za još šest meseci.
Naime, definisali smo dve milijarde evra da se da u povoljnim, jeftinim kreditima, kreditima koje garantuje Vlada Republike Srbije i koje garantuje država Srbija, da se da mikro malim i srednjim preduzećima, s obzirom na to da do kraja ove godine nije sav novac potrošen, želimo da produžimo rok važenja ove garantne šeme na još šest meseci. To je suština ovog zakona koji je danas pred vama.
Inače, da iskoristim priliku, osim garantne šeme, naši privrednici su mogli da računaju, mogu i dalje da računaju, na jeftine kredite po kamatnoj stopi od 1% preko Fonda za razvoj Republike Srbije.
Kao što znate, ukupan paket pomoći je negde u iznosu od preko 700 milijardi dinara. Dakle, ogromna, ogromna pomoć, preko šest milijardi evra, koje je država Srbija preuzela na sebe i koja je kroz razne vrste pomoći, da vas podsetim, od isplate minimalne zarade, od odlaganja plaćanja poreza i doprinosa, od isplate 100 evra svim našim punoletnim građanima koji su to želeli, od jednokratne pomoći penzionerima u aprilu mesecu od četiri hiljade dinara, povećanje zarada medicinskim radnicima u iznosu od 10% još u aprilu mesecu, pa onda jednokratna pomoć od 10.000 dinara koja je isplaćena pre mesec dana, u ponedeljak ove nedelje smo isplatili i ugostitelje i turističke radnike i još jednu minimalnu zaradu i, evo, sutra će i svi naši najstariji sugrađani još jedanput dobiti jednokratnu pomoć i to u iznosu od pet hiljada dinara, upravo kako je predsednik Vučić i obećao.
Dakle, garantna šema, veoma važan detalj, veoma važan deo ukupnog paketa mera. Veliki broj zemalja je isto to uradio. To su upravo ti jeftini krediti za likvidnost, za obrtna sredstva, upravo usmereni na mikro mala i srednja preduzeća, dakle, na privatni sektor. Po informacijama koje imamo, po povratnoj informaciji koju imamo, to je veoma, veoma važna karika koja je upravo omogućila da se naša privreda spase, da se naša privreda na pravi način bori sa negativnim posledicama korona virusa. Upravo zbog toga, jedan od razloga je naravno i to što ove godine nećemo imati veliki pad privredne aktivnosti, odnosno bićemo najbolji u Evropi kada je pad BDP-a u pitanju.
Drugi zakon koji je pred vama je jedan veoma važan zakon, zakon koji se odnosi na naše mlade, na našu decu, zakon koji je vezan za povezane škole, odnosno za potvrđivanje finansijskog ugovora koji je potpisan između Vlade Republike Srbije i Evropske investicione banke. Iznos tog ugovora je 65 miliona evra. Povezane škole podrazumevaju razvoj bežične lokalne mreže, računarske mreže u svakoj školi na teritoriji Republike Srbije, gde je to tehnički opravdano i moguće.
Do sada u prvoj i drugoj fazi ovog projekta 900 škola je već umreženo sa ovim novcem, sa ovim kreditom, sa ovim ugovorom koji potpisujemo, odnosno, ukoliko ga vi verifikujete ovde u Skupštini obezbedićemo takvu mrežu u još 930 škola. Mogu sa ponosom da kažem da ćemo svaku školu do kraja ovog sporazuma, do kraja primene ovog projekta, obezbediti sa lokalnom računarskom mrežom. To je za sve nas veoma, veoma važno, možda i najvažniji zakon, bar ove nedelje o kojem razgovaramo, zato što su naša deca u pitanju. U pitanju su naši mladi, u pitanju je digitalna edukacija, u pitanju je dostupnost računarske opreme, interneta i svega onoga što je neophodno za kvalitetno obrazovanje, da našu decu, da naše mlade spremimo za sve izazove koji ih očekuju u budućnosti. Zato sam ponosan što smo i ovaj sporazum potpisali i što se on danas ovde nalazi pred vama.
Ostajem na raspolaganju, naravno, sa mojim kolegom Vulinom, za svako pitanje koje imate oko ova tri zakona ili oko bilo čega drugog tokom današnjeg zasedanja. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Reč ima Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Dačiću, poštovani ministri, gospodine Mali i gospodine Vulin sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine na jučerašnjoj sednici je odlučio jednoglasno da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana.

Na video konferenciji na temu „Mali Šengen“, održanoj dana 30. oktobra 2020. godine, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je sa albanskim premijerom dogovorio da se do 10. novembra 2020. godine omogući prelazak državne granice samo sa biometrijskom ličnom kartom. Da bi navedeno bilo moguće, neophodno je bilo izvršiti izmenu postojećeg sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije.

