Hvala vama.
Pretpostavljam da je Samir Tandir tražio pravo na repliku iliti na razjašnjenje odgovora.
Izvolite.

Želim da se zahvalim na odgovoru ministru.

Ja nisam spominjao ni veru, ni naciju, čak ni Sandžak nisam rekao. Rekao sam grad Novi Pazar, desilo se u sred dana.

Što se tiče nekih prethodnih hapšenja, ko je god kriv, a to se u postupku pred nadležnim sudovima dokaže, on će odgovarati. Nebitno da li je Bošnjak, da li je Srbin, da li je Hrvat, da li je Crnogorac itd.

Međutim, ovo je jedna jako strašna poruka i za ljude koji žive u Novom Pazaru znaju da su ti ljudi poznati, ja mislim i nadležnim službama, kao neko ko se bavi nekim nedozvoljenim radnjama. Prema tome, ja sam zadovoljan vašim odgovorom, ali samo upućujemo apel da vidimo ko te ljude štiti da su oni na slobodi i da tako šenluče u sred bela dana. Hvala vam.

Hvala vama.
Idemo dalje.
Sledeća sa liste je narodna poslanica Snežana Paunović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministri sa saradnicima, kolege poslanici, građani i građanke Srbije, drugi načelni pretres, opet tri važna zakona, govorio je šef poslaničke grupe SPS o celom setu zakona, govorio je kolega Uglješa Marković takođe, a ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana. Imaću krajnje lični pristup, nemojte mi na tome zameriti.

Drago mi je da je ministar Vulin sa nama, pre svega zato što se dugo poznajemo i što smo se, čini mi se, upoznali još u mojoj rodnoj Peći, pa nam je tim pre ova tema važna i nadam se da ćete razumeti ugao iz kog ću govoriti o ovom zakonu.

Veliki je iskorak države Srbije sadržan u ovom sporazumu. Ja to potpuno svesno kažem. Ne umanjujem važnost iskoraka koji je napravila država Albanija. Potpuno svesni vremena koje je iza nas, mi imamo u članu 1. sada stav koji kaže – važećim putnim ispravama za državljane Republike Srbije, prema ovom sporazumu, smatraju se pasoš, diplomatski pasoš, službeni pasoš, putni list i biometrijska lična karta. Važećim putnim ispravama za državljane Republike Albanije, prema ovom sporazumu, smatraju se pasoš, diplomatski pasoš, službeni pasoš, važeći putni dokument za povratak u Republiku Albaniju i biometrijska lična karta.

Važno je, najpre, zbog Srba koji žive u Albaniji, jer im ovo olakšava da posete svoje rođake koji žive u Srbiji, ali je važno i zbog Albanaca koji žive u Srbiji, jer će takođe moći uz biometrijsku ličnu kartu da posete svoje rođake koji žive u Albaniji.

Šta je važnije čak i od ovoga? Vreme iza nas u kome smo granicu između nas i naše komšijske države Albanije prelazili pasošima, bar kada je u pitanju država Srbija, a imali smo iz kontra smera prelaženje i bez bilo kakve isprave i na konjima i na magarcima i sa oružjem i sa tajnim planovima i sa svim onim što nas je dovelo do epiloga koji smo imali 1999. godine ili imamo i danas.

Zato sam rekla da će moj pristup ovoj temi biti potpuno ličan, jer zaista mislim da kada Srbija odluči da zaboravi na trenutak i da drugu šansu nekome ko je grubo prekršio u jednom momentu njen teritorijalni integritet i suverenitet, onda to govori u prilog diskusije mog prethodnika, kolege koji je govorio o tome da nam je zaista važnije sutra u smislu da treba brinuti o tome kako prevazići te razlike na kojima, slažem se potpuno sa vama, jedan ozbiljan procenat igrao je, igra i nada se da će imati prostora da igra još uvek.

Nemam čak ni u podsvesti nameru da raspirim bilo kakvu mržnju svojom diskusijom, ali imam moralnu obavezu da ukažem na nivo tolerancije, da ukažem na nivo spremnosti države Srbije i na tu pruženu ruku po ko zna koji put. Ja zaista mislim da je treba pružiti i zaista se nadam da neće ponovo biti zloupotrebljena.

