Hvala, predsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicom, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Sporazumu o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana.

Zašto je ovo dobro? Pre svega zato što će se olakšati putovanje državljanima kako Republike Srbije, tako i Republike Albanije, a ovo je samo jedan nastavak Mini Šengena. O njemu ću malo kasnije, ali ću reći sada – važnost je velika, iz prostog razloga što u Republici Srbiji žive Albanci, rođake imaju svuda, a vrlo je važno da imaju putne isprave. Te putne isprave su sledeće: pasoš, diplomatski pasoš, službeni pasoš, putni list i biometrijska lična karta za građane Srbije, a za građane Albanije isto to, samo što se jedna stavka menja, i to – važeći putni dokument na povratak u Republiku Albaniju.

Kad govorimo o Mini Šengenu, treba istaći da je to nešto najbolje što nam se desilo u poslednjih 30 godina. Zašto? Mi smo nekako kuća na drumu, što bi se reklo – istok zapadu, zapad istoku, svima bodemo oči. Dosta je bilo da mi služimo EU za potkusurivanje. Dosta je bilo da nas zovu siromašni Balkanci, samo još sledi valjda – prljavi i zli. Ne, naprotiv, nismo mi to.

Mi smo jedna izuzetno inteligentna nacija. Mi smo dali Nikolu Teslu, mi smo dali Milevu Marić, mi smo dali masu naučnika, masu fantastičnih pisaca, masu slikara. Mi smo narod vredan poštovanja. Mi smo jedan vredan, dobar, izuzetno korektan narod, pun empatije. Retko se sreće takav narod kao što su ljudi koji žive na ovim prostorima.

Zašto govorim o Malom Šengenu? Jer je poenta priče povezivanje regiona. Dosta je bilo krvi, dosta je bilo ratova. Upravo ta Evropska unija, ne kažem svi, ali većina želi da se ovde nešto dešava, da mi plivamo u krvi. Pa, dosta je bilo – Prvi svetski rat, Drugi svetski rat, ratovi 90-ih, preko dva miliona žrtava. Bilo – ne ponovilo se. Ko rat želi, rat mu bio u kući. Nikada više. Ljudi, nikada više.

E, zato je ovo dobro, da ojačamo, pre svega, ovim sporazumom sa Albanijom bilateralne odnose, a Šengen trilaterala. Sednemo, dogovaramo se, imamo zajedničke projekte. Već smo u tome. Radimo infrastrukturne projekte, radićemo auto-put Niš-Priština, od izuzetnog značaja. Radićemo auto-put Beograd-Sarajevo. Završen je Koridor 10. Svi su govorili – Vučić nikada neće da završi taj koridor. Nije tačno. Svako ko je putovao video je da je to vanserijski lep auto-put. Imamo direktnu prohodnost, direktan auto-put do Makedonije, do Bugarske, imaćemo do Bosne i Hercegovine, imaćemo do Crne Gore.

Govorili su svi – nema šanse da se uradi do Čačka. Uradio se do Čačka, samo tako lep auto-put. Radi se sada Preljina-Požega. Biće gotov sledeće godine, 30,9 kilometara. Tako se radi. To nama treba, to je regionalno povezivanje.

Nastao je, nažalost, Kovid – 19, ta pošast, bila – ne ponovila se. Odmah smo napravili sporazum sa Albanijom i Makedonijom u zdravstvenom segmentu, gde se pomaže Kovid – 19. To je neophodno, ljudi.

Takođe, izdavaće se dozvole što se rada tiče, ako se izda dozvola u Beogradu, važiće i za Skoplje i za Tiranu. Zbog brzine. Zamislite neki kamion koji stoji negde na granici sa Albanijom, na primer, ili sa Makedonijom i stoji 50 sati. To je gubljenje novca, gubljenje vremena, gubljenje živaca, a čak roba može i da se vrati. To se tako ne radi.

