Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.12.2020.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Paunović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, poštovani predsedniče.

Uvažene kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, najpre da naglasim, pošto govorim drugi put danas, to je ta dinamika o kojoj je predsednik Skupštine govorio, ja sam negde mogla i da pretpostavim da će dinamika rada biti baš onako turbulentna, jer Ivicu Dačića poznajem dugo. Čim je postao predsednik Skupštine, znali smo da ćemo mnogo raditi. Dakle, nije do mene, ne bih da dosadim.

Pred nama u trećem pretresu na dnevnom redu je izbor za članove tri veoma važna državna tela. Prvi je izbor člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije, drugi je izbor člana Fiskalnog saveta i treći je izbor dva nedostajuća člana Saveta REM-a.

Želim da istaknem ovom prilikom značaj izbora svih kandidata, jer se tim činom omogućava kompletiranje organa koji imaju veoma značajna zakonska ovlašćenja.

Kada je u pitanju Savet guvernera Narodne banke Srbije, moramo pohvaliti rad ovog organa, na čelu sa guvernerom Narodne banke dr Jorgovankom Tabaković, zato što su zahvaljujući visokoj stručnosti i pravim makroekonomskim analizama omogućili i obezbedili pre svega stabilan kurs dinara, odgovorno upravljanje deviznim rezervama zemlje i sve ostale finansijske elemente iz svoje nadležnosti, koji su uticali na makroekonomsku stabilnost.

Savet guvernera kao tim odgovornih i stručnih ljudi iz oblasti bankarstva i ekonomije pokazao je u ovom mandatu koliko je za ukupan razvoj zemlje važan upravo timski rad rukovodećih organa Narodne banke Srbije, što mi koji spolja gledamo kao našu nacionalnu banku prepoznajemo upravo kroz najpre stabilnost monete i stabilnost na bankarskom tržištu, uprkos svim spoljnim faktorima na koje nismo mogli uticati u ovoj godini, pandemija Kovida – 19.

Danas treba da izaberemo jednog člana Saveta guvernera, to je uvaženi dr Miladin Kovačević, koji je i do sada bio član ovog organa. Činjenica je da će biti reizabran i to samo potvrđuje njegovu stručnost i doprinos koji je dao obavljajući u prethodnih pet godina ovu dužnost.

Drugi izbor odnosi se na nezavistan državni organ, to je Fiskalni savet. Zadatak Fiskalnog saveta je da ocenjuje kredibilitet fiskalne politike, da nezavisnom analizom fiskalne politike i stručnim stavovima doprinosi unapređenju kulture fiskalne odgovornosti u Republici Srbiji. Takođe, ima zadatak i da proverava makroekonomske fiskalne pretpostavke korišćene za izradu vladinih fiskalnih dokumenata, daje nezavisnu i kredibilnu ocenu ekonomske politike, procenjuje fiskalne rizike i verovatnoću da će Vlada ispuniti fiskalne ciljeve u budućnosti. Dalje, procenjuje u kojoj meri je Vlada u prošlosti poštovala fiskalna pravila koja je utvrdila. On ocenjuje i nacrte ili predloge najvažnijih fiskalnih dokumenata, kao što su fiskalna strategija i nacrt republičkog budžeta.

O radu Fiskalnog saveta koga bira Narodna skupština i koji Narodnoj skupštini podnosi izveštaj govorili smo temeljno upravo prilikom razmatranja izveštaja ovog nezavisnog državnog organa i tada smo saopštili i stavove poslaničke grupe SPS. Nismo možda do kraja oduševljeni tim radom, ali da se ne ponavljamo, zaista se temeljno razgovaralo o izveštaju Fiskalnog saveta.

Kako Fiskalni savet ima tri člana od kojih se jedan bira na predlog guvernera Narodne banke, drugi na predlog predsednika Republike a treći na predlog Ministarstva finansija, neophodno je da uvek bude u kompletnom sastavu, kako bi obavljao ulogu koja mu je zakonom poverena. Danas biramo kandidata na predlog guvernera Narodne banke.

Predlog ćemo podržati, s nadom da će ovaj nezavisni državni organ vršiti svoja zakonska ovlašćenja u korist naše državne fiskalne politike, ali i državnog interesa, pre svega.

Treći predlog kojim Narodna skupština ostvaruje svoju izbornu funkciju odnosi se na Savet REM-a – Regulatornog tela za elektronske medije, koji u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima i sa medijskom strategijom za period 2020-2025. godina, usvojenom početkom ove godine, ima važnu ulogu u sprovođenju medijskih zakona, pre svega Zakona o javnom informisanju, ali i ostvarenjem javnog interesa u sektoru informisanja.

U tom smislu, Regulatorno telo za elektronske medije, čija je uloga stalno pod lupom javnosti, ima ulogu nezavisnog regulatornog tela u sprovođenju politike u oblasti pružanja medijskih usluga, da se bavi unapređenjem kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, kao i da doprinese očuvanju i razvoju slobode mišljenja. Prioritet je upravo zaštita javnosti u oblasti elektronskih medija, ali i zaštita korisnika usluga elektronskih medija, a to su građanke i građani Srbije.

Kao član Odbora za kulturu i informisanje ja sam imala čast i privilegiju da razgovaram sa predloženim kandidatima i moram priznati, ponoviću ono što sam rekla i na Odboru za kulturu i informisanje da se radi o četiri kvalitetna kandidata ovaj plenum ne bi pogrešio kakvu god odluku da donese.

Naša očekivanja su uvek velika kada je u pitanju Regulatorno tele za elektronske medije, nekako i kao posledica činjenica da su u proteklih, pa čini mi se godinu i po dana bili glavna tema. Dozvoliću sebi luksuz da kažem da su i precenjeni u delu u kom se od njih očekivalo nešto što nije njihova nadležnost. Oni su u jednom trenutku bili i predmet pregovora, ali će o tome govoriti moj uvaženi kolega Đorđe Milićević, koji je u pregovorima i sam učestvovao. Ja neću ulaziti u taj deo.

Ono što sigurno želim da verujem, najpre, jeste kada izaberemo dva nedostajuća člana Regulatornog tela za elektronske medije, on će biti u svom punom sastavu i ne očekujem da će imati ni lakši posao, ali je negde još sa Odbora ostao dogovor da ćemo pomoći kao Skupština Srbije i narodni poslanici, najpre, Regulatornom telu za elektronske medije u onom smislu u kom bi možda trebalo korigovati i sam zakon i to na način da se razmotri i ta njihova ovlašćenja.

Poslanici SPS će svakako dati svoj glas za dva od četiri predložena kandidata, dajući time doprinos, ponovo kažem, pre svega, konstituisanju Regulatornog tela za elektronske medije, a onda i kao pomoć za sav posao koji je pred njima. Stojimo im na raspolaganju i u smislu da treba možda doraditi zakon koji uređuje i njihovo ovlašćenje i njihove obaveze. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.

Da li se još neko u ime poslaničke grupe javlja?

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Dame i gospodo narodni poslanici, ove tri tačke koje se tiču izborne nadležnosti Narodne skupštine jesu jako važne, jednim delom u finansijskom sektoru, drugim delom u medijskom. Ne bih mogao ni da kažem da je nešto značajnije ili da je nešto malo manje značajno. Obe oblasti našeg društvenog života su podjednako važne o kojima danas raspravljamo.

