Zahvaljujem.

Ovo o čemu je gospodin Marković govorio biće tema upravo ovog zasedanja, nadamo se da ćemo prihvatiti Predlog za hitan postupak, ali idemo dalje.

Želim samo još da kažem da sve ono, da ne ispadne da ovo što vi postavljate ovde pitanja ostaje među nama. Znači, naše službe, odnosno Generalni sekretarijat odmah automatski posle postavljenih vaših pitanja ili traženja obaveštenja odmah se pismeno dostavi svima onima kojima ste naslovili da se to pitanje postavlja, koji se nalaze van ove naše institucije Narodne skupštine Republike Srbije.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Đorđe Komlenski, Dragan M. Marković, dr Vesna Ivković i Justina Pupin Košćal.

U Sazivu ove sednice koji vam je dostavljen sadržan je Predlog dnevnog reda sednice.

Pre utvrđivanja dnevnog reda, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave.

Odbor za finansije, republičku budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koji je podneo Narodnoj skupštini 11. decembra.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.

Zaustavljam glasanje.

Ukupno je glasalo 182, za – 171, nije glasalo 11 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila predlog.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o prestanku funkcije člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.

Zaustavljam glasanje.

Ukupno je glasalo 182, za – 174, nije glasalo osam narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila predlog.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru predsednika i jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.

Zaustavljam glasanje.

Ukupno je glasalo 182, za – 173, nije glasalo devet narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila predlog.

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru članova Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i iz reda profesora Pravnog fakulteta.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.

Zaustavljam glasanje.

Ukupno je glasalo 183, za – 175, nije glasalo osam narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila predlog.

Visoki savet sudstva je predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.

Zaustavljam glasanje.

Ukupno je glasalo 183, za – 175, nije glasalo osam narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila predlog.

Visoki savet sudstva je predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru predsednika sudova.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.

Zaustavljam glasanje.

Ukupno je glasalo 182, za – 174, nije glasalo devet narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila predlog.

Visoki savet sudstva je predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru predsednika sudova.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.

Zaustavljam glasanje.

Ukupno je glasalo 182, za – 174, nije glasalo osam narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila predlog.

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu i predsednika Privrednog suda u Beogradu.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.

Zaustavljam glasanje.

Ukupno je glasalo 182, za – 174, nije glasalo osam narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila predlog.

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru, Osnovnom javnom tužilaštvu u Lebanu i Osnovnom javnom tužilaštvu u Bečeju.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.

Zaustavljam glasanje.

Ukupno je glasalo 184, za – 174, nije glasalo 10 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila predlog.

Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja je predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.

Zaustavljam glasanje.

Ukupno je glasalo 184, za – 176, nije glasalo osam narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila predlog.

Narodni poslanik Ana Karadžić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se na dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica.

Da li narodni poslanik, Ana Karadžić, želi reč? (Da)

Izvolite, imate tri minuta.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, pre više od godinu dana smo podneli Predlog izmene Zakona o sudijama kojim bi se izjednačila sudijska plata sudija prekršajnih sudova sa ostalim platama ostalih sudija, jer smatramo da je to zaista potrebno i po Ustavu Republike Srbije.

Prekršajni sudovi uvedeni su u sistem sudstva pre više od 10 godina. Oni se bave ozbiljnom materijom, bave se borbom protiv korupcije, budžetskim sistemom, bave se carinama itd.

Ono što je važno napomenuti jeste da sudije prekršajnih sudova moraju ispuniti apsolutno iste kriterijume i uslove kao i sve ostale sudije koje dolaze na funkcije u drugim sudovima.

Zato smatramo da nije pravedno da imaju značajno manje plate i koeficijente. Da napomenem da izuzev njihovih zarada u sudovima, izuzev zarada prekršajnih sudija svi ostali zaposleni u sudovima i u tom sudu imaju iste plate kao i u drugim sudovima, što je potpuno paradoksalno. Sudije prekršajnih sudova koriste više od 270 zakona u svom radu, više od 800 podzakonskih akata, što znači da je potrebno da zaista poseduju posebne veštine.

Kada govorimo o okruženju i zemljama kao što su Crna Gora, Slovenija, BiH, Republika Srpska, Makedonija itd. te poslove koje kod nas obavljaju sudije prekršajnih sudova tamo obavljaju sudije osnovnih, apelacionih, viših sudova, što znači da njihovo znanje mora biti isto, kao kada smo govorili o uslovima i kriterijumima za njihovo postavljanje na funkcije.

Kada govorimo o budžetu i kako bi se finansiralo to izjednačavanje njihovih plata, možemo dati podatak da je 2018. godine na primer Prekršajni sud u Beogradu u budžetsku kasu Republike Srbije uneo milijardu i 222 miliona dinara, a za njihove plate je otišlo oko 465 miliona, što znači da tri puta više doprinose, nego što se troši na njihove plate.

