Zahvaljujem se.
Sledeći je narodni poslanik Nenad Krstić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuo bih se na Sporazum sa Republikom Albanijom, s obzirom da dolazim sa juga Srbije i znam koliko znači dobrosusedski odnos, a i otvaranje granica sa susedima i ovo je još jedan pokazatelj da predsednik Aleksandar Vučić zastupa politiku pomirenja u regionu i međusobna saradnja. Ovakav jedan sporazum je neophodan i mislim da će poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu podržati u potpunosti, jer svima se daje za pravo da mogu da bez povećane procedure odlaze i dolaze, prave svoje poslove, prvenstveno biznise, jer razvoj naših ekonomija, govorim za dve države, je više nego značajan kako bi mogao ceo region da se razvija i kasnije priključuje EU.

Hoću da pohvalim i garantnu šemu za privredu. Pozdravljam ministra finansija sa ovakvim paketom, gde se vidi da će privreda u Srbiji imati dodatnu šansu da sebe ojača i izađe još jača i jača. Kao što rekosmo, očekujemo i najbolji BDP, odnosno rast u narednoj godini.

Pored ove garantne šeme, juče je bio zakon u proceduri gde se od 2014. godine vidi da i teško zapošljive kategorije, koji su duže od šest meseci na tržištu rada, kao i za lica koja su ostala bez posla, kao i svršeni srednjoškolci ili sa visokim znanjem, apsolutno mogu poslodavci da koriste subvenciju, povraćaj poreza i doprinosa od 65, odnosno 75% doprinosa.

Sve ovo govori da Republika Srbija i politika koju vodi Aleksandar Vučić je okrenuta ka razvoju. Ovakve stvari samo vode put razvoja naše ekonomije i naše države.

Mogu samo da naglasim da ovakve stvari se najviše tiču prvenstveno malih i srednjih preduzeća koja treba da budu okosnica razvoja malih opština, prvenstveno kao što je Trgovište odakle ja dolazim, s obzirom da veliki sistemi kao jučerašnje otvaranje jednostavno je nemoguće otvoriti u Trgovištu, jer za tako nešto ne bi bilo ni dovoljno kadra. Ovakve stvari kao što su povraćaj i doprinosi od 2014. godine do danas važe, kao što je garantna šema. To je ključ za razvoj i opstanak malih i srednjih preduzeća, a naravno i otvaranje novih.

Mogu da pohvalim i zakon umrežavanja škola. To je danas kada svi vidimo dobar deo i prosveta funkcioniše na onlajn nastavi i više nego potrebno. Kažem da ovakav zakon je s pravom i u pravo vreme došao i mislim da svi đaci, prvenstveno koji su u ruralnim sredinama, kao što je opština Trgovište, imaju za pravo da koriste najnovije tehnologije i da sebe uče i obučavaju za buduća vremena. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik mr Đorđe Kosanić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani ministre Mali, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas veoma tri važna zakona i poslanička grupa Jedinstvene Srbije u Danu za glasanje podržaće sva ova tri predloga zakona.

Moje izlaganje danas biće usmereno na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o slobodnom protoku robe i državljana. Praktično, ovim sporazumom omogućava se državljanima Albanije sa jedne strane slobodan ulazak na teritoriju Republike Srbije bez korišćenja putne isprave, praktično korišćenjem samo biometrijske lične karte. Isto sa druge strane i građanima Srbije na isti način ulazak u Albaniju.

Dakle, sa jedne strane olakšava se slobodan protok robe, kapitala, a sa druge strane omogućava se i razvijanje dobrosusedskih odnosa između zemalja zapadnog Balkana, da kažem svih pet zemalja zapadnog Balkana. Ako sarađujemo u regionu onda je i naš glas mnogo jači, ne samo prema EU, nego i prema drugim značajnim međunarodnim akterima.

Sve zemlje zapadnom Balkana su male zemlje. Albanija ima ispod tri miliona stanovnika, Crna Gora 650.000 i ova inicijativa mini šengena baca jednu drugačiju perspektivu na ceo naš region. Dobijamo jednu veliku perspektivu. Svakako trebamo ovde reći da pojedinačni nastupi uvek su slabiji nego kada nastupamo sa više aktera.