Sporazum o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana zaključen je potpisivanjem Sporazuma u Beogradu 9. novembra ove godine.

Omogućavanje prelaska državne granice državljana Republike Srbije i državljana Republike Albanije sa važećom biometrijskom ličnom kartom jedan je od predloga u okviru inicijative predsednika Republike Aleksandra Vučića „Mali Šengen“ koji su Republika Srbija, Republike Albanija i Republika Severna Makedonija pokrenule u cilju nesmetanog kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala na teritoriji država članica u oktobru 2019. godine.

Omogućavanje prelaska državne granice sa važećom biometrijskom ličnom kartom značajno će doprineti da se unapredi i olakša kretanje građana i promet roba između dve države, kako ste i rekli, ministre, malopre u obraćanju.

Ratifikovanjem i efikasnom primenom ovog sporazuma posle njegovog stupanja na snagu Republika Srbija će pokazati ne samo spremnost za sprovođenje aktivnosti dogovorenih na sastancima u Novom Sadu, Tirani i Ohridu tokom 2019. godine, već i za intenziviranje ekonomskih i dobrosusedskih odnosa u regionu Zapadnog Balkana.

Iz svih ovih razloga, želim da pozovem sve narodne poslanike da u danu za glasanje podrže navedeni sporazum. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević, predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Hvala vam, predsedniče Narodne skupštine, gospodine Dačiću.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je raspravljao i o ovim predlozima shodno nadležnostima Odbora, a to je da se utvrdi da li su predlozi u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije. Zatim smo ih uputili Narodnoj skupštini da bi se o njima raspravljalo u plenumu.

Između ostalog, ja ću se osvrnuti samo na jedan sporazum. Danas ćemo govoriti o Sporazumu između Srbije i Albanije o uzajamnom putovanju državljana. Želela bih da vas podsetim na konferenciju o kojoj je i kolega Aleksandar Marković govorio, koja je održana 9. novembra, na kojoj je vrlo važno što su učestvovali predsednik Republike Aleksandar Vučić, predsednica Vlade Ana Brnabić i ministar Lončar. Razgovarali su i potpisali Sporazum o saradnji u borbi protiv korona virusa i o slobodnom kretanju građana sa ličnim kartama.

Dakle, ovo nije samo politička inicijativa, već je i korak koji se tiče zdravlja i ekonomije naše zemlje. Radi se o saradnji između Srbije, Albanije i Severne Makedonije, a u korist građana svih zemalja. To se pre svega odnosi na borbu protiv korona virusa, na saradnju medicinskih stručnih timova, ali sa druge strane i mogućnosti da se građani svih zemalja mogu lečiti u svakoj od država, ukoliko je to neophodno.

Ovaj sporazum znači i manje formalnosti za naše državljane koji žele da putuju, ali će, naravno, imati i pozitivne efekte u smislu npr. bržeg dobijanja radnih dozvola, boljih ekonomskih odnosa, odnosno zajedničkog privrednog razvoja, stvaranja jedinstvenog tržišta na prostoru na kome živi i radi oko 11 miliona ljudi.

Pozvala bih narodne poslanike da u danu za glasanje podržimo ovaj predlog, kao i ostale predloge o kojima ćemo danas raspravljati u plenumu, pre svega zbog dobrih odnosa koje Srbija treba da gradi sa zemljama u regionu, ali i zbog benefita koje će primena zakona imati za građane Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Ako više nema predsednika, predstavnika odbora, prelazimo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima Dragan Marković. Izvolite.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim da pohvalim ovaj sporazum vezan za putovanje sa ličnim kartama.

Ja sam pre jedno sedam, u stvari i više, 12 ili 13 godina, reagovao na tadašnjeg jednog predsednika kada je rekao da moli vlasnike preduzeća i kompanije da ne sarađuju sa zemljama čije su zemlje bombardovale Srbiju. Tada sam rekao da se patriotizam ne sipa u traktor.

Koje koristi Srbija ima, odnosno, imaće od ovog sporazuma? Povećaće se izvoz, saradnja na ekonomskom nivou i moram da napravim jednu paralelu kada je u pitanju turizam. Nikada neću da idem u Albaniju na more, ali Albanija ove godine je bila bezbednija od naše bratske Crne Gore. Nisam čuo da nijedan turista iz Srbije pretučen u Albaniji, a Srbi koji su odlazili u Crnu Goru nekoliko njih je dobilo batine u Crnoj Gori, pa i jedan privrednik, mogu slobodno reći jedan od većih privrednika u Srbiji.

