Zahvaljujem narodnoj poslanici Samiri Ćosović.
Sledeći po listi je narodni poslanik Nandor Kiš.
(Obraća se narodnom poslaniku na mađarskom jeziku.)

(Obraća se predsedavajućoj na mađarskom jeziku.)

Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u svom današnjem obraćanju ću govoriti o Predlogu za potvrđivanje Finansijskog ugovora „Povezane škole u Srbiji“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Na samom početku bih naglasio da će poslanička grupa SVM u Danu za glasanje svakako podržati ovaj predlog.

Ovaj ugovor je potpisan već u novembru mesecu, a iznos kredita je 65 miliona evra. Cilj projekta za koji se koristi kredit je da se preko Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i obrazovanja nastavi Nacionalni program za ulaganje u digitalno obrazovanje u Srbiji.

Projekat se sastoji od obezbeđivanja kontinuirane obuke nastavnika za digitalne veštine, obezbeđivanja nove digitalne opreme, nadogradnja akademske digitalne mreže i centralnih lokacija i uvođenja bežične lokalne mreže, tzv. WLAN.

Pre nego što se udubim u neke detalje koje bih voleo da naglasim da je projekat započet prošle godine. Cilj ovog kredita je ubrzavanje realizacije projekta koji bi trebao da bude završen do 2023. godine.

Ove investicije su od velikog značaja. Među njima je povećanje veština nastavnika i opremanje škola. Smatram da je veoma važno pričati o izvođenju projekta, o važnim koracima koji su već napravljeni, ali i o onima koji slede u bliskoj budućnosti. Ove informacije su značajne za građane Srbije, a naročito za pripadnike nacionalnih manjina.

U predlogu samo mogli da nađemo detaljni opis celog projekta, a to su obuka trenera, dokvalifikacija nastavnika, direktora i stručnih saradnika, uključujući i obezbeđivanje programa mentorstva, treninga i učenja od kolega radi efektivne podrške implementaciji na nivou škola. To znači obuka 250 trenera i oko 50.000 nastavnika.

Drugi je obezbeđivanje opreme za izvođenje nastave iz digitalnih sadržaja. To podrazumeva laptop za svakog nastavnika, kao i laptop i postolje za običnu učionicu sa više od pet đaka. To je otprilike 48.000 laptopova. Uvođenjem bežične lokalne računarske mreže u školama koje imaju dovoljnu internet konekciju da bi mogle da koriste WLAN, nadogradnja kičme akademske mreže Republike Srbije i obezbeđivanje opreme i softvera za centralne lokacije radi lakšeg povezivanja kontrole i praćenja WLAN sistema u školama, obezbeđivanje računarske opreme za učionice radi zamene zastarelih računara prosečne starosti od oko 10 godina, to iznosi 50.000 računara, obezbeđivanje kadrova za jedinicu za sprovođenje projekta u cilju obezbeđivanja kvalitetnog sprovođenja komponenti projekta i obezbeđivanje usklađenosti sa standardima Evropske investicione banke i relevantnim direktivama i uredbama EU, što uključuje zahteve koji se odnose na nabavke društvene i ekonomske zahteve.

Pošto se projekat izvodi u svakoj osnovnoj školi i gimnaziji na teritoriji Republike Srbije, ove investicije će koristiti i pripadnici nacionalnih manjina, a nama u poslaničkoj grupi SVM je posebno drago što proces osavremenjuje tehničku opremljenost škola. Obuka nastavnika može da se nastavi bez prekida.

Obezbeđivanje interneta u svim učionicama je do sada urađeno u oko 900 škola, što je veoma dobra vest i nadamo se da će se i u preostalim školama u narednom periodu završiti ovaj proces.

Mi u SVM mislimo da je svakako potrebno potvrditi ovaj Finansijski ugovor i zbog toga ćemo u Danu za glasanje podržati Predlog. Zahvaljujem.