Važno je za građane i Srbije i Albanije da imaju svest o međusobnom poštovanju, o činjenici da jesmo komšije, da to traje godinama, o činjenici da jedan ovakav sporazum čak pravi bitnu razliku između onoga što jeste zvanična Albanija i onoga što se krije ili bi htelo da se sakrije iza zvanične Albanije, a to su ljudi koji sebe nazivaju i ovako i onako, a zvanično su optuženi za zločine. Ja ih samo tako vidim i neću promeniti svoj stav.

Dakle, Socijalistička partija Srbije, odnosno poslanici Socijalističke partije Srbije glasaće, naravno, za ceo set zakona koji se nalazi i tiče drugog zajedničkog jedinstvenog pretresa, ali će moje lično zadovoljstvo biti veće činjenicom da glasam za jedan ovakav sporazum, opet kažem, sa verom da će on biti put u bolje sutra. Svesno ne govorim o ekonomskoj važnosti ovog sporazuma, jer ste o tome sve rekli. Ja zaista želim da ovo bude jedan znak da mi još uvek imamo snage da jedni drugima verujemo i da imamo svest o tome da ne smemo ponoviti greške. Čije su bile veće, o tome ćemo verovatno dugo razgovarati, ali je najvažnije od svega da naše greške više ne smeju biti sadržane ni u kakvim brojkama, a kamoli u broju žrtava. Hvala vam najlepše.

Hvala vama.
Naredni govornik je prof. dr Vladimir Marinković.
Izvolite.

Hvala, potpredsednice Kovač.

Ministri uvaženi, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Vulin, drago mi je što ste opet sa nama, što ste opet u Sektoru bezbednosti i što ćete imati priliku da i ovde pokažete, nadamo se, vrhunske rezultate kao što je to bilo u prethodnom periodu dok ste bili ministar odbrane.

Danas ću govoriti o tome koliko je značajno za našu zemlju ovo što danas radimo i ono što jeste samo nastavak politike koju je definisao predsednik Aleksandar Vučić, počevši od njegovog mandata kao predsednika Vlade 2014. godine, a to je jedna politika integracija Srbije, politika stvaranja zemlje koja ima najbolji mogući poslovni ambijent, koja privlači najviše investicija i koja se bavi isključivo modernizacijom zemlje, ali uz to saznanje i promociju tog načina političkog mišljenja i delovanja da je za stabilnost Srbije, da je za razvoj Srbije i modernizaciju naše zemlje potrebno da imamo stabilnost u celom regionu.

Kao najveća i najmnogoljudnija i ekonomski najsnažnija zemlja, dužni smo da ohrabrimo i druge, da ohrabrimo i sve one oko nas da budu bolji, da bolje sarađujemo i da radimo zajednički na postizanju onoga što jesu civilizacijske tekovine 21. veka, posebno u domenu politike i u domenu ekonomije i trgovine, a to je slobodan protok roba, ljudi i kapitala, što definitivno predstavlja ova ideja koja se vrlo dinamično implementira, a to je ideja "Mini Šengena", koja je potpisana od strane našeg predsednika, naravno predstavnika Severne Makedonije i Albanije, koja definitivno daje šansu našoj zemlji da više trguje, da više izvozi i da na taj način stvara veći BDP i veće mogućnosti za naše građane i domaće stanovništvo.

To jeste, naravno, prioritetni politički cilj koji je definisan, kao što sam rekao, 2014. godine. To je neprestana modernizacija ove zemlje i to je možda, složiću se sa mojim kolegom Aleksandrom Martinovićem, nastavak one ideje još iz 19. veka naših velikana i ljudi koji su tada vodili Srbiju, od Ilije Garašanina, Jovana Ristića, Stojana Novakovića, svih onih ljudi koji su podržavali ideju i koji su podržavali onu krilaticu - Balkan balkanskim narodima.

Ono što jeste istina i jeste tačno, to je da je došlo konačno i krajnje vreme da se okanemo konflikata, da malo istoriju i ono što se događalo u prošlosti ostavimo iza sebe i da se malo više bavimo onim što se događa danas, da se malo više bavimo onim što ćemo raditi u budućnosti i da, kao što to i jeste definitivno ideja predsednika Vučića, definišemo sami sebi ono što jeste naša sudbina, ono što jeste naša politička, ekonomska i svaka druga budućnost. To znači moratorijum na konflikte, to znači rad na dnevnoj bazi na tome da se zemlje povezuju, da se zemlje podržavaju i da, naravno, prvenstveno razvijemo ekonomsku saradnju i razvijemo jedan jedinstveni prvenstveno, ne politički, ali ekonomski prostor.

