Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, potreba je jedna da se javim da bih informisala ne samo javnost nego možda i neke poslanike koji nisu imali prilike da čuju o radu Fiskalnog saveta u onom svetlu kada smo raspravljali o budžetu Republike Srbije, kada smo na sednici Odbora proširili sastav prezentera, ljudi koji su imali šta da kažu o budžetu za sledeću godinu, ali i o rezultatima uopšte politike, ekonomske politike Republike Srbije u prethodnom periodu i polazne stavke o tome šta nas čeka u budućnosti.

Zašto ovo govorim? Zato što je jedan od kandidata koga danas predlažemo bio i učesnik u tom prezentovanju, ali uz prisustvo predstavnika Fiskalnog saveta, predsednika Fiskalnog saveta, naravno ministara, i guvernera Narodne banke Srbije. Pored njega je bio i gospodin Miladin Kovačević, koji kao kandidat za člana Saveta guvernera je bio u svojstvu Saveta za koordinaciju mera rasta BDP-a Republike Srbije, koje je jedno savetodavno telo koje je formirala Vlada Republike Srbije 2015. godine i koja se na inicijativu gospodina Aleksandra Vučića isključivo sa te stručne strane bavila ovom temom. Taj sistem je u stvari postao jedan alat koji treba da jednostavno prati ekonomsku politiku naše zemlje i da bude jedna sprega između svih indikatora kada su u pitanju i trendovi i planiranje i izvršenje rada, ne samo kada je u pitanju rast i razvoj, uopšte makroekonomski indikatori Republike Srbije, već i ono što je obaveza da implementira Narodna banka Srbije kao pravac, kada pričamo uopšte o politici.

Osim toga, gospodin Kovačević kao kandidat je i predsednik Odbora za reviziju izveštaja Narodne banke Srbije.

Zašto kažem da je ovo važno? Zato što su tačno definisane nadležnosti šta radi guverner, i to znate da je ustavna kategorija članom 95, gde kaže da Narodna skupština bira guvernera Narodne banke Srbije zato što guverner Narodne banke rukovodi radom i te institucije, ali da Narodna banka Srbije donosi zakon o NBS, gde kaže u zakonu da postoji i Savet guvernera, koji ima svojih pet članova.

Šta radi u stvari Savet guvernera? On donosi vrlo važne akte. Pored statuta Narodne banke, donosi odluku o režimu kursa dinara, o strategiji upravljanja deviznim rezervama, o članstvu u međunarodnim organizacijama, godišnji izveštaj, ali i vrlo važan deo koji se odnosi na strategiju razvoja Narodne banke Srbije, odnosno bilo koji deo koji se odnosi na samu reviziju, odnosno podvlačenje crte šta ste radili, kada je u pitanju uopšte i monetarna politika i politika deviznog kursa, u stvari daje Savet guvernera.

Znači, naš kandidat, odnosno kandidat o kome sada raspravljamo kada je u pitanju Savet guvernera, je imao prilike da negde suočava stavove sa predstavnicima Fiskalnog saveta, na toj sednici Odbora to je bio prof. dr Pavle Petrović, koji je dao svoje gledište kako izgleda rast BDP-a i kolike su sumnje kada je u pitanju projektovani rast za sledeću godinu – 6%, i zbog čega jednostavno ne vidi uopšte zbog čega mi gajimo toliki optimizam kada je u pitanju projektovani budžet za sledeću godinu.

Ali, s druge strane je rekao, u svojoj oceni budžeta za 2021. godinu, Fiskalni savet, da su javne finansije sigurne, da mi nemamo o čemu da brinemo, da nisu pod rizikom, da su prihodi i rashodi dobro projektovani, s tim što je izrazio jednu političku ocenu kada je u pitanju bila „Er Srbija“. Zašto kažem politička ocena? Zato što ta kampanja koja je krenula oko trošenja sredstava i podrške države „Er Srbiji“ da je suviše velika je očito urađena na jedan potpuno neprofesionalan način.

Zašto ovo mogu da kažem? Zato što je ta kampanja o podršci države „Er Srbiji“ data pre svega u Đilasovim medijima kao nešto što je lična podrška, koja uopšte nema veze, a mislim da negde ni Fiskalni savet nije imao saznanja o tome koliko je pre svega važna podrška države ovoj kompaniji, zato što smo mi kao neko ko je u pregovorima sa EU po pitanju državne pomoći se obavezao još 2014. godine, kada je radio na očuvanju jedine naše vazduhoplovne firme i kompanije da mora zajedno sa EU da dođe u saglasnost od strane Evropske komisije da sva potraživanja, sve račune koje vrši od strane budžeta Republike Srbije, mora da podnosi Evropskoj komiji. Znači, od svakog plaćenog računa, od svakog kupljenog novog aviona do troškova koje podnosi, mora da podnosi na jedan transparentan način. Inače, u protivnom, ta avio-kompanija ne bi mogla da posluje. Zabranili bi vam rad. Drugo, kompletnu avio flotu bi prizemljila i ne biste mogli uopšte da radite na rastu kapaciteta takve avio-kompanije.