(Obraća se narodnom poslaniku na mađarskom jeziku.)

Zahvaljujem.

Naredni na listi je narodni poslanik Uglješa Marković. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo tri zakonska predloga.

Na samom početku želim da istaknem da jedna od tekovina socijalizma jeste i državno besplatno školovanje i obrazovanje. Socijalistička partije Srbije će uvek podržati, kao što je uvek podržavala, ulaganje u modernizaciju našeg obrazovanja.

U tom smislu bih se osvrnuo na Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Povezane škole u Srbiji“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Naime, radi se o veoma značajnom i korisnom projektu na kojem su zajedničkim aktivnostima radili Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, kao i Akademska mreža Republike Srbije.

Cilj projekta jeste unapređenje obrazovanja i uspostavljanje i stvaranje kvalitetnijih uslova za nastavu i učenje. Sam projekat se odvija u više faza i prve dve faze se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. U prvoj fazi je obezbeđena izgradnja bazične lokalne računarske mreže u 400 matičnih školskih objekata, u fazi dva u 500 školi. Da bi ovaj projekat bio uspešno realizovan do samog kraja potrebna je i pomoć međunarodnih finansijskih institucija i predviđeno je da su u narednom periodu bežična lokalna računarska mreža izgradi u još oko 930 školskih objekata, čime bismo u celoj zemlji dobili mogućnost da svi školski objekti budu tehnički osposobljeni u potpunosti, naravno tamo gde je to bilo opravdano i moguće.

Ukupna vrednost ovog projekta jeste 111 miliona 290 hiljada evra i u okviru samog projekta 50 hiljada nastavnika će proći obuku i biće obezbeđeno 48 hiljada laptopova i 50 hiljada računara, čime ćemo stvoriti mogućnost da svi đaci u Srbiji imaju pristup internetu kada se nalaze u školama, kao i alate, odnosno računare i laptopove da mogu i da zahvaljujući tom internetu dođu brže i kvalitetnije do onih informacija koje su im potrebne za njihovo obrazovanje.

Krenuli smo u reformu obrazovnog sistema kako bismo buduće generacije pripremili za digitalne veštine koje donosi 21. vek.

Takođe, veoma je važno da ekonomski sistem naše zemlje bude spreman za izazove koje donosi digitalna era i da buduće generacije budu pripremljene za ono što ih čeka u budućnosti. Od velike je, naravno, važnosti i značaja i sama podrška Vlade Republike Srbije, u tom smislu. Radi se i na modernizaciji administracije u školama i to ostavlja mogućnost našim nastavnicima da više vremena mogu da posvete svojim đacima.

Mnoge profesije nisu postojale do prethodnih 10 godina i prognoza je da će u narednih 30 godina taj broj samo rasti. Svet se menja, način proizvodnje se modernizuje, savremene tehnologije su već postale sastavni deo života svih nas, sve je više i robotike, kada pričamo o proizvodnji i o privredi. To je ono što jeste budućnost, ali i naša obaveza da postavimo temelje za buduće generacije kako bismo spremno dočekali inovativnosti koje su neminovne, jer društva koja nisu spremna da se unapređuju i da se usavršavaju osuđena su da žive u vremenu koje više ne postoji.

Kada govorimo o Predlogu zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije izazvane korona virusom, SPS je dala i daće svoj nesebičan doprinos i podršku za brojne mere državne ekonomske politike kojima se umanjuju negativni efekti koje pandemija ostavlja po našu ekonomiju. Tako i danas u potpunosti podržavamo predložene mere. Sa najviše izazova se suočavaju naši preduzetnici i mikro, mala i srednja preduzeća i njima je pomoć i najpotrebnija i zadatak države je u tom smislu i da osigura njihovo poslovanje.