Prvo bih hteo da kažem nešto o Narodnoj banci Republike Srbije. Svi mi kao poslanici znamo koja su ovlašćenja Narodne banke, kakva je njena uloga u skladu sa zakonom, ali obične građane najviše što interesuje jesu kursne razlike koje Narodna banka prema njihovom shvatanju delokruga rada Narodne banke, jesu najvažnije. O tome ću nešto kasnije.

Moram da kažem da je Narodna banka na prvom mestu jedan regulator na finansijskom tržištu, odnosno svojim podzakonskim aktima i ovlašćenjima koje ima u skladu sa zakonom reguliše rad finansijskih institucija ili banaka.

Mogu da kažem da je Narodna banka u poslednjih nekoliko godina, odnosno od 2012. godine, tačnije avgusta meseca 2012. godine, ima jedan kontinuitet u kontrolisanju banaka, njihovog poslovanja i na taj način ima i veliki doprinos na prvom mestu u razvoju privrede, na drugom mestu doprinos porastu životnog standarda građana Republike Srbije.

Zakon o Narodnoj banci, po kome je gospođa Jorgovanka Tabaković birana za guvernera, izmene i dopune podnela je baš Narodnoj skupštini poslanička grupa SNS. Mogu da kažem da je bivši režim tada napadao i SNS i Aleksandra Vučića i Jorgovanku Tabaković, da mi zakon donosimo da bismo smenili tadašnjeg guvernera, da bismo štampali novac, da bismo zemlju uveli u ratove, da bi izbila hiperinflacija, kao iz vremena devedesetih godina.

Na njihovo veliko razočarenje, a na veliku sreću građana Republike Srbije ni jedan od tih scenarija nije se desio na teritoriji Republike Srbije. Šta imamo kako rezultat? Setite se samo kamata koje su bile do avgusta meseca 2012. godine. Kamate sa deviznom klauzulom i godišnjim prirastom od 16 ili 18%, kamate sa dinarskim kreditima od 24 do 28% na nivou godine ili tzv. najpopularniji i najlakše su se dobijali, pa su se najviše i koristili, inače po meni i najskuplji jesu, tzv. kratkoročni krediti sa kamatnom stopom od 36 pa čak i 40%.

Takva je bila situacija na finansijskom tržištu koju je napravio bivši režim. Valjda su zato toliko i napadali Jorgovanku Tabaković i novi zakon da bi banke koje su im izgleda bile simpatičnije i više su ih voleli od građana Srbije, a čini mi se da ta ljubav ima i finansijski momenat nastavile da jednom netržišnom politikom sa ekstra profitima oštećuju građane Republike Srbije.

Da zlo bude još veće kada imate tako visoke kamate u jednom trenutku imate tolike prihode da više novim kreditima ne možete te prihode koje ste ostvarili da plasirate među građanima i među privredom, onda dolazi do jedne, mogu da kažem prilično nezakonite rabote, a to je nezakonito iznošenje deviznih sredstava sa teritorije Republike Srbije suprotno Zakonu o deviznom poslovanju.

Zato smo imali onolike kursne razlike između 2008. i 2012. godine. Taj novac koji je iznošen da bi se na jedan veštački način održala ista ponuda novca na tržištu, jer ako nečega ima više, onda on smanjuje vrednost, tj. manje su kamate, ako ga ima manje nego što je potrebno veće su kamate. Banke su, zahvaljujući neradu Narodne banke iznosile devize i na taj način održavale nisku ponudu kapitala, znači, po visokim cenama na tržištu Republike Srbije.

Kao posledica druga je bila gubitak vrednosti nacionalne valute. Narodna banka je tada u to vreme držala ekstremno visoku referentnu kamatnu stopu, koja je čak išla do 18%. To građanima ništa ne znači, to je bazna kamatna stopa na osnovu koje se banke zadužuju na međubankarskom tržištu ili kod Narodne banke i nikada ne može biti ni ista, ni manja nego što građani podižu kredit, nikada ista, ni manja nego što se država zadužuje.

Kada građani ostanu bez novca, a ostali su zbog visoke kamate koju su imali kod poslovnih banaka, ostali su bez novca zbog kursnih ralika, jer su njihovi krediti bili sa deviznom klauzulom. Kada im padne njihova kupovna moć sledeći koji se nađe na udaru jeste sektor privrede. Kada privredi počne ona da diže kredite po isto tako visokim kamatnim stopama da bi održavala svoju dnevnu likvidnost, a ne radi investicija, počinje da trpi država jer nema više ko da plaća poreze i puni budžet Republike Srbije.

Zato smo mi imali onoliki javni dug 2012. godine, sve zbog toga što tadašnji režim, sada već bivši, valjda je zato i bivši, nije radio svoj posao, a ne verujem da toliko vole banke sami od sebe, nego je tu bio i određeni finansijski momenat.

Kada smo uspeli da stabilizujemo situaciju na finansijskom tržištu počele su da se smanjuju kamatne stope kod banaka. Kada više niko nije mogao van Zakona o deviznom poslovanju da iznosi novac iz Republike Srbije, bilo je tu svega i svačega, verujte mi, čak i od toga da su se banke koje su osnivači banaka ovde u Srbiji pozajmljivale svojim bankama, ćerkama novac po ekstremno visokim kamata, pa i sa tim je morala da se bori Narodna banka, kada više novac nije mogao da se iznosi suprotno Zakonu o deviznom poslovanju konačno se dinar kao valuta stabilizovala.

Onda kreće jedna druga priča kako dinar ne treba da bude stabilan. Možda su i u pravu, ali treba kurs dinara da bude predvidiv, ali tražili su, i jedan deo naučne zajednice, valjda zbog žala što je bivši režim bio nesposoban, da se kurs dinara ponovo obori, jer navodno ne možemo da izvozimo i smanjujemo konkurentnost naše privrede ukoliko je kurs dinara predvidiv.

Dokazali smo u međuvremenu da to ne može da utiče bitno na izvoz, jer znate šta, kada hoćete da oborite nacionalnu valutu, nije samo izvoz taj koji će možda imati prednosti. Tvrdim da neće, jer svi oni ulazni imputi zavise od deviznog kursa, pa samim tim opet kroz, iako je dinar pao cena vašeg proizvoda na inostranom tržištu u evrima ostaje isti, niste povećali konkurentnost. Valjda su to poslednji bili pokušaji bivšeg režima da utiče na finansijsko tržište.

Samo da napomenem da je od 2008. do 2012. godine bivši režim prodao negde oko pet i po milijardi evra deviznih rezervi radi stabilizacije kursa, a kurs je sa 78 dinara skočio na 119,80. Znači, toliko su bili nesposobni i tolike su lopuže bili da i pored toga, što su prodali pet i po milijardi evra deviznih rezervi, nisu sačuvali kurs dinara, nisu sačuvali srpsku privredu i nisu sačuvali socijalni status građana Republike Srbije i njihov životni standard, ali je zato njihov životni standard jako porastao, a o tome ćemo nekom drugom prilikom, možda kada budemo raspravljali o članovima Saveta REM-a.

Pošto se ponovo gospodin Kovačević bira za člana Saveta Narodne banke, zato što je imao doprinos ovakvim rezultatima koja je imala Narodna banka, mislim da ga u danu za glasanje treba podržati, a poslanička grupa SNS svakako to hoće.