Činjenica je da velike sile svetske sile i veliki svetski igrači vrlo često ovaj region Zapadnog Balkana posmatraju kao ceo region, kao skup različitih entiteta i država, ali posmatraju ga kao jedno jedinstveno tržište, s obzirom da sigurno ne mogu posmatrati Albaniju koja ima manje od tri miliona stanovnika ili Severnu Makedoniju, ili neku drugu zemlju, kao neki veliki ekonomski potencijal, ali kada je to udruženo, kada mi imamo zajedničku ponudu za investitore i udružimo svoje privredne, prirodne, turističke i ekonomske potencijale i kapacitete, to onda može da bude jedan potencijal koji podrazumeva 10, 15, 20 miliona stanovnika, jedno vrlo pristojno tržište kada je u pitanju kupovina i kada su u pitanju potrošači, i naravno, sve ono što radimo da jačamo njihovu potrošačku moć, ali i naravno da radimo zajednički, sa svim tim investitorima iz svih zemalja na svetu, da koristimo na najbolji i najefikasniji mogući način sve prirodne resurse koje imamo i naravno one resurse koji su nam najbitniji i koji su nam najdragoceniji ovde, a to su ljudi.

Srbija je prvenstveno bogata ljudima, ljudima koji su kvalifikovani, ljudima koji su vredni, ljudima koji su sposobni da rade i da ispunjavaju najzahtevnije zadatke stranih kompanija sa najvišim mogućim standardima i to možemo da vidimo gotovo svakodnevno.

Juče smo imali priliku da vidimo, predsednik Vučić je bio na tom otvaranju, odnosno polaganju kamena temeljca za fabriku „Tojo tajers“ u Inđiji, u kojoj će mnogo ljudi biti zaposleno.

Možda još važnije od toga da li će biti 500, 600 ili 700 ljudi zaposleno u toj fabrici je poruka, poruka da jedna od najstarijih, najboljih japanskih kompanija je baš izabrala Srbiju da investira u nju, od svih zemalja u Evropi, od svih zemalja u ovom centralnom i istočnom delu Evrope i Zapadnog Balkana, baš Srbiju. Naravno, kao ozbiljni ljudi koji se ozbiljno bave politikom, ne može da se kaže da je to slučajno, da je neko tamo u Japanu slučajno okrenuo globus ili kartu i pokazao na Srbiju. Ne, to je rezultat jednog ogromnog, velikog, posvećenog rada, predsednika države, Vlade Republike Srbije, nas ovde kao većina u parlamentu, prioritetno SNS, na tome da poboljšamo poslovni ambijent, na tome da maksimalno unapredimo krizni menadžment što je rezultiralo time da smo jedna od zemalja koja se najuspešnije bori sa ovim izazovom kada je u pitanju korona virus i njegove ogromne posledice na zdravlje, na zdravstveni sistem, na ekonomiju.

Mnoge zemlje koje su bogatije od nas, su imale, imaju i tek će imati katastrofalne posledice, a nama, kako reče ministar, Siniša Mali, „Standard and Poor's“ daje kreditni rejting. Nama Svetska banka, MMF, sve međunarodne relevantne organizacije predviđaju jedan ozbiljan i veliki rast tokom narednih nekoliko godina.

Želim da kažem da inicijativa Mini Šengena je upravo značajna zbog toga što za primer daću da Srbija izvozi u zemlje CEFTA negde oko tri milijarde evra, a uvoz iz tih zemalja u našu zemlju je negde oko 900 miliona, trgovinska i ekonomska saradnja sa Albanijom je na vrlo niskom nivou i mi ovde u Srbiji ne smemo da prenebregnemo tu činjenicu da je tržište od tri miliona ljudi važno za nas, da su susedne zemlje, u stvari, pored ključnih evropskih igrača ključne za naš izvoz, ključne za naš ekonomski razvoj, ključne za domaće investicije, ali i izvoz posebno domaćih preduzeća u te zemlje.