Da vas podsetim da je 2014. godine „Er Srbija“ imala sedam aviona, od toga samo tri u voznom stanju. Da vas podsetim na dugove koje je preuzela država, da smo preuzeli dugovanja koja su zatečena u tom trenutku od preko 280 miliona evra koja su iznosila u konkretnim dugovima, a negativan kapital iskazan od 305 miliona evra.

Prema tome, danas kada pričamo o kompaniji koja je dužna 106 miliona evra, je znači sve to pet puta manje nego što je bilo 2014. godine. To znači da je postojalo pozitivno poslovanje avio-kompanije, koja je morala da vraća dugove postepeno. Podsetiću vas, u vreme najveće pandemije, znači u martu mesecu, je imala preko 37 međunarodnih letova, gde pored prevoza medicinske opreme koja nam je bila potrebna za naše zdravstvene radnike, naše bolnice, kao priprema za ovaj drugi i treći talas, je spašavala i naše ljude koji su ostali u međunarodnim prestonicama zarobljeni, jer nisu imali načina uopšte da dođu i da se vrate u Srbiju, jer taj „lok daun“ koji je nastupio tada u martu mesecu je važio za sve članice EU, za sve države, i na Istoku i na Zapadu. Nije postojala mogućnost da se vrate naša deca koja su bila na razmeni studenata i razmeni srednjoškolaca, jer su osiguranja sve onih kuća koja su ih pozvali na te razmene otkazali preko noći.

Hoću da vam kažem da „Er Srbije“ nije bilo, naš život ne bi mogao da funkcioniše na jedan normalan način kakav je funkcionisao u to vreme kada je svet stao zbog ove pandemije.

Prema tome, ono što smo mi imali prilike da čujemo kao jednu ocenu budžeta za 2021. godinu, od strane Fiskalnog saveta je za nas predstavljao, u stvari, jedan izveštaj i kritika u vidu brojki i slova koja nije u tom trenutku, zaista, sagledala šta je realan život u Srbiji.

S druge strane, po prvi put sada smo imali prilike od profesora Kovačevića da čujemo ispred Saveta za koordinaciju mera rasta BDP, u stvari, da te brojke negde postoje različite metodologije sa kojih aspekata se sagledavaju. Prema tome, mislim da je dobro da uvek čujemo stručnu raspravu, jer ta stručna rasprava u stvari nama daje na znanje da nekada možda i te stručne rasprave zavisno od metodologije koju koriste nekada i greše u svojim zaključcima.

To je ono zbog čega sam se sada javila, jer čujem od mog kolege iz SPS određene kritike kada je u pitanju Fiskalni savet, ali reći ću vam, znači, Fiskalni savet je definisan Zakonom o budžetu i predstavlja jedno stručno savetodavno telo. Takvo stručno savetodavno telo je za nas od velikog značaja, pogotovo što način na koji se bira, a to je na predlog predsednika Republike Srbije za predsednika Fiskalnog saveta, ministar finansija i guverner Narodne banke predlažu još jednog člana. Mi nikada nismo imali prilike da Narodna skupština odbije takve predloge.

S obzirom da je Aleksandar Vučić zaista pokazao i jednu političku širinu, kada je u pitanju predlaganje predsednika Fiskalnog saveta, imali smo prilike da vidimo da je dva puta imao šansu da predloži, odnosno jedanput je imao šansu da predloži novog predsednika Fiskalnog saveta i predložio je gospodina Pavla Petrovića, iako je uvek bio kritički negde nastrojen i kada je u pitanju kreiranje budžeta od strane ministara koji su predlog SNS.

Kada god pitate predsednika zbog čega predlaže gospodina Pavla Petrovića, on kaže - meni je uvek zadovoljstvo da predložim profesora zato što se sada pokazalo, posle 2012. godine, da sve kritike koje su upućivane i na rad različitih ministara, koji su predlagali budžete, nama ne smetaju. Ne smetaju ni onda kada predstavljaju određene tzv. prezentacije različitih metodologija, kada je u pitanju projekcija BDP-a i projekcija budžeta, ni onda kada možda žele da politički oboje takve izveštaje.

Nama to ne smeta, ali nam smeta što nikada neće da ponove jednu činjenicu, da do 2012. godine mi takve kritike nismo imali prilike u javnosti da čujemo. Reći ću vam kada su kritikovali rast javnog duga, koji ne sme da bude veći od 45%, nigde niste mogli da čujete u javnosti do 2012. godine, jer njihove konferencije za štampu nikada nisu prenošene na RTS-u zato što nigde u javnosti, ni u medijima koje je držao Đilas, nisu bile objavljene. Sada je pokušaj da sa tako delovima istrgnutim iz izveštaja koje daje Fiskalni savet žele da prave određene političke kampanje. Mi jednostavno ne reagujemo na način na koji bi možda oni hteli. Mi puštamo jednostavno da zaista svako može sa svog stručnog gledišta da da određena svoja mišljenja.

