Hvala.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, pred vama se danas nalazi set zakona kojima su predloženi izmene u oblasti radnih odnosa i plata u javnom sektoru i to: Predlog zakona o izmenama zakona
o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i Predlog zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima.
O ovih pet zakona bih u narednih 10 minuta govorila, a nakon toga, uz poštovanje kolega članova Vlade Republike Srbije, ministra finansija Siniše Malog i ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića govoriću i o naredna četiri zakona, odnosno o tačkama od 6. do 9.
Dakle, govoriću prvo o predloženim izmenama prva četiri zakona koja su u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Predloženim izmenama se utvrđuje novi rok za početak primene sistemskog, a samim tim i posebnih zakona kojima se uređuju plate, naknade plata i druga primanja u svim delovima javnog sektora.
Nadedena potreba uzrokovana je pre svega složenom epidemiološkom situacijom, odnosno pandemijom virusa Kovid 19 na teritoriji Republike Srbije tokom ove 2020. godine i koja nažalost još uvek traje.
To je dovelo do dodatnog opterećenja i ograničenih kapaciteta u radu javnog sektora. Samim tim je bilo otežano sprovođenje neophodnih mera i aktivnosti od strane svih učesnika u reformi, koje su potrebne za uspostavljanje efikasnog mehanizma za prelazak na nov sistem plata u javnom sektoru u 2021. godini.
Puna implementacija propisa o platama zaposlenih u javnom sektoru podrazumeva intenzivnu saradnju svih učesnika u reformi sistema plata radi postizanja što većeg konsenzusa u njenom sprovođenju.
Složenost procesa implementacije zakona koji podrazumeva čitav niz aktivnosti za državne organe, organe autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, pre svega dalje normativne aktivnosti i analize finansijskih efekata implementacije reforme i njen uticaj na budžet, kao i brojne aktivnosti za druge poslodavce u javnom sektoru, a u uslovima otežanog funkcionisanja i umanjenih kapaciteta javnog sektora zbog Kovida 19, sve je to uslovilo potrebu da se do početka primene zakona ostavi odgovarajući vremenski period u kojem će moći da se ostvari nesmetana komunikacija o reformskim aktivnostima sa svim delovima javnog sektora.
Imajući u vidu da je zaista teško predvideti dužinu trajanja ovakve epidemiološke situacije, kao i posledice koje ona može da prouzrokuje na nesmetano funkcionisanje celokupnog javnog sektora, predloženo je da se kao rok za početak primene navedenih zakona odredi januar 2022. godine.
Ovom prilikom ukazujemo da prioritet i strateško opredeljenje ove Vlade i nadalje ostaje potpuna implementacija novog sistema plata u javnom sektoru. To želim da naglasim kako bi smo tokom ove rasprave i narednih dana, naravno, bili svesni šireg konteksta u kojem predlažemo odlaganje primene ovih zakona.
Dakle, u prethodnom periodu su postavljene dobre osnove za reformu u Zakonu o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru koji je usvojen 2016. godine, kao i nakon toga, usvajanjem posebnih zakona kojima su uređene plate, naknade plata i druga primanja zaposlenih u organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalnih samouprava, zaposlenih u javnim službama, javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Međutim, primena ovih zakona zahteva usvajanje značajnih podzakonskih akata za njihovo sprovođenje koji takođe moraju biti doneti u što većem konsenzusu svih učesnika u reformi, kao i pripremi celokupnog javnog sektora za njihovu implementaciju, što pokazuje složenost celokupnog procesa.
U nameri da zaista ova reforma bude izvršena u otvorenom procesu, uz dijalog sa brojnim učesnicima u njenom sprovođenju, uz valjano i sveobuhvatno sagledavanje svih njenih efekata na funkcionisanje i efikasnost javnog sektora, morali smo da se opredelimo za još jedno odlaganje njenog početka dok se ne steknu uslovi za nesmetano zajedničko sprovođenje reformskih aktivnosti svih njenih učesnika.
Ono što jeste veoma važno i što ne samo vi ovde u sali treba da čujete, nego ću na tome potencirati u svakodnevnoj komunikaciji sa građanima Srbije, jer to treba da znaju, nezavisno od odlaganja reformi plata zaposlenima u javnom sektoru, u ovoj teškoj situaciji, naročito za zaposlene u zdravstvu, je pružena na prvom mestu vaša, a onda i naša podrška kao članova Vlade Republike Srbije, usvajanjem budžeta kojim smo mi omogućili povećanje plata u situaciji kada su mnoge države u svetu zamrzavale ili smanjivale plate zaposlenih.
Takođe, danas se pred vama nalazi Predlog izmena Zakona o državnim službenicima kojim se pomera rok za državne organe za početak primene obaveznosti sprovođenja konkursnog postupka za rad na određeno vreme, zbog povećanog obima posla.
Predlažemo da se kao novi rok za početak primene ove odredbe, odredi 1. januar 2023. godine umesto 1. januara 2021. godine, kako se pre svega ne bi ugrozila efikasnost rada državnih organa, naročito u okolnostima izazvanim epidemijom virusa Kovid 19.
Sada državni organi, kao i drugi poslodavci u javnom sektoru nemaju obavezu sprovođenja konkursnog postupka za rad na određeno vreme, ali zahtevi i profesionalizacija uprave su nas opredelili u nameri da uspostavimo jači mehanizam kontrole ulaska zaposlenih u upravu, kao jedan od garanta njene efikasnosti.
Želela bih da tokom današnje rasprave, kada pričamo o odlaganju ovih zakona ne skoncentrišemo se samo na kritiku zašto još jednom pomera rok za početak primene ovih zakona, nego da posmatrate u kontekstu, kao što rekoh, šire slike, da razmišljate o tome da je u toku sveobuhvatna reforma javne uprave u Srbiji, da je pripremljen novi dokument strategije reforme javne uprave u Srbiji i u svetlu toga treba posmatrati odlaganje ovih zakona. Naravno da smo na prvom mestu uslovljeni pandemijom kovid 19, ali moramo da razmišljamo i o tome koji su procesi u toku u Srbiji, pre svega oko reforme javne uprave, a tu profesionalizacija nešto na čemu insistiramo i što će biti naš prioritet.
Iako je na početku bio ostavljen odloženi rok od dve godine za primenu ove odredbe u Zakonu o državnim službenicima zbog uslov kontrolisanog zapošljavanja koji proističu iz propisa o budžetskom sistemu i propisa kojima se ograničavao maksimalni broj zaposlenih u javnom sektoru. U tom periodu nije sprovedeno dovoljno konkursnih postupak za rad na neodređeno vreme koji su preduslov stvaranja evidencije o licima koja su prošla taj konkursni postupak i koja bi mogla da se uključe u sistem rada na određeno vreme bez konkursnog postupka.