Kada je u pitanju Fiskalni savet, moja omiljena tema, smatram da je Narodna banka predložila odličnog kandidata - gospodina Bojana Dimitrijevića, znam ga odavno, znam koliko je sposoban, znam koliko je stručan, mnogo puta se nismo slagali po određenim političkim stavovima, ali to je normalno, ne moraju ljudi u svemu baš da se slažu, neki put nismo ni bili na istim stranama, on na vlast, ja opoziciji, ali mislim da njegovo iskustvo koje ima daje nam za pravo da verujemo da bi bio dobar član Fiskalnog saveta.

Međutim, ne bio mu ja u koži. Sa sadašnjim predsednikom Fiskalnog saveta ne znam kako će izaći na kraj, zaista. Zaista ne znam, jer sve ovo što je Fiskalni savet radio u proteklih nekoliko godina demantovali su događaji. Znate, napadan sam bio zbog toga što sam rekao, ali kada neko pet puta, i to uzastopno pet puta, da pogrešnu ocenu i događaji demantuju sve što je pisalo u toj oceni, vreme je da se zamisli šta radi, koliko je stručan, da li treba da bude tu gde jeste, da li treba da podnese ostavku, da li i dalje treba da govori u ime Dragana Đilasa, mislim na predsednika Fiskalnog saveta, da li treba da plaća Milojko, Arsiću, savetničke usluge, da pišu onakve gluposti kao ocenu i da to upućuje Narodnoj skupštini. Da li je sve ono što je predsednik Fiskalnog saveta u svojoj ranijoj prošlosti uradio bilo dobro? Treba da bude bačeno i da nestane zbog svega onoga što radi danas, neka se zapita i sam predsednik Fiskalnog saveta.

Gospodinu Dimitrijeviću samo mogu da poručim da ne odstupi ni milimetar od struke, od svog naučnog znanja i baš ako bude bio preglasavan, pa neka izdvoji mišljenje da mi o tome narodni poslanici znamo i o tome raspravljamo.

Naravno, dolazimo do čuvenog REM-a. Mnogo puta, takođe spominjano, čini mi se više u javnosti. Konačno ćemo imati potpuni sastav REM-a i nadam se da će REM konačno da stanje na medijskoj sceni u Srbiji privede zakonu. Mislim da je to, kao jednog regulatornog tela, njihova primarna uloga. Ne u smislu da oni određuju uređivačku politiku medija, nego da konačno Republika Srbija ima medijsku scenu koja odgovara njenoj zakonskoj regulativi, a njena zakonska regulativa odgovara svim direktivama EU. Da ne bude više priče o nekakvoj diktaturi ili neka bude, ali, znate šta, neka to budu domaća glasila, neka to budu domaće medijske kuće, neka to budu medijske kuće koje plaćaju porez u Republici Srbiji.

Znate, ako je N1 registrovan u Luksemburgu, pa se reemituje, kako oni kažu, a program se pravi na teritoriji Republike Srbije, preko kablovskog operatera, a gde je vlasnik N1 i kablovskog operatera potpuno isti, a svako ko radi na teritoriji Republike Srbije mora da plati porez na dohodak ili dobit, kako hoćete, koji iznosi 15%, a Šolak i Đilas to rade u Luksemburgu, plaćajući 5%, samo 5%, a celu svoju delatnost obavljaju na teritoriji Republike Srbije.

Znači, mislim da će to biti na prvom mestu, valjda bi to trebalo da bude na prvom mestu posao REM-a. Neka budu registrovani u Srbiji, konačno, i neka pišu i pričaju šta god žele, šta god im je volja, koliko god im je volja. Ne smatram da bilo ko od nas političara, koliko god da nas uvrede, povrede, ne računajući članove porodica, nas lično, ne treba da ih tuže, ali znate šta – nismo ni svi političari koje oni napadaju.

Samo da vas podsetim kako su Đilas i Šolak napadali i Lazu Ristovskog. On je glumac, ima svoj politički stav, a nekada je bio isti kao i njihov. Tada ga nisu napadali, tad im je valjao, pa je čovek video razliku između njih i nas i rekao – ljudi, pogrešio sam, podržaću Aleksandra Vučića i SNS. Koga on da tuži kad ga napadaju? Ako tuži njih preko sudova u Luksemburgu, reći će – znam, ali možda ste vi u pravu, ali zakon nije prekršen na našoj teritoriji, nego na teritoriji Republike Srbije, mi nismo teritorijalno nadležni za tako nešto.

Setite se samo šta su pisali i pričali o Nenadu Jezdiću. Čovek je isto glumac, umetnik, čak nije ni izrazio svoj politički stav. Prisustvovao je na državnoj ceremoniji. Kada prisustvujete državnoj ceremoniji, to ne znači da podržavate nečiju vlast ili vladu, valjda podržavate svoju državu. Šolak i Đilas su ga zato napadali, što je podržao svoju državu, svoj narod, svoje sugrađane.

Sada se ponovo vodi hajka protiv Dragana Stojkovića Piksija, ni glumac, ni političar, bivši fudbaler. U Srbiji velemajstor. Čovek koji treba da okupi, koji ima u tom sportskom svetu jednu posebnu ulogu, treba da predstavlja nacionalno jedinstvo, nije više on ni Zvezdin, ni Partizanov, ni bilo čiji, on je sad srpski. Napadnut je zato što je jedan investitor iz Japana, iz zemlje gde je on imao značajnu karijeru i bio je tamo fudbalska zvezda, sportska zvezda, prisustvovao ceremoniji polaganja kamena temeljca. Pa, vidite vi koliko je to bolesno.

Kakvi su to bolesnici? Pa da li je njima ljubav prema novcu jača od svega? Moram da postavim, da li su normalni? Pa, kad napadnete tuđu porodicu, tuđu decu, postavljam pitanje koliko volite svoju? Setite se samo šta su radili sa porodicom predsednika Aleksandra Vučića. Pa, da li je moguće da ljudi više vole novac nego svoju porodicu? Čini mi se da je kod Dragana Đilasa i Šolaka sve moguće.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Nataša Mihailović Vacić. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Nataša Mihailović Vacić

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, predsedniče.

Socijaldemokratska partija Srbije, dakle naša poslanička grupa brani princip konstruktivnog pristupa svim sednicama za koje se spremamo vrlo temeljno i posvećeno i mi zapravo branimo princip da svako treba da radi svoj posao.

U ovom izlaganju, kao ovlašćeni, ja ću govoriti o izboru članova Saveta regulatornog tela, a kolega Mijatović će o izboru Saveta guvernera i članova Fiskalnog saveta.

Dakle, mi danas na dnevnom redu imamo izbor dva nova člana saveta REM-a. Zašto kažem da je važno da svako radi svoj posao? Zato što je Skupština Srbije svoj posao u ovom procesu obavila.

Dakle, u skladu sa zakonom ispoštovana je procedura i predlaganja kandidata za članove REM-a, kandidati ispunjavaju sve zakonske uslove i to je u ovoj fazi za nas završen posao. Ostaje da maksimalno podržimo nezavisnost i rad REM-a, onda kada Savet počne nakon izbora ova dva nova člana, počne da radi u svom punom kapacitetu, jer to je takođe jedna od naših uloga i obaveza da kao parlament podržimo nezavisnost i rad REM-a.