Na ta mišljenja imamo adekvatne, spremne odgovore i kao narodni poslanici i kao predstavnici, vidite, ministarstava različitih i želimo da se u javnosti čuju ta različita mišljenja i da vidimo na čijoj je strani istina. Nama je važno da je istina na našoj strani, jer rezultati danas, podrška građana Srbije, ne samo na izborima, nego i podrška koju vidimo, kada je u pitanju ekonomska politika, u smislu podrške građanima u teškim vremenima je uvek na strani onih koji su bili na strani istine. Očito je uvek bio na strani istine svaki ministar finansija od 2014. godine kada je bio premijer Aleksandar Vučić, a i sada kada je predsednik, kada tu Vladu vodi Ana Brnabić, jer je to Vlada kontinuiteta.

Znači, nama je suština cele ove rasprave da se mi nosimo interesima građana Srbije, kada je u pitanju ekonomska politika i Vlade Republike Srbije i kada je u pitanju monetarna politika Narodne banke Srbije, kada mi ovde u parlamentu raspravljamo o svim ovim temama. Mnogi žele poslanike da prikažu u javnosti kao ljude koji nemaju veze sa ovim temama, ali očito prema rezultatima koje pokazujemo u svojim izveštajima i koje čak i ti evropski parlamentarci raspravljaju, ima parlamentaraca koji prate ove izveštaje i koji prate šta rade nadležni odbori i kada dobijete izveštaj Evropske komisije o napredovanju Srbije, onda kada dođe ona tamo ekonomska tema, pa kada dođu ekonomske reforme koje se sprovode, pa kada dođe Akcioni plan o adekvatnom upravljanju javnim finansijama, onda kaže i neka tačka akcionog plana 19. gde je eksterni nadzor nad javnim finansijama Odbora za finansije, onda je ona ocenjena jako pozitivno, nemaju ni jednu primedbu, za razliku od mnogih drugih gde imaju primedbe.

Mi nećemo da ćutimo više o tome da ovaj parlament ima svoje rezultate kada je u pitanju napredak Srbije na putu ka evropskim integracijama i kada dolaze ti evropski parlamentarci, ne želimo samo da pričamo o stanju prava, već jedno od najvažnijih ljudskih prava, i to ekonomsko pravo, da živimo bolje nego što smo živeli do 2012. godine i uvek ćemo razgovarati o tome. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Goran Kovačević.

Dame i gospodo, ekonomija je egzaktna nauka. Ekonomija je nauka koja se bazira na rezultatima. Rezultati SNS i Vlade Republike Srbije u oblasti finansija su jasni, a jasni su zato što poštujete principe i pravila. Ekonomija se sastoji iz principa i pravila i ako ih ne poštujete ne možete da imate rezultat, tako vam kaže hiljadu godina prakse u oblasti ekonomije. Ta praksa u stvari stane u 500 godina ekonomske teorije. U tih 500 godina stane sve, stanu različita ekonomska mišljenja, različite ekonomske škole, stanu procesi koji su se dešavali u različitim zemljama i mi smrtnici u ovom trenutku mislimo da je sve počelo od nas u ekonomiji. Sve što mi danas doživljavamo u ekonomiji se već desilo. Mi smo deo globalnog ekonomskog procesa. Mi kao mala nacija ne možemo da ne poštujemo ekonomska pravila.

Ključni ekonomski zakon, ustav fiskalne politike je Zakon o budžetskom sistemu Republike Srbije. U članu 1. definisana je uloga Fiskalnog saveta i kaže se da Fiskalni savet treba da služi, da daje mišljenja nezavisna o fiskalnim politikama na bazi fiskalnih pravila i na taj način omogući javnost i odgovornost onih koji donose fiskalna pravila. U stvari, on odlučuje o fiskalnim strategijama i budžetu Republike Srbije na način da daje savetodavno mišljenje i on je deo fiskalnog poretka Republike Srbije i zajedno sa Vladom Republike Srbije, Narodnom bankom i Skupštinom Srbije je odgovoran i zaslužan za rezultate koje Srbije ima u ekonomskoj politici.

Potpuno se slažemo iz SNS sa Fiskalnim savetom kada govorimo o budžetskim principima i budžetskim pravilima. Slažemo se 100% kada govorimo o prošlosti i fiskalnoj konsolidaciji i njenim rezultatima. Naravno da se nismo slagali 2015, 2016. godine oko operativnih delova, pojedinih. Slažemo se 100% oko ekonomskih sloboda, slobodnog tržišta, tamo gde Srbija želi da ide. Slažemo se 100% da Srbija jeste u ovom trenutku ekonomski lider na zapadnom Balkanu. Slažemo se 90% u vezi operativnih mera koje donosi Skupština Srbije, Vlada Srbije i Narodna banka, i to je sasvim normalno.