Kako bi se izjednačile njihove plate sa sudijama ostalih sudova potrebno je izdvojiti još oko 250 miliona dinara, što zaista smatram da nije velika cifra iz razloga što oni trostruko više unesu u budžet.

Iz tog razloga se nadam da će kolege narodni poslanici prihvatiti ovaj predlog i da ćemo uspeti da smanjimo tu diskriminaciju koju oni već 10 godina trpe. Hvala.

Zahvaljujem.
Samo želim da kažem da ste vi ovaj Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama podneli 16. novembra, znači niste ga podneli pre godinu dana, nego 16. novebra. Šta je bilo u prethodnom sazivu ne ulazim u to. Govorim o novom predlogu.
Isto tako ste predložili još nekoliko ataka, izmene Zakona o izvršenju, Zakon o sudijama i Predlog odluke o obrazovanju Komisije za istrage i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine.
Ne ulazeći u suštinu onoga što vi predlažete, ja sam i prošli put apelovao da se o ovim temama napravi dogovor sa odgovarajućim ministarstvom i donese odgovarajuća odluka. Svaki drugačiji pristup ovome teško može da nas dovede do odgovarajućeg cilja. Znači i sada je moja sugestija da ne bismo na svakoj sednici raspravljali jer vi imate pravo da to tražite, da o tome kada se završi redovno zasedanje se razgovara sa odgovarajućim ministarstvima, a ne da mi sada se izjašnjavamo o ovome. Ispada da mi nismo za formiranje Komisije za utvrđivanje broja žrtava itd.
Imate pravo kao poslanici i ja uopšte ne ulazim u tom. Samo samo ovo rekao da bismo objasnili da mi nismo protiv svega toga, ali i da iz proceduralnih razloga i odsustva konsultacija na tu temu taj predlog ne može da se prihvati.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaustavljam glasanje: od ukupno 182, za – petoro, nije glasalo 177 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Bojan Torbica predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju Komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine.
Narodni poslanik Bojan Torbica.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, drugarice i drugovi, dame i gospodo kolege narodni poslanici, srpska država i narod su tokom 20. veka šest puta morali da brane svoju nezavisnost i slobodu i morali su da se suprotstave u tom trenutku najvećim vojnim silama i njihovim neokolonijalnim pretenzijama.

Mislim da smo svi stava da je Srbija u prošlosti dosta ratovala, krvarila i ginula i da je vreme da živimo, da radimo i da stvaramo za ovu Srbiju, ali i ako budemo zanemarivali prošlost nećemo imati prava na budućnost.

Pre nešto više od dve decenije NATO alijansa je bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i suprotno međunarodnom pravu bez ikakvog razloga i prava izvršila agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Tokom neravnopravne borbe protiv nesrazmerno brojnijeg neprijatelja naše vojne i policijske snage su tokom ta dva i po meseca herojske odbrane po trenutno raspoloživim podacima imale 753 poginula, od toga 581 vojnika i 172 policajca. Istovremeno je poginulo, molim vas da obratite pažnju preko 2.500 hiljade, a ranjeno oko 12.500 hiljada civila. Ovo preko i oko sam morao da kažem pošto tačan broj poginulih i ranjenih do današnjeg dana nije utvrđen.

Najveći deo podataka kojima danas raspolažemo utvrđen je tokom prvih godina od završetka NATO agresije, pošto posle petooktobarskog puča 2000. godine dolazi do nasilne promene i vlasti i tadašnjoj DOS-ovskoj vlasti je bilo bitno da oslobodi preko 200 najgorih terorista tzv. OVK, odgovornih za neke od najstrašnijih zločina nad civilnim stanovništvom, pripadnicima vojske i policije, a ne da utvrdi broj poginulih i ranjenih državljana Srbije.

Ono što naša javnost slabo zna jeste i činjenica da za razliku od Republike Srbije i u Republici Srpskoj od januara 2013. godine radi Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica koji upravo sada privodi rad na utvrđivanju broja žrtava tokom građanskog rata u BiH 1991. do 1995. godine.

Na ovaj način prvi put u istoriji srpskog naroda dobićemo potpuno dokumentovani spisak žrtava i zato apelujem na ovaj dom zbog potrebe da se kao u Republici Srpskog osnuje posebni državni organ, prihvati predlog i donese odluka da se formira komisija koja bi jednom za uvek utvrdila tačan broj poginulih i ranjenih državljana Republike Srbije tokom zločinačke NATO agresije, kako bismo jednom zauvek stavili tačku na ovo pitanje i sagledali u potpunosti veličinu zločina izvršenog nad našim narodom i onemogućili bilo kakvu njegovu revitalizaciju i reviziju u budućnosti. Zahvaljujem.

Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaustavljam glasanje: od ukupno 181, za – osam, uzdržan – jedan, nije glasalo 172 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović predložio je da se obavi zajednički načelni jedinstveni pretres o:

1. Zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima; Predlogu zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama; Predlogu zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru; Predlogu zakona o izmenama Zakona o platama službenika i samouprave; Predlogu zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, Autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave; Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd za potrebe finansiranja Projekta Ruma-Šabac-Loznica; Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Hong Konga Specijalnog administrativnog regiona Narodne Republike Kine o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske u saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji i Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o zapošljavanju članova porodice koji žive u zajedničkom domaćinstvu sa članovima diplomatskih i konzularnih predstavništava.

2. Zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o prestanku funkcije predsednika Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki; Predlogu odluke o prestanku funkcije člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki; Predlogu odluke o izboru predsednika i jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki; Predlogu odluke o izboru članova Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i iz reda profesora pravnog fakulteta; Predlogu odluke o izboru članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija; Predlogu odluke o izboru predsednika sudova; Predlogu odluke o izboru predsednika sudova; Predlogu odluke o prestanku funkcije predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu i predsednika Privrednog suda u Beogradu i Predlogu odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru, Osnovnom javnom tužilaštvu u Lebanu i Osnovnom javnom tužilaštvu u Bečeju.

Pretpostavljam da narodni poslanik Aleksandar Martinović ne želi reč.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaustavljam glasanje: od ukupno 182, za – 168, nije glasalo 14 poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.

Zaustavljam glasanje: ukupno 183, za – 171, nije glasalo 12 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2020. godini, u celini.

Molim Službu da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda.

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima, koji je podnela Vlada,

2. Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama, koji je podnela Vlada,

3. Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koji je podnela Vlada,

4. Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, koji je podnela Vlada,

5. Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, koji je podnela Vlada,

6. Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod UniCredit Bank Srbija A.D. Beograd za potrebe finansiranja Projekta Ruma-Šabac-Loznica, koji je podnela Vlada,

7. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Hong Konga Specijalnog administrativnog regiona Narodne Republike Kine o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja, koji je podnela Vlada,

8. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji, koji je podnela Vlada,

9. Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o zapošljavanju članova porodice koji žive u zajedničkom domaćinstvu sa članovima diplomatskih i konzularnih predstavništava, koji je podnela Vlada,

10. Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava,

11. Predlog odluke o prestanku funkcije člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava,

12. Predlog odluke o izboru predsednika i jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava,

13. Predlog odluke o izboru članova Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i iz reda profesora pravnog fakulteta, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu,

14. Predlog odluke o izboru članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija, koji je podneo Visoki savet sudstva,

15. Predlog odluke o izboru predsednika sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva,

16. Predlog odluke o izboru predsednika sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva,

17. Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu i predsednika Privrednog suda u Beogradu, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu,

18. Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru, Osnovnom javnom tužilaštvu u Lebanu i Osnovnom javnom tužilaštvu u Bečeju, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i

19. Predlog odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, koji je podneo Odbor za administrativno - budžetska i mandatno - imunitetska pitanja.

Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Marija Obradović, ministar državne uprave i lokalne samouprave, Siniša Mali, ministar finansija, Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture, Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova, Saša Stevanović i Slavica Savičić, državni sekretari u Ministarstvu finansija, Milana Rakić, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ivana Savićević, pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave, dr Dragan Demirović, vršilac dužnosti pomoćnika ministra finansija, Vera Vukićević, vršilac dužnosti pomoćnika ministra spoljnih poslova, Ana Tripović, direktor Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija, Vladimir Cvetković, ministar savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova, Ana Jović savetnik ministra finansija, mr. Dejan Dabetić, viši savetnik i rukovodilac grupe u Ministarstvu finansija i Gordana Pođanin i Ivana Milinković, viši savetnici u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.

Pozdravljam ministarku Mariju, dobrodošli.

Ona će danas predstavljati Vladu.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički pretres, kao što znate, od 1. do 9. tačke, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa podsećam, kao što znate, da je ukupno vreme za rasprave iznosi pet časova.

Molim poslaničke grupe koje to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave.

Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o tačkama dnevnog reda od 1. do 9.

