Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministri, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama su jako bitni zakoni i krenuću redom da o svakom po nešto kažem.
Pre svega, imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije. Devetog novembra u Beogradu je potpisan jedan bilateralni sporazum između Republike Srbije i Republike Albanije o tome da se građani slobodno kreću preko granica, između granica naših zemalja samo sa ličnim kartama. Takav jedan sličan ugovor, odnosno Sporazum Srbija je potpisala i sa Republikom Makedonijom.
Sporazum je zaključen jer je postojala obostrana volja dve države da se omogući lakši i jednostavniji prelazak i ljudi i roba, čime će se unaprediti i olakšati kretanje građana, ali i ekonomije u obe države. Istovremeno je održan i mini samit na kome su učestvovali premijeri. Bila je naša premijerka, gospođa Brnabić, kao i ministri zdravlja triju zemalja.
Ono što je najbitnije Srbija, Albanija i Severna Makedonija potpisale su Memorandum o razumevanju o stanju Kovida i borbi protiv Kovida 19, čim je uspostavljen osnov za zajedničku saradnju protiv korone, koja bi se pre svega odnosila na oblast medicinske saradnje, odnosno na dobavljanje, zajednička saradnja u oblasti dobijanja vakcina, kao i do formiranja tzv. „zelenih transfernih linija“ kojima bi mogli da građani Republike Albanije ili Severne Makedonije se leče u našim bolnicama i obrnuto, što je zaista ne samo plemenito već izuzetno važno, funkcionalno i istovremeno jedna poruka da i u teškim vremenima, sigurno i u lakim vremenima ove zemlje mogu i moraju sarađivati na najbolji način.
Za nas u SDP-u je veoma važno da smo se dogovorili da jedni drugima, naravno, nikako ne zatvaramo granice, već da se zajednički borimo protiv pandemije i da nastavimo da unapređujemo našu trgovinsku razmenu dodatnim uprošćavanjem procedura, olakšanjem protoka robe i kapitala možemo da učinimo mnogo za rast naših ekonomija.
Srbija će podržati i Tiranu i Skoplje u njihovim nastojanjima na evropskom putu i tražiti od EU da krene u pregovore za članstvo i sa Albanijom i sa Severnom Makedonijom. Time mi pokazujemo našu ozbiljnost, time mi pokazujemo iskrene želje da ne samo mi, nego kompletan region i svi naši susedi budu deo EU, onoga čemu i kulturološki i civilizacijski pripadamo.
Mini šengen. Naravno, reč je o odličnim inicijativama, ali smatram da za njihov potpuni uspeh je neophodno učešće i uključivanje svih država zapadnog Balkana. Mini šengen bi u praksi trebalo da ostvari one četiri velike evropske slobode -kretanje ljudi, kapitala, roba i usluga. To bi bila velika korist za sve građane, ne samo za privrednike, ne samo za ekonomiju, jer kada se govori o benefitu uglavnom se govori samo o ekonomskoj koristi.
Povezivanje sa Republikom BiH, Republikom Crnom Gorom za mene zaista ima poseban značaj jer je od izuzetne važnosti i olakšava komunikaciju i jača povezanost sandžačkih Bošnjaka koji žive sa jedne i sa druge strane ovih granica.
Želim da kažem da su Bošnjaci bili i da će Bošnjaci biti faktor povezivanja i zbližavanja naroda na Balkanu. Lakšim protokom ljudi i roba ostvariće se i ekonomska dobit za ovaj kraj, a podsetiću da je glavna privredna grana u Sandžaku trgovina, transport i u novije vreme turizam, tako da ovo olakšano prelaženje granica od izuzetnog je značaja za kraj iz kojeg ja dolazim.
Naravno, mislim da je to jako dobro i za Republiku Bosnu i Hercegovinu, tu nema dileme, kao i za Crnu Goru. Nadam se da će oni što skorije ući i potpisati ovakve ugovore i biti integralni deo ovog mini šengena, obzirom da se otvara mogućnost da i Bosna pokaže svoju konkurentnost, dobiće sigurnije tržište na jednom prostoru koje bi bilo teže osvojiti ako ne bi bilo olakšanog prelaza i olakšanog transporta.