Iz tog razloga je potrebno da se utvrdi novi rok, da se pređe na konkursni vid zapošljavanja za rad na određeno vreme, kako se ne bi ugrozila efikasnost rada organa za vreme trajanja tih konkursnih postupaka. Navedeni rok doveden je u vezi i sa rokom iz Zakona o budžetskom sistemu, kojim je za javni sektor predviđen novi vid kontrole zapošljavanja do 2023. Odlaganjem primene Zakona o državnim službenicima u ovom delu biće uspostavljen adekvatan vremenski okvir kojim će se omogućiti sprovođenje ove forme zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme bez uticaja na nesmetano funkcionisanje državnih organa.
Ja se ispred Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave zahvaljujem poslanicima i nadam se da ćete uvažiti razloge koji su navedeni za odlaganje primene ovih zakona iz naše nadležnosti, pre svega u cilju naših nastojanja da te sistemske reforme budu zaista u korist i države i zaposlenih koji su konkretni nosioci svih aktivnosti javnog sektora.
Sada bih prešla i na ostale tačke dnevnog reda. Pred nama se nalaze predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma, koje je Vlada Republike Srbije potpisala.
Prvi je Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Unikredit banke za potrebe finansiranja projekta Ruma, Šabac, Loznica, izgradnja autoputa Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica, jedan je od prioritetnih projekata Republike Srbije u drumskom transportu, s obzirom da je reč o projektu koji je važan za razvoj i povezivanje oko 600.000 ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, ali i za Podrinje i zapadnu Srbiju sa Vojvodinom, kao i za povezivanje tog dela Srbije sa regionom, posebnom BiH.
Komercijalnim ugovorom predviđena je ugovorena vrednost projekta do 467 miliona 500.000 evra, kao i završetak projektno-tehničke dokumentacije i izvođenje radova. Izvođenje radova će obuhvatiti i izgradnju tri deonice. Prva je Ruma-Šabac od autoputa E-70 petlja Ruma do mosta preko Save u Šapcu, dužine 21,14 km za brzinu od 130 km/s, druga deonica je izgradnja mosta preko Save u Šapcu dužine 1.327,5 m, uključujući i navozne rampe i treća deonica je izgradnja brze saobraćajnice od Šapca do Loznice dužine 54,58 km za brzinu od 100 km/s.
Sledeći na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Hong Konga Specijalnog administrativnog regiona Narodne Republike Kine o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze, na dohodak i na imovinu i sprečavanje poreske evazije izbegavanja. Zaključenje tog ugovora predstavlja značajan doprinos unapređenju bilateralne privredne i finansijske saradnje Srbije i Hong Konga. Time se otklanja problem dvostrukog oporezivanja fizičkih i pravnih lica rezidenata dve strane. Ugovor predstavlja pravni okvir i preduslov za ulaganja honkoških investitora u privredu Republike Srbije, odnosno stvaranje uslova za njihovo učešće u procesu privatizacije, ali i za korišćenje odgovarajućih finansijskih instrumenata za podsticanje viših oblika bilateralne ekonomske saradnje.
Na današnjem redu je i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji.
Potpisivanjem sporazuma između Srbije i Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Srbiji, odnose se na izgradnju beogradskog metroa i na automatizaciju upravljanja elektrodistributivnom mrežom kroz automatizaciju srednje naponske distributivne mreže u Republici Srbiji.
Navedeni projekti su od kapitalnog značaja za Republiku Srbiju. Oni će doprineti održivom unapređenju srpske privrede i olakšati transfer tehnologije, kao i stručnog razvoja kvalifikovane i ne kvalifikovane radne snage u ovim oblastima.
Dakle, ovo su, ova tri zakona, su zapravo potvrđivanje sporazuma koji nam omogućavaju sprovođenje velikih projekata u različitim sektorima. Ja sam sigurna da ćemo i na tu temu imati konstruktivnu raspravu i nadam se da ćete i ove predloge u danu za glasanje prihvatiti.
Poslednji zakon u ovoj objedinjenoj tački, Zakon o potvrđivanju memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o zapošljavanju članova porodice koji žive u zajedničkom domaćinstvu sa članovima diplomatskih i konzularnih predstavništava.
Oblast zapošljavanja članova porodica, pripadnika diplomatskih ili konzularnih predstavništava u odnosima između Republike Srbije i Velike Britanije do sada nije bila pravno regulisana iako postoji obostrani interes za regulisanje ovog pitanja memorandumom na recipročnoj osnovi između dve države, reguliše se zapošljavanje uz naknadu članova porodica, članova diplomatskih i konzularnih predstavništava i to u skladu sa unutrašnjim propisima zemlje u kojoj se traži zaposlenje.
Član porodice koji se bavi plaćenim poslom, na osnovu ovog sporazuma, ne uživa imunitet od građanske i upravne nadležnosti. Poslednjih godina ovo je postalo uobičajena, međunarodno pravna praksa pri čemu je svrha ovih sporazuma takođe da se tom pomenutom krugu lica ograniče privilegije, imuniteti kada su u pitanju aktivnosti vezane za obavljanje plaćenih delatnosti koje bi im inače pripadali prema bečkim konvencijama o diplomatskim i konzularnim odnosima.
U savremenim uslovima života, to je i bio razlog za potpisivanje ovakve vrste memoranduma, dakle sve je češća situacija gde supružnici odbijaju da napuste svoj posao da bi pratili u inostranstvo bračnog ili vanbračnog partnera koji je član diplomatskog ili konzularnog predstavništva ili misije pri međunarodnim vladinim organizacijama, što je upravo navelo mnoge države, odnosno njihova ministarstva spoljnih poslova, da pronađu pravni način da reše ovaj problem svojih zaposlenih.
Osnovni cilj je očuvanje normalnog porodičnog života, diplomatskih ili konzularnih predstavnika i držanje porodice na okupu uz istovremeno zadovoljenje profesionalnih i ekonomskih preduslova za funkcionisanje tih porodica.
Takođe, dodala bih, ništa manje značajno i to da su efekti rada diplomatskih ili konzularnih predstavnika u slučaju razdvojenih porodica nesumnjivo manji od efekata rada onih diplomatskih ili konzularnih predstavnika koji rade u okruženju svojih porodica kada se nalaze sa njim u državi službovanja. Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno izdvajanje finansijskih sredstava iz budžeta Republike Srbije.
Uvažene doskorašnje kolege, narodne poslanice, narodni poslanici, predsedavajući, mislim da je ovako bilo jedno koncizno izlaganje s obzirom na devet tačaka objedinjenih u ovoj jednoj načelnoj raspravi. Naravno da sa svojim saradnicima sam na raspolaganju da dam još dodatnih informacija.
Osim zakona koji su u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, danas raspravi prisustvuju i saradnici iz Ministarstva finansija i Ministarstva spoljnih poslova, tako da nećete biti uskraćeni za neophodne informacije iako nadležni ministri nisu lično prisutni. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospođo Obradović na ovako konkretnim objašnjenjima predloženih zakona koji su na današnjem dnevnom redu.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Za reč se javila narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević, predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Izvolite.

