Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.12.2020.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Hvala vama.

Sledeći ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM Akoš Ujhelji.

...
Savez vojvođanskih Mađara

Akoš Ujhelji

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Hvala.

Poštovana potpredsednice, predsedništvo, uvaženi ministre, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će podržati set predloga zakona koji se nalaze pred nama.

Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe govoriti o Predlogu zakona o utvrđivanju garantne šeme, jer time se nastavlja proces ublažavanja ekonomskih i finansijskih posledica nastalih usled pandemije bolesti Kovid-19, a narodni poslanik Nandor Kiš će kasnije govoriti o drugom predlogu zakona.

Odgovorno vođenje ekonomske politike i dobro stanje u budžetu stvorilo je dovoljno prostora da Vlada Republike Srbije pomogne privredi u ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa korona.

U ovoj godini usvoje je sveobuhvatni paket mera u cilju očuvanja likvidnosti preduzeća i stanovništva, nivoa zaposlenosti, te održavanja životnog standarda. Planirana vrednost ukupnog paketa procenjena je na 12,5% BDP. Jedna od mera je bilo i donošenje uredbe o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privrede za ublažavanje posledice pandemije bolesti Kovid-19. Ovom uredbom je konstituisano utvrđivanje nacionalne garantne šeme, povećanje likvidnosti privrednih subjekata kroz mehanizam garantovanja Republike Srbije za kredite koje banke odobravaju privrednim subjektima za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, a kojim se omogućava zaključivanje ugovora o garanciji Republike Srbije za kreditiranje privrede s ciljem ublažavanja negativnih posledica pandemije boleti Kovid-19, je mera koja u sebi sublimira izuzetno važan i nužan mehanizam efekata za sva lica sa sedištem u Republici Srbiji, uključujući i poljoprivredna gazdinstva, mikro, mala i srednja preduzeća, čija je likvidnost preduslov funkcionisanja privrede Republike Srbije.

Zahvaljujući uredbi značajno je povećan dinarski deo plasmana što je rezultat rasta dinarskih kredita privredi, odnosno pada kamatnih stopa na dinarske kredite. Rastu kreditne aktivnosti doprinela je i niska i stabilna inflacija, kao i mere NBS u cilju podrške procesa dinarizacije.

Poslanička grupa SVM će glasati za predloženi zakon, jer će on svakako doprineti da stopa realnog rasta BDP u sledećoj 2021. godini bude 6%. Najznačajniji izvor rasta sa rashodne strane će biti lična potrošnja zahvaljujući pomenutoj meri kojom se održava stabilnost na tržištu radne snage.

Na osnovu predloženog zakona, možemo konstatovati da će cena kredita koji su indeksirani u evrima, iznositi maksimalno 3% plus tromesečni euribor, a koji je indeksiran u dinarima 2,5% plus jednomesečni belibor. Sa predloženim kamatnim stopama se povećava celokupna likvidnost finansijskog tržišta, skratiće se vreme naplate potraživanja.

U cilju nastavka procesa dinarizacije potrebno je da krediti u dinarima budu jeftiniji od onih kredita koji su u inostranim valutama. To je izuzetno značajno, jer time se isključuje kursni rizik.

Predloženi uslovi kredita su izuzetno povoljni, ali o tome najviše govori činjenica da se kod kredita iz KOZME programa, gde garanciju daje Evropski investicioni fond, krediti su vezani za euro i nema čistih dinarskih kredita. Maksimalni iznos kredita se kreće oko 150.000 eura, a kod kredita sa garantnom šemom je do tri miliona eura, odnosno do oko 360 miliona dinara.

Grejs period kod KOZME programa je do šest meseci, a kod garantne šeme do 12 meseci. Kod KOZME programa stope su u većini slučajeva veće, nego kod garantne šeme, a poljoprivredna gazdinstva su isključena iz KOZME programa, dok kod kredita sa državnom garancijom nisu.

Na osnovu navedenog možemo reći da je trenutno na tržištu najpovoljniji kredit, kredit sa državnom garancijom i to je jedan od razloga zašto će naša poslanička grupa podržati predloženi zakon.

Moram reći i to da pored dobrih uslova, najvažnija mera predloženog zakona je zanavljanje kredita, postojećih kredita. To je izuzetno dobar bankarski proizvod, jer korisnicima kredita obezbeđuje dodatno vreme u smislu grejs perioda i roka povratka kredita i time obezbeđuje kompanija da dođe do vazduha i pregura pandemiju.

Imao bih nekoliko sugestija. U tački 7. člana 8. Predloga zakona kažete da korisnici kredita pored menice preduzeća treba da daju i ličnu menicu. Po mom mišljenju to može da prouzrokuje problem kod onih preduzeća gde je većinski vlasnik nerezident, odnosno inostrano lice, jer oni nisu u mogućnosti da daju ličnu menicu i zbog toga se njima automatski odbacuje kreditni zahtev.

Pored toga, ovaj član može da prouzrokuje problem i kod akcionarskih društava, jer možda neće svi akcionari koji imaju preko 25% vlasništva u preduzeću hteti da daju ličnu menicu. To vam govorim iz prakse.

Predlažem da se kod takvih slučajeva za obezbeđenje umesto ličnih menica traži jemstvo povezanih lica. Pored toga, u tački 6. člana 5. predloženi zakon kaže da lica koja su već korisnici kredita obezbeđeno garantnom šemom, ne mogu biti ponovo korisnici kredita. Mislim da bi trebalo naglasiti da lica koja su iskoristila okvir od tri miliona evra ne mogu ponovo biti korisnici kredita, a da svi ostali mogu. To je važno zbog toga, jer su pojedini korisnici u prvom krugu samo koristili minimalni iznos kredita sa garantnom šemom, jer su imali veći strah od pandemije, međutim, trenutno su nakon mere Vlade, veći optimisti i u drugom krugu bi koristili ponovo ovaj vid kredita.

Neophodno je da se namena pomenutog kredita u narednom periodu proširi i da se omogući preduzećima da ga pored obezbeđenja likvidnosti koriste i za investiciona ulaganja. To je važno zbog toga što će u 2021. godini investicije biti druga po značaju komponenta u pogledu pozitivnog doprinosa rastu bruto društvenog proizvoda, što je izuzetno značajno sa stanovišta njegove održivosti.