Imajući u vidu i dalje da postoje brojni problemi u privrednom sektoru i nakon završetka vanrednog stanja neophodno je da nastavimo sa tim merama koje će imati za cilj povećanje likvidnosti privrednih subjekata. Upravo ovaj treći paket mera je usmeren na očuvanje likvidnosti privrednih subjekata u uslovima ekonomske krize i njegova ukupna vrednost je 2,2 milijarde evra.

Ovim Predlogom zakona Republika Srbija preuzima obavezu da bude garant i izmiri potraživanja banaka nastala po osnovu odobrenih kredita od strane banaka za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava za kreditiranje privrede sa prioritetnim ciljem ublažavanja negativnih ekonomskih i finansijskih posledica pandemije.

Na posletku, iskoristio bih priliku i osvrnuo bih se i na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju naših državljana. Ove godine u novembru potpisan je međunarodni sporazum između Republike Srbije i Republike Albanije koji omogućava da naši državljani putuju samo uz pomoć lične karte. To je zapravo i rezultat inicijative koja je pokrenuta još prošle godine, a koja je poznatija kao Mali Šengen. Velika većina građana zapadnog Balkana veruje da ta regionalna saradnja može pozitivno da doprinese našim ekonomijama.

Ono što bih takođe istakao jeste da smatram da na ovim prostorima mi kao mali narodi smo u prethodnom periodu uvek bili pod uticajem velikih sila koje su pokušavale da ostvare svoje interese na ovim prostorima. Zato mislim da je veoma značajno i važno ovo povezivanje. Smatram da učenje jednih o drugima, saznavanje o međusobnim kulturama, tradicijama i običajima samo mogu da doprinesu međusobnom povezivanju i da ojačaju naše veze i da kroz neki protok vremena svi zajedno počnemo da unapređujemo našu saradnju i da je činimo i stabilnijom, ali i produktivnijom. U tom smislu da zajedničkim snagama izlazimo i na treća tržišta i da donosimo i ekonomsku dobit i za naše građane i za naše države i da na taj način stvaramo bolju budućnost za one generacije koje dolaze. Socijalistička partija Srbije će podržati ove zakone u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Uglješi Markoviću.
Sledeći kome dajem reč je narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege i koleginice poslanici, poštovani ministre Vulin, mislim da je dobro i da je važno što ćemo danas da govorimo, a sutra da glasamo o ovom sporazumu koji predstavlja sprovođenje nečega što smo nazvali ili što je predsednik nazvao Mini Šengen. Važno je zato što ovih dana svedočimo interesantnim događajima koji nikako nemaju za cilj ono što je ideja Mini Šengena. Nemaju za cilj saradnju, nemaju za cilj razvoj ovog dela Evrope, nego imaju neke druge ciljeve i neke druge ideje koje žele da sprovedu pa upravo u tom kontekstu kao što one aveti i strašila izađu na pun mesec tako i na godišnjicu Dejtona svake godine, izađu neke aveti i strašila, da nas podsete da gubimo vreme, da se bavimo glupostima, da podižemo decu, pravimo fabrike, gradimo puteve, a možemo tako lepo da se ubijamo međusobno, da pravimo reke krvi, a oni sa strane lepo u tome da uživaju, da to gledaju, da posreduju i na tome da uzimaju debele plate. Otuda ideja da se dokument na kome danas stoji BiH 25 godina mira u BiH, kakvog takvog, nesavršenog, da li su svi zadovoljni, niko nije zadovoljan, ali mira, raspakuje, jer valja kada izmaknete nekome temelj on će ostati da visi u vazduhu, da lebdi u vazduhu i tako će da funkcioniše.