Predstavnik predlagača, pretpostavljam da želi reč na početku, ministar Marija Obradović. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, pred vama se danas nalazi set zakona kojima su predloženi izmene u oblasti radnih odnosa i plata u javnom sektoru i to: Predlog zakona o izmenama zakona
o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i Predlog zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima.
O ovih pet zakona bih u narednih 10 minuta govorila, a nakon toga, uz poštovanje kolega članova Vlade Republike Srbije, ministra finansija Siniše Malog i ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića govoriću i o naredna četiri zakona, odnosno o tačkama od 6. do 9.
Dakle, govoriću prvo o predloženim izmenama prva četiri zakona koja su u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Predloženim izmenama se utvrđuje novi rok za početak primene sistemskog, a samim tim i posebnih zakona kojima se uređuju plate, naknade plata i druga primanja u svim delovima javnog sektora.
Nadedena potreba uzrokovana je pre svega složenom epidemiološkom situacijom, odnosno pandemijom virusa Kovid 19 na teritoriji Republike Srbije tokom ove 2020. godine i koja nažalost još uvek traje.
To je dovelo do dodatnog opterećenja i ograničenih kapaciteta u radu javnog sektora. Samim tim je bilo otežano sprovođenje neophodnih mera i aktivnosti od strane svih učesnika u reformi, koje su potrebne za uspostavljanje efikasnog mehanizma za prelazak na nov sistem plata u javnom sektoru u 2021. godini.
Puna implementacija propisa o platama zaposlenih u javnom sektoru podrazumeva intenzivnu saradnju svih učesnika u reformi sistema plata radi postizanja što većeg konsenzusa u njenom sprovođenju.
Složenost procesa implementacije zakona koji podrazumeva čitav niz aktivnosti za državne organe, organe autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, pre svega dalje normativne aktivnosti i analize finansijskih efekata implementacije reforme i njen uticaj na budžet, kao i brojne aktivnosti za druge poslodavce u javnom sektoru, a u uslovima otežanog funkcionisanja i umanjenih kapaciteta javnog sektora zbog Kovida 19, sve je to uslovilo potrebu da se do početka primene zakona ostavi odgovarajući vremenski period u kojem će moći da se ostvari nesmetana komunikacija o reformskim aktivnostima sa svim delovima javnog sektora.
Imajući u vidu da je zaista teško predvideti dužinu trajanja ovakve epidemiološke situacije, kao i posledice koje ona može da prouzrokuje na nesmetano funkcionisanje celokupnog javnog sektora, predloženo je da se kao rok za početak primene navedenih zakona odredi januar 2022. godine.
Ovom prilikom ukazujemo da prioritet i strateško opredeljenje ove Vlade i nadalje ostaje potpuna implementacija novog sistema plata u javnom sektoru. To želim da naglasim kako bi smo tokom ove rasprave i narednih dana, naravno, bili svesni šireg konteksta u kojem predlažemo odlaganje primene ovih zakona.
Dakle, u prethodnom periodu su postavljene dobre osnove za reformu u Zakonu o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru koji je usvojen 2016. godine, kao i nakon toga, usvajanjem posebnih zakona kojima su uređene plate, naknade plata i druga primanja zaposlenih u organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalnih samouprava, zaposlenih u javnim službama, javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Međutim, primena ovih zakona zahteva usvajanje značajnih podzakonskih akata za njihovo sprovođenje koji takođe moraju biti doneti u što većem konsenzusu svih učesnika u reformi, kao i pripremi celokupnog javnog sektora za njihovu implementaciju, što pokazuje složenost celokupnog procesa.
U nameri da zaista ova reforma bude izvršena u otvorenom procesu, uz dijalog sa brojnim učesnicima u njenom sprovođenju, uz valjano i sveobuhvatno sagledavanje svih njenih efekata na funkcionisanje i efikasnost javnog sektora, morali smo da se opredelimo za još jedno odlaganje njenog početka dok se ne steknu uslovi za nesmetano zajedničko sprovođenje reformskih aktivnosti svih njenih učesnika.
Ono što jeste veoma važno i što ne samo vi ovde u sali treba da čujete, nego ću na tome potencirati u svakodnevnoj komunikaciji sa građanima Srbije, jer to treba da znaju, nezavisno od odlaganja reformi plata zaposlenima u javnom sektoru, u ovoj teškoj situaciji, naročito za zaposlene u zdravstvu, je pružena na prvom mestu vaša, a onda i naša podrška kao članova Vlade Republike Srbije, usvajanjem budžeta kojim smo mi omogućili povećanje plata u situaciji kada su mnoge države u svetu zamrzavale ili smanjivale plate zaposlenih.
