Zahvaljujem uvažena predsedavajuća, gospođo Kovač.
Poštovano predsedništvo, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da će Poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ove zakonske predloge, ali obzirom da o ovim zakonskim predlozima ima dosta da se priča, pokušaću da to uradim u jednoj ubrzanoj proceduri.
Gospodine ministre Vulin, vi ste govorili o jednom veoma važnom sporazumu, reč je o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana. Rekli ste u uvodnom izlaganju da je između Vlade Republike Srbije i Albanije o uzajamnom putovanju građana potpisan Sporazum 2011. godine. Takođe ste rekli da se ovim izmenama vrši dalja liberalizacija procedura za putovanje građana Albanije u Srbiju i iz Srbije u Albaniju tako što se kretanje omogućava i uz posedovanje biometrijske lične karte kojom se može ustanoviti identitet građana jedne ili druge države.
Ova promena je rezultat potpisivanja Deklaracije tri zemlje – Severne Makedonije, Republike Srbije i Albanije, u cilju većeg privrednog rasta, u cilju privlačenja investicija i podizanja kvaliteta života građana u sve tri države. Ovu Deklaraciju u oktobru mesecu 2019. godine potpisali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednici vlada Severne Makedonije i Albanije.
Dozvolite da napravim jednu digresiju. Rezultat onoga o čemu mi danas govorimo je zapravo, i ne bi govorili o ovome da nije mini šengena, kao nečega što je vizionarski potez. Mini šengen je, rekao bih, lekovit i najbolji za čitavi region. Konkretnu korist od mini šengena će svakako osetiti građani. To potvrđuje Sporazum o kojem mi danas govorimo. Nema zatvaranja granica, već se zajednički borimo protiv kovid pandemije i unapređujemo našu trgovinsku razmenu.
Dodatnim uprošćavanjem procedura, saradnjom, olakšavanjem protoka robe, usluga i kapitala činimo, možemo da učinimo mnogo toga. Region može biti značajan faktor samo uz saradnju. Zajednički se mogu prevazići svi izazovi i to je, ponavljam, vizionarska inicijativa koja menja čitav region.
Ako ne sarađujemo, onda zaista jesmo premali da delujemo kao faktori i tu se u potpunosti slažemo sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, a ako sarađujemo, mnogo samo snažniji i važan smo i interesantan faktor za investitore.
Dakle, unapređuje sve aspekte života ljudi na ovim prostorima. Oni koji kritikuju Mini šengen mislim da ne razumeju samu suštinu, mislim da ne razumeju ciljeve koji se žele postići ovom vizionarskom inicijativom, jer tu nema ničega što je smetnja interesima Srbije kako to između ostalog oni navode.
Srbija ne može biti sama, Srbija ne može biti izolovana, mi smo deo sveta, mi smo deo Evrope, mi smo deo regiona i što više sarađujemo biće koristi za naše građane i biće bolji ekonomski i ukupan društveni rast.
Što se tiče Zakona potvrđivanju finansijskog ugovora „Povezane škole u Srbiji“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke, malo sam se studioznije bavio ovim predlogom zakona. Ima dosta podataka koji su jako važni i koje želim danas da saopštim. Naime, kroz kredit Evropske investicione banke finansiraju se završne faze projekata „Povezane škole i digitalne učionice“, kao i početak projekata „Računarski kabineti“, dok će od strane banke biti dodeljen garant za tehničku pomoć koja treba da pruži podršku sprovođenju projekta „Digitalne učionice“ i evaluacije rezultata sprovođenja projekta.
Projekat „Povezane škole“, sprovodi ga Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, ima za cilj da u matičnim objektima, dakle svih osnovnih i srednjih škola razvede internet do svake učionice. To treba razlikovati od internet priključka škole koji Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacije kroz akademsku mrežu Republike Srbije obezbeđuje skoro svim školama još od ranije. Internet priključak obezbeđuju škole internet na jednom mestu u školi.