Ako sklonite dokument koji je doneo mir, dobićete ono što je pre mira postojalo. Kome je to u interesu? U interesu je svima onima kojima nije u interesu Mali Šengen. U interesu je svima onima kojima sve zajedno i Bošnjake i Srbe i Hrvate i Albance doživljavaju kao neka divlja plemena koja će da posmatraju kao u eksperimentu uživo šta jedni drugima rade, dok će oni da idu dalje, dok će oni da žive dobro. Dok majka Bošnjaka, majka Hrvata, majka Srbina ili majka Albanca, koji je nastradao u toj njihovoj igrici, kuka i nariče, njihove majke će mirno da čekaju svoje sinove, da ih mirno podižu, da uživaju u svojim potomcima, unucima itd.

Ništa se nije promenilo, dame i gospodo, od one čuvene Bizmarkove rečenice da ne vredi ceo Balkan koliko kosti jednog pomeranskog vojnika. Tako nas sve zajedno doživljavaju. Sad je ključno pitanje, za sve nas, posebno za mlađe generacije, da li ćemo i dalje da budemo budale koje stalno spotiču o isti kamen, ili ćemo konačno da izvučemo pouke iz svoje bolne i krvave prošlosti, da prestanemo sa onim što nas je zaustavilo i što je pretvorilo ovaj deo Evrope u crnu rupu sveta, dok oni pričaju o tome da će da prave, i prave, mostove pod morem, prave saobraćajnice nad zemljom, raspravljaju o tome gde će ko da kupi plac na Marsu, nas će da guraju da se hvatamo za vratove i da nikad ne stignemo razvoj koji oni imaju, jer to nije namenjeno nama. To je namenjeno njima.

Mi to želimo da promenimo. Mi želimo da promenimo suštinu i ono što je od ovog dela Evrope stvaralo poprište za krvave sukobe, koje su drugi, našom glupošću, potpirivali i smirivali, u skladu sa svojim interesima. Zato nijedno rešenje koje oni nude nije konačno rešenje. Evo, nađite jedno, u kome su oni posredovali, i koje je trajno. Ne postoji, jer ako rešenje nije konačno ono će vrlo lako, po vašoj potrebi da podignete temperaturu, ili da je spustite kad kažete – e, dosta ste se sad ubijali, sada ćete malo da budete mirni. Da li nam to treba, i u narednim godinama i u narednim vekovima? Naravno da ne treba.

Otuda ovaj Mini Šengen, kao protivteža i kao suprotna ideja onima koji su, evo sad vidim, potpisali neki apel da se raspakuje Dejton, isti oni koji su najgrublje lagali i optuživali Srbiju u onom Apelu 88, da se Srbija meša u unutrašnje stvari Crne Gore, sada potpisuju novi apel, kojim se oni direktno mešaju u unutrašnje stvari suverene BiH. Lepo su smislili da tamo ruše ono na čemu, kao što rekoh, ta današnja BiH stoji, s tim da, što bi rekli, da se ne lažemo, kraj je godine, prave se budžeti za sledeću godinu, idu grantovi, nije ovo apel, ovo je lista aktivista NVO, koja šalje poruku onima koji pišu te budžet i grantove računajte na nas. To je njihova poruka za jednu malu ropsku porciju čvaraka koju će da lapću u narednoj godini. Oni će da pljunu po svojoj zemlji, da je optuže za šta hoćete, šta poručite, to dobije, i to tako ide.

U svakom slučaju, ovo nije ideja kako je neki u svojim ludačkim napadima nazivaju ni velike Srbije, ni velike Albanije. Ovo je velika ideja koju mali mozgovi ne mogu da prihvate i da shvate. Uzgred, kada smo već kod te veliko srpske ideje, jel čuo neko skoro da postoji neka malosrpska ideja ili dovoljno srpska ideja? Pa, ne postoji ni malosrpska, ni dovoljno srpska iz prostog razloga što oni doživljavaju dovoljnim ili adekvatnim, nije srpsko uopšte i ne zastupa interese Srbije uopšte. Zato će napasti sve ono što predstavlja interes države Srbije, a posebno samu ideju da država Srbija uopšte ima bilo kakav interes, jer se sve može dozvoliti Srbiji, osim da ima svoj interes i da se za taj interes bori.