Mala tržišta praktično nemaju nikakvu perspektivu na ujedinjenom velikom tržištu EU. Za potpuni uspeh ove inicijative mini šengena potrebno je da se uključe svih pet zemalja zapadnog Balkana. Kada kažem svih pet zemalja, mislim na ove tri zemlje, Srbiju sa našom južnom pokrajinom, naravno, Severnu Makedoniju, sa druge strane i Albaniju, ali isto tako i uključivanje Crne Gore i BiH. Pogotovo sada kada je Crna Gora dobila novu Vladu, siguran sam da će prepoznati značaj mini šengena, prepoznaće značaj ove inicijative za ceo region.

Iako je možda u nekom trenutku i postojala neka dvojba kod pojedinih zemalja da li će ova inicijativa možda udaljiti od EU, sada mislim da svi dobro vide da ova inicijativa će nas dodatno približiti EU.

Ako uzimamo neke primere iz regiona ili dalje, moram da kažem da je dobar primer Višegradska inicijativa ili Višegradska grupa. Oni su imali potencijal ekonomski i politički i svaki drugi i posle ulaska u EU.

Sa druge strane, ovde treba reći da i čelnici Svetske banke govore o benefitima ekonomskim koji će doneti mini šengen. Kada to kažem, oni govore da u slučaju stvaranja mini šengena doći ćemo do toga da će se smanjiti troškovi i u trgovinskoj razmeni za čak 14% na godišnjem nivou.

U praksi, sa druge strane, ova inicijativa trebalo bi da realizuje četiri evropske slobode – kretanje ljudi, kapitala, robe i usluga i to treba da donese, da kažem, dobrobit za sve građane Srbije i celog regiona, a ne samo za privrednike.

Sa druge strane, u vremenu koje mi je ostalo, treba potpuno i otvoreno reći da ceo region ima perspektivu i želi da uđe u EU i to nam je cilj, ali sa druge strane i EU treba da bude otvorena prema nama da kaže šta je budućnost zapadnog Balkana, da kaže kojim putem treba da idemo, a ne da nam stalno postavljaju nove i nove kriterijume.

Sa druge strane, neverovatna stvar, ja moram otvoreno ovde da kažem da nam se kaže da mi 17% svoje teritorije trebamo da predamo. Koja je to zemlja EU koja je ušla u EU, predala 17% svoje teritorije? Sa druge strane, ovde želim da kažem i važnu stvar da pet zemalja EU nije priznalo tu lažnu tvorevinu, da od 193 zemlje koje čine UN, više od polovine ne priznaju, da 18 zemalja smo inicijativom Aleksandra Vučića i Ivice Dačića, povukle su to priznanje.

Dakle, na samom kraju želim samo da kažem, mi od EU mislim da smo uslove sve ispunili i od EU očekujemo samo jasnoću i dalekovidost.

Na samom kraju, samo da kažem da će poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miloš Banđur.

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, ja ću ukratko prokomentarisati, odnosno uzeti učešće u diskusiji o sve tri tačke dnevnog reda. Pošto je prva potvrđivanje Sporazuma između Republike Srbije, odnosno Vlade Srbije i Saveta ministara Republike Albanije, mogu da kažem da je to dobar korak i da taj korak je rezultat napora koji Republika Srbija i naš predsednik ulažu od 2014. godine u rešavanju spornih pitanja i unapređenju odnosa sa Republikom Albanijom.

Naravno, bilo koje dve zemlje da reše da građani iz jedne u drugu putuju bez pasoša, samo sa ličnom kartom, biometrijskom ličnom kartom, to predstavlja dobar i pozitivan korak, a pogotovo kada se radi o odnosima između Srbije i Albanije gde su postojali u prošlosti problemi i gde i dalje postoje neka neregulisana pitanja. Posebno neregulisana pitanja i neregulisani odnosi između srpskog i albanskog naroda u celini u ovom delu Balkana.

Što se tiče zakona kojim se daje garancija Republike Srbije na dve milijarde evra koje su namenjene preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom vlasništvu, a povodom epidemije Kovid 19 i štetnih posledica koje su mogle da nastanu i problema u poslovanju u cilju očuvanja tekuće likvidnosti i pribavljanja obrtnih sredstava.