Ja ću iskoristiti, da kao ovlašćena kažem, odnosno podsetim da je na zahtev REM-a 2017. godine Savet Evrope naručio istraživanje o nezavisnosti i radu regulatornog tela. Šteta je što o tome nema više informacija i na samom sajtu REM-a, jer je zanimljivo da studija i analiza rada REM-a precizno utvrđuju i dobre i slabe tačke u njihovom radu i donosi nekoliko preporuka o unapređivanju rada i jačanju kapaciteta REM-a.

Navodi se, dakle, u tom istraživanju da je zakonsko rešenje u vezi sa nominacijama i imenovanjem članova Saveta REM-a u skladu sa najboljom praksom. Praksa je doduše pokazala da se nisu uvek poštovali rokovi, ali mi smo to ovog puta uradili onako kako zakon i nalaže, sve u potpunosti usaglašeno sa pripisanim rokovima.

U toj analizi, koju je, da ponovi još jednom, naručio Savet Evrope, a koju je izradio tim nezavisnih medijskih eksperata iz inostranstva, kaže se pored ostalog da u poređenju sa drugim zemljama Srbija ima veoma moderan Zakon o medijima.

Postoje, istina i u toj studiji se i navode i određeni rizici koji utiču na rad REM-a. Neki od njih odnosili su se na optimalnu podršku parlamenta, naročito u pogledu poštovanja rokova u odobravanju Statuta i fiskalnog plana, što smo mi ove godine takođe uradili u skladu sa propisanim rokovima, dakle, na vreme i time zapravo pokazali odlučnost i spremnost da jačamo kapacitet i nezavisnost REM-a.

Sve ono što je bilo do nas, kao parlamenta, mi smo sproveli na vreme i izborom ova dva člana REM će, kao što rekoh, raditi u punom kapacitetu.

Regulatorno telo za elektronske medije ima veliki broj nadležnosti. Ipak, stvorena je atmosfera u javnosti u kojoj se od REM-a očekuje i ono za šta on nema ovlašćenja. Na REM-u je da objasni i otkloni sve nejasnoće i nedoumice u javnosti. Čini se da je od osnivanja REM-a komunikacija sa javnošću slaba tačka. Mi smo to ovde više puta i ponovili, iako su svi najvažniji akti, izveštaji o radu i zapisnici sa sednica Saveta javni i dostupni na internet stranici REM izostaje suštinska posvećenost interakciji ovog tela sa svima koji su zainteresovani da se bliže i više informišu o radu tog tela.

Dakle, REM bi morao da proširi kanale komunikacije i da uredi postojeće kako bi prosečnom građaninu bile jasne njegove aktivnosti i kako bi prosečni korisnik interneta lako mogao da potraži informacije o radu REM. Drugim rečima, nešto je materija izmene zakona, kao što su ovlašćenja o kažnjavanju onih koji krše zakone o medijima, a nešto je i u sferi dobre volje regulatornog tela.

Ono čemu je takođe posvećena posebna pažnja u analizi jeste zapažanje da REM nema ovlašćenja da nametne finansijske sankcije koje su sasvim sigurno delotvornije od ukora i upozorenja. S druge strane, REM se ohrabruje da postojeće mehanizme koristi u većoj meri. Tu je ono što bi za nas mogao da bude izazov i posao u nekom narednom periodu, da eventualno kroz izmene i dopune zakona izmenimo te odredbe i omogućimo REM da novčano kažnjava one pružaoce medijskih usluga koji krše zakone ili da se podzakonskim aktima uredi način na koji REM može da koristi ovlašćenja koja ima i izdaje postepene sankcije koje bi sigurno preventivno delovale i pojačale efekat odvraćanja od kršenja zakona.

REM, i tu završavam, nije sam sebi cilj, već treba da se pozicionira kao nezavisni čuvar medijskog pluralizma na tržištu elektronskih medija i tu se slažem sa kolegom Arsićem da o REM možemo govoriti i na nekoj narednoj sednici kada to bude tema. Ovoga puta ipak samo govorimo o kandidatima za članove REM koji, što se nas tiče kao Narodne skupštine, ispunjavaju sve zakonske uslove da obavljaju tu funkciju. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Pošto se više niko u ime poslaničkih grupa ne javlja, idemo na listu narodnih poslanika.
Reč ima dr Milorad Mijatović. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Milorad Mijatović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, predsedniče. Ja ću nastaviti tamo gde je narodna poslanica Mihailović stala.

Da, mi kao Socijaldemokratska partija podržavamo rad nezavisnih tela, podržavamo njihovu slobodu u radu i izražavanju mišljenja, ali svaka sloboda ima i svoja ograničenja. Ta ograničenja znače odgovornost za ono što je izrečeno, odgovornost za ono što se brani i upravo o tome želim nešto da kažem.

Naime, zakoni države Srbije vrlo jasno određuju pravila ponašanja ovih nezavisnih državnih organa i regulatornih tela. Suština cele priče je da oni moraju se pridržavati zakona, ne mogu biti iznad zakona i moraju da polažu svoje račune upravo Narodnoj skupštini.

To je veoma važno iz prostog razloga jer oni imaju samostalnost u radu, oni imaju nezavisnost i sama ta činjenica kaže da oni svoju nadzornu, savetodavnu ulogu, kontrolnu ulogu mogu da izražavaju na način kako to njima odgovara, ali do onog dela da se poštuju sve zakonske norme i zakonski propisi.

Znate, sloboda se ne dobija, sloboda se osvaja, ali jednom osvojena sloboda mora i da se sačuva. Upravo to očekujem od ovih organa o kojima je reč, jer zbog toga i oko kadrovskih pitanja imamo veoma detaljnu i iscrpnu raspravu. Nju smo imali u nadležnim odborima, u Odboru za finansije i u Odboru za informisanje. Samim tim pregledali smo sve ono što su kandidati u svojim biografijama naveli i mogu da kažem da smo dobili zaista veoma dobre kandidate.

Prvo ću početi o Savetu Narodne banke. Malopre je rečeno da je Narodna banka postigla veoma dobre rezultate. Odmah da vam kažem u čemu se oni ogledaju. Imamo obezbeđenu monetarnu stabilnost, stabilnost javnih finansija, imamo nisku i stabilnu inflaciju i to je vrlo bitno naglasiti da je ona na donjoj polovini onog raspona, ciljanog raspona koji je Narodna banka postavila. Dalje, dinar na deviznom tržištu ima stalnu vrednost. Vrednost dinara na početku ove godine i na kraju ove godine je praktično ista. To nije slučajno. To nije došlo samo od sebe, to je rezultat jednog timskog rada koji je u Narodnoj banci. Mi imamo stabilne državne rezerve. One su 12,8 milijardi evra i znače pokrivenost našeg uvoza šest meseci, što je daleko iznad standarda koji se postavljaju, gde se negde traži pokrivenost uvoza da bude tri meseca i naravno pokrivenost novčane mase, onaj faktor M1 iznosi 134%. To je dobro, što znači da guverner, viceguverneri, izvršni odbor i Savet rade svoj posao onako kako se od njih očekuje.

Vidite, Narodna banka je nezavisna, na nju ne može da utiče ni Vlada, ona jedino odgovara za svoj rad Narodnoj skupštini i ona redovno podnosi izveštaje. Ali u Zakonu o Narodnoj banci stoji jedna klauzula ta da Narodna banka sarađuje sa Vladom i upravo ta činjenica da Narodna banka sarađuje sa Vladom Republike Srbije znači da mi imamo u ovoj oblasti izuzetno dobre rezultate.