Isti ovi koji svaku ideju koja ide sa tim da zadovolji neki interes Srbije, nazivaju velikosrpskom, koji kukaju kada Vojska Srbije kupi par čizama, a ne nešto više od toga i od toga prave i predstavljaju kao najveći dokaz nove velikosrpske hegemonije u regionu, ćute kada, evo sada pre neki dan se objavi vest da je Hrvatska nabavila 76 borbenih vozila „Bredli“ sa velikom količinom raketa „Tov“, čini mi se da se tako čita. Nije im interesantno ni to što su ta oklopna vozila stacionirana kako kažu, za gardijsku oklopnu mehanizovanu brigadu razmeštena u Slavoniji. Jedino što ne kažu da je to u Vinkovcima, bar koliko sam ja uspeo da pronađem, što će dalje reći na samo sat i nešto do granice sa Srbijom. Ali, to ne predstavlja problem, samo par čizama za srpskog vojnika je mnogo veliki problem i ovo nije velikohrvatska politika itd.

Dakle, govorim samo o tom licemerju. Apsolutno me ne interesuje šta Hrvatska radi. To je njihova stvar, ja sam uveren da je Vojska Srbije spremna i sposobna da očuva vojnu neutralnost Srbije, njene granice i državne interese.

Ono što hoću da kažem je da mi danas kada govorimo o ovome i sutra kada za ovo budemo glasali, podržavamo ono o čemu je govorio ministar Vulin, a što je rekao predsednik Vučić septembra prošle godine u UN, a to je, dozvoliću sebi tako da kažem, u dosta velikom broju važnih govora predsednika možda i najjača i najhrabrija izjava, jer ko god je rekao Balkan balkanskim narodima, kasnije zbog te izjave je bio lomljen, tretiran na jedan način koji je kako i na koji način da se taj čovek izmesti iz politike, jer ne može kao što rekoh, Balkan balkanskim narodima.

Dakle, mi učešćem u ovoj raspravi, glasanjem za ovaj dokument zapravo šaljemo poruku regionu, Evropi, svetu, šta je zapravo politika Srbije. Prestanite da nam očitavate i da nam govorite šta je naša politika. Ovo vam je naša politika, saradnja, slobodan protok ljudi, roba i kapitala. Šta je tu problematično, šta je tu sporno, kome to ne odgovara? Onima koji žele da večno budemo zaostali, onima koji žele da živimo kao u „Travničkoj hronici“, zauvek zavađena plemena koja se raduju strancima, pa će jedni da se raduju jednim strancima, drugi će da se raduju drugim strancima. Ti stranci će međusobno da razgovaraju i da se dogovaraju iako se i oni međusobno ne razumeju, a mi ćemo međusobno da se hvatamo za vrat.

Mi želimo tome da stavimo tačku. Ovo je put u tom pravcu. Želim da kažem da sam posebno ponosan što ću biti u prilici da podržim dokument koji ide u pravcu apsolutne promene politike u ovom delu Evrope i sveta. Da li ćemo u tome uspeti svi zajedno, da li će u tome predsednik Vučić uspeti, iskreno, videćemo. Velike će biti prepreke i moćni će biti protivnici, jer se ovo kosi sa onim što je namenjeno ovom delu sveta i narodima koji ovde žive u proteklih iks vekova.

Teško će biti to promeniti, na nama je da se trudimo. Ovo će biti naš doprinos i biću posebno srećan, a nadam se i vi drage kolege, što ćemo u tome učestvovati. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre, što se tiče međunarodnog sporazuma sa Albanijom, želim da kažem da mi predstavnici Stranke pravde i pomirenja apsolutno to podržavamo. To je jedna politika pomirenja o kojoj govori i najveći predstavnici države, ali i o kojoj je vrlo često govorio i lider naše stranke, akademik Muamer Zukorlić.