Takođe, Crna Gora, kojoj je verujem to neophodno iz razloga što veliki deo svog nacionalnog dohotka baštini na turizmu, a tradicionalno olakšavanje tradicionalni turisti su iz ovih zemalja. Najčešći turisti u Crnoj Gori i olakšavanje prelaza, roba i usluga su od velikog interesa i za Republiku Crnu Goru i mislim da je ovo trenutak da se ujedinimo oko zajedničkih interesa i dobrobiti svojih građana i mislim da je to zaista jedna dobra inicijativa. Bitno je da je to jedna autohtona, regionalna inicijativa i da nije nametnuta spolja. Na taj način bi sve ove zemlje pokazale se kao izuzetno dobar partner EU, kojoj sve ove zemlje zajednički teže.
Zajednički nastup bi svakako bio bolji od pojedinačnih nastupa, mala tržišta nemaju šta da traže na velikom jedinstvenom evropskom tržištu. Benefiti ovog vida saradnje svakako postoje, međutim često nailazimo i na neka osporavanja i zamerke, jer se mini šengen neretko doživljava, doživljava i kritike. Na kosovskoj političkoj sceni, na primer, ta buduća zona slobodne trgovine i prometa podrugljivo se naziva „mini Jugoslavijom“, i veruje se da bi omogućila srpsku ekonomsku dominaciju u regionu.
Smatram da ovakve kritike nisu osnovane, da dolaze, pre svega, zbog nedostatka poverenja i zbog predrasuda.
Ekonomski niko nema šta da ospori ovoj inicijativi, a predrasude i nepoverenje najbolje se otklanjaju ako se korak po korak ide u ostvarivanju onoga što je dogovoreno. Mini šengen bi trebalo da bude nešto što CEFTA nije uspela da ostvari, jer se videlo da CEFTA kada se pojave nekakvi bilateralni nesporazumi, ne može da ih reši, već se traži neko ko mora da rešava ove sporove.
Socijaldemokratija svakako podržava otvaranje država, kao i pospešivanje bolje saradnje, pre svega sa susedima u regionu. Konkretan primer dobre saradnje, kvalitetne saradnje i praktično ovih dogovora u mini šengenu je ukidanje naknade za roming koje bi među Zapadnobalkanskim zemljama trebalo da se postepeno ukine do kraja 2021. godine. Eto, jednostavne, jasne ali konkretnog boljitka i za sve građane koji žive u ovim zemljama.
S toga ćemo podržati ovaj sporazum. Mislimo da je jako kvalitetan i dobar. Mini šengen podržavamo i prihvatamo ne kao neku stanicu na koju ćemo čekati, već kao poseban kolosek koji će dati dodatno ubrzanje svim zemljama regiona ka punopravnom članstvu u EU.
Imamo takođe i Zakon o utvrđivanju garantne šeme, kao mera podrške privredi ublažavanjem posledica pandemije protiv Kovida 19. O tome je već govoreno, prethodnici pre mene su rekli nekoliko značajnih stvari. Povećanje, zaista, likvidnosti privrednih subjekata je nešto što je ovoj Vladi bio fokus i očuvanje radnih mesta, tako da je jedan od koraka, prvih koraka koje je Vlada započela u ovom teškom vremenu pandemije bilo i to praktično garantovanje za kredite koje će obezbediti firmama likvidnost i to je nešto što je jako dobro.
Ove mere su aktivirane sa samim početkom pandemije. Imali smo u junu, kao što sam video, negde 24. juna izveštaj gde su zaista, odziv privrede je bio jako velik na ovakve kredite i da je već u tom trenutku, samo do kraja juna u bankama je stigao zahtev za oko milijardu evra kredita u okviru garantne šeme kojom država obezbeđuje pomoć i likvidnost i obrtna sredstva preduzetnicima, mikro i malim preduzećima usled pandemije korona virusa.
6/3 DJ/CG
Prema ovim zahtevima, jasno se videlo da je najviše izazova sa kojim se suočavaju preduzetnici, mala i mikro pravna lica i da je ovo vid pomoći koji je njima najpotrebniji i koji i najbolje stabilizuje biznis. Cilj Vlade je bilo da osigura njihovo poslovanje.