Hvala vam, uvažena predsedavajuća.

Uvažena gospođo Obradović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na kome je bila prisutna i ministarska Obradović i svi saradnici i predstavnici drugih ministarstava, utvrdili smo da predlozi jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije i danas ćemo imati prilike o tim predlozima da raspravljamo u plenumu.

Dobro je što na dnevnom redu imamo predloge zakona iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, jer to može i da nas podseti na odnos Vlade Srbije prema javnom sektoru i državnoj upravi pre i posle dolaska na vlast SNS.

Ako samo uzmemo u obzir borbu sa korona virusom i činjenicu koliko novca iz budžeta svakodnevno odlazi na tu borbu, velika je stvar da možemo da govorimo o povećanju plata u javnom sektoru, pre sve ga u zdravstvu. Od 1. januara za zdravstvene radnike to će biti 5%, a za sve ostale predviđeno je povećanje od 3,5%, a već od aprila sledeće godine još 1,5%.

Rekla bih i da smo tokom ove godine plate zdravstvenih radnika povećali za oko 10%, što zbog redovnih povećanja, što zbog njihove neprestane borbe da sačuvaju ljudske živote, evo i od korona virusa.

Osim toga, uvećane su i penzije nekoliko puta. Takođe, penzioneri su dobijali jednokratnu pomoć od države.

Ovo, naravno, ništa ne bi bilo moguće da se sredstvima iz budžeta ne raspolaže na jedan domaćinski način i sistemskom primenom odgovarajućih mera.

Velika je razlika kada imate stabilan i siguran budžet i kada imate strah i nesigurnost da li će uopšte biti plata, kao što je bio slučaj do 2012. godine, kada su, na primer, plate povećavane isključivo u predizborne svrhe, bez ikakvog realnog osnova. Naravno da onda i nije bio dobar odnos ni prema državnoj upravi, ni prema sistemu državne uprave, koja, naravno, u najvećoj meri treba da bude servis svih građana.

Danas je situacija drugačija. Verujem da ćete i vi, gospođo Obradović, postaviti principe daljih reformi i dobrog odnosa prema državnoj upravi i prema svim zaposlenima u javnoj državnoj upravi, što ima veliki značaj, na kraju krajeva, i u funkcionisanju mnogih gradova i opština u Srbiji.

Vidimo da je važna i stručna podrška svih programa i obuka i Nacionalne akademije za javnu upravu.

