Zahvaljujem, predsedavajuća.
Javio sam se, ovo je set zakona koji ćemo svakako podržati, s tim što moram da ukažem na nekoliko veoma važnih stvari vezanih za državne službenike, ljude koji se biraju po konkursu. Mi tu imamo kao država jedan ozbiljan problem, sve veći problem. Sa jedne strane je to i pozitivno, a s jedne može da bude i negativno.
Naime, ono što je ekonomski deo Vlade i u ranijem periodu i sada uspeo da ostvari, a to je da smo mi počeli da razvijamo privatni sektor. Tu moram da zaista odam veliko priznanje i Ministarstvu ekonomije i Ministarstvu finansija i svim onim inicijativama koje je gospodin Vučić, pre svega kao predsednik Vlade, a sada i predsednik države davao. Mi smo počeli da razmišljamo zdravorazumski, odnosno da razmišljamo kapitalistički, po meni, što je mnogo pametnije i da ne trče naša deca kad završe fakultete odmah u državne firme.
Razvijanjem tog privatnog sektora došli smo do toga da ogroman broj ljudi ide u privatne firme. Ono što je ključna razlika između sadašnje vlasti i one prethodne, koju oličavaju gospoda koja nam sada sve živo zameraju, upravo je u tome što su oni uništili privatni sektor. Ljudi su iz privatnog sektora bežali u državne firme i to se pokazalo kao katastrofalan koncept. Mi smo potpuno uništili privredu i bilo kakvu privatnu inicijativu. Sada je obrnuto. Sada ljudi iz državnog sektora idu u privatni, što je dobro, što je zdravorazumski, ali nam, s druge strane, u državnim firmama pravi ozbiljan problem, jer vi ne možete da zadržite, recimo, visoko kvalifikovanog i odličnog menadžera, nekog IT stručnjaka itd. Jednostavno, ne možete da mu date toliku platu, prosto je nemoguće da mu date toliku platu koliko on može kod privatnika da zaradi.
Zato se neretko dešava da onda na konkursima, posebno za direktore državnih i javnih preduzeća, imamo situaciju da se jave ljudi koji objektivno nisu stručni za tako nešto i vi ne možete po konkursu za izaberete, već stalno imate vršioce dužnosti. To je veliki problem sa kojim ćemo se suočavati, ali šta da se radi. Nadam se da ćemo uspeti to na neki način da preguramo.
Recimo, slučajno znam za jedan gradski sekretarijat, ljudi su ponudili oglas, 15 njih za prijem u stalni radni odnos, a radi se o arhitektama, o pravnicima. Niko se nije javio na oglas. Nije bilo da vas prime na određeno, nego za stalni radni odnos i niko se nije javio, zato što je mala plata. Možete mnogo više da zaradite.
Sada, recimo, pogledajte baš taj segment i tu možete da vidite koliko je država zaista napredovala. Na primer, arhitekte u vreme nekadašnje gradske vlasti, dok je gospodin Đilas predvodio, nisu imale ništa da rade. Nije se ništa gradilo, ništa se nije projektovalo. Danas arhitekte, posebno u Beogradu, da ne govorim o čitavoj Srbiji, nemaju slobodnog dana, ljudi imaju svaki dan nekakvo projektovanje. Njima se čak i ne isplati da rade za neke državne firme nešto, zato što kao privatnici ili u svojim nekim firmama mogu mnogo više da zarade, imaju ozbiljan priliv novca. Tako da, moramo da vidimo kako taj problem da rešimo.
Recimo, u situacijama kao npr. kod Vojno-tehničkog instituta, ti IT-evci odu u neku kompaniju koja je svetski poznata, uzima se takav kadar koji je veoma, veoma uspešan i on ima mnogo veću platu nego što može npr. u Vojno-tehničkom institutu da zaradi, tako da moramo to zaista da vidimo kako ćemo na neki način da preguramo. To su ozbiljni problemi sa kojima ćemo se i ubuduće suočavati.
Opet, s druge strane, pozitivno je u tome što razvijamo privredu i što je privreda zaista dosta odskočila, što pokazuje da smo ekonomski kao država i te kako napredovali.