Upravo zbog toga je nama veoma važno i veoma bitno da kadrovi koji su u Savetu Narodne banke zaista su stručni, kompetentni i da za sebe imaju iskazane rezultate i upravo zbog toga mi iz Socijaldemokratske partije u potpunosti podržavamo da dr Miladin Kovačević, zbog svojih rezultata, zbog svog rada bude ponovo izabran za člana Saveta Narodne banke. To je zaslužio svojim radom, svojim znanjem, svojom stručnošću i to je ono što zaista moram da posebno naglasim.

No, kad kažemo Fiskalni savet, tada odmah mi imamo često raznih kontradiktornih mišljenja, stavova i pogleda na rad Fiskalnog saveta. Moram da kažem da je Fiskalni savet nezavisni državni organ. On je odgovoran Narodnoj skupštini Republike Srbije i redovno dobijamo njihove izveštaje. Pažljivo pratim njihove izveštaje, redovno čitam i moram vam reći da se ponekad i ne slažem sa njihovim mišljenjima, ali poštujem njihovo mišljenje i uvek ću se boriti da oni iskažu svoje mišljenje. Na Odboru za finansije često imam rasprave oko stavova Fiskalnog saveta, a odnosi se na standard građana, na visinu plata, na visinu penzija.

Znate, Fiskalni savet često koristi konzervativne metode. On baš zato što se radi o poznatim naučnicima, o ljudima iz struke, oni često imaju taj konzervativni pristup koji znači da idemo na sigurno, idemo na ono u svojim predviđanjima koje će značiti da građani u jednom datom trenutku će možda i teže živeti, ali ćemo mi dugoročno negde izaći, kako se to kaže, na zrelu granu.

Međutim, nije život nauka. Život je kompleksniji, treba se brže reagovati. Upravo i jeste veličina svih nas koji se nalazimo u vladajućoj većini, pre svega SNS, a isto tako i koalicionih partnera, da smo u jednom vrlo teškom trenutku, kada je država Srbija bila u teškoj finansijskoj situaciji, krenuli u fiskalnu konsolidaciju. To je bio znak da treba postići određene rezultate.

Političari moraju brzo da deluju. Ako deluju na vreme, oni rizikuju. U tom riziku oni mogu i da pogreše. Ako političari pogreše u donošenju nekih vrlo bitnih, vrlo značajnih ekonomskih mera, oni budu kažnjeni na izborima. Neće građani Srbije glasati za njih.

Upravo ja tu vidim rezultate koji su postignuti, a to što ponekad se ne slažem sa mišljenjem Fiskalnog saveta to je moje pravo kao narodnog poslanika, a i pravo svakog građanina, svakog naučnika da kaže ono što misli, a vreme pokaže ko je u pravu, ko nije u pravu. Zato kao predstavnik SDPS mogu da kažem da sam se zalagao i da ću se zalagati uvek za veće plate, za veće penzije, za vraćanje dugova ove zemlje, za jeftinije kredite, a to je ono što je dalo mogućnost da u ovoj teškoj situaciji oko epidemije kovida mi lakše podnosimo teškoće koje imamo i imamo mogućnost da dođemo do određenih rešenja.

Pred nama je predlog kandidata dr Bojana Dimitrijevića. O njemu je već rečeno mnogo toga. Ja neću ponavljati. Ono što je bitno, radi se o jednom kandidatu koji je kompententan, koji se naučno dokazao i što je najvažnije dobro poznaje državu i državnu upravu. Bio je i ministar. Radio je na projektima. Radio je još i sa Avramovićem i samim tim će on u ovom našem Fiskalnom savetu imati zaista značajnu ulogu i da je pravo rešenje za sve ovo što se dešava.

Dame i gospodo narodni poslanici, SDPS će glasati za sva ova rešenja uverena da treba stvoriti i da ovi svi nezavisni organi i regulatorna tela imaju sasvim dovoljno prostora za rad. Narodna skupština će uvek razmatrati njihove izveštaje, davati svoje stavove i sama ta činjenica govori da Srbija ide napred i da samostalnost i nezavisnost ovih državnih organa postoji, ona će postojati, ona je zagarantovana zakonima, Ustavom i sama ta činjenica kaže da imaju pun prostor za rad, a mi narodni poslanici u nekim svojim odlukama nešto ćemo prihvatiti, a nešto nećemo prihvatiti. To je naše pravo. Nas su građani Srbije birali i zato i mi ukoliko pogrešimo u svojim procenama snosićemo posledice na nekim izborima, ali sam siguran da dobro procenjujemo, da idemo napred i sama činjenica da biramo i najbolje kadrove u datom trenutku znači da Srbija zna gde ide i šta će da bira. Hvala.
...
Srpski patriotski savez - SPAS

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa SPAS | Predsedava
Zahvaljujem.
Sledeći je gospodin Đorđe Milićević.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da su pred nama danas kadrovska pitanja i kadrovska rešenja. Reč je o izboru Saveta guvernera Narodne banke Srbije, drugi je izbor člana Fiskalnog saveta, treći je izbor dva člana saveta REM-a, zapravo četiri predložena kandidata onako kako je to zakonom definisano. Mi treba da izaberemo dva i ja sam ubeđen da će Narodna skupština u danu za glasanje izabrati najbolje rešenje.

Imam naravno svoje lično mišljenje. Saopštiću ga. Nemam sa tim problem kada je reč o jednom od kandidata. Slažem se sa koleginicom koja je ovlašćeni predstavnik SDPS i mi se koleginice temeljno spremamo i pripremamo za raspravu kada je reč o svakoj sednici, ali to kako radimo ostavićemo naravno građanima da procene na nekim narednim parlamentarnim izborima. Ovde je reč o nezavisnim regulatornim telima.

Kolega Arsić i kolega Mijatović su govorili o Savetu guvernera NBS. Ja mislim da rezultati i pokazatelji najbolje govore u prilog konstataciji kako je ovaj savet radio i koliku podršku zaslužuje Narodne skupštine Republike Srbije.

Kada je reč o Fiskalnom savetu, ja budućem članu Fiskalnog saveta želim puno uspeha, bez obzira što postoje određena neslaganja sa stavovima Saveta. O tome uvek otvoreno govorim u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer ne tako često nezavisna tela imaju drugačije mišljenje od Vlade Republike Srbije, ne tako često nezavisna tela imaju drugačija mišljenja i od nas narodnih poslanika. Da nije tako postavljalo bi se i pitanje suštine postojanja tih nezavisnih tela.

Dakle, nije problem da sučelimo mišljenja, nije problem da imamo jednu demokratsku raspravu, demokratsko sučeljavanje mišljenja ovde u parlamentu, mada čini mi se, ono što sam rekao i prilikom razgovora sa gospodinom Petrovićem i ovde u plenumu, ali i na sednici Odbora za finansije, da njegove izveštaje i analize i izveštaje i analize Fiskalnog saveta u celini vreme demantuje i rezultati demantuju.