Prema tome, vi ćete uvek imati podršku narodnih poslanika ovog parlamenta, kao i predlozi vašeg ministarstva u Danu za glasanje, pa bih stoga ja iskoristila, na kraju, da pozovem koleginice i kolege da podržimo i ove predloge kako bismo omogućili nastavak aktivnosti i procedura u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice.
Reč ima predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Javio sam se, ovo je set zakona koji ćemo svakako podržati, s tim što moram da ukažem na nekoliko veoma važnih stvari vezanih za državne službenike, ljude koji se biraju po konkursu. Mi tu imamo kao država jedan ozbiljan problem, sve veći problem. Sa jedne strane je to i pozitivno, a s jedne može da bude i negativno.

Naime, ono što je ekonomski deo Vlade i u ranijem periodu i sada uspeo da ostvari, a to je da smo mi počeli da razvijamo privatni sektor. Tu moram da zaista odam veliko priznanje i Ministarstvu ekonomije i Ministarstvu finansija i svim onim inicijativama koje je gospodin Vučić, pre svega kao predsednik Vlade, a sada i predsednik države davao. Mi smo počeli da razmišljamo zdravorazumski, odnosno da razmišljamo kapitalistički, po meni, što je mnogo pametnije i da ne trče naša deca kad završe fakultete odmah u državne firme.

Razvijanjem tog privatnog sektora došli smo do toga da ogroman broj ljudi ide u privatne firme. Ono što je ključna razlika između sadašnje vlasti i one prethodne, koju oličavaju gospoda koja nam sada sve živo zameraju, upravo je u tome što su oni uništili privatni sektor. Ljudi su iz privatnog sektora bežali u državne firme i to se pokazalo kao katastrofalan koncept. Mi smo potpuno uništili privredu i bilo kakvu privatnu inicijativu. Sada je obrnuto. Sada ljudi iz državnog sektora idu u privatni, što je dobro, što je zdravorazumski, ali nam, s druge strane, u državnim firmama pravi ozbiljan problem, jer vi ne možete da zadržite, recimo, visoko kvalifikovanog i odličnog menadžera, nekog IT stručnjaka itd. Jednostavno, ne možete da mu date toliku platu, prosto je nemoguće da mu date toliku platu koliko on može kod privatnika da zaradi.

Zato se neretko dešava da onda na konkursima, posebno za direktore državnih i javnih preduzeća, imamo situaciju da se jave ljudi koji objektivno nisu stručni za tako nešto i vi ne možete po konkursu za izaberete, već stalno imate vršioce dužnosti. To je veliki problem sa kojim ćemo se suočavati, ali šta da se radi. Nadam se da ćemo uspeti to na neki način da preguramo.

Recimo, slučajno znam za jedan gradski sekretarijat, ljudi su ponudili oglas, 15 njih za prijem u stalni radni odnos, a radi se o arhitektama, o pravnicima. Niko se nije javio na oglas. Nije bilo da vas prime na određeno, nego za stalni radni odnos i niko se nije javio, zato što je mala plata. Možete mnogo više da zaradite.

Sada, recimo, pogledajte baš taj segment i tu možete da vidite koliko je država zaista napredovala. Na primer, arhitekte u vreme nekadašnje gradske vlasti, dok je gospodin Đilas predvodio, nisu imale ništa da rade. Nije se ništa gradilo, ništa se nije projektovalo. Danas arhitekte, posebno u Beogradu, da ne govorim o čitavoj Srbiji, nemaju slobodnog dana, ljudi imaju svaki dan nekakvo projektovanje. Njima se čak i ne isplati da rade za neke državne firme nešto, zato što kao privatnici ili u svojim nekim firmama mogu mnogo više da zarade, imaju ozbiljan priliv novca. Tako da, moramo da vidimo kako taj problem da rešimo.

Recimo, u situacijama kao npr. kod Vojno-tehničkog instituta, ti IT-evci odu u neku kompaniju koja je svetski poznata, uzima se takav kadar koji je veoma, veoma uspešan i on ima mnogo veću platu nego što može npr. u Vojno-tehničkom institutu da zaradi, tako da moramo to zaista da vidimo kako ćemo na neki način da preguramo. To su ozbiljni problemi sa kojima ćemo se i ubuduće suočavati.

Opet, s druge strane, pozitivno je u tome što razvijamo privredu i što je privreda zaista dosta odskočila, što pokazuje da smo ekonomski kao država i te kako napredovali.

Moram još jednu stvar da vas zamolim. Kada govorimo o državnim službenicima, mislim da bi morala da se uvede jedna strožija i daleko ozbiljnija bezbednosna provera ko sve nama ulazi u državna preduzeća, u državne firme, u javni sektor uopšte. Neretko se dešava da raznorazne organizacije odjednom po dubini negde imaju tako svoje ljude koji iz čista mira opstruiraju rad države i to je ozbiljan problem. Mislim da ćemo tu morati da uvedemo neku rigidniju kontrolu ko se i kako zapošljava. Svako ko dolazi posebno u neki organ koji je prilično bezbednosno osetljiv bi morao da prođe ozbiljnu bezbednosnu proveru.

Imali smo situacije, na primer, čak i u policiji nekada ranije, imali smo bez ikakve bezbednosne provere da se neko zapošljava. Tako da, i u tome segmentu bih zamolio da se tu dosta poradi.

Moram da nešto naglasim, pošto ćemo mi ovde govoriti i o pravosuđu i o svemu. Vidim da je stigla jedna inicijativa nevladine organizacije za izmenu Krivičnog zakonika. Ako mi dozvolite, vezano je za vređanje članova porodice. Naravno, trebalo bi videti kakva je to inicijativa, šta tu može da se doradi. Ja sam apsolutno saglasan sa tim što pre da bude to na dnevnom redu.