Zato se mi povezujemo. Sigurno je da ko želi da uloži, on će uložiti pre u region nego u male države. Mi smo respektabilna zemlja, mi smo i najveći, veći smo od Severne Makedonije i od Albanije, ali je mnogo bolje da zajednički nastupamo i na trećem tržištu.

Kad smo kod Malog Šengena, to je pre svega protok robe, kapitala, ljudi, novca. Bolje njima – bolje svima. Neko je rekao da je to stvaranje male Jugoslavije ponovo. To nema veze. Mi samo stvaramo privredu, jaku ekonomsku sponu. To mora biti tako.

Ovo je prosto ruka pomirenja. Dosta je bilo ratova, hajmo da obezbedimo standard kao što je u Švajcarskoj. Ja sam pitala, kad je bio kod nas u gostima, gospodina NjE iz Švajcarske, kako je moguće da u jednoj Švajcarskoj koja ima toliko kantona u kojoj žive Nemci, Italijani, između ostalog i Srbi, Švajcarci, nema razmirica, nema ratova? Znate šta mi je odgovorio? Odgovorio je – ekonomska nezavisnost, ljudi imaju fantastičan standard, razmišljaju o tome gde će da idu na letovanje i zimovanje, a ne ko će koga da ubije, zakolje i ostalo. Bilo – ne ponovilo se.

Definitivno, ovo je izuzetno dobar sporazum za jačanje bilateralnih odnosa. Ja sam sigurna da će svi glasati za ovaj sporazum, i ne samo sporazum nego čitav set zakona koji je na programu. Hvala.

Zahvaljujem.

Narodna poslanica Danijela Veljović ima reč. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, koleginice i kolege poslanici, kapitalni projekat pod nazivom „Povezane škole“, a koji Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija sprovodi sa Ministarstvom prosvete, nauke, tehnologije i razvoja predstavlja nastavak borbe za unapređenje informacione strukture u svim osnovnim i srednjim školama u Republici Srbiji.

Projekat podrazumeva izgradnju bežičnih lokalnih računarskih mreža, obezbeđivanje sigurnog internet pristupa kao važnog preduslova za program digitalnih učionica, opremanje škola računarskom opremom i izradom digitalnih nastavnih sadržaja, kao i obuke za digitalne veštine za 50 hiljada nastavnika.

Za ovako važan projekat izdvojeno iz Evropske investicione banke 65 miliona evra, namenjenih za modernizaciju škola. Cilj ovog projekta je da se prevaziđe digitalni jaz i omogući ravnopravni pristup digitalnom obrazovanju za sve učenike u Srbiji, tako da mladi i iz urbanih i iz ruralnih sredina dobiju jednake mogućnosti za sticanje digitalnih veština.

Koliko je važna digitalna pismenost vidimo u ovo doba pandemije. Moderno, efikasno obrazovanje, digitalizacija su važna karika obrazovanja u budućnosti, ali ono o čemu je i koleginica poslanica juče govorila na temu razvoja tehnologije - mora se voditi računa da uvek čovek bude ispred tehnologije.

Evo šta to u ovom slučaju, kada govorimo o školama, zapravo znači? Kao član Odbora za prava deteta, na konferenciji koja je održana na Međunarodni dan deteta, a na kojoj su učestvovali predstavnici đačkih parlamenata, direktori škola, nevladin sektor koji se bavi pravima deteta, mogla sam da čujem koji su to najveći problemi i strahovi koji muče decu u Srbiji u vreme pandemije.

Zaključak je da su mladi uplašeni, da kao glavni problem izdvajaju neusklađenost onlajn i žive nastave, tehničku nepismenost pojedinih profesora, nepostojanje prakse u stručnim školama. Onlajn nastava se kod pojedinih profesora svodi na prosleđivanje materijala. Socijalna distanca ih plaši, čini anksioznim i depresivnim. Trideset sedam procenata dece koja su učestvovala u istraživanju deli računar sa ukućanima, a 14,7% dece uopšte nema pristup računaru.