Takođe, danas se pred vama nalazi Predlog izmena Zakona o državnim službenicima kojim se pomera rok za državne organe za početak primene obaveznosti sprovođenja konkursnog postupka za rad na određeno vreme, zbog povećanog obima posla.
Predlažemo da se kao novi rok za početak primene ove odredbe, odredi 1. januar 2023. godine umesto 1. januara 2021. godine, kako se pre svega ne bi ugrozila efikasnost rada državnih organa, naročito u okolnostima izazvanim epidemijom virusa Kovid 19.
Sada državni organi, kao i drugi poslodavci u javnom sektoru nemaju obavezu sprovođenja konkursnog postupka za rad na određeno vreme, ali zahtevi i profesionalizacija uprave su nas opredelili u nameri da uspostavimo jači mehanizam kontrole ulaska zaposlenih u upravu, kao jedan od garanta njene efikasnosti.
Želela bih da tokom današnje rasprave, kada pričamo o odlaganju ovih zakona ne skoncentrišemo se samo na kritiku zašto još jednom pomera rok za početak primene ovih zakona, nego da posmatrate u kontekstu, kao što rekoh, šire slike, da razmišljate o tome da je u toku sveobuhvatna reforma javne uprave u Srbiji, da je pripremljen novi dokument strategije reforme javne uprave u Srbiji i u svetlu toga treba posmatrati odlaganje ovih zakona. Naravno da smo na prvom mestu uslovljeni pandemijom kovid 19, ali moramo da razmišljamo i o tome koji su procesi u toku u Srbiji, pre svega oko reforme javne uprave, a tu profesionalizacija nešto na čemu insistiramo i što će biti naš prioritet.
Iako je na početku bio ostavljen odloženi rok od dve godine za primenu ove odredbe u Zakonu o državnim službenicima zbog uslov kontrolisanog zapošljavanja koji proističu iz propisa o budžetskom sistemu i propisa kojima se ograničavao maksimalni broj zaposlenih u javnom sektoru. U tom periodu nije sprovedeno dovoljno konkursnih postupak za rad na neodređeno vreme koji su preduslov stvaranja evidencije o licima koja su prošla taj konkursni postupak i koja bi mogla da se uključe u sistem rada na određeno vreme bez konkursnog postupka.
Iz tog razloga je potrebno da se utvrdi novi rok, da se pređe na konkursni vid zapošljavanja za rad na određeno vreme, kako se ne bi ugrozila efikasnost rada organa za vreme trajanja tih konkursnih postupaka. Navedeni rok doveden je u vezi i sa rokom iz Zakona o budžetskom sistemu, kojim je za javni sektor predviđen novi vid kontrole zapošljavanja do 2023. Odlaganjem primene Zakona o državnim službenicima u ovom delu biće uspostavljen adekvatan vremenski okvir kojim će se omogućiti sprovođenje ove forme zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme bez uticaja na nesmetano funkcionisanje državnih organa.
Ja se ispred Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave zahvaljujem poslanicima i nadam se da ćete uvažiti razloge koji su navedeni za odlaganje primene ovih zakona iz naše nadležnosti, pre svega u cilju naših nastojanja da te sistemske reforme budu zaista u korist i države i zaposlenih koji su konkretni nosioci svih aktivnosti javnog sektora.
Sada bih prešla i na ostale tačke dnevnog reda. Pred nama se nalaze predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma, koje je Vlada Republike Srbije potpisala.
Prvi je Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Unikredit banke za potrebe finansiranja projekta Ruma, Šabac, Loznica, izgradnja autoputa Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica, jedan je od prioritetnih projekata Republike Srbije u drumskom transportu, s obzirom da je reč o projektu koji je važan za razvoj i povezivanje oko 600.000 ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, ali i za Podrinje i zapadnu Srbiju sa Vojvodinom, kao i za povezivanje tog dela Srbije sa regionom, posebnom BiH.
Komercijalnim ugovorom predviđena je ugovorena vrednost projekta do 467 miliona 500.000 evra, kao i završetak projektno-tehničke dokumentacije i izvođenje radova. Izvođenje radova će obuhvatiti i izgradnju tri deonice. Prva je Ruma-Šabac od autoputa E-70 petlja Ruma do mosta preko Save u Šapcu, dužine 21,14 km za brzinu od 130 km/s, druga deonica je izgradnja mosta preko Save u Šapcu dužine 1.327,5 m, uključujući i navozne rampe i treća deonica je izgradnja brze saobraćajnice od Šapca do Loznice dužine 54,58 km za brzinu od 100 km/s.