Svako novo tržište, svaka nova zemlja, svaki novi kupac je važan za Srbiju i važan za našu zemlju i hvala predsedniku Republike što je prepoznao još pre šest, sedam godina i što je definisao krilaticu, ekonomija prvo koju je posle i Ričard Grenel, specijalni izaslanik predsednika trampa za dijalog između Beograda u Prištine prepoznao kao glavnu odrednicu, kao nešto što je preko potrebno i osnovno da bi došlo do dugoročnog mira, da bi došlo do dugoročne stabilnosti u ovom delu Evrope i kako bi svi naši narodi, svi koji žive na teritoriji Zapadnog Balkana, bez obzira na statusno nerešena pitanja koja ćemo rešavati u narednom periodu, jer Srbija je posvećena dijalogu, Srbija je posvećena tome da dođe do rešenja koje će nam omogućiti trajni mir i koji će prvenstveno omogućiti našem narodu da se razvija i da ubira plodove svih naših bogatstava i potencijala koje naša zemlja ima.

Ne možemo da se zavaravamo da je to moguće ako imamo stalne tenzije, da je to moguće ako ne sarađujemo i da je to moguće ako ta saradnja prioritetno nije sa narodima, zemljama i entitetima koji se nalaze pored nas. Zato što je naš najveći izvoz u Bosnu i Hercegovinu, u Severnu Makedoniju, naši najveći privredni i ekonomski partneri su upravo zemlje iz ovog regiona.

Rekao bih nešto sa čime su se složile kolege koji su bili prethodni govornici. Tu je jako važna bila uloga predsednika Vučića koji je uvek bio na toj liniji da smo, recimo, sa Albancima sa kojima imamo mnogo nerešenih pitanja, posebno po pitanju Kosova i Metohije, da smo probali sve, u našoj istoriji smo probali sve, ali nismo probali jedno, a to je prijateljstvo i saradnja.

Ovaj Mini Šengen, ova saradnja koju im država Srbija nudi, i Albancima u Albaniji, i Albancima u na KiM, a to je pružena ruka za trgovinu, to je pružena ruka za biznis, to je pružena ruka da vidimo kako će naši građani Srbije, građani u celom regionu bolje da žive. Zbog toga je predsednik Vučić danas upravo avangarda u celoj Evropi, zato što pruža ruku i zato što shvata da jedino putem ekonomske saradnje i ovih vrsta podupiranja, ovakvih vrsta inicijativa Srbija i naš narod može da napreduje.

Pri tome, ne sporimo pravo nijednom drugom narodu da može da napreduje, da treba da napreduje, jer je i to u interesu Srbije, jer je i to u interesu toga da Srbija izveze što više roba i usluga u ovom regionu, bez obzira ko je koje vere, ko je koje nacije, nama je bitno da imamo ovde što više preduzeća, da naša privreda cveta, da u Srbiji ima sve više i više bagera, kranova, što više gradilišta, što više autoputeva, a ovo i jeste jedini put koji podrazumeva da to može da se ispuni i u tome je glavni značaj i u tome je značaj vizije predsednika Vučića kada je u pitanju Srbija i kada je u pitanju to kako Srbija treba da izgleda 2025. godine, kako Srbija treba da izgleda 2030. ili 2050. godine.

Možemo da čujemo ovih dana kritike onih kojih im je, valjda, drago da Srbija ne napreduje, drago im je što možda neki liberalni političari iz EU, iz Evropskog parlamenta kritikuju Srbiju kao što kritikuju Ameriku po pitanju raznih tema.

Ali, ja želim da kažem nešto o čemu se nije mnogo pisalo, nažalost, a to je da upravo priznanje tome da je Srbija deo Evrope, da je Srbija već u EU, to da je SNS domaćin krajem naredne godine Političke skupštine Evropske narodne partije, najveće partije i najzastupljenije partije u Evropskom parlamentu, gde su članice sve najbolje, najdemokratskije, najprogresivnije stranke u celoj Evropi i takvu čast dobije baš SNS. Ista ta stranka čiji je i predsednik i mi kao članovi smo prokazani u nekim tzv. nezavisnim ili tzv. liberalnim medijima da nismo za Evropu, da ne ispunjavamo neke, kako oni kažu, tzv. evropske vrednosti i onda dođe hladan tuš iz Evropske narodne partije i SNS bude predložena i prihvaćena za stranku koja će biti domaćin Političke skupštine Evropske narodne partije na kojoj će se definisati politika Evropske narodne partije u narednom periodu, na kojem će raditi puno radnih grupa i gde ćemo mi učestvovati kao partija u definisanju evropskih politika.