Zbog svega navedenog, Ministarstvo prosvete ima važnu ulogu da pomogne i nastavnom osoblju i đacima, da prebrode ovaj težak period i gubitak koji je nastao usled razdvojenosti i izolacije. Ministarstvo mora imati sluha za dečije probleme, da uvaži mlade, posluša njihove ideje, kako bi izgradili svakako bolje društvo.

Veoma važan i značajan je i Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica. Republika Srbija će garantovati za kredite koje banke odobravaju mikro, malim i srednjim preduzećima, poljoprivrednim gazdinstvima, privrednim društvima, kao neophodna podrška za revitalizaciju privrede.

Jedno pitanje za ministra. Ukoliko može kratko objašnjenje o uslovima koje treba, recimo, da ispune privredna društva, poljoprivrednici kako bi uopšte ušli u ovakav program podrške.

Socijaldemokratska partija Srbije će svakako dati punu podršku ovom Predlogu zakona, jer nam je jedinstvo u kriznim periodima, kao što je ovaj, preko potrebno. Politika Socijaldemokratske partije Srbije jeste da je čovek najvažnija kategorija i da su solidarnost, podrška i ljudi iznad svega. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Viktor Jevtović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid 19.

Glavni cilj ovog zakona jeste nastavak mera podrške privredi koje imaju za cilj povećanje likvidnosti privrednih subjekata. Naime, kroz garantnu šemu Republike Srbije, koja je stupila na snagu za vreme trajanja vanrednog stanja, zaključno sa 31. novembrom 2020. godine, odobreno je više od 20 hiljada kredita za preduzetnike mikro, mala i srednja preduzeća i poljoprivredna gazdinstva u Republici Srbiji koja su pretrpela veliki udarac na svoju ekonomsku strukturu.

Kroz ovaj instrument, koji je po prvi put iskorišćen na ovakav način, komercijalne banke u Republici Srbiji su do sada odobrile preko 1,48 milijardi evra, odnosno 170 milijardi dinara, čime je sačuvana likvidnost najugroženijeg segmenta naše privrede.

Uredbom o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije komercijalnim bankama je omogućeno da do 31. decembra 2020. godine odobre do dve milijarde evra povoljnih kredita privredi. Ovim se postiže očuvanje privrednih subjekata i podrška države u očuvanju likvidnosti u Republici Srbiji.

Kao što smo pokazali svim merama koje smo donosili ove godine, borimo se za svako radno mesto, uspeli smo da sačuvamo na stotine hiljada radnih mesta, za razliku od bivšeg režima koji je nekada gubio u stotinama hiljada. Mi sa pravim merama nastavljamo dalje. To je politika Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.

Takođe, i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana, koji je deo inicijative „Mali Šengen“, direktno doprinosi slobodnom kretanju ljudi, roba, usluga i kapitala, a sve to u cilju dobre međudržavne saradnje i dobrosusedskih odnosa, koji su garancija za mir i stabilnost u regionu na kojima insistira predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čija je ideja „Mali Šengen“, povezivanje integracija regiona, umesto guranja Srbije na marginu regionalnih odnosa, koja je bila jedina tekovina bivšeg režima. U tome se ogleda uspeh politike Aleksandra Vučića i SNS na regionalnom planu i tu šampionsku politiku mi nastavljamo.

Takođe, Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora "Povezane škole u Srbiji" između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Finansijski ugovor "Povezane škole" kojim je Republici Srbiji odobren zajam od 65 miliona evra projekat je od kapitalnog značaja i predstavlja infrastrukturni komunikacioni preduslov za realizaciju digitalizacije sistema obrazovanja kao jedan od najviših prioriteta Vlade Republike Srbije. Cilj ovog projekta jeste unapređenje obrazovanja, uspostavljanje kvalitetnijih uslova za nastavu i učenje, kao i potpuna primena novih tehnologija u nastavi.