Sledeći na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Hong Konga Specijalnog administrativnog regiona Narodne Republike Kine o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze, na dohodak i na imovinu i sprečavanje poreske evazije izbegavanja. Zaključenje tog ugovora predstavlja značajan doprinos unapređenju bilateralne privredne i finansijske saradnje Srbije i Hong Konga. Time se otklanja problem dvostrukog oporezivanja fizičkih i pravnih lica rezidenata dve strane. Ugovor predstavlja pravni okvir i preduslov za ulaganja honkoških investitora u privredu Republike Srbije, odnosno stvaranje uslova za njihovo učešće u procesu privatizacije, ali i za korišćenje odgovarajućih finansijskih instrumenata za podsticanje viših oblika bilateralne ekonomske saradnje.
Na današnjem redu je i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji.
Potpisivanjem sporazuma između Srbije i Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Srbiji, odnose se na izgradnju beogradskog metroa i na automatizaciju upravljanja elektrodistributivnom mrežom kroz automatizaciju srednje naponske distributivne mreže u Republici Srbiji.
Navedeni projekti su od kapitalnog značaja za Republiku Srbiju. Oni će doprineti održivom unapređenju srpske privrede i olakšati transfer tehnologije, kao i stručnog razvoja kvalifikovane i ne kvalifikovane radne snage u ovim oblastima.
Dakle, ovo su, ova tri zakona, su zapravo potvrđivanje sporazuma koji nam omogućavaju sprovođenje velikih projekata u različitim sektorima. Ja sam sigurna da ćemo i na tu temu imati konstruktivnu raspravu i nadam se da ćete i ove predloge u danu za glasanje prihvatiti.
Poslednji zakon u ovoj objedinjenoj tački, Zakon o potvrđivanju memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o zapošljavanju članova porodice koji žive u zajedničkom domaćinstvu sa članovima diplomatskih i konzularnih predstavništava.
Oblast zapošljavanja članova porodica, pripadnika diplomatskih ili konzularnih predstavništava u odnosima između Republike Srbije i Velike Britanije do sada nije bila pravno regulisana iako postoji obostrani interes za regulisanje ovog pitanja memorandumom na recipročnoj osnovi između dve države, reguliše se zapošljavanje uz naknadu članova porodica, članova diplomatskih i konzularnih predstavništava i to u skladu sa unutrašnjim propisima zemlje u kojoj se traži zaposlenje.
Član porodice koji se bavi plaćenim poslom, na osnovu ovog sporazuma, ne uživa imunitet od građanske i upravne nadležnosti. Poslednjih godina ovo je postalo uobičajena, međunarodno pravna praksa pri čemu je svrha ovih sporazuma takođe da se tom pomenutom krugu lica ograniče privilegije, imuniteti kada su u pitanju aktivnosti vezane za obavljanje plaćenih delatnosti koje bi im inače pripadali prema bečkim konvencijama o diplomatskim i konzularnim odnosima.
U savremenim uslovima života, to je i bio razlog za potpisivanje ovakve vrste memoranduma, dakle sve je češća situacija gde supružnici odbijaju da napuste svoj posao da bi pratili u inostranstvo bračnog ili vanbračnog partnera koji je član diplomatskog ili konzularnog predstavništva ili misije pri međunarodnim vladinim organizacijama, što je upravo navelo mnoge države, odnosno njihova ministarstva spoljnih poslova, da pronađu pravni način da reše ovaj problem svojih zaposlenih.
Osnovni cilj je očuvanje normalnog porodičnog života, diplomatskih ili konzularnih predstavnika i držanje porodice na okupu uz istovremeno zadovoljenje profesionalnih i ekonomskih preduslova za funkcionisanje tih porodica.
Takođe, dodala bih, ništa manje značajno i to da su efekti rada diplomatskih ili konzularnih predstavnika u slučaju razdvojenih porodica nesumnjivo manji od efekata rada onih diplomatskih ili konzularnih predstavnika koji rade u okruženju svojih porodica kada se nalaze sa njim u državi službovanja. Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno izdvajanje finansijskih sredstava iz budžeta Republike Srbije.
Uvažene doskorašnje kolege, narodne poslanice, narodni poslanici, predsedavajući, mislim da je ovako bilo jedno koncizno izlaganje s obzirom na devet tačaka objedinjenih u ovoj jednoj načelnoj raspravi. Naravno da sa svojim saradnicima sam na raspolaganju da dam još dodatnih informacija.
Osim zakona koji su u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, danas raspravi prisustvuju i saradnici iz Ministarstva finansija i Ministarstva spoljnih poslova, tako da nećete biti uskraćeni za neophodne informacije iako nadležni ministri nisu lično prisutni. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospođo Obradović na ovako konkretnim objašnjenjima predloženih zakona koji su na današnjem dnevnom redu.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Za reč se javila narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević, predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Izvolite.