To što se ne slažemo ne znači da vršimo pritisak na rad nezavisnih tela. Naprotiv, mi želimo da ojačamo i osnažimo rad nezavisnih tela, ali smatramo da ovakva otvorena rasprava, da ovakva debata u plenumu, ne ovakva jer danas nema tu predstavnika Fiskalnog saveta, ali debata kakvu smo imali kada smo razgovarali o izveštaju Fiskalnog saveta, debata kakvu smo imali kada smo razgovarali na sednici Odbora za finansije, na sednici kojoj je prisustvovao i ministar finansija i guvernerka NBS i gospodin Miladin Kovačević, predstavnici DRI, takva rasprava svakako može biti doprinos i kvalitativan iskorak u radu Narodne skupštine Republike Srbije. Mi to svakako pohvaljujemo i uvek smo spremni da učestvujemo u takvoj raspravi.

Ponavljam, to ne znači da vršimo pritisak na rad nezavisnih regulatornih tela. Zašto ovo kažem? Iz jednog prostor razloga što mi se čini da šta god da kažem ovde u plenumu u javnosti će naići na neki način na kritiku. Onda ispada da je Narodna skupština Republike Srbije protiv nezavisnih regulatornih tela. Ne, mi shvatamo šta je uloga nas poslanika kao legitimno izabranih predstavnika građana, da ojačamo i osnažimo rad nezavisnih regulatornih tela, da pratimo da li poštuju zakon. Ali, sa druge strane, ne znam da li određena nezavisna regulatorna tela, kada konkretno govorim o Fiskalnom savetu, znaju šta je njihova obaveza i šta je njihova odgovornost. Tu se slažem sa gospodinom Mijatovićem, da moramo da napravimo određene paralele, odnosno granice odgovornosti.

Dakle, Fiskalni savet treba da oceni budžet i tu ocenu da podnese nama narodnim poslanicima, da izađe sa određenim stavovima, podacima koji se slažu ili ne slažu sa stavovima Vlade Republike Srbije i tu se njihova priča završava. Svaka dalja konstatacija poput one – ogoljena je politika Vlade jer je Vlada gurala probleme, ostavljala probleme po strani, konkretno iz oblasti zdravstva, su neutemeljeni, su politički i ja nemam ništa protiv.

Mi smo imali Zaštitnika građana koji nije udostojio ovaj parlament čak ni da dolazi na sednice Odbora, koji nije udostojio da odgovara na pitanja narodnih poslanika. Sve vreme se bavio politikanstvom. Nemamo problem. Ako neko iz Fiskalnog saveta želi da se bavi politikanstvom. Vrlo je jednostavno. Izađete iz udobnih fotelja, sačinite nekakav program, napravite izbornu listu, učestvujete na parlamentarnim izborima i vidite otprilike koliko vredite.

To se, naravno, ne odnosi na kandidata o kojem danas govorimo. Ja želim da kažem da će poslanička grupa SPS podržati i predlog kandidata za Savet guvernera NBS i želimo mu uspeh u radu, da nastavi, naravno, intenzitetom kojim je do sada radio Savet guvernera. Naravno da ćemo podržati i predlog kandidata za člana Fiskalnog saveta i verujemo da će ovaj kandidat u mnogome uticati da se na neki način promeni rad Fiskalnog saveta, bar u onom kontekstu da nemamo određeni stepen politizacije i određeni stepen političkih kvalifikacija.

Mada, moram priznati, evo, kolega Kovačević, slučajno sam ga pogledao, je tu, na poslednjoj sednici Odbora čini mi se da je malo ublažena retorika, čini mi se da je malo ublažena retorika i čini mi se da je malo napravljena jedna ravnoteža, mada je izrečena jedna kvalifikacija na račun rada Vlade Republike Srbije, da Vlada nije bila oprezna prilikom izrade budžeta, sa čime se mi nismo složili jer ova Vlada nije neodgovorna. Ova Vlada se ponaša odgovorno, ozbiljno i posvećeno i čuva makroekonomsku stabilnost i ne pozajmljuje, zapravo, ne ulaze u kredite, skupe kredite kako bi finansirala plate i penzije, već plate i penzije finansira iz realnih izvora prihoda. Ali, da ne pričamo previše o Fiskalnom savetu, dakle, naravno, podržaćemo ova dva kadrovska predloga.

Što se tiče izbora dva člana Saveta REM-a, ja mislim da je ova današnja rasprava ujedno i prilika da mi porazgovaramo i o REM-u, da porazgovaramo o svemu onome što se dešavalo u proteklom vremenskom periodu kada je reč o REM-u, ali da porazgovaramo i o svemu onome što je vezano za REM, a to je i uređivačka politika medija, a to je, nažalost, i RTS bio u jednom vremenskom periodu, neposredno pred izbore, pa i danas, nažalost, a to su i komercijalni mediji.

Naravno, to sam zaboravio da kažem, poštujemo kada je reč o izboru članova, poštujemo da je Odbor i da su članovi Odbora odgovorno, ozbiljno i posvećeno odradili svoj posao, da su ispoštovali procedure i to jeste za pohvalu.

Kada je reč o REM-u, vraćam se na REM, šta je uloga REM-a? Mislim da je važno da i pored toga što govorimo o kadrovskim rešenjima govorimo i o ovom pitanju, jer može biti korisno. Šta je uloga REM-a? Da li je uloga REM-a da se bavi programskom šemom pojedinih medija? Naravno da nije. Da li je uloga REM-a da određuje koga će Javni servis ili komercijalni mediji, recimo televizija Pink, televizija Hepi, da se ne uvrede drugi, pozvati u debatu informativnih emisija? Naravno da nije.

Zašto ovo ističem? Zašto ističem ulogu REM-a? Zato što već duži vremenski period unazad traje jedna hajka, jedna histerija i jedan napad na REM. Tokom nazovite međustranačkog dijaloga koji nas očekuje tokom naredne godine, ja sam zato danas insistirao, odnosno tokom jučerašnjeg dana, ne znam da li danas ili tokom jučerašnjeg dana, ne znam više kada sam pričao, ali sam insistirao da u plenumu razgovaramo o izveštaju Evropske komisije jer i izveštaj Evropske komisije, između ostalog, ima jedan deo koji se odnosi na međustranački dijalog. Važno je da čujemo šta i vi, kolege i koleginice, mislite o tom međustranačkom dijalogu, jer vi ste glas naroda, vi ste predstavnici građana, a ne samo da čujemo neke izvestioce Evropskog parlamenta. Dajte da i mi imamo konačno neki odgovor. Dajte da i mi ne ostanemo nemi, nego da imamo jasan stav. Jasan stav koji će biti, kao što sam rekao, podrška i predsedniku Republike, ali koji će biti podrška i Vladi Republike Srbije.

Dakle, tokom međustranačkog dijaloga, tokom razgovora na Fakultetu političkih nauka smo imali samo nekoliko tema, da zanemarimo ova 42 zahteva, ovo što nam je postavljeno kao uslov – ili 42 zahteva ili bojkot izbora, dakle, hajde u ovom trenutku to ostavljam po strani, ali smo imali samo nekoliko ključnih stvari. Jedan je bila REM, druga je bila RTS i treća je bila uređivačka politika medija. Ispravite me ako grešim. Tu su kolege i koleginice koji su učestvovali na razgovorima i na Fakultetu političkih nauka i u okviru međustranačkog dijaloga. Imao sam to zadovoljstvo da učestvujem i u jednim i u drugim razgovorima.