Siguran sam da će ovaj sporazum pomoći privrednicima, da ćemo da povećamo izvoz i u tom sporazumu je i Makedonija. Mi sada ne možemo da kažemo - ne treba da sarađujemo sa Albanijom, jer ona podržava kosovske Albance, ona nikada neće da promeni svoj kurs. Edi Rama će uvek podržati Albance na KiM. Nama je to veoma poznato, ali ovaj „mini Šengen“ će povući još neku državu kada se bude javio efekat u ekonomskom smislu u narednom vremenskom periodu.

Kada su u pitanju ovi drugi zakoni, želim i da pohvalim povezivanje škola, jer veliki broj škola nema internet, a pogotovo na selu. Svako dete ima mobilni telefon, to mi svi vrlo dobro znamo da je mobilni telefon postao sastavni deo opreme naše dece i da deca koja odlaze u seoske škole, imaju internet i da preko interneta, kompjutera mogu da dobiju neku informaciju koju do sada nisu mogli da imaju za vreme boravka u školi i to nikada nije skupo, ulagati u decu, u škole, u razvoj, ono što se zove budućnost, a budućnost su naša deca, tako da želim da pohvalim taj zakon.

Isto tako, imam jedno pitanje za ministra finansija, da ako su privredni subjekt ili subjekti sva pravna društva koja imaju određeni broj zaposlenih smatram da toj grupi pripadaju i vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, da su oni uskraćeni, da nemaju stimulaciju za vreme kovida, koji je zakačio i Srbiju, i ako postoji da se iznađe mogućnost da se pomogne i tim poljoprivrednim proizvođačima, imajući u vidu da ti poljoprivredni proizvođači koji su vlasnici i imaju gazdinstvo, da su to porodična preduzeća, da su, najpre, porodice zaposlena u tim preduzećima i na neki način da to bude jedna velika stimulacija za poljoprivredne proizvođače da brinemo o njima.

Znamo da je veoma teško, da je država mnogo para uložila u opremu kada su u pitanju i klinički centri, bolnice i da nije država uložila i da nije vršila adaptaciju ili da nije izgradila nekoliko novih kliničkih centara, da bi mi, siguran sam imali određeni problem.

To što nas napadaju neke države, one nas napadaju iz razloga što Srbija ima najveći ekonomski razvoj, mogu slobodno reći i u Evropi, možda jedna država ima samo veći ekonomski razvoj.

Ko nas najviše napada? Hrvatska. Hrvatska je skoro na poslednjem mestu i ako je ušla u EU po ekonomskom razvoju i ako im je Bog dao sve, i more, i geografski položaj itd, i Hrvatska nikada ne može da oprosti Srbiji to što se zove ekonomski razvoj i da će građani Srbije veoma brzo dostignuti i ono što se zove plata na mesečnom nivou Hrvatske i oni koji su navikli da žive od Srba, da Srbi odlaze tamo na more i kada je u pitanju turizam itd.

Moj predlog je da građani idu na more tamo gde vas vole, kao što je na primer Grčka, koja voli srpski narod. Grčka nije priznala nezavisno Kosovo, i daju nam podršku na evropskom putu. Sa Albanijom da sarađujemo, jer pare nisu obojene, to u ekonomskom, privrednom smislu se tako kaže, to ministar vrlo dobro zna da danas je veoma teško naći tržište, pogotovo van naše države, a pokazatelj da Srbija dobro radi je i dolazak najvećih svetskih kompanija. Juče je japanska kompanija koja je svetski poznata došla u Srbiju i zaposliće veliki broj radnika, ne samo japanska kompanija, već veliki broj svetskih poznatih kompanija.

U Jagodini se čeka pad obolelih, uopšte u Evropi i da otvorimo jednu fabriku koja je završena, Nemačka kompanija koja se zove „Fišer“. Proizvodi šrafovsku robu i delove za BMV Vozila. Juče smo potpisali ugovor sa jednom kineskom fabrikom koja će zaposliti 150 radnika i počeće da se gradi ta fabrika. Da nije ekonomska klima u Srbiji ovakva kakva jeste, da se o Srbiji pozitivno ne priča u celom svetu, ne samo kada su u pitanju privrednici, već i političari, ne bi toliko zainteresovanih investitora bilo i da dolaze u Srbiju.

Poslednjih godina ogroman broj stranih investitora je došlo u Srbiji i pomogli su Srbiji da se smanjuje broj korisnika od broja obveznika, veći broj obveznika ima od korisnika. Pre par godina je tu bila veoma mala razlika, da je ostalo tako danas ne bi imale odakle da se isplaćuju plate i penzije.