Mi smo nacija koja u oblasti ekonomije suviše dugo nije poštovala principe i pravila. Kada ih ne poštuješ onda ne možeš da imaš ekonomske rezultate. To što smo mi mislili da možemo da kreiramo pravila, kako mi shvatamo, pokazalo se na negativnoj istoriji Srbije, kao jedna nesrećna ekonomska nacija, da nije dalo ekonomske rezultate.

Razlikujemo se mi u odnosu na Fiskalni savet. Imam tu slobodu da kažem da se suštinski razlikujemo zato što smo različitih godina, različito smo shvatali ekonomiju, različito smo učili iz različitih knjiga. Suštinski, mi se teorijski razlikujemo sa pojedinim članovima Fiskalnog saveta. To je moje zadovoljstvo.

Kada Narodna skupština Republike Srbije na predlog Vlade Republike Srbije donese neki zakon koji je liberalan i naslanja se na Miltona Fridmana, onda Fiskalni savet kaže – aha, a mi bismo za Kejnsa, a kada mi pod pritiskom promena koje se dešavaju u globalnom poretku, gde je protekcionizam ključna stvar u ovim uslovima, vratimo se na kejnzijansku monetarnu politiku i makroekonomsku politiku, davajući subvencije, onda se pojavi Fiskalni savet koji kaže – ne, mi smo za slobodno tržište, prenebregavajući vreme i uslove u kojima živimo i građane Srbije.

Kada govorimo o ključnoj razlici između mene, na primer, lično i gospodina Pavla Petrovića, to je multiplikator koji kaže da kada dajemo finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije, sredstva koja dajemo za građane u vidu davanja novca u vezi povećanja plata, penzija i takozvanog "helikoptera novca", u stvari je različit u odnosu na javne finansije. Ja mislim da je to jedno isto.

Milton Fridman kaže da je isto kada daješ i ulažeš u javnu potrošnju i kada ulažeš u ličnu potrošnju. Ja kao predstavnik građana uvek sam za to da građani Srbije dobijaju novac i ako se to kaže preko helikoptera novca, što je potpuno pogrešan izraz. Helikopter novca je pedesetih godina utvrdio Milton Fridman, kao kritiku bankarskog sistema i primarne misije FED-a. Ali, dobro i takav kakav je definisan, helikopter novca za građane Srbije, za mene kao narodnog poslanika, za povećanje plata što radi Vlada Republike Srbije, penzija i davanja građanima Srbije jeste značajniji u odnosu na teorijsku postavku gospodina Pavla Petrovića.

Fiskalni savet u svojim analizama ne kaže da je to mišljenje primarno i ključno, neupitno, zato smo mi ovde u Skupštini da kad se god ne slažemo sa Pavlom Petrovićem, sa članovima Fiskalnog saveta kažemo šta mislimo, kao i oni što iznose svoje mišljenje i Fiskalni savet, da ne zaboravite, je deo makroekonomskog sistema Republike Srbije koji je ključno zaslužan, kao i Vlada Republike Srbije i Skupština Srbije, a naravno bez Aleksandra Vučića svega toga ne bi bilo za funkcionisanje i rezultate koje u oblasti ekonomije imamo.

Kada mi u Skupštini u principu pričamo o makroekonomskim parametrima, obično govorimo o fiskalnim merama koje predlaže Vlada. Nekako zaboravimo monetarne mere, ne pričamo o njima. Ja volim da kažem da je to velika sreća Srbije. Monetarna politika u Republici Srbije je postala strašno dosadna, neprimetna, ne vidimo je, što nije slučaj u istoriji Srbije.

Kada pogledate srpsku monetarnu politiku onda shvatite da od početka 19. veka u stvari nemate monetarnu stabilnost. Godine 2012, zahvaljujući Jorgovanki Tabaković i njenom timu, država Srbija, ponavljam, vodi dosadnu monetarnu politiku. Imate sve parametre koji kažu da smo se, pa u konačno posle dva veka, vek i po lutanja u monetarnoj politici zaustavili na sidrima EU, da nam je stopa inflacije 2,2%, da je ona mnogo manja od onoga što smo planirali, 3% i u suštinski imate stabilnost cena, stabilnost valute, da zaboravite one periode devedesetih i dvehiljaditih kada smo se svako jutro budili i pitali se koliko danas nešto vredi. Narodna banka koristi dva ključna mehanizma, referentnu kamatnu stopu koja je najniža u istoriji Srbije 1% i operacija na repo tržištu.