Takođe, razvojem IT u školama omogućio bi se dalji razvoj informacionog društva, povećala konkurentnost na tržištu rada, a time obezbedila veća inovativnost i efikasnost rada u svim sferama i podigao kvalitet života građana Republike Srbije.

Faze jedan i dva projekta se već realizuju sredstvima iz budžeta Republike Srbije, obuhvatajući izgradnju bežične lokalne računarske mreže u 400 matičnih školskih objekata u fazi jeda, a u fazi dva koja je planirana da se završi do kraja 2020. godine još približno 500 matičnih školskih objekata.

Posebna pažnja je usmerena na povećanje nivoa opremljenosti IKT-ea u školama ruralnih područja, koji nije na zavidnom nivou. Opremanje škola informacionim mrežama u ruralnim sredinama bi znatno poboljšalo kvalitet nastave i omogućilo realizaciju nastave na daljinu. Isto tako bi se unapredila i obogatila nastavna jedinica u onlajn okruženju. Elektronske konferencije, predmetni blogovi, diskusione tribine, razmene informacija, elektronska testiranja.

Implementacija projekta će omogućiti razvoj digitalnih veština i omogućiti kreiranje novih digitalnih sadržaja, a sve u cilju boljeg i kvalitetnijeg obrazovanja, kao i otvaranje novih radnih mesta i ekonomskog rasta. Isto tako, razvoj digitalnog sistema obrazovanja za veću konkurentnost na globalnom tržištu, prilivu novih stranih i direktnih investicija i dovođenje stranih kompanija.

Projekat je podeljen na sledeće komponente. Digitalno opremanje koje podrazumeva obezbeđivanje 48.000 laptopova. Opremanje i uvođenje onlajn mreže u najviše 1900 škola. Nadogradnja akademske mreže, kako bi mogla da opslužuje mrežu od 1900 škola. Informatičko opremanje učionica u vidu obezbeđivanja do 50.000 računara da bi se zamenili zastareli računari starosti od sedam do deset godina. Ukupna vrednost projekta, prema proceni banke, iznosi 111.210.000 evra, od kojih se iz ovog kredita obezbeđuje 65 miliona evra, dok će se preostali iznos vrednosti projekta sufinansirati iz drugih izvora finansiranja, uključujući i budžet.

Modernizacija društva, unapređenje obrazovanja i postavljanje države u treći milenijum jedan je od najvažnijih rezultata Aleksandra Vučića i SNS. Ponosni na taj rezultat, mi gradimo dalje. Šta se nudi kao alternativa? Malverzacije od minimum dva i po miliona evra uzetih od građana Beograda u projektu "Most na Adi", o čemu svedoče ovih dana nekadašnji najbliži saradnici Dragana Đilasa. Skrivanje dva i po miliona u gomili od celih 619 miliona evra, koliko su prihodovale Đilasove firme dok je on bio na vlasti.

Nije to nikakva alternativa zaštiti srpske ekonomije, razvoju čitavog regiona ili modernizaciji Srbije. To čak i nije politika uopšte. Zato i jesu Aleksandar Vučić i SNS na čelu Srbije, a bivši režim na tviteru. Svako je tamo gde je zaslužio da bude. Tako je rekao narod, tako je rekla Srbija. Hvala vam i živeli!

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Olja Petrović.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Skupštine.

Uvaženi ministre sa saradnicom, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja ću se na samom početku osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana, koji je podnela Vlada.

Naime, takozvani "Mini Šengen", kako su moje kolege i navele, ali nije na odmet da se ponovi zbog javnosti koja nas prati, podrazumeva zajedničko tržište koje obuhvata inicijativu slobodnog kretanja robe, usluga, ljudi i kapitala.