Usvajanje ovog zakona treba da inicira sve druge preduzetnike, koji se još uvek razmišljaju o ovoj vrsti pomoći, da se prijave i iskoriste ovu šansu, jer je zaista reč o jako dobrim kreditima, povoljni su, jeftin novac koji je već u opticaju, period otplate je 36 meseci, a grejs period od 12 meseci, dok država garantuje do 80% iznosa zaduženja.
Mi socijaldemokrate imamo zaista senzibilitet za probleme zaposlenih kako u javnom, tako i u privatnom sektoru, te jasno prepoznajemo i podržavamo značaj podrške privredi, posebno u ovim teškim vremenima. Pre svega, ono što je za nas socijaldemokrate najbitnije, očuvanje radnih mesta, to je imperativ, jedan težak zadatak u ovom teškom vremenu, ali zaista ovakvim potezima Vlade možemo da na tom polju učinimo boljitak.
Najvažnije da mi kao ozbiljna i stabilna država, koja je u prvom kvartalu pokazala izuzetno visoku stopu rasta, bili smo među najboljima u Evropi, pomognemo našoj privredi na pravi način. Jačanjem privrednog sektora jačamo i finansije države, kreiramo bolje uslove za poslovanje, ali i život naših građana. Stvaramo povoljno tlo za uvećanje plata i penzija.
Mi želimo da gledamo unapred, u bolje sutra i to možemo samo ako smo stabilni na svim poljima, pre svega na poljima ekonomije. Naravno, sa onim velikim imperativom i onim što je obećano i onim na čemu ćemo mi insistirati da prosečna plata bude 900 evra, a prosečna penzija 430 evra u jednom kratkom periodu. Stoga ćemo mi ovakvu podršku Vlade privatnom preduzetništvu zaista podržati.
Mislim da je za nas jako značajno nešto više reći o ovom zakonu o projektu, odnosno potvrđivanju kredita, usvajanju zakona o kreditu za projekat „Povezane škole“.
Mi smo kao država 2018. godine započeli ovaj projekat „Povezane škole“ kako bi sve škole u Srbiji dobile brzi internet. Postojanje bežičnog interneta je zaista preduslov u školama za uvođenje digitalnih nastavnih sadržaja i primenu potpuno nove metodike u svim nastavnim predmetima, koji će dovesti do razvoja digitalne pismenosti učenika i nastavnika, boljem pripremanju mladih za zanimanja budućnosti.
Projekat „Povezane škole“ započet je, pre svega, sredstvima Vlade Republike Srbije i prošao je kroz dve faze do sad. Praktično, u 400 matičnih školskih objekata je već uspostavljen brzi internet, tako da su ove faze prepoznate od Evropske banke koja je to i prihvatila kao nacionalno kofinansiranje projekta i odobrila nam jedan zaista povoljan kredit od 65 miliona evra koji će omogućiti da bude izgrađena lokalna računarska mreža u još 930 školskih objekata. To znači da u Srbiji neće biti škole bez lokalnog interneta, odnosno bez dobre lokalne vajles mreže.
Mi u SDPS podržavamo snažno reformu obrazovnog sistema kako bismo pripremili mlade za digitalne veštine koje dolaze za 21. vek, ali i kako bi sam ekonomski sistem zemlje bio spreman da odgovori na izazove koje nam donosi ova digitalna era u kojoj se trenutno nalazimo.
Ovo je način kako mi investiramo u budućnost. Divno je rečeno da je obrazovanje najmoćnije oružje koje možete upotrebiti da bi promenili svet.
Istovremeno, podržavamo i modernizaciju administrativnih postupaka u školama kako bismo uštedeli vreme ljudima koji rade sa decom, praktično profesorima i nastavnicima, dali više vremena za učenike, za nastavu, za pripremanje nastave i na taj način obezbedili kvalitetnu nastavu.