Ovde bih napomenuo da je jako važno da se nađe rešenje da izvođači mnogo jednostavnije dobiju činidbene garancije od poslovnih banaka. Naime, izvođači radova kod svake investicije treba da dostave različite garancije, npr. garanciju za dobro izvršenje posla naručiocu posla, a zbog vremena trajanja investicije banke uvek traže od izvođača čvrsto obezbeđenje, kao što je na primer hipoteka prvog reda. To je u manjim mestima odnosno skoro svuda van Beograda jako teško obezbediti, jer banke veoma teško prihvataju nekretnine koje se nalaze u nerazvijenim opštinama za obezbeđenje.

Zbog toga je važno da Vlada Republike Srbije pored povoljnih kredita nađe rešenje i za povoljne garancije, jer će od toga direktno zavisiti nivo povećanja investicija.

Pored navedenog, važno je da se definiše period obrade zahteva kredita, a ne bi trebalo da bude duži od 15 do 20 dana.

U narednom periodu bi bilo važno da se omogući korisnicima kredita sa garantnom šemom, pored privatnih preduzeća, i onim preduzećima o kojima Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave imaju učešće u vlasništvu preko 50%, a koja nemaju monopol na tržištu.

Ovo je značajno zbog toga što su ova preduzeća zbog pandemije koja je uticala na njihovu naplatu potraživanja u veoma teškoj situaciji i veliko je pitanje da li će bez adekvatne pomoći države pregurati narednu godinu. Ovde pre svega mislim na vodoprivredna preduzeća od kojih zavisi održavanje kanalskih sistema za odvod atmosferskih voda.

I da sumiram, kao što sam naglasio na samom početku svog obraćanja, poslanička grupa SVM će podržati predloženi zakon i zbog toga jer su u proteklim godinama, zahvaljujući najpre donacijama mađarske Vlade, predstavnici u Vojvodini ostvarili ogromne investicije i time paralelno uzeli investicione kredite i svoje kompanije stavili pod hipoteku kod domaćih banaka. To znači da bez ovog vida kredita većina pomenutih privrednika ne bi mogla da pribavi dodatna sredstva za likvidnost, pogotovo sa dobrim uslovima, što krediti sa garantnom šemom obezbeđuju i zbog toga bi imali finansijskih poteškoća.

U danu za glasanje podržaćemo i ostale predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala na pažnji.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
(Obraća se narodnom poslaniku na mađarskom jeziku.)
Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku.
Ima reč predsednik Poslaničke grupe SPS Đorđe Milićević.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem uvažena predsedavajuća, gospođo Kovač.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da će Poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ove zakonske predloge, ali obzirom da o ovim zakonskim predlozima ima dosta da se priča, pokušaću da to uradim u jednoj ubrzanoj proceduri.

Gospodine ministre Vulin, vi ste govorili o jednom veoma važnom sporazumu, reč je o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana. Rekli ste u uvodnom izlaganju da je između Vlade Republike Srbije i Albanije o uzajamnom putovanju građana potpisan Sporazum 2011. godine. Takođe ste rekli da se ovim izmenama vrši dalja liberalizacija procedura za putovanje građana Albanije u Srbiju i iz Srbije u Albaniju tako što se kretanje omogućava i uz posedovanje biometrijske lične karte kojom se može ustanoviti identitet građana jedne ili druge države.

Ova promena je rezultat potpisivanja Deklaracije tri zemlje – Severne Makedonije, Republike Srbije i Albanije, u cilju većeg privrednog rasta, u cilju privlačenja investicija i podizanja kvaliteta života građana u sve tri države. Ovu Deklaraciju u oktobru mesecu 2019. godine potpisali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednici vlada Severne Makedonije i Albanije.

Dozvolite da napravim jednu digresiju. Rezultat onoga o čemu mi danas govorimo je zapravo, i ne bi govorili o ovome da nije mini šengena, kao nečega što je vizionarski potez. Mini šengen je, rekao bih, lekovit i najbolji za čitavi region. Konkretnu korist od mini šengena će svakako osetiti građani. To potvrđuje Sporazum o kojem mi danas govorimo. Nema zatvaranja granica, već se zajednički borimo protiv kovid pandemije i unapređujemo našu trgovinsku razmenu.

Dodatnim uprošćavanjem procedura, saradnjom, olakšavanjem protoka robe, usluga i kapitala činimo, možemo da učinimo mnogo toga. Region može biti značajan faktor samo uz saradnju. Zajednički se mogu prevazići svi izazovi i to je, ponavljam, vizionarska inicijativa koja menja čitav region.

Ako ne sarađujemo, onda zaista jesmo premali da delujemo kao faktori i tu se u potpunosti slažemo sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, a ako sarađujemo, mnogo samo snažniji i važan smo i interesantan faktor za investitore.

Dakle, unapređuje sve aspekte života ljudi na ovim prostorima. Oni koji kritikuju Mini šengen mislim da ne razumeju samu suštinu, mislim da ne razumeju ciljeve koji se žele postići ovom vizionarskom inicijativom, jer tu nema ničega što je smetnja interesima Srbije kako to između ostalog oni navode.

Srbija ne može biti sama, Srbija ne može biti izolovana, mi smo deo sveta, mi smo deo Evrope, mi smo deo regiona i što više sarađujemo biće koristi za naše građane i biće bolji ekonomski i ukupan društveni rast.

Što se tiče Zakona potvrđivanju finansijskog ugovora „Povezane škole u Srbiji“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke, malo sam se studioznije bavio ovim predlogom zakona. Ima dosta podataka koji su jako važni i koje želim danas da saopštim. Naime, kroz kredit Evropske investicione banke finansiraju se završne faze projekata „Povezane škole i digitalne učionice“, kao i početak projekata „Računarski kabineti“, dok će od strane banke biti dodeljen garant za tehničku pomoć koja treba da pruži podršku sprovođenju projekta „Digitalne učionice“ i evaluacije rezultata sprovođenja projekta.

Projekat „Povezane škole“, sprovodi ga Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, ima za cilj da u matičnim objektima, dakle svih osnovnih i srednjih škola razvede internet do svake učionice. To treba razlikovati od internet priključka škole koji Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacije kroz akademsku mrežu Republike Srbije obezbeđuje skoro svim školama još od ranije. Internet priključak obezbeđuju škole internet na jednom mestu u školi.