Hvala vam, uvažena predsedavajuća.

Uvažena gospođo Obradović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na kome je bila prisutna i ministarska Obradović i svi saradnici i predstavnici drugih ministarstava, utvrdili smo da predlozi jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije i danas ćemo imati prilike o tim predlozima da raspravljamo u plenumu.

Dobro je što na dnevnom redu imamo predloge zakona iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, jer to može i da nas podseti na odnos Vlade Srbije prema javnom sektoru i državnoj upravi pre i posle dolaska na vlast SNS.

Ako samo uzmemo u obzir borbu sa korona virusom i činjenicu koliko novca iz budžeta svakodnevno odlazi na tu borbu, velika je stvar da možemo da govorimo o povećanju plata u javnom sektoru, pre sve ga u zdravstvu. Od 1. januara za zdravstvene radnike to će biti 5%, a za sve ostale predviđeno je povećanje od 3,5%, a već od aprila sledeće godine još 1,5%.

Rekla bih i da smo tokom ove godine plate zdravstvenih radnika povećali za oko 10%, što zbog redovnih povećanja, što zbog njihove neprestane borbe da sačuvaju ljudske živote, evo i od korona virusa.

Osim toga, uvećane su i penzije nekoliko puta. Takođe, penzioneri su dobijali jednokratnu pomoć od države.

Ovo, naravno, ništa ne bi bilo moguće da se sredstvima iz budžeta ne raspolaže na jedan domaćinski način i sistemskom primenom odgovarajućih mera.

Velika je razlika kada imate stabilan i siguran budžet i kada imate strah i nesigurnost da li će uopšte biti plata, kao što je bio slučaj do 2012. godine, kada su, na primer, plate povećavane isključivo u predizborne svrhe, bez ikakvog realnog osnova. Naravno da onda i nije bio dobar odnos ni prema državnoj upravi, ni prema sistemu državne uprave, koja, naravno, u najvećoj meri treba da bude servis svih građana.

Danas je situacija drugačija. Verujem da ćete i vi, gospođo Obradović, postaviti principe daljih reformi i dobrog odnosa prema državnoj upravi i prema svim zaposlenima u javnoj državnoj upravi, što ima veliki značaj, na kraju krajeva, i u funkcionisanju mnogih gradova i opština u Srbiji.

Vidimo da je važna i stručna podrška svih programa i obuka i Nacionalne akademije za javnu upravu.

Prema tome, vi ćete uvek imati podršku narodnih poslanika ovog parlamenta, kao i predlozi vašeg ministarstva u Danu za glasanje, pa bih stoga ja iskoristila, na kraju, da pozovem koleginice i kolege da podržimo i ove predloge kako bismo omogućili nastavak aktivnosti i procedura u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice.
Reč ima predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Javio sam se, ovo je set zakona koji ćemo svakako podržati, s tim što moram da ukažem na nekoliko veoma važnih stvari vezanih za državne službenike, ljude koji se biraju po konkursu. Mi tu imamo kao država jedan ozbiljan problem, sve veći problem. Sa jedne strane je to i pozitivno, a s jedne može da bude i negativno.

Naime, ono što je ekonomski deo Vlade i u ranijem periodu i sada uspeo da ostvari, a to je da smo mi počeli da razvijamo privatni sektor. Tu moram da zaista odam veliko priznanje i Ministarstvu ekonomije i Ministarstvu finansija i svim onim inicijativama koje je gospodin Vučić, pre svega kao predsednik Vlade, a sada i predsednik države davao. Mi smo počeli da razmišljamo zdravorazumski, odnosno da razmišljamo kapitalistički, po meni, što je mnogo pametnije i da ne trče naša deca kad završe fakultete odmah u državne firme.

Razvijanjem tog privatnog sektora došli smo do toga da ogroman broj ljudi ide u privatne firme. Ono što je ključna razlika između sadašnje vlasti i one prethodne, koju oličavaju gospoda koja nam sada sve živo zameraju, upravo je u tome što su oni uništili privatni sektor. Ljudi su iz privatnog sektora bežali u državne firme i to se pokazalo kao katastrofalan koncept. Mi smo potpuno uništili privredu i bilo kakvu privatnu inicijativu. Sada je obrnuto. Sada ljudi iz državnog sektora idu u privatni, što je dobro, što je zdravorazumski, ali nam, s druge strane, u državnim firmama pravi ozbiljan problem, jer vi ne možete da zadržite, recimo, visoko kvalifikovanog i odličnog menadžera, nekog IT stručnjaka itd. Jednostavno, ne možete da mu date toliku platu, prosto je nemoguće da mu date toliku platu koliko on može kod privatnika da zaradi.

Zato se neretko dešava da onda na konkursima, posebno za direktore državnih i javnih preduzeća, imamo situaciju da se jave ljudi koji objektivno nisu stručni za tako nešto i vi ne možete po konkursu za izaberete, već stalno imate vršioce dužnosti. To je veliki problem sa kojim ćemo se suočavati, ali šta da se radi. Nadam se da ćemo uspeti to na neki način da preguramo.

Recimo, slučajno znam za jedan gradski sekretarijat, ljudi su ponudili oglas, 15 njih za prijem u stalni radni odnos, a radi se o arhitektama, o pravnicima. Niko se nije javio na oglas. Nije bilo da vas prime na određeno, nego za stalni radni odnos i niko se nije javio, zato što je mala plata. Možete mnogo više da zaradite.

Sada, recimo, pogledajte baš taj segment i tu možete da vidite koliko je država zaista napredovala. Na primer, arhitekte u vreme nekadašnje gradske vlasti, dok je gospodin Đilas predvodio, nisu imale ništa da rade. Nije se ništa gradilo, ništa se nije projektovalo. Danas arhitekte, posebno u Beogradu, da ne govorim o čitavoj Srbiji, nemaju slobodnog dana, ljudi imaju svaki dan nekakvo projektovanje. Njima se čak i ne isplati da rade za neke državne firme nešto, zato što kao privatnici ili u svojim nekim firmama mogu mnogo više da zarade, imaju ozbiljan priliv novca. Tako da, moramo da vidimo kako taj problem da rešimo.