Mi smo vrlo jasno rekli, da ostavim, neću danas da govorim o onome što je krajnji cilj bio svega. Naravno da su želeli da imaju svoje ljude u REM-u, da imaju svoje ljude u RTS-u, da vrate Srbiju u prošlost, u vreme kada se moglo čuti samo njihovo mišljenje o medijima i naravno da je krajnji cilj ono što smo čuli, ne znam da li ima ovde kolega, nema kolega, verovatno je kasno, nema kolega iz poslaničke grupe, ne znam, otišli su, otputovali, nema kolega iz poslaničke grupe koji su govorili o prelaznoj Vladi. To je bio konačni cilj. Prelazna ili kako oni kažu tehnička Vlada, a to vam je zapravo put da bez izbora dođete do vlasti i do privilegija, a da za sve to vreme kroz REM, kroz Javni servis, kroz uređivačku politiku medija uređuje medije u celosti i kreirate psihološku svest građana. Promašili ste trenutak i vreme i mesto. To vreme je pluskvamperfekat političke scene Srbije.

Dakle, mislim da smo izrekli jasan stavi tokom međustranačkog dijaloga, a ja želim da ga ponovim i danas. Mediji u Srbiji, mi ne želimo da se bavimo uređivačkom politikom medija i mediji u Srbiji moraju biti autonomni u odlučivanju. Interes vlasništva je svakako primaran.

Zašto ovo ističem? Mnogo puta do sada sam rekao, to sam govorio i u okviru međustranačkog dijaloga, oni koji se protive ovome su definisali strategiju o privatizaciji medija. Shodno toj strategiji privatizovali su medije. Jel ste želeli kapitalizam? Jel ste dobili kapitalizam? Sad postavlja se pitanje – odakle danas potreba da se bavite privatnim sektorom, kada konkretno govorimo o medijima? Nemojte da potcenjujete privatne medije, jer i komercijalni mediji prate istraživanja. I komercijalni mediji znaju ko ima 60% ili preko 60% podrške građana, ko ima 11% podrške građana, a ko nije u mogućnosti da dođe ni do onih famoznih 3% podrške građana, iako smo vam spustili cenzus na 3% da bi imali reprezentativno preslikano javno mnjenje u parlamentu, da bi vam omogućili da imate svoje predstavnike u parlamentu i da bi politiku vodili u parlamentu, a ne na ulici.

Vi niste imali hrabrosti ni da učestvujete ni na takvim izborima, pa ste se opredelili na očajnički i gubitnički potez bojkote izbora, a danas tražite opravdanje. Onda imate naknadnu pamet, pa kažete – mi smo protiv bojkota, ali smo zato za razgovore o izbornim uslovima.

Polako, razgovaraćemo o izbornim uslovima kada se svi zajedno izborimo protiv onoga što je danas najveći izazov, a to je korona.

Sa druge strane, nemojte da potcenjujete medije, jer mediji jako dobro znaju šta je vest. Ako niste prisutni u medijima prosto i jednostavno, pa niste vest. Ponavljate jedno isto, kao matricu, kao traku, kao kasetu kad vratite unazad, pa ponavlja. Niste vest. To više nikome nije interesantno, to više niko u Srbiji ne želi da čuje. Dakle, nemojte da potcenjujete novinare i nemojte da potcenjujete medije na taj način.

Nećete to uspeti i nemojte, između ostalog, znate, da degradirate novinare, umesto da im odate poštovanje što u jednom veoma teškom periodu rade odgovorno i ozbiljno svoj posao, a svi znamo koliko je u ovom periodu važna blagovremena i prava informacija. Oni rade u ovom periodu jedan odgovoran i ozbiljan posao i vi umesto da imate poštovanja za to, vi ih degradirate. Vi ih delite na one koji jesu novinare i one koji nisu novinari. Vi ih delite na podobne i na nepodobne. To je licemerno. To govori samo o vašem političkom, moralnom i ljudskom karakteru.

Dakle, stalna kuknjava o medijima u medijima i polazeći od teze da ako smo prisutni u medijima medijska scena je odlična, a ako nas nema u nekim medijima medijska scena je katastrofalna je krajnje licemerna. Dosta više sa tim.

Što se tiče RTS-a, mnogo puta sam rekao ovde u parlamentu. Hoćete da promenite urednike RTS, promenite ih, u čemu je problem? Ja ne znam da li je ova vladajuća koalicija postavila bilo kojeg urednika RTS.

Dakle, pazite sada tragičnu, tragikomičnu situaciju. Ne znam kako bih je nazvao. Dakle, u periodu kada se Srbija suočava sa najvećim zdravstvenim izazovom za predstavnike opozicije je najvažnije da oni obave razgovor sa menadžmentom RTS. To je najvažnije, jer oni imaju nešto mnogo važno da saopšte građanima Srbije, a u periodu kampanje kažu – borimo se za pet minuta na RTS.

Znate šta, ja da odlučujem, a to im je rekao i gospodin Đukanović, čini mi se, tokom međustranačkog dijaloga – poklanjamo vam svo vreme. Izvolite, pa gostujte na RTS. Onog trenutka kada ste gostovali, pa vaš rejting više nije bio ni 2%, on je bio neprepoznatljiv u biračkom telu. Što više gostujete građani će više prepoznati vašu bezidejnost. Nemate ni program, nemate ni kadrove, nemate ljude. Dakle, što više gostujte na Javnom servisu.

Mi smo tokom međustranačkog dijaloga ovde u parlamentu organizovali jedno Javno slušanje i to je bio deo Agende koji smo zajedno definisali sa predstavnicima Evropskog parlamenta i tu su bili prisutni svi oni koji su bili zainteresovani da učestvuju u tome.

Mi smo učestvovali u tome, učestvovao je i jedan deo opozicije. Jedan deo opozicije je bio nezainteresovan da učestvuje u tome, mada mislim da je to bila prilika da kažu predstavnicima medija sa nacionalnom frekvencijom šta imaju, ali nisu imali hrabrosti ni to da učine. Tu su bili i predstavnici REM-a i tada smo vrlo jasno definisali da će biti utvrđen pravilnik kada je reč o javnom servisu, da će biti utvrđene preporuke kada je reč o komercijalnim emiterima, jer ne možete vi ograničiti nekoga ko je privatni sektor. Možete dati preporuke, ali ne možete im nešto narediti i to se ispoštovalo tokom izborne kampanje.

Mi smo predložili ako već govorimo o ravnomernom zastupljenosti na javnom servisu, dajte da to ne budu politički monolozi, dajte da to budu debate na različite tematske sadržaje, jer onda na najbolji način građanin mogu da sagledaju ko ima kakav program i ko su ljudi koji su garant za realizaciju tog programa. Mislite da oni koji se nisu pojavili na javnom slušanju, bi došli na takve debate? Ne bi.

Oni su spremni samo na jedno, a da međustranački dijalog koji smo imali, a pretpostavljam da će tako biti i u narednom vremenskom periodu, da od svega toga pokušaju da naprave farsu, da od svega toga pokušaju da zavaravaju javnost, kako bi predstavili od sebe žrtve i kako bi svoju inferiornost pretvorili u oružje i kako bi pokušali da među građanima Srbije pronađu nekoga ko se oseća kao žrtva. To vreme je odavno iza nas.