Radi se o meri koju je Vlada Srbije primenila još aprila meseca, odnosno donela aprila meseca. Kao što vidimo iz ovog zakona, jedna milijarda, odnosno do jedne milijarde, do polovine sredstava opredeljeno je za refinansiranje onih obaveza koje će dospeti ili koje dospevaju onima koji nisu u stanju da ih izvrše, a konkurišu za kredite kod komercijalnih banaka u periodu između 29. februara 2020. godine i 30. juna 2021. godine, a druga polovina, punih 50% sredstava za nove kredite za tekuću likvidnost i obrtna sredstva.

Naravno, dobro je da ovi krediti sadrže i grejs period od devet do dvanaest meseci, što će svakako privrednim subjektima olakšati poslovanje i što su oni na 36 meseci, tako da se ne ugrozi prilikom otplate tekuća likvidnost.

Takođe primećujem iz zakona da se Vlada obavezala da u svakom budžetu, odnosno u budžetu za svaku kalendarsku godinu obezbedi onoliko sredstava koliko će otprilike biti potrebno za garanciju po kreditnim šemama i da se sa svakom pojedinačnom bankom potpisuju pojedinačni ugovori o garantnoj šemi.

Ono što meni ovde jedino, možda u čitavoj ovoj priči oko ovog zakona nedostaje, a mislim da sam to rekao i u jednom od prethodnih izlaganja, to je da i neka javna preduzeća, odnosno privredna društva čiji je osnivač Republika imaju potrebu za ovakvim kreditima, odnosno garancijama Vlade Republike Srbije, jer oni osim toga što im je osnivač Republika nemaju ništa drugo obezbeđeno od strane države, nemaju obezbeđeno tržište, nemaju obezbeđene neke posebne ugovore i prednosti u odnosu na privatne firme i privatna privredna društva.

Tako da mislim da je i neke subjekte koje osniva Republika, a koji su na tržištu prepušteni sami sebi i posluju pod istim uslovima pod kojima posluju i privatne firme, privatne kompanije, možda trebalo obuhvatiti ovim konkretnim šemama i nekim drugim vrstama pomoći koje su bile u aprilskom i julskom paketu.

Što se tiče trećeg zakona koji se odnosi na projekat „Povezane škole“, iz zakona se vidi da Evropska investiciona banka učestvuje sa 65 miliona evra u zajmu, a da ostatak obezbeđuje država Srbija ili iz sopstvenih sredstava ili zajmova ili donacija. Vidi se da prva faza podrazumeva opremanje 400 škola bežičnom lokalnom računarskom mrežom, druga faza 500 škola i sve to radi Republika Srbija i to je uslov da Evropska investiciona banka uskoči sa investiranjem treće faze koja podrazumeva opremanje 930 škola u Srbiji, znači ukupno 1830 škola sa bežičnom lokalnom računarskom mrežom.

Te škole će biti povezane na Akademsku računarsku mrežu u kojoj već sada se nalazi negde oko 300 obrazovnih i naučnih institucija u Republici Srbiji lociranih u pedesetak gradova, povezanih optičkim vezama.

Naravno da je sad zbog učešća, odnosno zbog povezivanja još 1.830 škola potrebno ojačati kičmu te Akademske mreže. Biće povećan broj čvorišta. Potrebna su, znači, ulaganja i u tu mrežu, ali mislim da ono što je najvažnije je povećati digitalne kompetencije nastavnika koje su jako slabe u proseku. Naravno, ima nastavnika koji su izuzetno obrazovani na tom planu, ima onih koji se jedva snalaze ili ne snalaze sa novim tehnologijama i oni ne samo da će biti obučavani, nego će kasnije imati mentore koji će im pomagati da rešavaju probleme na koje će oni nailaziti u praksi tokom perioda uhodavanja.

Naravno da će svih 50.000 nastavnika dobiti laptop. Učionice će dobiti projektore i to će omogućiti izvođenje nastave, odnosno uvođenje novih metoda u nastavni proces. Jedno je kada morate sve da deci objasnite putem krede i table i nemate ništa drugo na raspolaganju, a sasvim je drugo kada u školi imate projektor, laptop i mogućnost da se sve to što imate na laptopu, odnosno računaru projektuje na tabli.