To je dobro i za lokalne samouprave. Lokalne samouprave od poreza na plate imaju 77 i nešto posto. Ta pozicija se povećava iz godine u godinu u gradovima Srbije i javila se decentralizacija. Pre sve što se gradilo gradilo se u dva, tri četiri grada, ili pet, šest opština. Danas se gradi u Srbiji, čak i u onim nerazvijenim opštinama koje nemaju dobar geografski položaj, nisu pored autoputa, jer investitori, najpre, žele da lokacija koju vi njima ponudite bude pored autoputa, da postoji železnica, da bude blizu aerodrom i tako dalje.

Možemo slobodno da kažemo, imajući u vidu da je možda ovo među poslednjih tema u ovoj godini, da Srbija ima dobru mogućnost, da se građani Srbije ne plaše od neke ekonomske krize. Ekonomska kriza će zakačiti ceo svet, zakačiće i Srbiju, ali Srbija ima rezervu, Srbija ima kontinuitet.

Ove fabrike danas, i ne samo one koje su van Srbije došle u Srbiju, i naše domaće fabrike rade za vreme korone, što nije slučaj u drugim državama i drugim gradovima. Mi smo to maksimalno iskoristili, ostalo je samo, ne da se plašimo, nego da vidimo kako da sagledamo ovo zlo koje se zove korona, da sačuvamo porodice i da smanjimo doziranje da nam to ne bude non-stop tema.

Ja sam više za ove priče, jer ova priča i priča o uspehu su potisnute, ministri, iz razloga što mi slušamo samo korona, i ko je umro i tako dalje. Dobro je što će vakcine da stignu u Srbiju pre kraja ove godine. Prvo smo imali informaciju da neće, ali vrh ove države i predsednik države, Aleksandar Vučić učinio je to, evo već jedna količina vakcina će doći u Srbiju i da se sledeće godine vakcinišu svi oni koji žele da se vakcinišu, a da imaju prioritet oni koji imaju kontakt sa ljudima.

Moj predlog je da se mi poslednji vakcinišemo, mi koji smo birani na izborima. Dakle, da se vakcinišu prvo oni obični ljudi, obični građani, gospoda poljoprivredni proizvođači, a mi poslednji da se vakcinišemo.

Ja sam siguran da je već 15% - 20% od broja poslanika imalo koronu i, hvala Bogu, svi smo na neki način izbacili virus iz organizma, ali tako želim da se desi i sa ostalima koji su bolesni od korone.

Da nije bilo nabavke respiratora i da nemamo kiseonik, pet puta bi veća smrtnost bila nego što je danas.

Moram i ovo da kažem, taj psihički trenutak koji je prisutan 24 sata svakog dana za svaku porodicu zato što umre neko koga poznajemo, zato što nam je neki prijatelj otišao i čujemo da je na respiratoru i tako dalje, i to nije baš tako lako da se borimo sa nečim i da nam tu negde podsvesno stoji u glavi sve vreme i svi se mi plašimo. Naravno, onaj ko se ne plaši, sa tim čovekom nešto nije u redu. Svako od nas ima određenu dozu straha, ali ne moram taj strah i na taj strah da mi se doliva još veći strah svakog dana kada ustanemo itd.

Sada, ono što je najvažnije, dolaze i praznici Sveti Nikola. Pola Srbije slavi Svetog Nikolu, pola ide na slavu. Tu treba da se s poslušaju preporuke struke. Ide i Nova godina. Jesmo mi generacija koja je navikla, i deca naša, da je to dan kada ima veći broj ljudi na jednom mestu, ali da izdržimo ove godine i da sledeće godine što pre ispratimo ovo zlo iz Srbije i da više ne pričamo o toj temi.

Ono što je važno, nekada kada smo bili u vojsci ja sam služio Titovu gardu u Puli i nije mogao svako da ide u Titovu gardu. Morao si da izvadiš sve šta ti je pradeda radio, deda, otac, ti i postojala je jedna skraćenica NNNI – ništa nas ne sme iznenaditi. Upravo se Srbija tako ponašala da nas korona nije iznenadila i zajedno da se svi borimo, da ne sedimo skrštenih ruku mi iz unutrašnjosti i da to radi samo Beograd i oni koji imaju ministarske funkcije, već i Skupština.

Neko proziva Skupštinu, kaže - mali broj zakona smo usvojili. Ko proziva? Oni koji nisu izašli na izbore ili da su izašli na izbore, isto ne bi imali tu priliku da učestvuju u usvajanju zakona, jer ne bi imali cenzus od 3% i tu su na neki način promenjeni uslovi, baš zarad onih koji su kritikovali sve vreme kako nisu uslovi dobri itd.