Jako je važno da ljudi putuju, da se upoznaju, da tako rušimo predrasude i stereotipe. To je sa pozicije običnog građanina.

Što se tiče poslovne zajednice, ovo je jako važan sporazum, koji će omogućiti ljudima iz naše poslovne zajednice pristup tržištu od preko tri miliona stanovnika. Albanija je velika naša šansa za naše kompanije. Na tom tržištu naše kompanije su tradicionalno prisutne. To je veliko Halal tržište u kojem preko 50% stanovništva čine direktni konzumenti. Halal industrija je jako razvijena u Srbiji i tu vidim našu izvoznu šansu.

Ono što hoću takođe da iskoristim dok je ministar policije tu jeste da želim ministra da obavestim da smo juče u Novom Pazaru, usred bela dana imali pucnjavu ispred policijske stanice, da su nevini, nedužni ljudi, slučajni prolaznici, ranjeni. To je jedna strašna poruka koju ljudi koji su organima ove zemlje od ranije poznati uradili. Prema operativnim saznanjima, verovatno to ima i ministar i nadležne službe, radi se o ljudima koji dolaze iz kriminalnog miljea i hoću da pitam kakva nam se poruka šalje kada neko usred bela dana ispred policijske stanice izvadi oružje i puca po nedužnim ljudima? Ko štiti te ljude i za čiji račun oni to rade, da misle da su možda jači od države i sistema?

Što se tiče Predloga zakona o garantnoj šemi, želim da čestitam na ovoj šemi koja je spasila našu privredu. Drago mi je što možemo da obradujemo najranjiviji soj našeg društva, naše penzionere, da će im sutra biti isplaćena jednokratna pomoć u iznosu od pet hiljada dinara.

Kada govorimo o borbi protiv Kovida – 19, hoću da istaknem da je u opštinama Prijepolje, Priboj, Nova Varoš jako teška situacija. Želim da odam priznanje medicinskom osoblju u tim opštinama i da još jednom uputim apel nadležnim institucijama da se pomogne Opšta bolnica u Prijepolju, Kovid bolnica u Priboju i Zdravstveni centar u Užicu.

Što se tiče Ugovora između Vlade i Evropske investicione banke, koji će omogućiti povezivanje preko 930 škola, to je jedan veliki korak unapred. To je nešto što svakako moramo podržati. Želja nam je da sva deca, i tako se borimo da građanke i građani ostanu u Srbiji, imaju iste uslove za školovanje. Naša misija će u potpunosti biti ispunjena kada učenici beogradskih gimnazija imaju iste uslove kao što imaju uslove i đaci u osnovnoj školi u Dugoj Poljani, u Kladnici ili u Brodarevu. Na taj način se vodi jedna odgovorna politika. Ovo je korak u pravom smeru i iz tog razloga ga treba podržati.

Juče, obzirom da mi je isteklo vreme, nisam stigao da se osvrnem na pretplatu za medijski javni servis ili RTS. Želim da istaknem da je nama potreban medijski servis koji pripada svima i da načinom na koji to do sada radi RTS ja lično nisam zadovoljan. Znači, jednu trećinu građanki i građana u Republici Srbiji čine predstavnici manjinskih naroda, manjinskih zajednica. Da li jednu trećinu programa RTS-a imaju oni, posvećenu njihovoj tradiciji, kulturi, običajima za verski identitet?

Prema tome, ukoliko želimo, a treba nam medijski servis, da plaćamo pretplatu, onda moramo da svoju programsku šemu napravimo tako da ona odgovara svim građankama i građanima koji u Republici Srbiji žive.

Takođe, njihovo odbijanje da se formira redakcija RTS-a na bosanskom jeziku od strane programskog saveta je grubo kršenje Ustava i zakona Republike Srbije koji to garantuju. To je nešto što apsolutno nije prihvatljivo. Prema tome, očekujem da se njihova medijska šema i njihova politika, kada se usvoje svi ovi zakoni u narednom periodu menja. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin.