Građani su pragmatični. Građani očekuju rezultate, a rezultati su na strani vladajuće koalicije. Ako ste želeli na RTS, ja sam im to mnogo puta rekao, rekao sam im tokom međustranačkog dijaloga, želite na RTS, pa, evo, mi smo u direktnom prenosu RTS, jel tako predsedavajući, znači učestvujete u izborima, osvojite, evo, spustili smo prag na 3%, prisustvujete sednicama parlamenta i govorite ono što mislite, i niko vas ne sprečava u demokratskoj raspravi i demokratskom sučeljavanju mišljenja. Samo nemojte da nam kažete bojkot parlamenta zato što nam je to neko sprečio. Ma, nije vam niko ništa sprečio, nego vi niste imali mogućnost da svoju snagu pokažete kroz takav vid demokratske rasprave, argumentovane rasprave i argumentovanog sučeljavanja mišljenja, jer ste politički anemični.

Što se tiče REM-a, mislim da mi zaboravljamo ono što je naša suštinska uloga, ponoviću, a to je da ojačamo i osnažimo rad nezavisnih tela, a ne da nezavisna tela guramo u političko blato, politički ring, da to od njih očekujemo, to nije korektno, kako bi ostvarili sopstvene ciljeve. Naš posao je da podržimo REM u onome što je najvažnije, a to je da radi po zakonu, a ne da tumačimo zakone onako kako nama odgovara i da teramo nezavisna regulatorna tela poput REM-a, da na isti način, pogrešan način, tumači te zakone. Da se razumemo, REM niti je politički subjekt, niti učestvuje na izborima, niti opredeljuje ko će da pobedi, a ko da izgubi na izborima. Dakle, čemu onda sve ovo?

Vrlo je interesantno, tokom tih međustranačkih dijaloga stalno neke formule, stalno neke cifre, kad dođemo do REM-a, sve nešto tajnovito, biraćemo tri plus jedan, biraćemo tri plus dva. Mi pitamo po kojim procedurama ćemo izabrati, kad mi imamo naše zakone, koji su vrlo precizni, jasni, usvojili smo ih u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a oni kažu u skladu sa najboljom evropskom praksom i evropskim standardima. Znate šta, poštujemo mi i evropsku praksu, poštujemo mi i evropske standarde, ali, ovo je Srbija, a Narodna skupština Republike Srbije je usvojila zakon, koji je vrlo jasan i precizan i koji vrlo jasno i precizno definiše procedure po kojima se biraju članovi REM-a, i mi to danas i činimo.

Vrlo je interesantno, da kada, imam ja sasvim dovoljno vremena, koleginice, imate vi vreme, pa ću ja nastaviti, vreme koje vi niste iskoristili kao zamenik predsednika poslaničke grupe. Polako.

Dakle, vrlo je interesantno, da kada su završeni međustranački dijalozi predstavnici Evropskog parlamenta su se tek onda usudili da posete REM, ne pre toga. Dakle, tek onda su razgovarali sa predstavnicima REM. Imam ovde konstatacije koje su tada izrečene. Kaže, evropski parlamentarci posetili REM, govorili o tome kako postoje dve paralelne zemlje, kako postoje dve paralelne institucije, paralelni mediji. Pa čekajte, ako nema slobode medija u Srbiji, kako onda postoje paralelni mediji, to je ključno pitanje.

Podsetiću vas šta je još rečeno - zabrinuti za demokratiju, zabrinuti za slobodu medija u Srbiji. Mi smo im jasno rekli tokom međustranačkog dijaloga, demokratije se ostvaruje na izborima i mi ćemo u Srbiji imati fer i demokratske izbore, jer smo ispoštovali više od 90% agende koju smo dogovorili tokom međustranačkog dijaloga, a o slobodi medija, gospodo iz Evropskog parlamenta, imate, ne svi, ali ovi koji sebe nazivaju izvestiocima, imate najmanje pravo da o tome govorite. Zašto o tome, ponavljam, niste govorili 2011. godine kada je Verica Barać sastavila izveštaj i izrazila veliku zabrinutost kada je reč o slobodi medija u Srbiji? Tada to pitanje niko nije pokrenuo.

Ja sam ovo pitao ovu uvaženu gospođu, predstavnicu Evropskog parlamenta, Tanju Fajon. Ona kaže – ja tada nisam bila izvestilac. Jeste li bili evropski parlamentarac? Da li je vaša obaveza da postavite to pitanje i kao evropski parlamentarac? Kao što je ova Fon Kramon izašla kao izvestilac, pa je čula i suprotno mišljenje, jer njeno mišljenje nije mišljenje Evropskog parlamenta. To je ova Tanja Fajon koja kritikuje izlaznost u Srbiji, a ona, između ostalog, pa se mešala u izbore u Šapcu. To je ova Tanja Fajon koja je izabrana na izborima gde je izlaznost bila 26 ili 28%. Znači, nije ona osvojila 26 ili 28%, već je izabrana za evropskog parlamentarca na izborima na kojima je izlaznost bila 26 ili 28%.

Vrhunac čitave farse, kada govorim o REM-u, ko se bavi slobodom medija u Srbiji? Upravo oni koji su dolazili ispred tog istog REM-a, sa zahtevom da se ugase određene komercijalne televizije. Znači, to je vrhunac licemerja od strane jednog dela opozicije.

Sada, ja imam jedno konkretno pitanje i nadam se da ću na to pitanje dobiti odgovor od predstavnika REM-a kada budu prisustvovali sednici, a pitanje je – spotove sa pozivom na bojkot izbora, jer REM je, podsetiću vas, napravio jednu analizu parlamentarnih izbora i koliko su izborne liste prisustvovale u informativnim emisijama, pa i u dnevnicima svih medija, pogledajte, impresivni su podaci. Ne idu u prilog tezi koju smo čuli najvećim delom u izveštaju Evropske komisije, ali o tome ćemo govoriti kada za to dođe vreme.

Ali, vrlo je interesantno da spotove sa pozivom na bojkot izbora, koji su u toku predizborne kampanje oko 400 puta emitovane na određenim kanalima. Televizija nije platila ni jedan opoziciona stranka, već privatna firma. Kako je to moguće? Znate, u Ujedinjenom Kraljevstvu postoji zakon, pošto se oni često pozivaju na Ujedinjeno Kraljevstvo, ali u Ujedinjenom Kraljevstvu postoji zakon koji kaže, a i mi smo se to zalagali tokom međustranačkog dijaloga, da ne mogu učestvovati u debatama oni koji nisu učestvovali na izborima. To je potpuno logično. Šta vi zastupate? Pustite one koji imaju program, pustite one koji imaju ljude koji su garant za realizaciju tog programa. Ako nemate program onda nemojte smetati drugima.

U pravu je koleginica Nataša, ona je maločas govorila, Savet Evrope jeste naručio jednu analizu i ta analiza kaže da Srbija ima izuzetno dobar zakon o medijima, a da regulativa, nominacija izbora, kada govorimo o REM-u, ima najbolju praksu.

Ja sa time želim da završim ovo izlaganje. Ponavljam, podržaćemo Predlog izbora člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije, podržaćemo Predlog izbora člana Fiskalnog saveta i naravno u danu za glasanje opredelićemo se kada je reč o predloženim članovima REM-a.

Zahvaljujem.
...
Srpski patriotski savez - SPAS

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa SPAS | Predsedava
Hvala vama i obaveštavam vas da je vreme za vašu poslaničku grupu isteklo.
Sledeća ispred predlagača je koleginica Aleksandra Tomić. Izvolite.