Do sada je prema nekim podacima internet razveden u sve učionice u oko 880 škola i to uglavnom većih i škola srednje veličine što je urađeno iz budžeta kroz prve dve faze ovog projekta. Treća faza treba da obezbedi internet u svim učionicama, svih osnovnih i srednjih škola i u planu je da se finansira iz kredita Evropske investicione banke zajedno sa osnaživanjem infrastrukture na centralnoj lokaciji u akademskoj mreži Republike Srbije kako bi se proširili kapaciteti za povezivanje svih učionica, svih škola na internet.

U trećoj fazi biće obuhvaćeno blizu 900 škola i planira se da bude završena početkom 2022. godine. Takođe, iz kredita Evropske investicione banke je za ovaj projekat predviđeno i 28 miliona evra. Ovaj projekat čini osnov za uspostavljanje digitalnih učionica, a značajnu podršku obezbediće i uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema prosvete u punom kapacitetu kroz obezbeđivanje preduslova za ažurno vođenje dnevnika u elektronskom obliku u svim školama, što je danas veoma važno. Projekat je veoma značajan i za računarske kabinete, jer će na ovaj način biti obezbeđen pristup internetu sa svih računara u računarskim kabinetima.

Drugi deo kredita namenjen je aktivnostima u okviru Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u ukupnom iznosu od 37 miliona evra, projekat "Digitalne učionice" i on ima za cilj da nastavni proces obogati digitalnim nastavnim sadržajima kako bi se u školi obezbedili svi uslovi koje određeni đaci imaju i tokom učenja u kućnim uslovima, a sve zarad podizanja nivoa kvaliteta nastavnog procesa kroz koji će učenici ovladati predviđenim gradivom na brži, na jedan efikasniji način i koji učenicima treba da obezbedi bolje razumevanje obrađenog gradiva. Sastoji se od tri komponente digitalnih nastavnih sadržaja, opreme i obuka za nastavnike.

Digitalni nastavni sadržaji se nabavljaju svake godine u skladu sa potrebama škola. Po zakonu, škole se opredeljuju za određene štampane ili digitalne udžbenike, a na osnovu toga nabavlja im se digitalni udžbenik koji upravo odgovara odabranom odštampanom udžbeniku. Odabrani udžbenici ukoliko se rada o digitalnim udžbenicima.

Do sada su se nabavljali iz budžetskih sredstava i tako je predviđeno, koliko je meni poznato, i za narednu školsku godinu, iz budžetskih sredstava. Dakle, tako je predviđeno za narednu školsku godinu. U sektoru za osnovno obezbeđeno je 675 miliona. U tekućoj školskoj godini prvi, drugi, peti, šesti i sedmi razredi rade po novim planovima i programima za koje postoje digitalni udžbenici, dok će u sledećoj školskoj godini postojati i za preostala dva razreda. U sledećoj školskoj godini se očekuje i da digitalni udžbenici budu obezbeđeni i za sva četiri razreda gimnazija.

Do sada je Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja obučio preko 30 hiljada nastavnika i time im pružio neophodna znanja da u nastavnom procesu znaju da koriste savremene tehnologije i digitalne nastavne sadržaje, digitalne udžbenike. U planu je da Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja u narednoj godini obuči dodatnih 20 hiljada nastavnika. Čitava aktivnost se sprovodi iz budžetskih sredstava, što je veoma važno istaći.

Do sada je obezbeđeno 10 digitalnih učionica i to sedam hiljada velikih, tri hiljade malih. Pomenute učionice su obezbeđene iz budžetskih sredstava, dve hiljade u „Pilot projektu“ i osam hiljada u prethodnoj školskoj godini. U planu je da u drugom polugodištu tekuće školske godine se obezbedi 10 hiljada digitalnih učionica, kao i da se za narednu školsku godinu obezbedi 11.500 digitalnih učionica, što su stvarno impozantni rezultati.

Obe nabavke planirane su iz kredita Evropske investicione banke, 944 miliona bez PDV-a za prvu i 1.144.108.333 bez PDV-a za drugu fazu. Ove dve nabavke će biti dovoljne da sve učionice u osnovnim školama i gimnazijama postanu digitalne, dok će i u srednjim stručnim školama veliki broj učionica biti digitalizovan, što naravno jeste krajnji cilj.

Kako bi se nastavnicima obezbedili dobri uslovi za pripremu nastave, kao i mogućnost da učenicima pruže i on-lajn deo nastave, predviđeno je da se iz kredita Evropske investicione banke u toku sledeće godine nabavi čak 18.500 dodatnih laptopova za nastavnike, čime će se steći uslovi da projektori stoje u učionici, a da nastavnici sa sobom nose laptop.

Projekat "Računarski kabineti" ima za cilj da zanovi računare u računarskim kabinetima koji su u velikom broju škola veoma stari ili su čak i pokvareni. Zadnje sistemsko opremanje urađeno je čak 2008. ili 2009. godine kroz tadašnji Projekat "Digitalni kabineti", kada je obezbeđeno 2000 kabineta sa multipoint serverima koji su u velikom broju škola i dalje u upotrebi, a čije su performanse izuzetno slabe u odnosu na savremene računare, što znatno ograničava njihovu upotrebljivost.

Određen manji broj škola je uspeo da obezbedi novije računare, što zahvaljujući sposobnosti direktora i zaposlenih, što igrom slučaja da školu pohađa dete nekog od imućnih roditelja, ali većina škola je i dalje oslonjena na zastarele računare ili su zbog kvara ostali bez računara. Za osnovne i srednje škole potrebno je blizu 50.000 računara, ne računajući potrebe za predmet digitalni svet koji je u tekućoj školskoj godini uveden u prvi razred osnovne škole, a koji će u narednim godinama biti sukcesivno uveden i u naredna tri razredna prvog ciklusa osnovnog obrazovanja, što će neznatno povećati broj računara koji su potrebni školama.

U planu je, i to nas raduje, da se za sledeću godinu obezbedi blizu 30.000 računara. Za tu namenu su u kreditu predviđena sredstva u iznosu od 1.406.953.265 dinara bez PDV-a, kao i 600 miliona dinara sa PDV-om u okviru budžeta za narednu godinu. U planu je i da ova aktivnost postane periodična, te da se računari u školama zanavljaju za svakih pet do šest godina. Naravno da ćemo podržati ovaj zakonski predlog.