Dame i gospodo, ja znam da danas biramo dva člana koji će biti sastavni deo Fiskalnog saveta i Saveta guvernera Narodne banke, ali ako ne govorimo o institucijama i njihovom funkcionisanju onda u stvari ne treba da govorimo ni o ljudima. Ako ulazite u institucije koje su ključne, stabilne i funkcionišu u skladu sa zakonima Republike Srbije, onda su kadrovska rešenja periferna. Timovi koji vode makroekonomsku politiku u državi Srbiji su ključni. Oni imaju sreću da se uključe u timove koji su od 2015. do 2020. godine napravili značajan pomak i iskorak u budžetskom funkcionisanju države Srbije, a u stvari u promeni ekonomskog poretka.

Zato je moje zadovoljstvo što ću glasati za ovakve predloge, a istovremeno njihova čast i obaveza da ulaze u timove koji su Srbiju promenili. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Samo da vas obavestim da trenutno nema prenosa zbog prenosa Svetskog kupa u rvanju, ja mislim, kada je reč o RTS.
Idemo dalje.
Narodni poslanik Srbislav Filipović.
Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Za početak bih hteo da citiram čuvenog nemačkog filozofa Hegela koji je rekao da je istorija sveta napredovanje svesti o slobode.

Mi smo danas mnogo toga čuli kada je u pitanju REM, kada je u pitanju sloboda medija, kada je u pitanju odnos vlasti, odnosno politike, političara prema medijima i medija prema političarima, odnosno vlasti ili opoziciji.

Mnogo zaista, kao mlada demokratija, moramo još da učimo. Mnogo toga je pred nama, mnogo velikih koraka koje moramo da napravimo, ali moramo prvu stvar da naučimo, da sloboda ne znači anarhiju, da sloboda ne znači haos, da kad kažete da ste slobodni, ne znači da možete da radite šta hoćete, da možete da kršite zakone, da možete da kršite elementarne ljudske slobode, ljudska prava.

Tako bih voleo kada bi sutra kompletan REM u punom sastavu zaista poštovao sva ljudska prava i onih političara i one dece i onih ljudi koji su žrtva ili potencijalne žrtve nekakvih, nazovi političara i tajkuna, koji bi voleli da gospodare svuda po Srbiji.

Naravno, medijska slika u Srbiji je različita, zavisno iz kog ugla gledate. Ako gledate iz ugla građanina koji želi da se informiše, on ima tu jedan pluralizam, ima pluralizam mišljenja. Imate sa jedne strane medije koji su napravljeni, potpuno naklonjeni jednom delu opozicije, tajkunske opozicije, kriminalne opozicije koja poziva na rušenje sistema, na rušenje državnog i ustavnog poretka. Imate sa druge strane medije koji izveštavaju na jedan objektivan i rekao bih pristojan način.

Imate medije koji su, takođe, tokom onih nasilnih protesta u Beogradu pre nekoliko meseci izveštavali, rekao bih sa ushićenjem, dok se rušilo i palilo po Beogradu, dok je neka masa pokušavala da upadne u Skupštinu, dok su upadali, pokušavali ponovo da zapale Narodnu skupštinu Republike Srbije. Imate taj deo medija koji se tome divio.

Sa druge strane, imate REM koji nikad, ama baš nikad ni na šta ne reaguje ili ne reaguje bar onda kada se javno određeni medijima od tzv. "nezavisnih" novinara, "nezavisnih" analitičara, tj. zapravo sve političara poziva na, ni manje ni više, nego rušenje države, na ubistvo predsednika Republike, na linčovanje njegove porodice, njegove dece.

Dokle to može da dovede mladu demokratiju kao što je Srbija? Mi smo jednom gledali kako izgleda satanizacija i demonizacija političara u Srbiji, kako se to završava i za šta je to priprema? Za šta neki ljudi koriste zapravo medije u Srbiji? Zašto se mediji mogu zloupotrebljavati sve? Upravo ta zloupotreba medija jeste granica između slobode i haosa, da sam govorio u početku i da zapravo mi moramo svi zajedno da učimo da upravo ta istorija sveta jeste napredovanje svesti o slobodi i da nam to stalno bude na umu.

Meni je nekako draža ova, kako oni kažu "opasna sloboda, nego njihovo mirno i sigurno ropstvo", tu citiram Žan Žaka Rusoa i lepo je rekao "opasna sloboda". Naravno da je opasno biti slobodan, ali je časno, lepo i dostojno čoveka i moramo da se borimo da sačuvamo tu slobodu, da sačuvamo demokratiju za koju smo se izborili, da naučimo da se predsednici Vlade, narodni poslanici ne biraju na ulici, ne biraju silom, ne biraju tako što uzmete motku, uzmete državnu zastavu i pokušate da kao manijak uletite u Narodnu skupštinu da se obračunavate sa policajcima koji treba da čuvaju našu zemlju i našu decu. Onda shvatate zašto se ovi obračunavaju sa policijom. Pogledajte njihove rodbinske veze, prijateljske veze, kumovske veze, sve narko-dileri i kriminalci. Pa sa kim drugim da se obračunavaju nego sa policijom?