Slobodno kretanje građana podrazumeva kretanje samo sa ličnom kartom. Ovim sporazumom omogućava se mnogo više od turističkih poseta između ova tri naroda. Ovo je zapravo istorijski sporazum malih naroda koji svojim građanima nudi stabilnu i sigurnu budućnost.

Mali Šengen, predstavlja model za dugoročno jačanje mira u regionu. Razrađen je kompletan plan kako da se priznaju diplome između Srbije, Severne Makedonije i Albanije. U višegodišnjem planu i međusobno priznavanje akademskih kvalifikacija kako bi se pojednostavile procedure za međusobno kretanje radne snage.

Sigurna sam da će povećana saradnja povećati priliv stranih investicija u ovaj region. Kada isti investitori učestvuju u ovim zemljama stvara se mogućnost razmene inženjera i radnika deficitarnih zanimanja. To je dobar poziv za strane investicije i time se stvara mogućnost podizanja životnog standarda, uvode i dežurstva za fitosanitarne inspekcije koje omogućavaju brže kretanje kamiona gde se predviđa ušteda negde oko 120 miliona evra, dok se samo slobodom kretanja, odnosno kretanja uz ličnu kartu predviđa ušteda od milijardu evra.

Veliki potencijal ove tri zemlje vidi u stvaranju zajedničkog turističkog proizvoda i prezentovanja svoje ponude na veliko kinesko tržište. Procene su da 140 miliona ljudi, turisti iz Kine kada nema pandemije putuju širom sveta. Njihova putovanja ne svode se na obilazak jedne države, već obično obilaze dve do četiri države i njihova putovanja najčešće traju osam do 15 dana. Ovim sporazumom olakšavamo kineskim turistima putovanje bez vize čime za njih postajemo još atraktivnije destinacija.

Inicijativom Aleksandra Vučića za stvaranje Mini Šengena šalje se poruka gde je region postao stabilan i nije zona konflikta. Mini Šengen je od izuzetnog značaja i u zajedničkoj borbi protiv pandemije. Unapređenjem trgovinske razmene, olakšavanjem protoka robe i kapitala, podrazumeva se i uspostavljanje saradnje među lekarima u zajedničkoj borbi za dobijanje vakcina, kao i formiranje zelenih transferskih linija, a to znači da naše bolnice mogu da prime građane Severne Makedonije i Albanije i obrnuto.

U vreme kada EU zatvara granice mi želimo između sebe da ih otvorimo, pružimo ruku pomirenja i želimo da stvaramo dobre susedske odnose. Srbija se na sve načine svakodnevno bori kako bi negativne efekte pandemije izazvane Kovidom – 19 svela na minimum.

Kada se osvrnemo od marta meseca vidimo da je država reagovala pravovremeno. Ispostavljene su tri minimalne zarade pune i dve minimalne zarade od 60% mikro, malim i srednjim preduzećima. Medicinskim radnicima povećane su zarade od 10%, uplaćena im je jednokratna novčana pomoć od 10.000 dinara, a od 1. januara dobiće ponovo povećanje zarada, kao i svi oni koji su zaposleni u javnom sektoru.

Jednokratna novčana pomoć je isplaćena i penzionerima u iznosu od 4.000 dinara, sutra će im biti isplaćena još jedna pomoć od 5.000 dinara, kako je najavio i ministar Siniša Mali danas, a povećanje penzija je predviđeno od 1. januara 2021. godine, po švajcarskoj formuli.

Svim punoletnim građanima koji su izrazili potrebu uplaćena je jednokratna pomoć u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti. Za pet meseci odložena je uplata poreza i doprinosa, usledila je i ciljna pomoć hotelijerima u gradovima, a pre neki dan isplaćena je još jedna minimalna zarada za sve one koji su zaposleni u ugostiteljskoj industriji.

Pored svih navedenih pomoći države pred nama je danas i Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme, kao mere podrške privredi za ublažavanje posledice pandemije bolesti i Kovid – 19 izazvane SARS-CoV 2, koja je podnela Vlada.