Treći zakonski predlog o kojem danas govorimo je Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid 19. Srbija je, dakle, zemlja koja je u evropskom vrhu kada su u pitanju sredstva uložena u borbu protiv Kovida i sanaciju posledica, ne samo po zdravlje naših građana i zdravstveni sistem, već i po samu privredu. Kako bi još u toku vanrednog stanja proglašenog zbog pandemije mogle da se spreče drastične posledice, Vlada je 10. aprila 2020. godine donela uredbu kojom su utvrđene mere ekonomske politike kojim se umanjuje efekat pandemije po privredni sektor. Ove mere obuhvatile su finansijsku podršku Vlade privrednim subjektima, između ostalog putem kredit pod povoljnim uslovima i finansiranja minimalnih zarada.

Prema ovom vladinom programu, banke su odobravale kredite za likvidnost mikro, malim i srednjim preduzećima, o čemu je već bilo reči, koje ova preduzeća zbog posledica Kovida nisu mogla sama da servisiraju, pa je država odlučila da preuzme garancije za deo tih kredita prema posebnoj šemi i pod posebnim uslovima koji su najpre bili utvrđeni uredbom, a sada su preneti u ovaj zakonski predlog. Za ovu podsticajnu meru Vlada je od ukupnih podsticaja namenjenih privredi izdvojila dve milijarde evra.

Imajući u vidu ukupnu privredni situaciju i nakon završetka vanrednog stanja u Republici Srbiji i stanja pojedinih privrednih subjekata kojima je potreban oporavak od ekonomskih i finansijskih posledica nastalih usled pandemije Kovida 19, procenjeno je da treba nastaviti sa merama podrške privredi kroz ovaj kreditni model. To je i razlog donošenja ovog zakona kojim su u stvari ozakonjene mere Vlade sadržane u uredbi iz aprila meseca ove godine, koje mi u potpunosti podržavamo.

Inače, ono što želim na samom kraju još jednom posebno da istaknem, a o tome smo govorili i tokom Predloga zakona o budžetu za 2021. godinu, dakle, 700 milijardi dinara, odnosno šest milijardi evra ukupna je pomoć države Srbije privredi i građanima od početka pandemije Kovida 19, od marta do danas, uključujući i nove mere. To je 12,7% BDP. Da li je neka država preuzela ovoliki teret krize na sebe? Ja mislim da nije. To je odgovoran i ozbiljan odnos države, predsednika Srbije, Vlade Republike Srbije prema građanima Srbije, prema privredi.

Sve mere koje su do sada preduzete išle su ka onim najosetljivijim kategorijama. Pre svega, tu mislim na životni standard građana, da se očuva nivo zaposlenosti u Srbiji, ali i ka privredi, pre svega, ka privatnom sektoru, jer kao što smo više puta do sada rekli privatni sektor je budućnost, privatni sektor je krvotok, privatni sektor na svojim leđima i plećima drži najveći deo državnog aparata.

Uvek se postavlja pitanje odakle prostor, odakle sredstva u budžetu? Upravo zbog reformskog kursa Vlade Republike Srbije, čiji su temelji postavljeni 2014. godine, to su tada bile teške, nepopularne, ali hrabre političke mere. Dakle, nije se mislilo o rejtingu političkih stranaka koje su tada bile deo vladajuće koalicije, već se mislilo o građanima Srbije.

Zahvaljujući tim merama, mi već nekoliko godina unazad imamo suficit, iako su nam se smejali kada smo ovde u parlamentu govorili o suficitu, kada smo vršili jednu ravnomernu preraspodelu fiskalnog prostora, kada smo u drugoj polovini prethodne godine rekli da je proces fiskalne konsolidacije završen i da sada taj deo suficita, jedan deo suficita usmeravamo ka životnom standardu građana, drugi ka rastu i razvoju. Naravno da je pandemija poremetila sve, ali sam potpuno ubeđen da ćemo zajedno pobediti i ovaj zdravstveni izazov i nastaviti da sa realizacijom onih ciljeva koje smo tada zajedno postavili.

Dakle, ja sam već rekao da su danas ključna pitanja u Srbiji. Uvek imate dežurne kritičare, uvek imate one koji kritikuju, ali danas su ključna pitanja u Srbiji. Da li je bilo otpuštanja u Srbiji u periodu pandemije? Da li je bilo zatvaranje fabrika? Da li je došlo do odustajanja stranih, direktnih investicija? Nije bilo zatvaranje fabrika. Nije bilo otpuštanja.

Mi imamo rekordnu stopu nezaposlenosti u Srbiji u odnosu na period 2012. godine, kada je bilo, čini mi se 25,9%, a u trećem kvartalu ove godine, ispravite me ako grešim, je 9%, dakle, rekordna stopa nezaposlenosti i nije došlo do odustajanja stranih, direktnih investicija.

Gospodin ministar je izneo jedan podatak. Ja imam podatak da je za prvih devet meseci ove godine, da su strane, direktne investicije iznosile oko 1,9 milijardi evra, da nijedan strani investitor nije odustao. To što su neki planovi i programi pomereni, pa pomereni su iz opravdanih razloga, ali ne zato što su strani investitori odustali.

Gledao sam analize i podatke. Naravno da ste u potpunosti u pravu kada kažete da najveći deo direktnih investicija koje dolazi na Balkan, 60% je usmeren ka Srbiji i nije slučajno što „Fajnenšel tajms“, već nekoliko godina unazad Srbiju svrstava u sam vrh po privlačenju stranih, direktnih investicija.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem predsedniku poslaničke grupe SPS.
Naredi ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, Aleksandar Mirković.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Mirković

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane koleginice narodni poslanici i kolege narodni poslanici, danas pred nama se nalaze tri zakona koja najbolje oslikavaju politiku kojom ide Srbija, politiku kojom se rukovodi Vlada Srbije i koju je trasirao predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić.

Prvi zakon pokazuje činjenicu da je Srbija ključni faktor stabilnosti u ovom delu Evrope i pokazuje da je Srbija spremna da uvek, svuda i na svakom mestu pruži ruku partnerstva svim zemljama u regionu.

Drugi zakon pokazuje da je Srbiji stalo do zdravlja svih naših građana, ali da isto tako i stalo da se ekonomija naše zemlje što pre oporavi i da što lakše podnese ovu krizu koja je zahvatila ceo svet.