Zakon koji je pred nama omogućava nam da ovaj posao završimo, da uzmemo 65 miliona evra za realizaciju ovog projekta. Reći ću da ukupan budžet za ovaj projekat iznosi 111 miliona 290 hiljada dinara. Zaista je reč o jednoj ozbiljnoj cifri. Naravno, dobićemo je i od zajmova, ali i iz sredstava budžeta Republike Srbije, jer, svako ulaganje u znanje je investicija i investicija u znanje donosi zaista najbolje kamate.
Projekat je podeljen u nekoliko komponenata, ja ću samo navesti da obuhvata obuku nastavnika, mentorstvo, monitoring kojim se predviđa obuka 250 trenera i 50 hiljada nastavnika, digitalno opremanje koje podrazumeva obezbeđivanje oko 50 hiljada laptopova, opremanje i uvođenje velan mreže u preko 1.900 škola, nadogradnja akademske mreže u smislu stvaranja uslova za povezivanje i opsluživanje ovih mreža u ovih 1.900 škola. Znači, jedan obiman posao, ali izuzetno vredan.
Ovo vreme pandemije kada je nastava na daljinu ili onlajn nastava realnost i svakodnevnica pokazalo nam je na koliko smo bili dobrom putu, ukazalo nam je da smo imali dobru viziju da na pravi način modernizujemo svoje školstvo i da u ovom jednom teškom trenutku sprovodimo onlajn nastavu na jedan kvalitetan način i naravno to nam je dokaz da treba da insistiramo i nastavimo na ovom polju jer bez digitalizacije, bez digitalnog društva, informatičkog društva, nešto u čemu Srbija lider, mi možemo ravnopravno učestvovati u ekonomiji budućnosti.
Želim na kraju da kažem da cilj ovog projekta je jasan, jeste unapređenje obrazovanja, uspostavljanje kvalitetnih uslova za nastavu i učenje, dostupnost znanja svima i potpuna primena novih tehnologija u školi.
Socijaldemokratski pogled na svet oduvek je počivao na shvatanju obrazovanja u funkciji stvaranja slobodnih, solidarnih ljudi koji u društvu uživaju jednake mogućnosti.
Na kraju ću spomenuti još jedan projekat koji sprovodi Ministarstvo za trgovinu i telekomunikacije, a obzirom da je ono jedan od nosilaca i ovog projekta „Povezivanja škola“, a to je da je u ovo pandemsko vreme ovo Ministarstvo trgovine i telekomunikacija nastavlja sa projektima izgradnje infrastrukture. Tu pre svega mislim na jedan jako dobar projekat izgradnje širokopojasnog interneta u ruralnim područjima naše zemlje. Šta to znači? Ovaj projekat će omogućiti da se u preko 600 naselja u ruralnim delovima Srbije, u seoskim delovima Srbije u kojima ne postoji komercijalni interes izgrade mreže, informatičke mreže i da ti ljudi na selima u ruralnim područjima dobiju fiksni telefon, brz i kvalitetan internet, kvalitetan televizijski signal.
Gospodo, danas je internet veza sa svetom i izvor svih potrebnih informacija. Hiljade mladih na selu u ruralnim oblastima dobiće mogućnost savremenog obrazovanja, ali i kvalitetno provođenje slobodnog vremena, dok će privrednici u tim oblastima moći da unapređuju svoj rad i uspešnije posluju. Ovaj projekata omogućava i razvoj preduzetništva u oblasti poljoprivrede, usluga, ali i domaćeg turizma i kulturne baštine.
Stalno pričamo da su nam sela prazna. Ovo je još jedan potez Vlade kojim se olakšava i povećava kvalitet života na selu, ali i daje oruđe, odnosno daje alata ljudima na selu da su stalno informisani i da su stalno uključeni u procese novih poljoprivrednih saznanja, ali i u modernizovanje i ubrzavanje onoga što je kod nas započelo, a to je seoski turizam, to je nešto što ima jako veliku perspektivu jer će naš turizam i ove godine biti okrenut seoskom turizmu, odnosno turizmu koji se obavlja u našoj državi i kvalitetan internet i u selima je imperativ za nastavak tog razvoja. Stoga ćemo mi zaista podržati sve ove zakone koji su danas pred nama.