U parlamentu može da priča svako, može da kaže šta god želi, čak i da laže. Postoji imunitet za javno izgovorenu reč. Građani će da procene… Mislim na bivšu onu opoziciju koja je sedela ovde itd. Sada kažu - pregovori, treba da se pregovara i razgovara sa Ivicom Dačićem, sa predsednikom Skupštine.

Šta to oni nemaju što bi trebao Dačić da im da i ovaj parlament, to je naše pitanje koje treba da bude postavljeno njima. Nemaju pare. Pa, odakle su nama pare? Pa, imamo iz budžeta na osnovu broja poslanika koji smo osvojili svako od nas. Srpska napredna stranka ima najviše, SPS, ostale partije itd. Mi te pare koristimo u izbornoj kampanji. Ali, imaju i oni. Oni imaju donatore, ne znam, sa Katra i iz nekih drugih država. Kad vam stranac da pare za kampanju, vi nešto dugujete da uradite za tog stranca. Niko vam ne daje za lepe oči. Mogu da vam daju kafu i ručak ako vas prime ili odete negde, ali ogromne cifre su iz inostranstva za vreme ne ove poslednje, nego prethodne kampanje, pretposlednje, došle u Srbiju i zato mi treba da budemo jedinstveni.

Građani Srbije, da vam kažem, ja živim van Beograda 130 kilometara. Imam komunikaciju sa ljudima. Ni jednog nisam čuo da kažem – e, vi loše radite ili ovaj ministar loše radi. Svi kažu – svaka vam čast kako se borite i parlament i ministri u trenutku kada je teško.

U nekim drugim državama kad hoće da uzmu test da li su pozitivni ili negativni, da putuju negde, to se plaća još pre sedam, osam meseci i to ogromne pare. Zašto, na primer, naši ljudi koji rade u dijaspori su proveli ovde dva, tri i po pet meseci? Pa, zato što je Srbija država gde cene nisu visoke, zato što je sve besplatno kada je u pitanju zdravstvo i zato što je Srbija veoma sigurna država i vodi računa o svakom čoveku.

To je nešto čime mi moramo da se hvalimo, nešto ćemo stalno da govorimo i kada su u pitanju ti dueli, ili ne znam kako oni nazivaju te pregovore, ne znam o čemu bi pregovarali? Šta je to što je tabu temu, što mi ne znamo ili što oni su ugroženi, a mi im ne damo?

Građani daju to pravo, a ne mi poslanici u parlamentu, ne Dačić, ne ministar Vulin, ne ministar Mali. Građani te šalju ovde. A na osnovu čega te šalju? Na osnovu programa, na osnovu izveštaja o radu, na osnovu nečega što se zove kako si ti radio dok si bio na vlasti i kada smo ti mi dali poverenje.

Prošlo je ono vreme, znate, vi vladate, pa onda građani nezadovoljni, pa se vratite ponovo. Više nikada građani neće dopustiti da se vraćaju neki koji su imali priliku da nešto urade za Srbiju.

Pazite, oni nam otimaju Kosovo, proglasili su nezavisno Kosovo, a mi idemo u crkvu da se molimo Bogu, da Bog zamoli Ban Ki-Muna da Bab Ki-Mun poništi odluku o nezavisnosti Kosova i Metohije? Ja volim crkvu i poštujem. Idem kada je krštenje, venčanje, kada je slava i tako dalje, ali da idem da se molim Bogu protiv onih koji su stisli dugme da se bombarduje Srbija, za mene to nije bilo neko sredstvo koje će da poništi tu odluku o nezavisnosti Kosova i Metohije.

Odluka o nezavisnosti poništava se na način kako je to radio Dačić i Vučić. Odeš u državu koja je nekada priznala nezavisno Kosovo, nikada nisu dolazili u Srbiju i 18 država povuku priznanje o nezavisnosti Kosova i Metohije. To je za mene rezultat i za svakog čoveka, a ne rezultat da idemo na moleban.

Daleko bilo, kada je neko bolestan, ide u crkvu da se moli Bogu da mu pomogne i to je normalno danas i ne samo danas, nego je uvek tako bilo.

Dame i gospodo, poštovani ministri, jedinstvena Srbija će glasati za predlog ovih zakona. Podržaćemo vas. Dobro radite.

Želim da čestitam svima koji slave Svetog Nikolu, da porodično proslave i svaka porodica da sebi poželi ako ima mlađe u porodici, ako su to pet članova, da sledeće godine bude najmanje šest članova prisutno na toj njihovoj slavi. Hvala.