Treći zakon pokazuje da bez obzira i koliko se teškoj situaciji nalazi ceo svet, ili koliko nas je korona kriza poremetila u nekim finansijskim planovima naša zemlja je spremna da ulaže u ono što je budućnost, u ono što je najbitnije, a to su naša deca, naši đaci, naše škole i naš obrazovni sistem,

Što se tiče prvog zakona i ovog sporazuma koji podrazumeva da građani Srbije i Albanije mogu da ulaze samo uz ličnu kartu to je deo o kome su prethodni govornici govorili i predstavlja samo jedan segment „malog Šengena, ideje i vizije koju je predsednik Aleksandar Vučić predstavio i to samo pokazuje koliko je predsednik, Aleksandar Vučić bio u pravu kada je prvi izneo tu ideju i pokušao da zemljama u regionu predstavi koliko je zapravo dobro i korisno da svi zastupamo kao jedan tim i da nastupamo kao jedno tržište.

Neko od prethodnih govornika, takođe je rekao da ukoliko je teško trkati se danas u Evropi i u svetu kada ste mala zemlja ili malo tržište, na sreću zbog odgovorne ekonomske politike kao i političke stabilnosti koju Srbija ima, nama to dobro polazi za rukom.

Gospodin Milićević je malopre izneo podatak da smo ove godine imali oko dve milijarde stranih investicija i to samo pokazuje koliko poverenje strani investitori imaju u našu zemlju.

Ono što je ovde bitno naglasiti jeste da Srbija uvek kada god je bila u prilici, uvek je pružala ruku prijateljstva, ali i ruku pomoći. To ste imali prilike da vidite i tokom ove korone krize kada smo svoju pomoć pružali Bosni i Hercegovini, i to ne samo tamo gde živi srpsko stanovništvo u Republici srpskoj, već i u drugim delovima Bosne i Hercegovine. To ste videli kada smo ponudili respiratore Crnoj Gori, ali i u svakom trenutku te krize videli ste kolika je solidarnost naše zemlje.

Stvari koje su se dešavale u ovom delu Evrope u proteklih 20 godina, je nešto što niko ne želi da se vrati i predstavljaju jedan ružan segment naše istorije. Niko ne očekuje da će se te stvari zaboraviti ili da će se preko njih lako preći.

Ono što moramo svi zajedno da radimo, svi ljudi koji žive u ovom delu Evrope, moramo da se okrenemo budućnosti, moramo da razmišljamo o deci i generacijama koje dolaze. Zato u ovaj „mali Šengen“ mora da bude nešto oko čega ćemo se svi složiti i oko čega ćemo zajedno raditi.

Protok robe kapitala ljudi nešto je što je za nas najbitnije. Ako strani investitori budu sve to posmatrali iz svog gledišta gde će videti da zemlje u regionu sarađuju, posmatraće i nas kao jednu celinu.

Gospodin Vulin je to dobro rekao, čini mi se da Balkan Balkancima, to što je rekao i predsednik, Aleksandar Vučić, konačno sada mi možemo biti u prilici da odlučujemo i da zajedno apliciramo ka svim stranim investitorima kako bi kvalitet života u našim zemljama podigli na viši novo, jer, džaba sve što mi radimo ukoliko građani naše zemlje ili ukoliko mladi odleze.

Mislim da ovaj sporazum je samo jedna u nizu koraka koji će naša zemlja preduzeti, a verujem za sada sa Albanijom i Republikom Severnom Makedonijom, kako bi ovaj projekat što brže zaživeo.

Bilo je mnogo kritičara, ali niko od tih kritičara nije argumentovano obrazložio šta je tu loše i šta je tu sporno. I onda nailazite na jedno sitno politikanstvo koje je već postalo praksa u našoj zemlji gde se kritikuje sve bez da se bilo šta pre toga sagleda ili da se nađe neki razlog ili argument zašto to nije dobro.

Uveren sam da će „mali Šengen“ doneti nove investicije našoj zemlji, da će dodatno ojačati region i da ćemo na taj način uspeti da obezbedimo nova radna mesta za sve ljude u našoj zemlji i da ćemo na taj način postati još konkurentniji.

Juče smo bili u prilici da vidimo da je u sred ove krize došla investicija u Inđiju, 382 miliona evra je vrednost investicije, između 500 i 600 novih radnih mesta. To samo pokazuje koliko poverenje i ljudi koji ne dolaze iz Evrope imaju u Srbiju. Takve investicije su neophodne i od takvih investicija naš ekonomski sistem može da živi i da se unapređuje. Zato sam uveren da će i predstavnici koji nepodržavaju ovu Vladu i koji nepodržavaju vlastm ovaj predlog podržati, jer je on na opšte dobro i na korist svih građana Srbije u bilo kom delu naše zemlje da žive ili bilo gde da se nalaze, rade ili funkcionišu.

Što se tiče zakona koji predstavlja podsticaj za našu ekonomiju, koji predstavlja garantnu šemu za kreditiranje mikro, malih i srednjih preduzeća, mislim da to najbolje oslikava kolika je odgovornost Vlade Srbije, ministra Siniše Malog, ali i odgovorne politike predsednika Aleksandra Vučića.

Pokušao sam juče da se setim svih mera koje je Vlada preuzela na sebe i koje smo preduzeli u ovoj korona krizi. Iskren da budem, nisam uspeo svih da se setim, jer ih je bilo toliko mnogo i to je za pohvalu i ponos svima nama. Dakle, od isplate tri minimalca, pa jedne pomoći penzionerima, evo sada ide i druga jednokratna pomoć kroz neki dan, zatim onaj helikopter investicija od 100 evra svakom građaninu, pa podsticaj sad zaposlene u turizmu, pa podsticaj za zaposlene u zdravstvu. Dakle, možemo da nabrajamo to u nedogled i nikada nećemo imati dovoljno vremena da se pohvalimo kakvi su to rezultati šta smo sve postigli, a rezultat zašto smo u mogućnosti da sve ovo danas radimo i ovako uspešno da se nosimo sa korona virusom jesu teške ekonomske reforme koje smo preduzeli još pre sedam godina, kada je predsednika Aleksandar Vučić povukao nepopularan potez, ali je smogao hrabrosti da povuče te poteze kako bi naša ekonomija preživela.

Moramo se podsetiti da smo tih godina bili na ivici bankrotstva, da je naša ekonomija srozana do tog nivoa da smo se pitali da li ćemo imati za plate i penzije, a danas, pored toga što su plate i penzije sigurne i isplaćuju se iz realnih osnova, mi smo u mogućnosti i da ih povećamo, što ćemo i uraditi od Nove godine.

Svi ovi podaci jasno pokazuju da kada se odgovorno ponašate prema budžetu koji imate, kada se odgovorno ponašate prema novcu svih građana Srbije i kada taj budžet posmatrate kao budžet svoje kuće, onda imate sredstva da raspoređujete na ovaj način i imate novca da unapredite život svakog građanina u Srbiji.