Ovo što smo imali prilike da vidimo juče i što smo mogli da pročitamo, na koji način se zastrašujuće vređaju najbliži članovi porodice predsednika države, govorim o majci pre svega, svako od nas je osetljiv na majku, pre svega na majku, i kada vam majku tako neko nazove najpogrdnijim nazivom, ako to uopšte može da se nazove, zaista ne znam kako bih to nazvao, tako nešto mogu samo neljudi da smisle, nemoralni monstrumi, idioti, ne znam kako drugačije da upotrebim i koji izraz, zaista smatram da bi takvi trebalo da se sankcionišu, sa posebnim kvalifikovanim delom ako se vređaju deca.

Jer, deca nisu mogla da biraju čija će da budu i deca ništa nisu kriva. Čak i ako roditelji njihovi imaju neki sukob da bilo kim, deca ništa nisu kriva. Porodicu napadaju samo nečasni ljudi, nemoralni ljudi, ljudi koji su isfrustrirani, koji morala u sebi nemaju i koji pokazuju svoju inferiornost i nemoć.

Zato, da bi se takvi zlikovci sprečili da to dalje rade, negde mora da se uvede to krivično delo kako bi se zaštitile porodice.

Nije dužna jedna čestita žena, kao što je Angelina Vučić, da trpi takve zastrašujuće uvrede preko društvenih mreža, niti njegov otac, niti brat, dete posebno, nisu dužni da trpe takve monstruozne uvrede nekih isfrustiranih ljudi, koji očigledno ne znaju kako drugačije da se politički bore sa nama.

Svašta sam lično preko tih društvenih mreža doživeo. Dožive sam da mi pišu da su mi deca kopilad, da sam bizon, da sam lopov, da sam ne znam šta, da mi je supruga prostitutka itd. Sve to morate kao javna ličnost stoički da podnosite, dužni smo da sve to podnosimo, ali, znate, postoji nekada nešto što je zaista prekardašilo dara meru, i ovde, pre svega, da se uvede to krivično delo da bi se zaštitile porodice, jer napad na porodicu je ozbiljan napad i na samo društvo, i da nikom više ne bi palo na pamet, ne samo porodice nas koji smo sada neka vlast, nego i za ove u opoziciji. Molim naše funkcionere, naše članove, naše poslanike, nikada nikome porodicu ne napadajte, jer time pokazujete koliko ste nemoralni i nečasni. Sa svakim uvek spremite se da idete na duel, da budete spremni na razgovor, ali porodicu nikada ne dirajte.

Molim da se ovo što pre uvrsti u dnevni red, da se razmotri ova inicijativa, velika sam pristalica uvođenja ovog krivičnog dela. Hvala.

Zahvaljujem, kolega.
Samo jedno objašnjenje, zbog drugih kolega. Nisam htela da vam prekidam misao, ali vreme koje ste prekoračili obračunaćemo u vreme vaše poslaničke grupe.
Pre nego pređemo na ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa, jedno obaveštenje.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Prelazimo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe JS, Života Starčević.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, poslanička grupa JS će u danu za glasanje, naravno, podržati svih ovih devet tačaka dnevnog reda o kojima danas diskutujemo, jer smatramo da su ove izmene zakona vezane za državne službenike i sistem plata državnih službenika i zaposlenih u javnom sektoru, u agencijama itd, jako važan, ali naravno, i potvrđivanje sporazuma koji su danas na dnevnom redu takođe, smatramo izuzetno važnim.

Naime, mi danas pričamo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima…

(Predsedavajuća: Izvinite kolega, moraćete ponovo da se prijavite, niste se čuli. )

Hvala.

Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru i Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima AP i jedinicama lokalne samouprave i Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama.

Ovih pet tačaka i ovih pet zakona o kojima danas pričamo, prilikom donošenja, osnovna neka intencija, i tu se ja sa vama slažem, ministarka, jeste da donošenjem tim zakona želi da se profesionalizuje javna uprava, državna uprava i ovih pet zakona su tretirali tu materiju na valjan način.

Ono što nismo mogli znati, u međuvremenu, se desila, s jedne strane pandemija korona virusa, koja je usložila čitavu situaciju i dovela do toga da su se mnoge aktivnosti državne uprave, javnog sektora u celini odvijale u otežanim okolnostima, u otežanim uslovima i stoga je bilo potrebno odlaganje ovih rokova koji su trebali da krenu od 1. januara 2022. godine.

Nije to bio jedini razlog, naravno, kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima, vi ste tu lepo rekli da se taj rok odlaže za još dve godine, iz prostog razloga što je u prethodne dve godine u uslovima kontrolisanog zapošljavanja bilo jako malo konkursa za državne službenike na određeno vreme, tako da evidencija koju su državne službe u obavezi da vode prilikom sprovođenja tog konkursa i neka lista ljudi koji su zadovoljili sve uslove konkursa i koji su tokom konkursnog postupka koji nije jednostavan, naprotiv, poprilično složen i traje, zadovoljili ne samo one formalne uslove za rad u državnim službama, već su zadovoljili i tražene kompetencije. To je jako bitno jer mi moramo imati državne službenike koji imaju valjane kompetencije kako bi svoj posao obavljali na najbolji način.