Ja ne razumem šta će bilo kome veće priznanje kada je u pitanju pozicioniranje i ove stranke i našeg rukovodstva u Evropi i naravno u evropskim institucijama?

Želeo sam još nešto da kažem pošto se povela velika hajka na predsednika Vučića i na Vladu prethodnih dana po pitanju elektroenergetskog sistema na teritoriji Kosova i Metohije.

Želim samo da ih podsetim na to koliko se isto taj Vučić u Vašingtonu borio da dobijemo zajedničko upravljanje sa Amerikancima jezera Gazivode, koliko se borio da ne postoji u budućnosti ni jedan procenat šanse da neko ugrozi ne jedan ljudski život našeg naroda na teritoriji Kosova i Metohije, nego da ne ugrozi ni jedan pedalj naše zemlje, ni jedan pedalj naše imovine na teritoriji Kosova i Metohije.

Tek će se videti koliko je to bio hrabar, koliko je to bio pametan potez, jer mi danas čuvamo i štitimo naš narod i nećemo dozvoliti. Primenićemo svako diplomatsko sredstvo i razgovaraćemo i stvaraćemo partnerstvo sa svakim ko može da nam pomogne da pitanje Kosova i Metohije, kao i svako drugo političko pitanje, a ovo jeste „par ekselans“ političko pitanje i za Republiku Srbiju i za region i za celu Evropu, sarađivaćemo sa svakim ko Srbiju smatra ravnopravnim partnerom, ko Srbiju smatra i ko priznaje, kao što su to Amerikanci uradili i u Vašingtonu 4. septembra, da Srbija ima legitimne interese na Kosovu i Metohiji i da legitimno ima pravo da ih brani svim diplomatskim sredstvima.

Gospodo draga koji se niste pomerili i niste ustali iz vaše fotelje dok ste vršili vlast 12 godina, dozvolili da 114 država za 14 godina prizna tu lažnu državu, vi ste se usudili da kritikujete, vi koji se usuđujete da govorite da će Vučić priznati tzv. Kosovo za Vidovdan, pa onda nekog drugog, pa za Novu godinu, pa za Božić, pa za katolički Božić?

O čemu se ovde radi? Radi se o jednom sistemskom, o jednom ozbiljnom napadu, ne samo na predsednika države, nego na ovu državu i na pokušaj sistemskog rušenja preko našeg finansijskog sistema, svega onoga što smo postigli u ekonomskom domenu prethodnih nekoliko godina, do zadiranja u naše najbitnije i najvitalnije interese kada je u pitanju odbrana našeg suvereniteta i integriteta kada je u pitanju Kosovo i Metohija.

Želim da na samom kraju kažem da mislim da građani Srbije mogu da budu mirni kada je u pitanju nastavak daljeg dijaloga sa predstavnicima privremenih institucija na Kosovu i Metohiji, da možemo da čujemo jasne poruke iz SAD-a da će vašingtonski sporazum da se implementira u punom kapacitetu, da će američki DLC da ostane ovde, da će američki DLC da podržava Mini Šengen, da će da uloži u Srbiju, kako je rekao ministar Mali, u vrlo kratkom periodu 1,1 milijardu dolara. Da li znate li koliko je to, građani Republike Srbije, radnih mesta?