Hvala lepo.

Ja se zahvaljujem uvaženom poslaniku na podršci koju će dati predloženim zakonskim rešenjima. Odgovorio bih na konkretna pitanja, zbog naše javnosti.

Jučerašnja pucnjava koja se desila u Novom Pazaru je počinjena od strane, ne moram da govorim imena, to je nešto što istraga utvrđuje, oca i sina. U pitanju su otac i sin koji su bili zajedno u vozilu i pucali su na treće lice. Naravno, i jedan i drugi su uhapšeni. Brzom akcijom policije, niko ne ostane bez adekvatnog odgovora.

Hoću da pohvalim, a to ću uraditi i konkretno, policijskog službenika Ivana Milojevića, koji je spasao, bukvalno spasao gospođu koja je bila teško povređena. Ona je zaista potpuno nevina, ona je samo prolazila tom ulicom.

Ne mogu da vam dam odgovor kako da zaustavim oca i sina da bez ikakvog razloga, usred bela dana dođu i pucaju na ljude. Nemam razlog da ih uhapsim, ne postoji krivična prijava po kojoj se nije postupilo. To je, nažalost, ono što se dešava. Ali, ono što je najvažnije je to da se takvi incidenti kažnjavaju, da to mora da se kazni, odmah da se kazni.

Ja ću vas podsetiti, i to ne smemo nikada da dopustimo, da o krivičnim delima razmišljamo iz ugla vere ili nacije, nikada, ili geografskog prostora, ni slučajno. Podsetiću vas, pre nekoliko nedelja u Novom Pazaru, odlukom nadležnog Tužilaštva, policija je izvršila hapšenje izvesnog broja lica, lica koja su mahom bili članovi gradske uprave. Bilo je tu Bošnjaka, bilo je tu i Srba, bilo je tu lica koja su živela i radila na prostoru Novog Pazara, koja su radila na prostoru Subotice, Novog Sada itd. Policija je doživela pravi linč zbog toga. Bila je napadana na svim medijima, na svim portalima, građani su se okupljali ispred Tužilaštva. Izvinite, kako je to moguće? Meni je jako žao što ni jedna politička partija sa tog prostora nije izašla i pokušala da zaštiti policiju, da zaštiti red, zakon.

Ako ćemo tako određivati da neko ne treba da ide pred istražne organe zato što je pripadnik ove ili one nacije ili da je svako privođenje istražnim organima zapravo povod i razlog što je neko pripadnik određene vere ili nacije, nema tu borbe protiv kriminala. To policija naravno neće nikada prihvatiti. To pravosuđe u ovoj zemlji nikada neće prihvatiti. To država Srbija neće prihvatiti. Svi građani ove zemlje su potpuno ravnopravni, nema nikakve razlike. Onaj ko je zloupotrebio fondove, je li on Srbin, Bošnjak, ma šta god, nema nikakve veze.

Dakle, konkretno incident, odnosno ja verujem da će Tužilaštvo ovo kvalifikovati kao pokušaj ubistva, naravno da će biti, siguran sam da će biti kažnjeni. Što se policije tiče, policija je uradila svoj posao. Pronašla je počinioce, uhapsila počinioce, čak je i pomogla oštećenoj.

Mi ćemo uvek dati sve od sebe. Jednostavno, ne možete svaki put reći da će se tako nešto desiti, niti da to možemo predvideti. Mi možemo da radimo preventivno. Najveća preventiva jedne policije je kada oni koji vrše krivična dela vide da će za to odgovarati, da će biti kažnjeni. To je najviše što mi možemo da uradimo, a naravno nema bolje preventive i nema bolje pomoći nego kada se sarađuje sa lokalnom zajednicom, kada svako hoće i da prijavi, i da kaže, kada svako veruje svojoj zemlji. Toliko, hvala.