Negde sam pročitao da je na dosad objavljenim konkursima, na jedno izvršilačko radno mesto, konkursni postupak prošlo, otprilike, jedno i po lice. To svakako nije dovoljan broj da bi formirali valjanu evidenciju lica koja su osposobljena i zadovoljavaju kako formalnim kriterijuma, tako svojim kompetencijama uslove da rade na određenim radnim mestima u državnoj upravi u periodu kada državna uprava ima povećani obim posla i ima potrebu za novim izvršiocima.

Tako da, slažemo se sa tim da se ovaj period pravljenja evidencije i čitava procedura se promeni, odnosno, da postojaće zakonsko rešenje gde piše „u prethodne dve“ se promeni „u prethodne četiri godine“ i da se implementacija ovog dela zakona, da se sa implementacijom krene 1. januara 2023. godine.

Takođe, sistem plata u državnoj upravi i u javnom sektoru je takođe važan za profesionalizaciju zaposlenih u državnoj upravi, u javnom sektoru. S obzirom na činjenicu da implementacija tog sistema plata podrazumeva brojna podzakonska akta, brojne radnje raznih delova državne uprave koji su u tom objedinjenom sistemu usled ovih otežanih okolnosti Korona virusa, itd. nije mogao da bude odrađen na vreme i takođe, podržavamo da se taj sistem implementira, odnosno, da se rok za implementaciju produži za godinu dana.

Ono o čemu bih ja ovde, takođe, ovde posebno dao naglasak i pričao jeste Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije vezano za Projekat Ruma – Šabac – Loznica.

Naime, to je jedan od vrlo važnih projekata koji se rade ovih godina u Republici Srbiji. Smatramo da razvoj infrastrukture jeste bitna stavka u politici države Srbije i da će ovaj projekat izgradnje autoputa Ruma – Šabac, mosta na Savi kod Šapca i brze magistrale Šabac – Loznica doprineti daljem ekonomskom razvoju države Srbije, ne samo tog regiona, Zapadne Srbije, ne samo Mačve i Pocerine, već i Srbije u celini, jer ta saobraćajnica spaja Srbiju i BiH i Republiku Srpsku i na taj način će omogućiti povećanu trgovinsku saradnju i trgovinsku razmenu između susednih država.

Takođe, taj projekat će povećati investicioni kapacitet regije zapadne Srbije, regija Mačve i Pocerine, jer, prosto, investitori prvo što pitaju kada dođu i žele da saznaju koji su uslovi za investiranje u nekoj oblasti, u nekoj regiji, u nekom gradu, jesu da li postoji dobra saobraćajna povezanost, da li postoji auto-put, da li postoji pruga, itd.

Rekli ste da i ovaj projekat povezuje 600 hiljada naših građana sa centralnim delovima Srbije i to je takođe vrlo važno, jer će olakšati neophodnu komunikaciju građana Mačve i Pocerine sa ostatkom Srbije, ali ono što je takođe važno jeste da svaki put, pa i ovaj put Ruma-Šabac-Loznica, jeste deo tog saobraćajnog krvotoka Republike Srbije koji mora da funkcioniše nesmetano, jer samo na taj način će država Srbija kao organizam koji ima takav dobar krvotok moći da funkcioniše zdravo i da se dobro ekonomski razvija.

Što se tiče potvrđivanja Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, možemo reći da je i to jako dobar sporazum. Naime, on podrazumeva izgradnju Beogradskog metroa i automatizaciju upravljanja elektrodistributivnom mrežom. Prvi projekat Beogradski metro, prva faza, vrednost je 454 miliona evra, drugi deo ovog sporazuma – Automatizacija upravljanja elektrodistributivnom mrežom je 127 miliona evra. Smatramo da i jedan i drugi projekat jesu od velike važnosti za Republiku Srbiju.

Kada kažem – Beogradski metro, ne znači on samo Beogradu. Naravno, najviše Beogradu, ali i državi Srbiji. Zašto? Svaka država koja drži do sebe, koja želi da bude uvažena, i u ekonomskom, političkom i svakom drugom smislu, između ostalog to pokazuje i time što metropola te države ima metro.

Naravno, imati metro znači i rasterećenje beogradskih saobraćajnica. To sa sobom povlači i čistiji vazduh, jer će se manje koristiti automobili. Ono što je građanima Beograda i okolnih naselja najvažnije – skratiće se vreme putovanja od kuće do posla. O tom projektu smo pričali decenijama unazad, ali ovo je projekat čija realizacija će krenuti i završiti se u jednom kratkom vremenskom roku.

Što se tiče Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Hong Konga kao posebne jedinice u okviru Narodne Republike Kine, mi možemo reći da je taj Sporazum o otklanjanju dvostrukog oporezivanja važan, iz prostog razloga što on tretira dvostruko oporezivanje poreza na dohodak i imovinu i, naravno, tiče se sprečavanja poreske evazije, odnosno sprečavanja neplaćanja odnosno izbegavanja obaveze plaćanja poreza. Ovaj sporazum naravno da unapređuje bilateralnu i finansijsku saradnju između Srbije i tog dela naše prijateljske države Kine.

Ono što je takođe bitno, ovaj sporazum povećava konkurentnost, kako srpskih preduzeća u Hong Kongu, tako i njihovih preduzeća kod nas, jer se izbegava dvostruko oporezivanje.

Još jednom ću reći i ponoviti, Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati svih devet tačaka ovog dnevnog reda. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Starčeviću.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministrice, ostali predstavnici Vlade, poštovani narodni poslanici, tema koja je pred nama ima nekoliko ključnih pojmova - zakoni, država, službe i plate.