Do sada je prema nekim podacima internet razveden u sve učionice u oko 880 škola i to uglavnom većih i škola srednje veličine što je urađeno iz budžeta kroz prve dve faze ovog projekta. Treća faza treba da obezbedi internet u svim učionicama, svih osnovnih i srednjih škola i u planu je da se finansira iz kredita Evropske investicione banke zajedno sa osnaživanjem infrastrukture na centralnoj lokaciji u akademskoj mreži Republike Srbije kako bi se proširili kapaciteti za povezivanje svih učionica, svih škola na internet.
U trećoj fazi biće obuhvaćeno blizu 900 škola i planira se da bude završena početkom 2022. godine. Takođe, iz kredita Evropske investicione banke je za ovaj projekat predviđeno i 28 miliona evra. Ovaj projekat čini osnov za uspostavljanje digitalnih učionica, a značajnu podršku obezbediće i uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema prosvete u punom kapacitetu kroz obezbeđivanje preduslova za ažurno vođenje dnevnika u elektronskom obliku u svim školama, što je danas veoma važno. Projekat je veoma značajan i za računarske kabinete, jer će na ovaj način biti obezbeđen pristup internetu sa svih računara u računarskim kabinetima.
Drugi deo kredita namenjen je aktivnostima u okviru Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u ukupnom iznosu od 37 miliona evra, projekat "Digitalne učionice" i on ima za cilj da nastavni proces obogati digitalnim nastavnim sadržajima kako bi se u školi obezbedili svi uslovi koje određeni đaci imaju i tokom učenja u kućnim uslovima, a sve zarad podizanja nivoa kvaliteta nastavnog procesa kroz koji će učenici ovladati predviđenim gradivom na brži, na jedan efikasniji način i koji učenicima treba da obezbedi bolje razumevanje obrađenog gradiva. Sastoji se od tri komponente digitalnih nastavnih sadržaja, opreme i obuka za nastavnike.
Digitalni nastavni sadržaji se nabavljaju svake godine u skladu sa potrebama škola. Po zakonu, škole se opredeljuju za određene štampane ili digitalne udžbenike, a na osnovu toga nabavlja im se digitalni udžbenik koji upravo odgovara odabranom odštampanom udžbeniku. Odabrani udžbenici ukoliko se rada o digitalnim udžbenicima.
Do sada su se nabavljali iz budžetskih sredstava i tako je predviđeno, koliko je meni poznato, i za narednu školsku godinu, iz budžetskih sredstava. Dakle, tako je predviđeno za narednu školsku godinu. U sektoru za osnovno obezbeđeno je 675 miliona. U tekućoj školskoj godini prvi, drugi, peti, šesti i sedmi razredi rade po novim planovima i programima za koje postoje digitalni udžbenici, dok će u sledećoj školskoj godini postojati i za preostala dva razreda. U sledećoj školskoj godini se očekuje i da digitalni udžbenici budu obezbeđeni i za sva četiri razreda gimnazija.
Do sada je Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja obučio preko 30 hiljada nastavnika i time im pružio neophodna znanja da u nastavnom procesu znaju da koriste savremene tehnologije i digitalne nastavne sadržaje, digitalne udžbenike. U planu je da Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja u narednoj godini obuči dodatnih 20 hiljada nastavnika. Čitava aktivnost se sprovodi iz budžetskih sredstava, što je veoma važno istaći.
Do sada je obezbeđeno 10 digitalnih učionica i to sedam hiljada velikih, tri hiljade malih. Pomenute učionice su obezbeđene iz budžetskih sredstava, dve hiljade u „Pilot projektu“ i osam hiljada u prethodnoj školskoj godini. U planu je da u drugom polugodištu tekuće školske godine se obezbedi 10 hiljada digitalnih učionica, kao i da se za narednu školsku godinu obezbedi 11.500 digitalnih učionica, što su stvarno impozantni rezultati.