Na ovaj način će se olakšati, pre svega, đacima prihvatanje novih znanja. Naravno, nastavnici kojima savremene tehnologije idu nešto teže nešto će se verovatno iskomplikovati u početku proces rada i pripreme, ali u svakom slučaju cilj svega ovoga je da đacima bude lakše da nova znanja usvajaju brže, kvalitetnije i da ono što treba da im bude prezentovano bude prezentovano na jedan pojednostavljen i, da kažem, savremen način.

To je sve. To su, znači, tri zakona danas na dnevnom redu. Sva tri su zaista toliko dobra da nema razloga da bilo ko ima bilo kakve primedbe ili sumnje i, naravno, ja ću kao ostali, verovatno, podržati to u danu za glasanje.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Ana Miljanić.

Izvolite Ana.

Zahvaljujem predsedniče.

Uvaženi ministre, poštovani narodni poslanici, nedavno je jedan od naših kolega, a mislim da je u pitanju gospodin Kovačević, prilikom diskusije o budžetu rekao da je ovo ono vreme o kome će se učiti u knjigama. Dodala bih samo još da potezima naše Vlade neće biti potreban sud vremena da dokaže da su oni bili ispravni. Već ovih dana, već ovog trenutka možemo videti rezultate mera naše Vlade koje ne vide samo oni koji to ne žele.

Poštovani građani Srbije, uverena sam da će se pamtiti način na koji se Republika Srbija zahvaljujući odgovornoj i stabilnoj politici, predvođenom predsednikom Aleksandrom Vučićem, izborila sa posledicama pandemije.

Uvažene dame i gospodo, jedna od tačaka dnevnog reda danas je i Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privrede za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid 19, izazvane virusom SARS-CoV-2.

Činjenica da i pored svih dosadašnjih mera pomoći privredi i građanstvu jedan ovakav zakon pred nama već dovoljno govori o tome koliko je ova država odgovorna, naročito u kriznim situacijama. Ne smem ni da pomislim kako bi ovi dani pandemije proticali da su sada na vlasti oni koji se nisu ni osmelili da pod plaštom tobožnjeg bojkota izađu na izbore u junu i provere svoje poverenje kod naroda.

Dakle, pred nama je jedna u nizu mera pomoći privrednicima koji su finansijski najviše pogođeni ovom krizom.

Pre nego što danas čujemo nešto više o njoj, podsetiću na neke od mere koje su do sada donete, a usmerene su kako na građanstvo tako i na privredu. Ne smemo smetnuti sa uma da je već u prvim mesecima i u prvim merama u aprilu izdvojeno 608 milijardi dinara, odnosno 5,1 milijarda evra. Jedna od stavki pomoći iz ovih mera je bila i uplata 100 evra svakom punoletnom građaninu Republike Srbije.

Usvojene su uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima, Uredba o utvrđivanju programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva, kao i uredba o postupku za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti za vreme vanrednog stanja.

Ovim je država jasno pokazala da se brine kako o svakom pojedincu, tako i o svakom privrednom subjektu. Tu se nije stalo. U julu je već donet novi paket mera u iznosu od 66 milijardi dinara. Naši najstariji sugrađani, koji su još na samom početku ekonomskog oporavka države podneli najveći teret i na čemu im se nikada nećemo moći dovoljno zahvaliti, nisu zaboravljeni kada je u pitanju finansijska pomoć države. U aprilu su dobili prvu jednokratnu pomoć, a kako smo čuli danas od ministra Siniše Malog sutra dobijaju drugu jednokratnu pomoć u iznosu od pet hiljada dinara.

Kada govorimo o podnošenju tereta onih kojima dugujemo najveću zahvalnost su naši medicinski radnici, naši heroji. Pored jednokratne pomoći u iznosu od 10.000 dinara država je uspela da im trajno uveća plate tokom epidemije u iznosu od 10%, a ubrzo ih očekuje i novo povećanje, već početkom godine u iznosu od 5%. Uslovi u kojima rade ne samo iz razloga koji je donela epidemija, već i ranije, poboljšavani su, što kupovinom savremene opreme, što izgradnjom nove infrastrukture.