Glavni cilj ovog zakona jeste nastavak preduzetih mera podrški privredi. Imajući u vidu i dalje prisustvu neizvesnosti u prvom kvartalu 2021. godine, država nastavlja da se ponaša odgovorno i pravovremeno, pa samim tim obezbeđuju nastavak preduzetih mera, podrške privredi koje imaju za cilj povećanje likvidnosti privrednih subjekata uokvirimo onoga što je već državu odlučila da preuzme na sebe.

Ovim zakonom je predviđeno produženje perioda u kojem privrednicima mikro, malim i srednjim preduzećima mogu biti odobreni krediti, osigurani garancijom Republike Srbije za šest meseci. Time se privredi omogućava da u potpunosti iskoristi sredstava koja država u saradnji sa Komercijalnim bankama odlučila da obezbedi u cilju očuvanja likvidnosti.

Sve navedeno pokazuje da je odgovor Srbije na izazov koji je uzrokovala kriza, snažan i odlučan u pomoći i građanima i privredi. Pored toga mi nastavljamo da vodimo politiku mira, stabilnosti i napretka na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

U skladu s tim podržaću u danu za glasanje predloženi set zakona, zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić, kojoj pripadam. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Dabić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici i dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicom, pred nama je i danas i ove nedelje jako važan set zakona koji su na dnevnom redu. Pre svega mislim na Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme, kao mere podrške domaćoj privredi.

Kada kažemo domaćoj privredi zaista mislimo da je država Srbija, Vlada Republike Srbije izašla blagovremeno. Već u martu smo izašli sa odlučnim merama koje su pomogle da naša privreda može da opstane u jednom teškom vremenu kada je nastupila pandemija korona virusa i na ovaj način mi danas usvajamo zakon koji će omogućiti našim privrednicima da kroz garantne šeme i dalje imaju priliku da apliciraju za povoljne kredite, kredite koji će se koristiti isključivo za likvidnost i za trajna obrtna sredstva.

Dakle, ovi krediti se neće koristiti za nabavku opreme, za refinansiranje starih kredita. I dalje dajemo našim privrednicima mogućnost da po povoljnim kreditima dobiju sredstva i da na taj način mikro, mala i srednja preduzeća dobiju mogućnost da i dalje rade i opstaju u ovo teško vreme koje je zadesilo ceo svet.

Dvadeset hiljada kredita je do sada podeljeno, ne uključujući kredite Fonda za razvoj, to je svakako veliki broj kredita. Dakle, na taj način smo pokazali da ćemo za sve imati dovoljno sredstava. Upravo mera koju smo doneli, dakle dve milijarde evra koju smo dali našoj privredi pokazuje se da je već iskorišćeno negde oko milijardu i 480 miliona, što znači da i dalje imamo ovih šest meseci dodatni rok da svi apliciraju i da na taj način i dalje pomažemo domaćoj privredi.

Da ne pominjemo da smo uložili ukupno šest milijardi evra, onaj paket pomoći našoj privredi, našem zdravstvenom sistemu kada je bilo neophodno, i da smo bez obzira na sva ta ulaganja i dalje u onom nivou mastrihta, odnosno, da nam BDP ne prelazi 60% javnog duga.

Prema tome, naveo bih primer, Crna Gora, danas koja je 750 miliona evra uzela pre neki dan zaduženje, po mnogo nepovoljnijoj kamatnoj stopi od 2,95%, dakle, za razliku od Srbije koja zadužuje po veoma povoljnijim kamatnim stopama danas, Crna Gora nijedan dinar nije dala, odnosno evro svojim privrednicima, odnosno svojoj privredi. Opet im BDP prelazi 100% javnog duga, a to je čist primer da mi i sa ovim merama podrške koju smo usvojili smo doveli taj javni dug u nivo mastrihta i na taj način nismo nikako uticali na povećanje javnog duga i mislim da je to pravi primer kako se država danas odnosi prema domaćoj privredi neugrožavajući makroekonomsku stabilnost.