Obe nabavke planirane su iz kredita Evropske investicione banke, 944 miliona bez PDV-a za prvu i 1.144.108.333 bez PDV-a za drugu fazu. Ove dve nabavke će biti dovoljne da sve učionice u osnovnim školama i gimnazijama postanu digitalne, dok će i u srednjim stručnim školama veliki broj učionica biti digitalizovan, što naravno jeste krajnji cilj.
Kako bi se nastavnicima obezbedili dobri uslovi za pripremu nastave, kao i mogućnost da učenicima pruže i on-lajn deo nastave, predviđeno je da se iz kredita Evropske investicione banke u toku sledeće godine nabavi čak 18.500 dodatnih laptopova za nastavnike, čime će se steći uslovi da projektori stoje u učionici, a da nastavnici sa sobom nose laptop.
Projekat "Računarski kabineti" ima za cilj da zanovi računare u računarskim kabinetima koji su u velikom broju škola veoma stari ili su čak i pokvareni. Zadnje sistemsko opremanje urađeno je čak 2008. ili 2009. godine kroz tadašnji Projekat "Digitalni kabineti", kada je obezbeđeno 2000 kabineta sa multipoint serverima koji su u velikom broju škola i dalje u upotrebi, a čije su performanse izuzetno slabe u odnosu na savremene računare, što znatno ograničava njihovu upotrebljivost.
Određen manji broj škola je uspeo da obezbedi novije računare, što zahvaljujući sposobnosti direktora i zaposlenih, što igrom slučaja da školu pohađa dete nekog od imućnih roditelja, ali većina škola je i dalje oslonjena na zastarele računare ili su zbog kvara ostali bez računara. Za osnovne i srednje škole potrebno je blizu 50.000 računara, ne računajući potrebe za predmet digitalni svet koji je u tekućoj školskoj godini uveden u prvi razred osnovne škole, a koji će u narednim godinama biti sukcesivno uveden i u naredna tri razredna prvog ciklusa osnovnog obrazovanja, što će neznatno povećati broj računara koji su potrebni školama.
U planu je, i to nas raduje, da se za sledeću godinu obezbedi blizu 30.000 računara. Za tu namenu su u kreditu predviđena sredstva u iznosu od 1.406.953.265 dinara bez PDV-a, kao i 600 miliona dinara sa PDV-om u okviru budžeta za narednu godinu. U planu je i da ova aktivnost postane periodična, te da se računari u školama zanavljaju za svakih pet do šest godina. Naravno da ćemo podržati ovaj zakonski predlog.
Treći zakonski predlog o kojem danas govorimo je Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid 19. Srbija je, dakle, zemlja koja je u evropskom vrhu kada su u pitanju sredstva uložena u borbu protiv Kovida i sanaciju posledica, ne samo po zdravlje naših građana i zdravstveni sistem, već i po samu privredu. Kako bi još u toku vanrednog stanja proglašenog zbog pandemije mogle da se spreče drastične posledice, Vlada je 10. aprila 2020. godine donela uredbu kojom su utvrđene mere ekonomske politike kojim se umanjuje efekat pandemije po privredni sektor. Ove mere obuhvatile su finansijsku podršku Vlade privrednim subjektima, između ostalog putem kredit pod povoljnim uslovima i finansiranja minimalnih zarada.
Prema ovom vladinom programu, banke su odobravale kredite za likvidnost mikro, malim i srednjim preduzećima, o čemu je već bilo reči, koje ova preduzeća zbog posledica Kovida nisu mogla sama da servisiraju, pa je država odlučila da preuzme garancije za deo tih kredita prema posebnoj šemi i pod posebnim uslovima koji su najpre bili utvrđeni uredbom, a sada su preneti u ovaj zakonski predlog. Za ovu podsticajnu meru Vlada je od ukupnih podsticaja namenjenih privredi izdvojila dve milijarde evra.