Ova garantna šema pokazuje još jednu stvar, a to je da ljudi koji danas vode Ministarstvo finansija, na čelu sa Sinišom Malim, a sledeći politiku Aleksandra Vučića, imaju razumevanja i sluha da prepoznaju situaciju koja se tiče kreditiranja i ove garantne šeme.

Gospodin Mali je to govorio, država je obezbedila više od dve milijarde evra povoljnih kredita privredi. Do sada je potrošeno, zaključno sa krajem novembra, 1,48 milijardi. Više od 20 hiljada kredita je odobreno. Jedini razlog zašto nisu iskorišćena sva sredstva jeste zato što se naša ekonomija brže oporavila nego što smo vi to očekivali.

Imajući u vidu da ova sredstva nisu do kraja potrošena, a da imamo neizvesnost koja nam nosi proleće, a tiče se korona krize, sasvim je bilo logično da se rok produži za još tih šest meseci.

Svaka čast, gospodine Mali, što ste ove stvari prepoznali. Te stvari i ovi krediti će svakako pomoći mikro, malim i srednjim preduzećima i na ponos je i vama, a i nama koji smo vas birali, što imate toliko sluha za potrebe privrede i za potrebe ljudi koji su negde i najpogođeniji ovom korona krizom.

Smatram da sve ono što preduzima Vlada Srbije samo dokazuje i pokazuje da je interes građana Srbije uvek na prvom mestu SNS.

Možemo o ovim merama pričati jako dugo. Smatram da nije dovoljno vremena, jer u prethodnom periodu samo se ponosili sportskim uspesima, a sada možemo da se ponosimo i ovim ekonomskim prema svim relevantnim stranim faktorima, evropskim ili svetskim institucijama. Srbija je najbrža rastuća ekonomija u Evropi i biće najuspešnija i u narednom periodu.

Svi ovi podaci su za ponos svih nas i nekako građani i dalje ne mogu da poveruju u sve to, jer smo previše godina potrošili propadajući kao zemlja i gledajući samo kako da sastavimo kraj sa krajem što sada svakako nije slučaj.

Ovaj zakon ćemo svakako podržati, kao i sve koji se danas nalaze pred nama, ali nekako građane uvek najviše zanima šta je to oni mogu videti u svom novčaniku, u svom džepu. Smatram da ovakvi zakoni mogu samo da budu motiv više da vi kao Vlada radite još više i još bolje za sve građane Srbije.

Što se tiče trećeg zakona, koji je možda i najveća investicija u budućnost Srbije, on nam pokazuje koliko je Srbija u proteklih nekoliko godina napredovala, koliko se lista prioriteta koju imamo svi kao društvo drastično promenila.

Kada govorimo o školama, kada govorimo o investicijama u našu budućnost, u naše najmlađe, nemoguće je ne osvrnuti se na to kako su nam škole i obrazovni sistem izgledale u periodu do pre nekih sedam ili osam godina.

Ja dolazim iz Beograda. Mnoge kolege dolaze iz mesta koja su unutrašnjost, kako to narod kaže. Kolege dolaze širom Srbije. Oni kažu da imaju problema sa svojim školama, makar su ih imali ranije, ali odgovornom politikom Aleksandra Vučića i Vlade Srbije nema škole u Srbiji u kojoj se nešto nije promenilo ili nije investiralo.

Nažalost, drage moje kolege, često mi kažete - lako je vama u Beogradu, kod vas u Beogradu je sve sređeno, moram vas ispraviti i da vam kažem da nije to baš tako bilo dok SNS nije došla na vlast. Tako smo imali u Leštanima, beogradsko naselje ne toliko daleko odavde, škole koje su bile ovakvog izgleda, koje su kasnije pretvorene u neke montažne barake, koje u XXI veku, u rasponu od 2000. do 2009. godine, su koristile poljski WC.

Dakle, u gradu Beogradu deca u XXI veku su koristila poljski WC i to sve u vreme onih ljudi koji su danas najoštriji kritičari i u vreme čoveka koji će ostati upamćen kao najgori gradonačelnik u istoriji Beograda, Dragana Đilasa, koji je ostavio 1.200.000.000 evra duga gradu, a paralelno sa tim svojim firmama je obezbedio 619.000.000 evra profita.

Ovakvu školu je nasledila SNS i ova škola je bila deo sistema u gradu Beogradu. Danas ta škola, nakon renoviranja i uloženih miliona dinara, izgleda ovako.

To vam samo pokazuje kada hoćete da radite u interesu građana Beograda, kada imate sluha za sve probleme sa kojima se susreću vaši građani, kada prepoznajete šta je prioritet, a prioritet su svakako naša deca, jer oni predstavljaju našu budućnost i sigurnost naše zemlje, onda znate kako da se ponašate, kako da investirate i gde da utrošite pare.

Ove slike mogu da pokazujem u nedogled, ali je mnogo bitno da građani Srbije danas imaju svest da mi više u Srbiji ne pričamo o tome da li će neka škola imati grejanje, da li će deca ići u pristojne toalete, da li će deca ići u poljske toalete ili ćemo strepeti da li će im tabla pasti na glavu. Danas pričamo o tome kako ćemo i u najruralnijim i najzabačenijim delovima naše Srbije gde postoje škole uvesti lokalnu internet mrežu.

Ovim zakonom se predviđa i nabavka 50 hiljada računara kojima će se zameniti oni računari koji su u prosečnoj starosti između sedam i deset godina.

Svedoci smo i sami da se iz dana u dan menja slika u svetu, da moderne tehnologije i internet preuzimaju primat, a naša deca rade na računarima koji su zastareli odavno.

Ovim zakonom se predviđa i nabavka 48 hiljada laptop uređaja. Predviđa se i da svaka škola, svako dete u Srbiji bude osposobljeno za internet komunikaciju i da se na taj način usavršavamo, jer ako sada ne investiramo u moderne tehnologije i ako sada ne investiramo u internet i na taj način na obrazovanje naše dece, budućnost će nam pobeći ispred nosa. Hteli mi to da prihvatimo ili ne, to je sadašnjost, ali to je sve više budućnost.