Samo bih da pomenem ovde, kada nam mnogi spočitavaju sa strane i govore nam – u Srbiji je stvoren narativ kako se više pomaže stranim investitorima, a da su domaći investitori zapostavljeni mnogi, uporno govore razni teoretičari zavere, kako ovde mi mnogo više pomažemo strance, a domaće investitore stavljamo po strani. Treba samo da znaju da je država, ova Vlada, odnosno Vlada Aleksandra Vučića 2015. godine, usvojila Zakon o ulaganjima i na taj način smo anulirali onaj prethodni zakon koji je bio na snazi dok su oni vladali Srbijom, dok su Dragan Đilas, Boris Tadić i ostali Vladali Srbijom, dok je bio na snazi Zakon o tzv. stranim ulaganjima.

Dakle, nekada se ovde zaista promovisao strani kapital, danas to više nije slučaj. Mi smo usvojili Zakon o ulaganjima kojim smo apsolutno, potpuno strane investitore izjednačili sa domaćim investitorima.

Vi danas imate situaciju da i naš čovek može da uzme subvencije po novootvorenom radnom mestu. Primera radi, imate opštine koje su slabije razvijene, gde je dovoljno uložiti 50.000 evra i zaposliti 10 zaposlenih i na taj način dobiti podsticaje.

Dakle, mi smo napravili ambijent gde se pomaže domaćem privredniku, gde više nije favorizovan strani kapital. Na kraju krajeva, ovim merama smo pokazali da nam je bio, pre svega, domaći kapital u interesu, da smo zaštitili naša mikro, mala i srednja preduzeća i na taj način sačuvali likvidnost, sačuvali radna mesta, sačuvali život u privredi i našim ljudima omogućili da imaju stabilna primanja, bez obzira na krizu koja nas je zadesila.

Što se tiče drugog zakona koji ćemo, nadam se sutra usvojiti, a tiče se ugovora sa Evropskom investicionom bankom, mi dakle, čak i u ovim teškim vremenima se ne zadužujemo da bi plaćali plate i penzije, već uzimamo povoljan kredit kojim ćemo svaku školu, osnovnu i srednju u Srbiji digitalizovati, uložiti ogromna sredstva da danas svako dete ima kvalitetan školski program, da svaka škola, srednja i osnovna u Srbiji, dakle 190 škola će dobiti vajrles, dobiti bežični internet.

Ovim projektom ćemo i dalje ulagati u sve ono što je neophodno - 48.000 laptopova, 50.000 kompjutera, obuka za 50.000 nastavnika. Mi pokazujemo da i u ovoj teškoj godini koja je zadesila ceo svet, odnosno sledećoj, u kojoj će mnogi budžeti drugih država biti usmereni ka oporavku od cele ove pandemije, da možemo i dalje da ulažemo novac u sve ono što je potrebno. Dakle, da hoćemo da naš kvalitet života i dalje popravljamo da i dalje unapređujemo.

Zato kažemo danas da se država kada se zadužuje, zadužuje se za ono što je neophodno, zadužuje se za one projekte koji su neophodni za kvalitet našeg života. Evo, priprema radi, juče smo završili deonicu Čačak-Sušica za Zlatiboru, 11 miliona evra je država tu uložila i revitalizovala taj putni pravac kreditom Svetske banke. Na taj način smo pokazali da je to bilo neophodno. Po povoljnim kamatnim stopama smo obezbedili taj kredit i pomogli da kvalitet života bude bolji. Na taj način pokazujemo da je neophodno i kada se zadužujemo da to radimo transparentno, racionalno, po niskim kamatnim stopama i da unapređujemo kvalitet života. Ne trošimo novac na plate i penzije, dajemo novac tamo gde je najneophodniji. .