Moram još jednu stvar da vas zamolim. Kada govorimo o državnim službenicima, mislim da bi morala da se uvede jedna strožija i daleko ozbiljnija bezbednosna provera ko sve nama ulazi u državna preduzeća, u državne firme, u javni sektor uopšte. Neretko se dešava da raznorazne organizacije odjednom po dubini negde imaju tako svoje ljude koji iz čista mira opstruiraju rad države i to je ozbiljan problem. Mislim da ćemo tu morati da uvedemo neku rigidniju kontrolu ko se i kako zapošljava. Svako ko dolazi posebno u neki organ koji je prilično bezbednosno osetljiv bi morao da prođe ozbiljnu bezbednosnu proveru.
Imali smo situacije, na primer, čak i u policiji nekada ranije, imali smo bez ikakve bezbednosne provere da se neko zapošljava. Tako da, i u tome segmentu bih zamolio da se tu dosta poradi.
Moram da nešto naglasim, pošto ćemo mi ovde govoriti i o pravosuđu i o svemu. Vidim da je stigla jedna inicijativa nevladine organizacije za izmenu Krivičnog zakonika. Ako mi dozvolite, vezano je za vređanje članova porodice. Naravno, trebalo bi videti kakva je to inicijativa, šta tu može da se doradi. Ja sam apsolutno saglasan sa tim što pre da bude to na dnevnom redu.
Ovo što smo imali prilike da vidimo juče i što smo mogli da pročitamo, na koji način se zastrašujuće vređaju najbliži članovi porodice predsednika države, govorim o majci pre svega, svako od nas je osetljiv na majku, pre svega na majku, i kada vam majku tako neko nazove najpogrdnijim nazivom, ako to uopšte može da se nazove, zaista ne znam kako bih to nazvao, tako nešto mogu samo neljudi da smisle, nemoralni monstrumi, idioti, ne znam kako drugačije da upotrebim i koji izraz, zaista smatram da bi takvi trebalo da se sankcionišu, sa posebnim kvalifikovanim delom ako se vređaju deca.
Jer, deca nisu mogla da biraju čija će da budu i deca ništa nisu kriva. Čak i ako roditelji njihovi imaju neki sukob da bilo kim, deca ništa nisu kriva. Porodicu napadaju samo nečasni ljudi, nemoralni ljudi, ljudi koji su isfrustrirani, koji morala u sebi nemaju i koji pokazuju svoju inferiornost i nemoć.
Zato, da bi se takvi zlikovci sprečili da to dalje rade, negde mora da se uvede to krivično delo kako bi se zaštitile porodice.
Nije dužna jedna čestita žena, kao što je Angelina Vučić, da trpi takve zastrašujuće uvrede preko društvenih mreža, niti njegov otac, niti brat, dete posebno, nisu dužni da trpe takve monstruozne uvrede nekih isfrustiranih ljudi, koji očigledno ne znaju kako drugačije da se politički bore sa nama.
Svašta sam lično preko tih društvenih mreža doživeo. Dožive sam da mi pišu da su mi deca kopilad, da sam bizon, da sam lopov, da sam ne znam šta, da mi je supruga prostitutka itd. Sve to morate kao javna ličnost stoički da podnosite, dužni smo da sve to podnosimo, ali, znate, postoji nekada nešto što je zaista prekardašilo dara meru, i ovde, pre svega, da se uvede to krivično delo da bi se zaštitile porodice, jer napad na porodicu je ozbiljan napad i na samo društvo, i da nikom više ne bi palo na pamet, ne samo porodice nas koji smo sada neka vlast, nego i za ove u opoziciji. Molim naše funkcionere, naše članove, naše poslanike, nikada nikome porodicu ne napadajte, jer time pokazujete koliko ste nemoralni i nečasni. Sa svakim uvek spremite se da idete na duel, da budete spremni na razgovor, ali porodicu nikada ne dirajte.
Molim da se ovo što pre uvrsti u dnevni red, da se razmotri ova inicijativa, velika sam pristalica uvođenja ovog krivičnog dela. Hvala.