Juče smo pričali o kriptovalutama, juče smo pričali o digitalnim valutama. Nažalost, u našoj zemlji je to i dalje ogromna nepoznanica, ali svuda u Evropi i svetu to preuzima primat. Tako danas možete kupovati za te čuvene bitkoine i kuće i stanove i automobile, a kod nas je to i dalje nepoznanica. Zato moramo pratiti i ići u korak sa svetom. Zato je ovo prava stvar, što investiramo u našu decu, jer naša deca predstavljaju našu budućnost, jer će ta deca naslediti i našu zemlju, naslediti sve nas i oni će imati ogromnu odgovornost kako u budućnosti naša zemlja treba da izgleda.

Mislim da ljudi nisu dovoljno svesni šta to predstavlja i kakav je to otklon od prošlosti kada za sedam godina, od situacije da moramo da renoviramo škole, kada moramo da pravimo fiskulturne sale, jer su nam deca radila fizičko u učionicama, danas dođemo do tog nivoa i pričamo o tome i diskutujemo, usvajamo zakon kojim ćemo omogućiti đacima onlajn nastavu i internet obrazovanje i školovanje.

Ova korona kriza nam je pokazala koliko taj način školovanja i obrazovanja ima potencijala i sada i na RTS-u, ali isto tako i putem raznih mreža, vidite da možemo doći do svakog đaka gde god on da se nalazi ili gde god on da živi. Na taj način pokazujemo odgovornost i želju da investiramo u ono što je najbitnije, a to su naša deca.

Zato se lista SNS na prethodnim izborima zvala Aleksandar Vučić – Za našu decu. Na ovaj način pokazujemo da su nam naša deca na prvom mestu.

O svim ovim predlozima i zakonima možemo pričati iz različitih uglova, iz različitih aspekata, posmatrati na različite načine ali živo me zanima da li će i ko od predstavnika samoproklamovane neke elite u Srbiji ili tzv. opozicije kritikovati ove zakone i šta će im sada ovde smetati i koju će zamerku naći. U redu je da neke stvari vidimo drugačije, u redu je da se ne slažemo ili da ne mislimo isto, da mislimo isto svi bi bili u jednoj partiji, ali ono što se sada postavlja kao pitanje sa ovog mesta - ko i šta može da kritikuje i zbog čega, ako je svima jasno da su sva tri zakona u opštem interesu građana Srbije?

Mi kao poslanička grupa SNS svakako ćemo glasati za ove predloge zakona. Pozvao bih i predstavnike opozicije koji nisu diskutovali o ovim zakonima, uveren sam da će i oni ovo podržati, jer je u opštem interesu a za sam kraj, završiću rečenicom predsednika Aleksandra Vučića koja možda najbolje oslikava ovu situaciju u kojoj se danas nalazimo i pokazuje ono što je nama svima potrebno i ono na čemu svi zajedno moramo da insistiramo: „Kada zajedno radimo i kada se zajedno borimo, niko ne može da nas pobedi. Živela Srbija.“ Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Prelazimo na listu prijavljenih za reč.
Prvi je potpredsednik Narodne skupštine dr Muamer Zukorlić. Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Hvala.

Poštovani prisutni, dame i gospodo, Stranka pravde i pomirenja je uvek na strani uspostavljanja saradnje među narodima, među državama i uvek smo na strani integrativnih procesa a protiv sukoba, svađa, podela i međusobnih i raznih neprijateljstava.

Zato smatram da je od izuzetne važnosti uspostavljanje sporazuma sa Albanijom, odnosno sporazuma između Srbije i Albanije, posebno imajući u vidu da od odnosa srpskog i albanskog naroda zavisi puno toga na Balkanu, prevashodno u bezbednosnom, ali isto tako i u ekonomskom i svakom drugom pogledu.

Zato mi podržavamo ovaj proces i željno očekujemo da se što pre implementira. Zli jezici kažu da je 19. vek protekao u neprijateljstvu između bugarskog i srpskog naroda, 20. u neprijateljstvu između srpskog i hrvatskog naroda, a onda oni isti kažu da bi 21. mogao proteći u neprijateljstvu između albanskog i srpskog naroda što se ja najdublje i najiskrenije nadam da se tako neće desiti, već da smo svi civilizacijski i kulturno napredovali toliko da shvatimo da sukobi, ratovi, zločini i sve ono što je, nažalost, krvavo obeležilo proteklo stoleće nije u interesu nikome i ne samo u interesu, već da je nešto čime se ne može niko pojedinačno, a ni kolektivno, pohvaliti kao tekovinom.

Svakako da mi je od posebnog interesovanja relacija i odnos između srpskog i bošnjačkog naroda i nadam se da će i političari u Bosni i Hercegovini, takođe, smoći snage i shvatiti da je važno da nađu puta prema ponuđenim integralnim procesima, svakako na obostrano zadovoljstvo. S obzirom na sve što se dešavalo, Stranka pravde i pomirenja, ideološki, a što se i programski može jasno videti po samome imenu, je čvrsto na stanovištu da nam nema budućnosti bez pomirenja.

Istina, ne možemo imati ni pomirenje bez opredeljenosti prema pravdi, makar onoj relativnoj ljudskoj koja je uvek manjkava, koja nikada neće biti u stanju da zadovolji sve strane, pogotovo ne sve žrtve, njihove porodice, njihove zajednice. Bez obzira na sve to, opredeljenost prema pravdi je moralna kategorija odnosa prema žrtvi, odnosa prema zločinu i često se pada u zamku, odnosno problem gde se, govoreći o zločinu i zločincima, vrlo često misli da je to govor o nekome drugom. Ne, svaki čovek kada govori o zločinu, zločincu, nepravdi, pravdi, zapravo govori o sebi i mi treba da iskristališemo te odnose zbog sebe na pojedinačnom i kolektivnom planu.

Što se tiče Sporazuma koji će omogućiti digitalno unapređenje škola, to je, takođe, nešto što treba podržati i što je krajnje nesporno, ali ne možemo zaboraviti da su neke škole daleko od toga da im je potrebna digitalna oprema. Mi i dalje, gospodo, molim vas, imamo u nekim delovima ove zemlje, posebno na području Sandžaka, škola čije zgrade izgledaju kao u 19. veku. Dakle, škola u selu Paljevo kod Tutina, škola u selu Vučinići kod Novog Pazara i još neke druge škole, neka druga sela. Verujte, krovovi prokišnjavaju, zidovi su napukli, raspadaju se. Dakle, seljaci, odnosno građani tih sela sami kupuju drva, krpe, malterišu itd.