Smatram jako bitnim razumeti ove pojmove, ne samo zato što su oni danas okosnica naše teme, već i zbog svega onoga što činimo u svojim mandatima ovde u Narodnoj skupštini, usvajamo zakone, trudimo se da oni budu dobri, da budu efikasni i da budu svrsishodni.

Da bi jedan zakon bio dobar, pored onoga što nam je najčešće u fokusu, a to je pravna i jezička forma tog zakona, neretko nam promaknu one druge dimenzije kvaliteta koje bi svaki zakon trebalo da ima.

Dakle, pored forme, koja je jako važna i za koju mogu kazati, shodno mom četvorogodišnjem iskustvu u proteklom mandatu u ovom domu da se oni, dakle, usvajaju na vrlo visokom i jezičkom i pravničkom nivou. Međutim, ono što želim da ukažem na to jeste i kvalitet suštine svakog zakona.

Svakako da i u tom aspektu zakoni imaju intencije, a to znači i mi koji predstavljamo članove zakonodavca, određeni kvalitet samog sadržaja, ali da li se uvek dovoljno i svi mi zapitamo šta čini suštinski kvalitet svakog zakona? Suštinski kvalitet svakog zakona ovisi o stepenu pravičnosti tog zakona. Tačnije, ovisi o etičkoj dimenziji kvaliteta toga zakona.

Načelno smo mi svega toga svesni i uglavnom vrlo često inertno i mehanički se krećemo u tom smeru, ali je pitanje da li uvek uspevamo da damo dovoljno pažnje svakom zakonu u tom smislu.

Naravno da je teško postići saglasnost i o tome šta je i kako pravično, pravedno, koja je mera pravde. Svakako da o tome imamo kroz istoriju politike i države jako mnogo i teorija, ali ono što jeste nesporno i čak mislim, poznajući strukturu Narodne skupštine da bismo mogli postići veoma visok stepen složnosti o tome da je etička vrednost ono što je kroz našu ovde dugu tradiciju nesporno dokazano kao uzvišena vrednost, čak neovisno o tome kojoj etničkoj zajednici, pa i veri, a pogotovo političkoj partiji pripadamo.

Ja mislim da je jako mali broj narodnih poslanika koji se ne bi složio sa ovim, a pogotovo što i u tom konfesionalnom smislu mi ovde na prostoru ove zemlje, a i šire Balkana imamo jako puno srodnosti, o čemu sam i ranije govorio, jer naše vere jesu formalno religijski, po definiciji, različite, ali suštinski one su monoteističke, a to zapravo znači da ne postoje partikularna božanstva.

Postoji jedan Bog. Ne postoji hrišćanski Bog, muslimanski Bog, pogotovo ne postoji srpski ili bošnjački, hrvatski, crnogorski ili albanski. Bog je jedan. Bog je jedan. Postoje različite percepcije, postoje različiti pristupi, ali ako se oko toga slažemo, a verujem da nema razloga da se složimo, isto tako nam je i ethos jedan. Etički sistem, etički sistem vrednovanja nam je jedan, jer on zapravo proizilazi iz tog prethodnog ubeđenja o jedinstvu Boga.

Ako imamo to, a imamo ga u dubokom tradicionalnom, kulturološkom smislu, između ostalog, zato smo mi i ovde u Srbiji i na prostoru Sandžaka, ali isto tako, na prostoru Balkana, zapravo, jedan kulturološki prostor. Čak, jako mnogo problema, nagomilanih, istorijskih, političkih koji su često dovodili do eskalacije sukoba, ratova, zločina itd.

Kada bismo uspeli da kod političkih elita na ovom prostoru podignemo svest o tome da smo jedan jedinstven kulturološki prostor, jako mnogo tih problema bismo eliminisali. Jako mnogo toga, čak mnogo više bismo našli tačaka na kojima se slažemo i oko kojih se slažemo, negoli onih tačaka oko kojih se razilazimo ili, ne daj Bože, zbog kojih bismo se sukobili.

Zapravo, skrećem pažnju, znam da niti Narodna skupština, a pogotovu ne ni javnost kroz medije, nisu navikli da se ovoliko duboko ulazi po pitanju važnosti zakona, po pitanju, dakle, samog našeg pristupa kao zakonodavca, ali ja mislim da je vreme i da imamo i takav ugao i da pokušamo ući dublje u analizu kvaliteta zakonskih predloga, iako su oni nekada, poput ovih sada zakona, gde se vrše izmene i dopune, gde imamo vrlo često te tzv. proceduralne intervencije, dakle, one se nameću. Tako su nametnute da nam je potrebna, samo da kažem, forma. Al, ni tada ne smemo zaboraviti da je suštinski kvalitet ključ, a da je on zapravo ono što je etičko, ono što je ljudsko, a to zapravo znači nikada ne zaboraviti pri donošenju zakona ono što je ljudskost.

Šta je rizik savremene civilizacije, kojim, nažalost, i mi nekako polako klizimo, ne mislim na civilizaciju, već za rizik? Prenaglašena biologizacija kulture, sa jedne strane, kod drastično razvijenih zemalja zapadne civilizacije, to je samo po sebi već postalo dominantno, ali i mi zemlje koje geo-kulturološki pripadamo zapadnoj civilizaciji, iako siromašni ili u jednoj određenoj meri siromašni, zbog tog siromaštva mi sada, posmatrajući taj materijalistički sjaj, prejako ili previše, dakle, jako neoprezno prihvatamo taj biologistički koncept kulture.