Ja mislim da ne treba da se bojimo mnogo oko ovog uključivanja Madlen Olbrajt u proces dijaloga. Mislim da ona nije ni fizički, a ne znam na bilo koji drugi način sposobna da se uključi u tako jedan visok nivo dijaloga i onoga što on zahteva, tako da mislim da će predsednik Vučić da nađe najbolji način, s obzirom da je stvarao prijateljstvo u Americi, u američkom Kongresu i Senatu i da će i na jednoj i na drugoj strani naći rešenje i opet naći opciju da nas SAD gledaju kao na pouzdanog partnera i kao na državu koja jeste prirodno najveći saveznik Amerike u ovom delu Evrope, kao što jesmo saveznici i Narodne Republike Kine i Ruske Federacije, jer je to upravo onaj najveći kvalitet koji je Vučić doneo našem geopolitičkom pozicioniranju, a to je da sarađujemo sa svima i uz to da ostanemo poštovana i dostojanstvena država koja brani srpske interese, koja brani svoje stavove, kao što mi sad branimo ovu politiku Balkan balkanskim narodima, kao što branimo politiku Srbija našem narodu, građanima Republike Srbije, srpskom narodu, branimo srpske interese, interese Republike Srbije. Živela Srbija! Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku prof. dr Vladimiru Marinkoviću.
Po listi govornika, naredna je narodna poslanica Mirela Radenković.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi građani Srbije, prošle nedelje smo usvojili budžet za 2021. godinu. Pored svih problema kroz koje prolazi naša zemlja, mi u 2021. godini imamo razvojni budžet.

Očekuje nas povećanje plata i penzija, ulaganje u infrastrukturu, zdravstvo, zaštitu životne sredine, privredu i poljoprivredu. Zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici, sprovedenim reformama i ulaganjem u infrastrukturu, Srbija je danas zemlja koja može da pomogne i privredu i građane da zajedno prođemo kroz krizu izazvanu korona virusom.

Privreda predstavlja važan ekonomski pokretač. Republika Srbija je donela paket mera za pomoć podrške privredi, koje imaju za cilj očuvanje zaposlenosti i podršku preduzetnicima koji su najviše pogođeni.

Poštovani ministre Mali, zahvaljujem vam se što ste juče i danas sa nama kako biste dali podršku paketu mera za pomoć privredi. Jedan od takvih mera je i garantna šema kao mera podrške privrede za ublažavanje posledica izazvanih korona virusom.

Naime, kroz garantnu šemu Republike Srbije, koja je stupila na snagu za vreme vanrednog stanja, odobreno je više od 20.000 kredita za mala, velika, mikro i srednja preduzeća, kao i za poljoprivredna gazdinstva u Republici Srbiji, odnosno odobreno je 170 milijardi dinara komercijalnih kredita po povoljnim uslovima čime je sačuvana likvidnost najugroženijih segmenata naše privrede.

Imajući u vidu neizvesnost koja donosi period prvog kvartala u 2021. godini, važno je da se obezbedi nastavak preduzetih mera podrške privredi.

Ovim zakonom je predviđeno produžavanje perioda u kome se preduzetnicima mogu odobriti povoljni krediti osigurani garancijom Republike Srbije. Time se nastavlja podrška privredi i omogućava da se u potpunosti iskoriste sredstva koja je država, u saradnji sa komercijalnim bankama, odlučila da obezbedi u postizanju svog cilja, to jest očuvanja privrede naše države.

Kroz mnoge pokazatelje videli smo da je naša država uz svoje građane. Ja dolazim iz Lapova, iz opštine u srce Šumadije koja ima 7.500 stanovnika. Moram da napomenem da sve što je urađeno bitno u proteklom periodu u opštini Lapovo, urađeno je zahvaljujući finansijama naše države.

Urađeno je dosta toga. Uređeni su trgovi, uređena je zgrada same opštine u centru, urađene su škole, imamo radove danas na hali, ali ono što je najvažnije jeste da mi danas u Lapovu imamo investitora posle 10, 15 godina, i to investitora koji će u narednom periodu zaposliti 200 radnika.

Od svega što je urađeno i od svega što će biti urađeno u narednom periodu, najvažnije je da je predsednik Aleksandar Vučić vratio veru građanima da je Srbija njihova država koja brine o njima. I u ovim teškim vremenima Srbija ide napred. Građani Srbije su glasali za svoju budućnost i budućnost svoje dece. Hvala.

Zahvaljujem i čestitam koleginici na prvom izlaganju u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Sledeći govornik je narodni poslanik Života Starčević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o tri veoma važna zakona među kojima je i Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Povezana škola“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke, vredan 65 miliona evra.

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je svaka investicija u obrazovanje odlična investicija, jer je svakako neznanje najskuplje.

