Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim da pohvalim ovaj sporazum vezan za putovanje sa ličnim kartama.
Ja sam pre jedno sedam, u stvari i više, 12 ili 13 godina, reagovao na tadašnjeg jednog predsednika kada je rekao da moli vlasnike preduzeća i kompanije da ne sarađuju sa zemljama čije su zemlje bombardovale Srbiju. Tada sam rekao da se patriotizam ne sipa u traktor.
Koje koristi Srbija ima, odnosno, imaće od ovog sporazuma? Povećaće se izvoz, saradnja na ekonomskom nivou i moram da napravim jednu paralelu kada je u pitanju turizam. Nikada neću da idem u Albaniju na more, ali Albanija ove godine je bila bezbednija od naše bratske Crne Gore. Nisam čuo da nijedan turista iz Srbije pretučen u Albaniji, a Srbi koji su odlazili u Crnu Goru nekoliko njih je dobilo batine u Crnoj Gori, pa i jedan privrednik, mogu slobodno reći jedan od većih privrednika u Srbiji.
Siguran sam da će ovaj sporazum pomoći privrednicima, da ćemo da povećamo izvoz i u tom sporazumu je i Makedonija. Mi sada ne možemo da kažemo - ne treba da sarađujemo sa Albanijom, jer ona podržava kosovske Albance, ona nikada neće da promeni svoj kurs. Edi Rama će uvek podržati Albance na KiM. Nama je to veoma poznato, ali ovaj „mini Šengen“ će povući još neku državu kada se bude javio efekat u ekonomskom smislu u narednom vremenskom periodu.
Kada su u pitanju ovi drugi zakoni, želim i da pohvalim povezivanje škola, jer veliki broj škola nema internet, a pogotovo na selu. Svako dete ima mobilni telefon, to mi svi vrlo dobro znamo da je mobilni telefon postao sastavni deo opreme naše dece i da deca koja odlaze u seoske škole, imaju internet i da preko interneta, kompjutera mogu da dobiju neku informaciju koju do sada nisu mogli da imaju za vreme boravka u školi i to nikada nije skupo, ulagati u decu, u škole, u razvoj, ono što se zove budućnost, a budućnost su naša deca, tako da želim da pohvalim taj zakon.
Isto tako, imam jedno pitanje za ministra finansija, da ako su privredni subjekt ili subjekti sva pravna društva koja imaju određeni broj zaposlenih smatram da toj grupi pripadaju i vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, da su oni uskraćeni, da nemaju stimulaciju za vreme kovida, koji je zakačio i Srbiju, i ako postoji da se iznađe mogućnost da se pomogne i tim poljoprivrednim proizvođačima, imajući u vidu da ti poljoprivredni proizvođači koji su vlasnici i imaju gazdinstvo, da su to porodična preduzeća, da su, najpre, porodice zaposlena u tim preduzećima i na neki način da to bude jedna velika stimulacija za poljoprivredne proizvođače da brinemo o njima.
Znamo da je veoma teško, da je država mnogo para uložila u opremu kada su u pitanju i klinički centri, bolnice i da nije država uložila i da nije vršila adaptaciju ili da nije izgradila nekoliko novih kliničkih centara, da bi mi, siguran sam imali određeni problem.
To što nas napadaju neke države, one nas napadaju iz razloga što Srbija ima najveći ekonomski razvoj, mogu slobodno reći i u Evropi, možda jedna država ima samo veći ekonomski razvoj.
Ko nas najviše napada? Hrvatska. Hrvatska je skoro na poslednjem mestu i ako je ušla u EU po ekonomskom razvoju i ako im je Bog dao sve, i more, i geografski položaj itd, i Hrvatska nikada ne može da oprosti Srbiji to što se zove ekonomski razvoj i da će građani Srbije veoma brzo dostignuti i ono što se zove plata na mesečnom nivou Hrvatske i oni koji su navikli da žive od Srba, da Srbi odlaze tamo na more i kada je u pitanju turizam itd.
Moj predlog je da građani idu na more tamo gde vas vole, kao što je na primer Grčka, koja voli srpski narod. Grčka nije priznala nezavisno Kosovo, i daju nam podršku na evropskom putu. Sa Albanijom da sarađujemo, jer pare nisu obojene, to u ekonomskom, privrednom smislu se tako kaže, to ministar vrlo dobro zna da danas je veoma teško naći tržište, pogotovo van naše države, a pokazatelj da Srbija dobro radi je i dolazak najvećih svetskih kompanija. Juče je japanska kompanija koja je svetski poznata došla u Srbiju i zaposliće veliki broj radnika, ne samo japanska kompanija, već veliki broj svetskih poznatih kompanija.