Uvažene kolege, ponekada mi se čini da je predsednik Vučić rezultatima koje postiže, izuzetno visoko postavio lestvicu očekivanja našeg naroda, pa nekako zdravo za gotovo uzimamo jedan podatak, pa, mi smo samo za četiri meseca izgradili dve nove bolnice, od kojih jedna prima već prve bolesnike, a druga će biti otvorena za nekoliko dana, kako je to na otvaranju bolnice u Batajnici kazala predsednica Vlade Ana Brnabić, citiram, potreban je čovek sa vizijom kakav jeste Aleksandar Vučić da u julu i avgustu, kada je sve delovalo mirno, i kada smo naučili sve o koroni, kaže da se moraju izgraditi dve bolnice i da uložimo 80 miliona evra u bolnice i opremu.

Država misli i na ostale segmente društva, turizam, ugostiteljstvo, sport, odnosno za pomoć sportskim klubovima, interventno je opredeljeno 10 miliona evra. Kako sam se profesionalno bavila sportom, znam da mnogi vide samo one asove koji se bave atraktivnim sportovima i koji puno zarađuju, ali postoji armija onih koji treniraju i takmiče se u nižim ligama. Oni sada kada nema publike, kada je sponzora sve manje, jedva spajaju kraj sa krajem. Upravo je država klubovima druge i prve lige opredelila pomoć u iznosu od 600 hiljada, do 8,5 miliona dinara, što za neke od njih predstavlja i nivo njihovih godišnjih budžeta. Ova mera je obuhvatila skoro 300 klubova u državi. Bravo za našu Vladu.

Dokaz da je Srbija jača leži u činjenici da su svi njeni delovi uspeli da se brzo organizuju i donesu niz mera u svojim sredinama. Ovde želim da pohvalim lokalne samouprave, naše gradove i opštine, koji su uspeli da izdrže nalete korone i sačuvaju građane, privredu i zdravstveni sistem na svojoj teritoriji. Navešću samo jedan primer iz grada iz kog dolazim, Požarevac, koji ima oko 70 hiljada stanovnika. Između ostalih mera, u prvom naletu korone uručio je čak 30 hiljada prehrambenih i higijenskih paketa pojedinim kategorijama građana. Veliko je pitanje da li bi Požarevac, i ostali gradovi i opštine u Srbiji mogli da pored državnih mera donose i svoje, da Srbija predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem kao celina nije ojačala i to zajedno sa svim njenim delovima. Zamislite koliko bi danas odmakli u investicijama i jačanju privrede da nam korona nije zaposela planetu početkom ove godine.

Na samom kraju podsećam da uredbom o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid-19, komercijalnim bankama omogućeno da do 31. decembra 2020. godine odobre do dve milijarde evra povoljnih kredita privredi, i taj period ističe za neke dve nedelje. Zahvaljujući bržem oporavku domaće privrede u drugom, trećem kvartalu, a uzimajući i neizvesnost koji donosi prvi kvartal 2021. godine, evidentno je da predmetni limit neće biti ostvaren u predviđenom roku. Vlada želeći da pomogne još širi krug privrednih subjekata zakonom koji je pred nama, predviđa produženje perioda u kojem preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima, mogu biti odobreni krediti osigurani garancijom Republike Srbije za još šest meseci.

Kao i moje kolege iz poslaničke grupe, naravno da ću u danu za glasanje podržati Predlog ovog zakona, razlog na kraju krajeva, leži i u činjenici da dolazi od Vlade koja svoju moć i ekonomsku stabilnost pokazala time što je za paket pomoći do sada izdvojila preko 12% svog BDP. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem i ujedno čestitam na prvom izlaganju u parlamentu.
Dame i gospodo, narodni poslanici, sada je po našoj odluci i u skladu sa Poslovnikom pauza od sat vremena.
Nastavljamo sa radom u 15.00 sati.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.

Sledeća na listi prijavljenih je narodna poslanica Ljiljana Malušić.