Recimo, u situacijama kao npr. kod Vojno-tehničkog instituta, ti IT-evci odu u neku kompaniju koja je svetski poznata, uzima se takav kadar koji je veoma, veoma uspešan i on ima mnogo veću platu nego što može npr. u Vojno-tehničkom institutu da zaradi, tako da moramo to zaista da vidimo kako ćemo na neki način da preguramo. To su ozbiljni problemi sa kojima ćemo se i ubuduće suočavati.

Opet, s druge strane, pozitivno je u tome što razvijamo privredu i što je privreda zaista dosta odskočila, što pokazuje da smo ekonomski kao država i te kako napredovali.

Moram još jednu stvar da vas zamolim. Kada govorimo o državnim službenicima, mislim da bi morala da se uvede jedna strožija i daleko ozbiljnija bezbednosna provera ko sve nama ulazi u državna preduzeća, u državne firme, u javni sektor uopšte. Neretko se dešava da raznorazne organizacije odjednom po dubini negde imaju tako svoje ljude koji iz čista mira opstruiraju rad države i to je ozbiljan problem. Mislim da ćemo tu morati da uvedemo neku rigidniju kontrolu ko se i kako zapošljava. Svako ko dolazi posebno u neki organ koji je prilično bezbednosno osetljiv bi morao da prođe ozbiljnu bezbednosnu proveru.

Imali smo situacije, na primer, čak i u policiji nekada ranije, imali smo bez ikakve bezbednosne provere da se neko zapošljava. Tako da, i u tome segmentu bih zamolio da se tu dosta poradi.

Moram da nešto naglasim, pošto ćemo mi ovde govoriti i o pravosuđu i o svemu. Vidim da je stigla jedna inicijativa nevladine organizacije za izmenu Krivičnog zakonika. Ako mi dozvolite, vezano je za vređanje članova porodice. Naravno, trebalo bi videti kakva je to inicijativa, šta tu može da se doradi. Ja sam apsolutno saglasan sa tim što pre da bude to na dnevnom redu.

Ovo što smo imali prilike da vidimo juče i što smo mogli da pročitamo, na koji način se zastrašujuće vređaju najbliži članovi porodice predsednika države, govorim o majci pre svega, svako od nas je osetljiv na majku, pre svega na majku, i kada vam majku tako neko nazove najpogrdnijim nazivom, ako to uopšte može da se nazove, zaista ne znam kako bih to nazvao, tako nešto mogu samo neljudi da smisle, nemoralni monstrumi, idioti, ne znam kako drugačije da upotrebim i koji izraz, zaista smatram da bi takvi trebalo da se sankcionišu, sa posebnim kvalifikovanim delom ako se vređaju deca.

Jer, deca nisu mogla da biraju čija će da budu i deca ništa nisu kriva. Čak i ako roditelji njihovi imaju neki sukob da bilo kim, deca ništa nisu kriva. Porodicu napadaju samo nečasni ljudi, nemoralni ljudi, ljudi koji su isfrustrirani, koji morala u sebi nemaju i koji pokazuju svoju inferiornost i nemoć.

Zato, da bi se takvi zlikovci sprečili da to dalje rade, negde mora da se uvede to krivično delo kako bi se zaštitile porodice.

Nije dužna jedna čestita žena, kao što je Angelina Vučić, da trpi takve zastrašujuće uvrede preko društvenih mreža, niti njegov otac, niti brat, dete posebno, nisu dužni da trpe takve monstruozne uvrede nekih isfrustiranih ljudi, koji očigledno ne znaju kako drugačije da se politički bore sa nama.

Svašta sam lično preko tih društvenih mreža doživeo. Dožive sam da mi pišu da su mi deca kopilad, da sam bizon, da sam lopov, da sam ne znam šta, da mi je supruga prostitutka itd. Sve to morate kao javna ličnost stoički da podnosite, dužni smo da sve to podnosimo, ali, znate, postoji nekada nešto što je zaista prekardašilo dara meru, i ovde, pre svega, da se uvede to krivično delo da bi se zaštitile porodice, jer napad na porodicu je ozbiljan napad i na samo društvo, i da nikom više ne bi palo na pamet, ne samo porodice nas koji smo sada neka vlast, nego i za ove u opoziciji. Molim naše funkcionere, naše članove, naše poslanike, nikada nikome porodicu ne napadajte, jer time pokazujete koliko ste nemoralni i nečasni. Sa svakim uvek spremite se da idete na duel, da budete spremni na razgovor, ali porodicu nikada ne dirajte.

Molim da se ovo što pre uvrsti u dnevni red, da se razmotri ova inicijativa, velika sam pristalica uvođenja ovog krivičnog dela. Hvala.