U Jagodini se čeka pad obolelih, uopšte u Evropi i da otvorimo jednu fabriku koja je završena, Nemačka kompanija koja se zove „Fišer“. Proizvodi šrafovsku robu i delove za BMV Vozila. Juče smo potpisali ugovor sa jednom kineskom fabrikom koja će zaposliti 150 radnika i počeće da se gradi ta fabrika. Da nije ekonomska klima u Srbiji ovakva kakva jeste, da se o Srbiji pozitivno ne priča u celom svetu, ne samo kada su u pitanju privrednici, već i političari, ne bi toliko zainteresovanih investitora bilo i da dolaze u Srbiju.
Poslednjih godina ogroman broj stranih investitora je došlo u Srbiji i pomogli su Srbiji da se smanjuje broj korisnika od broja obveznika, veći broj obveznika ima od korisnika. Pre par godina je tu bila veoma mala razlika, da je ostalo tako danas ne bi imale odakle da se isplaćuju plate i penzije.
To je dobro i za lokalne samouprave. Lokalne samouprave od poreza na plate imaju 77 i nešto posto. Ta pozicija se povećava iz godine u godinu u gradovima Srbije i javila se decentralizacija. Pre sve što se gradilo gradilo se u dva, tri četiri grada, ili pet, šest opština. Danas se gradi u Srbiji, čak i u onim nerazvijenim opštinama koje nemaju dobar geografski položaj, nisu pored autoputa, jer investitori, najpre, žele da lokacija koju vi njima ponudite bude pored autoputa, da postoji železnica, da bude blizu aerodrom i tako dalje.
Možemo slobodno da kažemo, imajući u vidu da je možda ovo među poslednjih tema u ovoj godini, da Srbija ima dobru mogućnost, da se građani Srbije ne plaše od neke ekonomske krize. Ekonomska kriza će zakačiti ceo svet, zakačiće i Srbiju, ali Srbija ima rezervu, Srbija ima kontinuitet.
Ove fabrike danas, i ne samo one koje su van Srbije došle u Srbiju, i naše domaće fabrike rade za vreme korone, što nije slučaj u drugim državama i drugim gradovima. Mi smo to maksimalno iskoristili, ostalo je samo, ne da se plašimo, nego da vidimo kako da sagledamo ovo zlo koje se zove korona, da sačuvamo porodice i da smanjimo doziranje da nam to ne bude non-stop tema.
Ja sam više za ove priče, jer ova priča i priča o uspehu su potisnute, ministri, iz razloga što mi slušamo samo korona, i ko je umro i tako dalje. Dobro je što će vakcine da stignu u Srbiju pre kraja ove godine. Prvo smo imali informaciju da neće, ali vrh ove države i predsednik države, Aleksandar Vučić učinio je to, evo već jedna količina vakcina će doći u Srbiju i da se sledeće godine vakcinišu svi oni koji žele da se vakcinišu, a da imaju prioritet oni koji imaju kontakt sa ljudima.
Moj predlog je da se mi poslednji vakcinišemo, mi koji smo birani na izborima. Dakle, da se vakcinišu prvo oni obični ljudi, obični građani, gospoda poljoprivredni proizvođači, a mi poslednji da se vakcinišemo.
Ja sam siguran da je već 15% - 20% od broja poslanika imalo koronu i, hvala Bogu, svi smo na neki način izbacili virus iz organizma, ali tako želim da se desi i sa ostalima koji su bolesni od korone.
Da nije bilo nabavke respiratora i da nemamo kiseonik, pet puta bi veća smrtnost bila nego što je danas.
Moram i ovo da kažem, taj psihički trenutak koji je prisutan 24 sata svakog dana za svaku porodicu zato što umre neko koga poznajemo, zato što nam je neki prijatelj otišao i čujemo da je na respiratoru i tako dalje, i to nije baš tako lako da se borimo sa nečim i da nam tu negde podsvesno stoji u glavi sve vreme i svi se mi plašimo. Naravno, onaj ko se ne plaši, sa tim čovekom nešto nije u redu. Svako od nas ima određenu dozu straha, ali ne moram taj strah i na taj strah da mi se doliva još veći strah svakog dana kada ustanemo itd.
Sada, ono što je najvažnije, dolaze i praznici Sveti Nikola. Pola Srbije slavi Svetog Nikolu, pola ide na slavu. Tu treba da se s poslušaju preporuke struke. Ide i Nova godina. Jesmo mi generacija koja je navikla, i deca naša, da je to dan kada ima veći broj ljudi na jednom mestu, ali da izdržimo ove godine i da sledeće godine što pre ispratimo ovo zlo iz Srbije i da više ne pričamo o toj temi.
Ono što je važno, nekada kada smo bili u vojsci ja sam služio Titovu gardu u Puli i nije mogao svako da ide u Titovu gardu. Morao si da izvadiš sve šta ti je pradeda radio, deda, otac, ti i postojala je jedna skraćenica NNNI – ništa nas ne sme iznenaditi. Upravo se Srbija tako ponašala da nas korona nije iznenadila i zajedno da se svi borimo, da ne sedimo skrštenih ruku mi iz unutrašnjosti i da to radi samo Beograd i oni koji imaju ministarske funkcije, već i Skupština.