Upravo tu, opet se vraćamo na onu granicu između slobode i haosa. Izborili smo se 2012. godine da Srbija ne bude tajkunska država, da se u Srbiji ne zabranjuju spotovi na televizijama, da imate pravo da kažete svoje mišljenje, da zbog tog mišljenja ne budete žigosani u medijima. Počinje ponovo na jednoj strani medijske scene u Srbiji da postaje normalno da se o predsedniku države kaže sve najgore, ne da se drugačije misli, nego da se laže, da se poziva na likvidacije, na ubistva, da se tome neki smeju, da se ismejavaju ljudi koji žele dobro ovoj zemlji, koji čine dobro, koji otvaraju fabrike, radna mesta, da se sprdaju sa parlamentom.

To nema nigde u Evropi. O kojim oni evropskim vrednostima govore? Da li su evropske vrednosti sprdanje sa parlamentom, sopstvenim parlamentom. Znači, smejete se građanima. Građani su ti koji su birali sastav Narodne skupštine na izborima. Građani su ti koji svojom olovkom odluče na izborni dan koga žele u parlamentu i kakav sastav Skupštine žele. Ovo je upravo ona slika koju su građani Srbije želeli i ostvarili, ali ne demagoški nego zbog rezultata koje je ostvarila Vlada predvođena SNS i predsednik Aleksandar Vučić, vodeći Srbiju u zacrtanom smeru koji smo rekli 2012. godine protiv tajkuna, za investicije, za napredak, za slobodne medije, za demokratske izbore, pa upravo sve smo to dostigli u prethodnih osam godina, pa ni manje ni više damo im 3% cenzus. Evo, hajde, pređite, uđite, da imate nekog poslanika. Džabe kad oni ljudi nisu u stanju da to postignu.

Da biste prešli cenzus morate da imate program, ideje, viziju kakvu zemlju želite, pa neka se razlikuje od ove naše, ali morate da imate ideju. Ideja nije upasti u Skupštinu, ideja nije otići pred REM, tražiti zabranu neke privatne televizije. Skroz je okej da privatna televizija ima privatno vlasnika, ima svoju uređivačku politiku, ima način na koji želi da ostvari svoju komercijalnu ulogu da zaradi privatni vlasnik, to je u redu, ali nije u redu da se laže i to masno da se laže. Nije u redu da se poziva na rušenje države sa tih medija, to nije u redu i onda da članovi REM-a ćute, da se primaju ogromne plate i da se spava na poslu. E, to nije u redu.

Želim da verujem da tako neće biti u perspektivi. Da ono što je pred nama i one ljude koje podržimo da će časno raditi svoj posao. Ako je Narodna skupština, narod preko svojih izabranih predstavnika, vas izabrao na neko mesto, onda je to velika čast i onda radite u interesu tih građana, a ne u interesu tajkuna.

Nije sve u tome da primite nekoliko stotina hiljada mesečno. Imate valjda i neki obraz kad izađete na ulicu pogledate svoje komšije i ljude sa kojima se susrećete svakog dana. Šta će da vam kažu? Pa, čekaj tamo si u REM-u i ćutiš dok se poziva na linč dece predsednika Republike, ništa ne kažeš. Ne komentarišeš to u svojim vestima. Nema toga u tim medijima, nema da se kaže - izvini, pogrešili smo, slagali smo. To ne postoji. Nema da se pohvali izgradnja bolnice, nema da se pohvali nabavka respiratora, nema da se pohvali sve ono što radi država danas. Sigurnost za građane Srbije. Nikada nismo čuli - izvini ni iz jednog takvog medija. Zato kada se pogreši sa druge strane imamo snage da kažemo – izvini, ispravićemo greške, radićemo još bolje i to građani prepoznaju zato što u Srbiji žive ozbiljni ljudi. Zato građani Srbije biraju ozbiljne ljude na ozbiljna mesta, a šarlatane šalju tamo gde im je mesto. Hvala vam.

Zavaljujem.
Magistar Slavenko Unković.
Izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog kandidata za članove Saveta tri veoma važna nezavisna državna tela.

Glavni zadatak Fiskalnog saveta je da procenjuje kredibilitet fiskalne politike, da se bavi nezavisnom analizom javnih finansija i da obezbedi javnost, odgovornost uvođenjem fiskalne politike.

Fiskalni savet vrši svoju funkciju samo kada su izabrana sva tri člana saveta, a pošto je jedan član podneo ostavku na tu funkciju danas je pred nama predlog kandidata koji je podnela guvernerka NBS.

Doktor Bojan Dimitrijević ispunjava sve zakonske uslove za izbor na funkciju člana Fiskalnog saveta. U svojoj dosadašnjoj karijeri istakao se kao stručnjak za ekonomiju, finansije i bankarstvo, što se vidi iz priložene biografije.