Dakle, ne možemo biti zadovoljni dokle se ne budu naša deca jednako lepo, toplo i dobro osećala u svakoj školi, bilo to na krajnjem jugu, severu, istoku, zapadu u tim našim selima i krajevima koji se suočavaju sa teškim problemima.

Naravno, ovo je široka i velika tema, a o prebukiranosti škola, posebno srednjih škola u Novom Pazaru, ćemo nekom drugom prilikom, ali vas molim, uz svu podršku ovim idejama i ovim sporazumima, da ne zaboravimo ono što je temeljno, osnovno, ključno i elementarno. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Samira Ćosović.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Samira Ćosović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Poštovani prisutni, u međudržavnim odnosima zaključivanje bilateralnih sporazuma se smatra značajnim korakom u pravcu stvaranja što povoljnijih uslova za dalje unapređenje političkih odnosa i svestrane saradnje u ekonomskoj, kulturnoj, naučnoj i drugim oblastima od međusobnom interesa i značaja.

Vlada Republike Srbije i Savet ministara Republike Albanije u želji da unaprede i dalje razvijaju već postojeće prijateljske odnose dve zemlje, potvrđujući da poštovanje i ostvarivanje ljudskih prava, osnovnih sloboda i načela demokratije predstavljaju osnov slobode, pravde i mira, 2011. godine potpisali su Sporazum o uzajamnom putovanju državljana. U cilju omogućavanja kontakata među ljudima, kao važnog sredstva za jačanje veza i podršku razvoju svih polja aktivnosti, na osnovu tog sporazuma građanima dveju država ukinute su vize. U želji da olakšaju uzajamna putovanja državljana, u novembru ove godine, Vlada Republike Srbije i Savet ministara Republike Albanije sporazumeli su se da su potrebne izmene i dopune Sporazuma koje će omogućiti slobodno kretanje samo uz ličnu kartu.

Smatram da je potpisivanje Sporazuma između Srbije i Albanije o slobodnom kretanju građana sa ličnim kartama napravljen još jedan značajan korak napred, a u pravcu bolje saradnje dve zemlje i da će ovaj važan dokument doneti konkretnu korist građanima dve zemlje, kao i dodatnu sigurnost.

Što se tiče Finansijskog ugovora „Povezane škole u Srbiji“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke, reč je o međunarodnom ugovoru po kom Evropska investiciona banka odobrava zajam od 65 miliona evra Republici Srbiji za finansiranje razvoja informaciono-komunikacione infrastrukture u osnovnim i srednjim školama u republici Srbiji. „Povezane škole“ je projekat koji su pripremili zajedno Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Akademska mreža Republike Srbije uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Odobreni kredit je neophodan za realizaciju treće faze projekta koji je započeo još 2018. godine. Faza jedan i dva projekta se već realizuju sredstvima iz budžeta Republike Srbije, obuhvatajući izgradnju bežične lokalne računarske mreže u približno 400 matičnih školskih objekata u fazi jedan, a u fazi dva koja je planirana da se završi do kraja 2020. godine još približno 500 matičnih školskih objekata.

U trećoj fazi biće izgrađena bežična lokalna računarska mreža u još približno 930 školskih objekata, a to znači da će bežična lokalna računarska mreža biti izgrađena u svim školskim objektima u našoj zemlji gde je to tehnički opravdano i potrebno.

Projekat je od kapitalnog značaja i predstavlja infrastrukturni komunikacioni preduslov za realizaciju digitalizacije sistema obrazovanja, kao jedan od najviših prioriteta Vlade Republike Srbije.

Kao prosvetni radnik, ovaj projekat smatram izuzetno značajnim, jer će unaprediti obrazovanje, uspostaviti kvalitetnije uslove za nastavu i učenje kao i potpunu primenu novih tehnologija u nastavi. S obzirom da dolazim iz opštine Prijepolje gde sam radila u osnovnoj školi u mestu Brodarevo koje ima devet izdvojenih odeljenja u ruralnoj sredini, raduje me što će posebna pažnja biti usmerena na povećanje nivoa opremljenosti informaciono-komunikacione infrastrukture u školama ruralnih, dakle seoskih područja koji nije na zavidnom nivou.

Opremanje škola informacionom mrežom u seoskim sredinama bi znatno poboljšao kvalitet nastave i omogućio bolju i uspešniju realizaciju nastave na daljinu. Ovaj projekat sastoji se iz više segmenata. Jedan od njih je obuka za 250 trenera i 50.000 nastavnika, što smatram izuzetno značajnim.

Kada se sa tradicionalnog načina rada, praktično preko noći, prešlo na rad na daljinu veliki broj nastavnika nije posedovao odgovarajući nivo digitalnih veština. To je na žalost slučaj i dalje i zato je ovaj segment projekta, dakle, obuka nastavnika vrlo neophodan.

Digitalno opremanje koje podrazumeva obezbeđivanje 48.000 laptopova ili kompleta koji sadrže laptop, projektor i postolje takođe će unaprediti nastavu u svim učionicama. Do kraja projekta trebalo bi da svaki nastavnik dobije laptop. Osim toga za učionice redovne veličine sa više od pet učenika, biće isporučeni projektori i postolja.

Opremanje i uvođenje WLAN mreže u 1.900 škola takođe je važno, jer bežični internet u školama je infrastrukturna osnova za opremanje škola odgovarajućom računarskom opremom, digitalnim nastavnim sadržajima i primenom potpuno nove metodike, ne samo u nastavi informacije i vođenju elektronskih dnevnika već i u svim nastavnim predmetima i kompletnom procesu obrazovanja.

Zatim, tu je nadogradnja akademske mreže u smislu nadogradnje kičme mreže i centralne lokacije mreže Ambres kako bi mogla da opslužuje mrežu od približno 1.900 škola.

Na kraju, informatičko opremanje učionica u vidu obezbeđivanja do 50.000 računara, da bi se zamenili zastareli računari prosečne starosti od sedam do 10 godina. Ovo je neophodno da bi se zadovoljili zahtevi reformisanog nastavnog programa kojim se uvode obavezni časovi informatike, razvoja softvera i pisanja računarskog koda.

Sprovođenje projekta će omogućiti razvoj digitalnih veština i omogućiti kreiranje novih digitalnih sadržaja, a sve u cilju boljeg i kvalitetnijeg obrazovanja. Iako se projekat finansira iz zajma, podsetiću na izreku koja kaže: „Investicija u znanje plaća najbolje kamate“. Zato će poslanici Socijaldemokratske partije Srbije podržati predloge zakona o kojima danas raspravljamo.