Juče u raspravi kada smo govorili o Zakonu o digitalnoj imovini, rekao sam da je svet, pa i Srbija, koja je integralni deo sveta, na početku 21. veka prešla iz ere industrijskog u eru informatičkog društva, a strateške vrednosti informatičkog društva jesu kreativnost, informacija i znanje. Pri tome, znanje nije čast i privilegija, već je znanje pre svega suštinski resurs za razvoj i stvaranje profita.

Pre nekoliko decenija, naime, mi smo mogli čitav svoj radni vek koristiti znanja stečena u srednjoj školi ili na fakultetu. Danas bilo koji profesionalac sebi ne može pružiti takav komfor. Naime, svi smo svesni da se znanje danas uvećava eksponencijalno, a zastareva još brže.

Jedno američko istraživanje kaže da nivo, odnosno obim znanja se udvostručuje na svakih 18 meseci. To znači da je upotrebljivost znanja iz pojedinih oblasti takva da se meri mesecima i godinama, a ne više decenijama, kao što je bilo nekada.

Šta to znači u oblasti obrazovanja i učenja? Naime, većina današnjih učenika u toku svog radnog veka kretaće se različitim, često međusobno nepovezanim oblastima života. Formalno obrazovanje više ne zadovoljava potrebe privrede, tako da će se sve više okretati neformalnom i informalnom obrazovanju.

Učenje će postati kontinuirani proces koje traje celog života, tzv. celoživotno učenje, a znati - kako i znati - šta moraju biti dopunjeni sa znati - gde, odnosno gde naći potrebna znanja.

Ove brze promene nametnule su preispitivanje načina na koji se učilo i na koji učimo i podučavamo, jer je postalo jasno da tradicionalno organizovana nastava nije dovoljna za postizanje kvalitetnog obrazovanja.

Od obrazovnih sistema i nastavnika očekuje se drugačiji pristup prilagođen uslovima informatičkog društva. Nastavnik ne može više da bude isključivo predavač, već on treba da podstiče i usmerava učenje u čijem centru je učenik da koristi informaciono-komunikacionu tehnologiju koja je od velikog kulturološkog značaja za mlade ljude i da pomoću nje dodatno motiviše i angažuje svoje učenike.

Informaciono-komunikacione tehnologije u obrazovanju nisu i ne mogu biti same sebi cilj, već sredstvo za razvijanje veština i znanja kod učenika. Za svakog nastavnika od izuzetne važnosti je da ume da integriše informaciono-komunikacione tehnologije u pedagogiju i da je koristi za promociju učenja u čijem središtu je učenik.

Iz ovoga proizilazi da moderna škola mora biti opremljena najsavremenijom informaciono-komunikacionom tehnologijom, da moderan nastavnik mora biti dobro obučen da koristi tu tehnologiju, ali i da razume kako da to informatičko znanje kvalitetno integriše u jedan uspešan pedagoško, didaktičko, metodički pristup učenju i podrazumeva modernog učenika koji je zainteresovan za jedan kreativan pristup učenju, istraživanju u procesu učenja. Samo tako naša škola može odgovoriti potrebama modernog informatičkog društva i biti snažan pokretač naše ekonomije i privrede u celini.

Zato ovaj projekat „Povezana škola“ koji, rekoh, vredi 65 miliona evra i podrazumeva obezbeđivanje 48.000 laptopova, uvođenje bežične mreće u 1.900 škola, 50.000 računara za zamenu stare računarske opreme u školama, čija je prosečna starost od sedam do deset godina. Takođe, podrazumeva i obuku 250 trenera i 50.000 nastavnika širom Srbije za korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija i za integraciju tih novostečenih informatičkih znanja u nove pedagoško-metodičke oblike rada, odnosno stvaranje modernih škola.

Iz takvih škola i jedino iz takvih škola izaći će stručnjaci, mladi stručnjaci koji će biti sposobni da odgovore svim izazovima današnjice, koji će biti sposobni za stalno stručno usavršavanje i doživotno učenje. Takve škole će biti snažan zamajac ekonomiji naše države i društva u celini. Sve su to razlozi zbog kojih ovaj projekat „Povezana škola“ mi iz JS podržavamo i glasaćemo u danu za glasanje. Hvala.