Nadam se da će gospodini Dimitrijević na pravi način dati svoj doprinos da Fiskalni saveta kao nezavisni državni organ i dalje analizira preduzete mere fiskalne politike, podstiče rasprave o fiskalnoj politici i na taj način pomaže nadležnim državnim organima.

Često je Fiskalni savet zbog svojih stavova i procena na meti raznih kritika nekada sa pravom, a nekada i ne. Smatram da njihova velika opreznost u raznim analizama i procenama ne može nikako naštetiti odlukama i predlozima Ministarstva finansija i drugih organa vlasti i na neki način predstavljaju korektivni faktor kada je u pitanju analiza fiskalne politike.

Najbitnije je da su naše javne finansije stabilne i da nam ni sledeće godine neće biti ugrožene. Srbija nije blizu nikakve opasnosti od fiskalne krize i moći će uredno da izvršava sve svoje obaveze.

Kada je u pitanju REM dva kandidata za članove Saveta REM-a predložio je Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine i to je poslanica Božić obrazložila, a dva člana su podržale crkve i verske zajednice. Iz njihovih biografija vidimo da zadovoljavaju sve potrebne uslove za obavljanje ovakvih funkcija. Često se mogu videti prigovori na rad ovog tela, naročito kada su u pitanju rijaliti programi, govora mržnje koje se može čuti u svim ovim sadržajima kao i u političkom i javnom životu.

Po mnogima REM je glavni krivac za gašenje velikog broja lokalnih medija, kao i za njihov težak položaj jer nisu svim medijima omogućili iste tržišne uslove. REM je dozvolio da godinama tzv. prekogranične televizije svoje programe u kablovskim mrežama u Srbiji emituju a da to nije najpreciznije uređeno zakonom. Jedna od primedbi odnosi se i na nemogućnost praćenja događaja od posebnog značaja, kao što su na primer utakmice srpske reprezentacije i REM nije ispunio svoju zakonsku obavezu kojom se utvrđuje koje televizije imaju ekskluzivna prava za prenos takvih događaja.

Podržavam stavove jedne od kandidatkinja za člana Saveta koja će se zalagati za promenu Zakona o elektronskim medijima, kako bi se televizijska i medijska industrija dovela u red.

Tu se pre svega misli na kaznenu politiku u vidu velikih i drastičnih novčanih kazni za govor mržnje, netačne informacije, razne zloupotrebe od strane političara, javnih ličnosti i medija kojih nažalost ima svakog dana.

Smatram da je zaista vreme da se medijski prostor uredi u skladu sa svim zakonskim aktima i da kao društvo zaslužujemo uređen javne elektronske medije. Podrškom ovim članovima dajemo im šansu da svojim zalaganjima i profesionalnim radom doprinose boljem i uspešnije radu Saveta.

Odbor za finansije i budžet utvrdio je Predlog odluke o izboru člana guvernera Narodne banke Srbije. Vidimo da se radi o ozbiljno proverenom kadru koji je obavljao razne javne funkcije, a ovo će gospodinu Kovačeviću biti treći mandat u Savetu guvernera. Mislim da će i dalje nastaviti uspešno da radi kako bi Narodna banka Srbije u narednom periodu bila od najuspešnijih naših institucija.

Poslanička grupa JS će podržati sva ova predložena rešenja. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Aleksandar Mirković ima reč.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da su prethodni govornici jasno iskazali koliko su bitni ovi predlozi, koliko je Narodna skupština samo u današnjem dana važnih odluka prodiskutovala, prošla kroz njih, sučelili smo mišljenja o svakoj, čuli smo i neke dobre predloge, čuli smo i neke kritike, ali svakako smatram da svaka tačka dnevnog reda koja se nađe pred nama je bitna i najbitnija zbog građana Srbije.

Kada pričamo o kadrovskim rešenjima koja se tiču REM-a, Narodne banke, kada se ti predlozi tiču svega onoga što građani u svom životu svakodnevno komentarišu, ne možemo da se ne osvrnemo na ono što ih svakodnevno okružuje.

Ovde smo pominjali neke medije, posebno kolege iz moje poslaničke grupe, koje su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa i, nažalost, kada pričamo o REM-u, ne možemo da se ne osvrnemo na činjenicu da poslednjih nekoliko sednica unazad moje kolege i ja postavljamo neka prosta pitanja za koje nije potrebno mnogo vremena, a Bogami ni mnogo znanja da dobijemo konkretan odgovor. Nažalost, još uvek ga nismo dobili, a tiče se konkretno spotova koje je pominjao, čini mi se, i kolega Milićević.

Dakle, po kom osnovu, zašto, kako su dva medija pod direktnim uticajem Dragana Đilasa emitovala više od 400 spotova po ceni od 1,2 milijarde dinara ili negde oko 3.000 dinara po minutu, a svega 28 spotova koji su služili za promociju SNS koštali su svega 3,9 milijarde dinara, što je negde po minutu 140 hiljada dinara? I dalje nismo dobili odgovor na to pitanje.