Imajući u vidu ukupnu privredni situaciju i nakon završetka vanrednog stanja u Republici Srbiji i stanja pojedinih privrednih subjekata kojima je potreban oporavak od ekonomskih i finansijskih posledica nastalih usled pandemije Kovida 19, procenjeno je da treba nastaviti sa merama podrške privredi kroz ovaj kreditni model. To je i razlog donošenja ovog zakona kojim su u stvari ozakonjene mere Vlade sadržane u uredbi iz aprila meseca ove godine, koje mi u potpunosti podržavamo.
Inače, ono što želim na samom kraju još jednom posebno da istaknem, a o tome smo govorili i tokom Predloga zakona o budžetu za 2021. godinu, dakle, 700 milijardi dinara, odnosno šest milijardi evra ukupna je pomoć države Srbije privredi i građanima od početka pandemije Kovida 19, od marta do danas, uključujući i nove mere. To je 12,7% BDP. Da li je neka država preuzela ovoliki teret krize na sebe? Ja mislim da nije. To je odgovoran i ozbiljan odnos države, predsednika Srbije, Vlade Republike Srbije prema građanima Srbije, prema privredi.
Sve mere koje su do sada preduzete išle su ka onim najosetljivijim kategorijama. Pre svega, tu mislim na životni standard građana, da se očuva nivo zaposlenosti u Srbiji, ali i ka privredi, pre svega, ka privatnom sektoru, jer kao što smo više puta do sada rekli privatni sektor je budućnost, privatni sektor je krvotok, privatni sektor na svojim leđima i plećima drži najveći deo državnog aparata.
Uvek se postavlja pitanje odakle prostor, odakle sredstva u budžetu? Upravo zbog reformskog kursa Vlade Republike Srbije, čiji su temelji postavljeni 2014. godine, to su tada bile teške, nepopularne, ali hrabre političke mere. Dakle, nije se mislilo o rejtingu političkih stranaka koje su tada bile deo vladajuće koalicije, već se mislilo o građanima Srbije.
Zahvaljujući tim merama, mi već nekoliko godina unazad imamo suficit, iako su nam se smejali kada smo ovde u parlamentu govorili o suficitu, kada smo vršili jednu ravnomernu preraspodelu fiskalnog prostora, kada smo u drugoj polovini prethodne godine rekli da je proces fiskalne konsolidacije završen i da sada taj deo suficita, jedan deo suficita usmeravamo ka životnom standardu građana, drugi ka rastu i razvoju. Naravno da je pandemija poremetila sve, ali sam potpuno ubeđen da ćemo zajedno pobediti i ovaj zdravstveni izazov i nastaviti da sa realizacijom onih ciljeva koje smo tada zajedno postavili.
Dakle, ja sam već rekao da su danas ključna pitanja u Srbiji. Uvek imate dežurne kritičare, uvek imate one koji kritikuju, ali danas su ključna pitanja u Srbiji. Da li je bilo otpuštanja u Srbiji u periodu pandemije? Da li je bilo zatvaranje fabrika? Da li je došlo do odustajanja stranih, direktnih investicija? Nije bilo zatvaranje fabrika. Nije bilo otpuštanja.
Mi imamo rekordnu stopu nezaposlenosti u Srbiji u odnosu na period 2012. godine, kada je bilo, čini mi se 25,9%, a u trećem kvartalu ove godine, ispravite me ako grešim, je 9%, dakle, rekordna stopa nezaposlenosti i nije došlo do odustajanja stranih, direktnih investicija.
Gospodin ministar je izneo jedan podatak. Ja imam podatak da je za prvih devet meseci ove godine, da su strane, direktne investicije iznosile oko 1,9 milijardi evra, da nijedan strani investitor nije odustao. To što su neki planovi i programi pomereni, pa pomereni su iz opravdanih razloga, ali ne zato što su strani investitori odustali.
Gledao sam analize i podatke. Naravno da ste u potpunosti u pravu kada kažete da najveći deo direktnih investicija koje dolazi na Balkan, 60% je usmeren ka Srbiji i nije slučajno što „Fajnenšel tajms“, već nekoliko godina unazad Srbiju svrstava u sam vrh po privlačenju stranih, direktnih investicija.
Zahvaljujem, gospodine ministre.