Neko proziva Skupštinu, kaže - mali broj zakona smo usvojili. Ko proziva? Oni koji nisu izašli na izbore ili da su izašli na izbore, isto ne bi imali tu priliku da učestvuju u usvajanju zakona, jer ne bi imali cenzus od 3% i tu su na neki način promenjeni uslovi, baš zarad onih koji su kritikovali sve vreme kako nisu uslovi dobri itd.
U parlamentu može da priča svako, može da kaže šta god želi, čak i da laže. Postoji imunitet za javno izgovorenu reč. Građani će da procene… Mislim na bivšu onu opoziciju koja je sedela ovde itd. Sada kažu - pregovori, treba da se pregovara i razgovara sa Ivicom Dačićem, sa predsednikom Skupštine.
Šta to oni nemaju što bi trebao Dačić da im da i ovaj parlament, to je naše pitanje koje treba da bude postavljeno njima. Nemaju pare. Pa, odakle su nama pare? Pa, imamo iz budžeta na osnovu broja poslanika koji smo osvojili svako od nas. Srpska napredna stranka ima najviše, SPS, ostale partije itd. Mi te pare koristimo u izbornoj kampanji. Ali, imaju i oni. Oni imaju donatore, ne znam, sa Katra i iz nekih drugih država. Kad vam stranac da pare za kampanju, vi nešto dugujete da uradite za tog stranca. Niko vam ne daje za lepe oči. Mogu da vam daju kafu i ručak ako vas prime ili odete negde, ali ogromne cifre su iz inostranstva za vreme ne ove poslednje, nego prethodne kampanje, pretposlednje, došle u Srbiju i zato mi treba da budemo jedinstveni.
Građani Srbije, da vam kažem, ja živim van Beograda 130 kilometara. Imam komunikaciju sa ljudima. Ni jednog nisam čuo da kažem – e, vi loše radite ili ovaj ministar loše radi. Svi kažu – svaka vam čast kako se borite i parlament i ministri u trenutku kada je teško.
U nekim drugim državama kad hoće da uzmu test da li su pozitivni ili negativni, da putuju negde, to se plaća još pre sedam, osam meseci i to ogromne pare. Zašto, na primer, naši ljudi koji rade u dijaspori su proveli ovde dva, tri i po pet meseci? Pa, zato što je Srbija država gde cene nisu visoke, zato što je sve besplatno kada je u pitanju zdravstvo i zato što je Srbija veoma sigurna država i vodi računa o svakom čoveku.
To je nešto čime mi moramo da se hvalimo, nešto ćemo stalno da govorimo i kada su u pitanju ti dueli, ili ne znam kako oni nazivaju te pregovore, ne znam o čemu bi pregovarali? Šta je to što je tabu temu, što mi ne znamo ili što oni su ugroženi, a mi im ne damo?
Građani daju to pravo, a ne mi poslanici u parlamentu, ne Dačić, ne ministar Vulin, ne ministar Mali. Građani te šalju ovde. A na osnovu čega te šalju? Na osnovu programa, na osnovu izveštaja o radu, na osnovu nečega što se zove kako si ti radio dok si bio na vlasti i kada smo ti mi dali poverenje.
Prošlo je ono vreme, znate, vi vladate, pa onda građani nezadovoljni, pa se vratite ponovo. Više nikada građani neće dopustiti da se vraćaju neki koji su imali priliku da nešto urade za Srbiju.
Pazite, oni nam otimaju Kosovo, proglasili su nezavisno Kosovo, a mi idemo u crkvu da se molimo Bogu, da Bog zamoli Ban Ki-Muna da Bab Ki-Mun poništi odluku o nezavisnosti Kosova i Metohije? Ja volim crkvu i poštujem. Idem kada je krštenje, venčanje, kada je slava i tako dalje, ali da idem da se molim Bogu protiv onih koji su stisli dugme da se bombarduje Srbija, za mene to nije bilo neko sredstvo koje će da poništi tu odluku o nezavisnosti Kosova i Metohije.
Odluka o nezavisnosti poništava se na način kako je to radio Dačić i Vučić. Odeš u državu koja je nekada priznala nezavisno Kosovo, nikada nisu dolazili u Srbiju i 18 država povuku priznanje o nezavisnosti Kosova i Metohije. To je za mene rezultat i za svakog čoveka, a ne rezultat da idemo na moleban.
Daleko bilo, kada je neko bolestan, ide u crkvu da se moli Bogu da mu pomogne i to je normalno danas i ne samo danas, nego je uvek tako bilo.
Dame i gospodo, poštovani ministri, jedinstvena Srbija će glasati za predlog ovih zakona. Podržaćemo vas. Dobro radite.
Želim da čestitam svima koji slave Svetog Nikolu, da porodično proslave i svaka porodica da sebi poželi ako ima mlađe u porodici, ako su to pet članova, da sledeće godine bude najmanje šest članova prisutno na toj njihovoj slavi. Hvala.