Nismo dobili ni odgovor na pitanje da li je u redu da se na tim medijima ljudi koji danas sede u ovoj sali ili koji nisu prisutni trenutno, a poslanici su u ovoj Skupštini, se satanizuju samo zbog svog mišljenja, stava ili nečeg što su rekli u ovoj sali. Nismo dobili ni odgovor da li smatraju da je uredu da se prave čitave emisije protiv predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice, gde se iznose gomila laži nekih i notornih neistina, a kada se dokaže da su to laži i neistine, oni makar ne upute ni izvinjenje.

Za razliku od njih, moram priznati da sam poprilično i prijatno iznenađen. Na sednici 8. decembra ja sam uputio pitanje nadležnim organima Republike Srbije, pre svega tužilaštvu. Moje pitanje se odnosilo na to da li su ispitali navode koje je dao Čaba Der, a tiče se toga da su mu dva kriminalna klana sa ovih prostora ponudili novac da ubije Aleksandra Vučića. Na moje prijatno iznenađenje, moram priznati, odgovor je stigao i kako sam sa ovog mesta uputio pitanje u redu je i da taj odgovor sa ovog mesta i pročitam.

„U vezi zahteva za obaveštenje i objašnjenje koji je narodni poslanik Aleksandar Mirković izneo na sednici Narodna skupštine 8. decembra 2020. godine, obaveštavamo vas da Tužilaštvo za organizovani kriminal preduzima određene radnje u cilju dobijanja informacija o iskazu koji je dao Čaba Der.“

Dakle, poštovani poslanici, građani Srbije, sve ono što smo mi pričali, moje kolege i ja, pitanje koje smo uporno postavljali nije bilo bez razloga. U najmanju ruku mi smo najoštriji kritizeri tužilaštva iz prostog razloga što smatramo da za njih ima mnogo posla i kada je u pitanju Dragan Đilas i njegova imovina koju nikako ne može da objasni odakle mu i 619.000.000 evra njegovih firmi, 25.000.000 evra u nekretninama, 35 nekretnina koje ima njegov brat, koji se procenjuju na 5.500.000 evra.

Dakle, mi smo ti koji imamo mnoga pitanja i često kritikujemo to što smatramo da tužilaštvo u svakom slučaju ili u slučaju Dragana Đilasa nije možda do kraja uradilo svoj posao. Ali, vidite, i to tužilaštvo sada odgovara i ovim nam jasno dokazuje da se pretnje upućene Aleksandru Vučiću moraju ozbiljno shvatiti.

Sada se postavlja još jedno pitanje koje se naslanja na REM, a to je – zašto i zbog čega dva medija pod direktnim uticajem Dragana Đilasa sa još jednim portalom koji on direktno kontroliše i uređuje, žele da diskredituju bezbednost predsednika Aleksandra Vučića? Zbog čega, šta im je cilj? Šta žele time da postignu? Mislim i bez tog odgovora da je građanima jasno.

Ovo je samo još jedan dokaz da svaka pretnja koja dođe na adresu bilo kog građanina, makar se on zvao Aleksandar Vučić, mora da dobije nekakav ovakav epilog i mora da se istraži do kraja, jer prava građanima u Srbiji ne sme niko da uskrati, a pogotovo ne ljudi koji misle da će nekakvim krvavim scenarijom doći na vlast i tako nadomestiti nedostatak poverenja građana.

Nadam se da nećemo imati potrebe više ni da pitamo, ni da se interesujemo za bezbednost predsednika Aleksandra Vučića, kao što se nadamo da Dragan Đilas zajedno sa svojim propalim savezom, više ni ne znam kako se zovu, jer su se i danas opet posvađali pa se razdvojili, nikada im više neće pasti napamet da svoje političke stavove iznose na taj način što će mrzeti svakog ko ne misli kao oni.

Isto tako, i ljudi koje danas biramo, a biće u REM-u, moraju da svoj posao shvate ozbiljno i da svi zajedno kao društvo kreiramo atmosferu u društvu da nije dovoljno na jednoj televiziji se pojaviti, optužiti Aleksandra Vučića da je lopov, da je izdajnik, da mu je brat ne znam kakav tajkun, a kada se dokaže sve suprotno od toga vi ne uputite ni izvinjenje.

To nije Srbija u kojoj želimo da živimo i to je Srbija koju nam je ostavio Dragan Đilas kada je odlazio sa vlasti.

Hvala dragom Bogu i odgovornoj politici predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije što se ta Srbija promenila i nikada nas više ni Dragan Đilas, ni Vuk Jeremić, ni Boris Tadić neće vratiti u tu mračnu prošlost. Hvala i živela Srbija.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Izvolite.