Kada već govorim o svojoj opštini, na Zlatiboru, prema najnovijem budžetu, mi ćemo omogućiti da se Ministarstvo prosvete uključi i da se konačno hala Osnovne škole „Dimitrije Tucović“ na Zlatiboru stavi u funkciju, i to je još jedan pokazatelj da Ministarstvo prosvete ima i te kako sluha i za male opštine i za svaku opštinu. Ne postoji ni jedna opština u Srbiji koja nije dobila školu, vrtić, dom zdravlja, koja nije dobila novi putni pravac, autoputeve, regionalne pravce. U svaki deo Srbije smo uložili dovoljno novca, i to je zapravo pokazatelj da ova Vlada brine najviše o životu građana i da na taj način želimo i dalje da unapređujemo našu državu.

Na kraju krajeva, činjenica da danas naša država i predsednik Aleksandar Vučić trpe napade sa svih strana nije potpuno slučajno. Dakle, imate situaciju da danas sa svih strana, od nemačkih tabloida do hrvatskih, crnogorskih, svih mogućih iz regiona i sveta, ovde se priča o nekakvoj velikosrpskoj politici, govore mnogi o tome kako Srbija ima novca da finansira svoje sunarodnike svuda u regionu i na taj način nam govore da smo mi postali, opet kažu, faktor nestabilnosti.

Zamislite vi to, kada smo slabi kada mogu da nam govore kako da radimo, šta da radimo, kada neki drugi ovde vladaju ovom državom, onda smo faktor stabilnosti, a danas kada možemo da pomognemo i našoj državi ovde, da svaka opština dobije i školu i bolnicu i da unapredimo kvalitet života i da na krajeva imamo dovoljno novca da možemo da pomognemo i našim sunarodnicima koji žive u okruženju, onda smo faktor nestabilnosti. Dakle, kada smo slabi tad smo faktor stabilnosti, a kada možemo da pomažemo onda smo faktor nestabilnosti. Zato mnogima smeta što dajemo i ovim novim budžetom 50 miliona evra za aerodrom u Trebinju, dajemo i dalje ulažemo u naše povratničko naselje Sunčana dolina na KiM, gde ćemo obezbediti stanove za 1.500 ljudi. Busaju se mnogi, kažu, zamislite sramote, Srbija dala za srpske organizacije u Crnoj Gori 12 miliona evra, za Srpsku pravoslavnu crkvu. Dakle, ne valja kada dajemo i kada pomažemo naš narod, valja samo onda kada smo u defanzivnoj situaciji, kad moramo da se opravdavamo i govorimo svima da smo krivi za sve što je zadesilo Balkansko poluostrvo u prethodnim decenijama.

Mi danas pokazujemo da brinemo i o životu ljudi u Srbiji i o našim sunarodnicima svuda u okruženju. To ćemo i dalje raditi, i bez obzira što dolaze frontalni napadi i na Republiku Srpsku i naš odnos prema KiM, i na naš odnos prema svim Srbima u regionu, mi pokazujemo da je za nas samo najvažnije šta misle o tome građani Srbije i šta misli naš narod u okruženju zato što smo mi po Ustavu dužni da čuvamo sve Srbe u okruženju. Mi smo po Ustavu država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, ali pre svega država srpskog naroda. To je odgovor svima onima koji danas pozivaju da nema Republike Srpske, da Srbija prihvati nezavisno Kosovo, da Srbija prihvati ulogu negativca, kao što smo imali do pre osam godina. To više neće biti slučaj i zato ćemo ovde glasati za zakone koji će omogućiti bolji život u Srbiji, koji će omogućiti da i dalje Srbija ima dovoljno snage i ekonomske, političke i vojne da odgovori na sve izazove koji se stavljaju pred nas.

Još jednom podržavam sve narodne poslanike i pozivam da u danu za glasanje podržimo ovaj paket zakona zato što će on omogućiti dalji nastavak progresivne, proaktivne politike Vlade Republike Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Marija Todorović.
Izvolite.