Vi ćete to videti primarno i u našem ovde diskursu političkom, bilo u Skupštini ili izvan Skupštine, na način da zapravo smo sve sveli na to – hajmo napuniti stomake, hajmo zaraditi, hajmo i biće sve dobro. Da, to je jako važno. To je inače smisao novca, odnosno svakog materijalnog dobra. Ono je važno sve dok ga nema.

Dakle, svi znamo sa iskustvom kako to izgleda. Dok nemaš novac, on ti je prebitan ili pogotovo dok nemaš onoliko koliko misliš da je dovoljno ili puno. Posle toga, naravno, razlikuju se svesti, da li znate da prikočite, da li znate da li ste vi gospodar novca ili je novac gospodar vas, to je jedna sasvim druga tema, ali u svakom slučaju, to je ključno pitanje, da ne smemo dozvoliti da ono što je suština čoveka, ontološka suština čoveka, ono što je antropološki čovek ili ono što, ne moramo to ni previše naučno formulisati, siđimo na školu, na lekcije kojom su nas učili naši roditelji i naše dedovi.

Danas imate razne kvalifikacije, razne dresove, razne podele po raznim osnovama. Hajmo se vratiti našoj stvarnoj tradiciji. Iznaći ćete kod naših očeva, dedova koji su mnogo manje škole imali nego mi, ali kod njih nisu postojale druge podele, osim podela na čoveka i nečoveka. To su bile jedine podele koje su bile legalne i legitimne. Zapravo, tom konceptu mi treba da se vratimo.

Da, akademizam je bitan, ali u meri u kojoj će nas prosvetliti, ali ne u meri u kojoj će nas konfuzno zbunjivati.

Mi danas imamo kvazi akademizam jako prisutan, koji zapravo ima za ambiciju i u praksi vrlo često razne teme opterećuje maglom, određenom maglom, smanjuje vidljivost raznim stranim pojmovima, filozofskim izrazima, kako bi nas zbunio i onda se čini da je to sada neka pametna kategorija, po onom modelu – toliko je pametan da ga ništa ne razumem.

Takav pristup nam ne treba. Moramo i kroz obrazovanje i kroz medije, ali isto tako kroz politički diskurs, pokušati značajnije vratiti čoveka u centar događanja, ali ne ono, da kažem, renesansno i humanistički, opet tada prilično demagoški, već stvarno ljudski, suštinski, ono što je čovek.

Šta ti, čoveče, treba? Da, treba ti da imaš časno da jedeš, časno da stanuješ. Imaš svoje biološke potrebe, ali nisu jedine. Ne može se na tome zaustaviti.

Zato imamo pustoš oko sebe. Ne znaš ko je nesretniji, oni što nemaju, sanjajući da imaju, ili oni što imaju, razulareni ne znaju više šta će sa onim što imaju, pa onda to što imaju upotrebljavaju da uništavaju i eksploatišu, ponižavaju onog oko sebe, tražeći neku šansu za podizanje adrenalina.

Imamo dve krajnosti koje, kao što vidimo, nanose ogromnu štetu nama i svemu onome što je oko nas.

Naravno da mi ne možemo ovde kao zakonodavac ovo pitanje, ovu krizu i ovu temu apsolvirati, niti zaokrenuti brod u pozitivnom smeru, ali ono što je sigurno jeste da možemo što kroz politički diskurs, ali isto tako, što i kroz formulaciju zakona, vrlo značajno doprineti, a posebno skrenuti pažnju na važnost ovog pitanja.

Dakle, pored formalne i suštinske vrednosti i kvaliteta, imamo svakako i primenu. Istina, o njoj se više govori, ali vrlo često znamo da imamo raskorak i u samoj primeni, možda ne kod ovih zakona, jer kada su u pitanju zakoni koji se tiču plata, tu teško da možete ne primeniti, jer oni kome to pripada vam neće dopustiti da ne primenite. Ali, svakako da je to segment kojim se zaokružuje kvalitet jednog zakona.

Prema tome, tek kada imamo formalni kvalitet, suštinski, etički kvalitet zakona, imamo primenjenost jednog zakona, tek tada možemo kazati da imamo kvalitetne i dobre zakone i tek tada i samo takvi zakoni će biti svrsishodni, odnosno postići će ono što je zapravo njihov cilj i ono čemu su i namenjeni.

Drugi važan pojam koji se tiče naše današnje teme jeste država. To je jedan od pojmova koji je toliko u upotrebi i nekako se kao podrazumeva da nam je potpuno jasan, a nisam siguran da je čak jasan uvek i nama samim političarima.

Dakle, na našem jeziku, to je pojam izveden od glagola držati. Sada da nas pitate šta li država drži, nisam siguran da bismo znali dati precizan odgovor, čemu smisao ovoga pojma u duboko etimološkom ili jezičkom pogledu, ali verujte da ima itekako vezu. Slično je i kod drugih stranih izraza, od latinskog statum do engleskog state, što znači neka vrsta uspostave, pa na arapskom deule ili deulet, što znači zaokruženost. Dakle, bilo da je nešto zaokruženo, bilo da je nešto uspostavljeno, bilo da je u pitanju državina, država je zapravo državina ili držanje, ali čega? Čega držanje? Šta država drži? Država drži red. Smisao i uloga države jeste da uspostavi stejt i da drži red. To je smisao države.

Ponovno se vraćamo na istu temu. Red se drži samo ukoliko su nosioci odgovornosti u tom sistemu, ukoliko su oni opredeljeni i po ubeđenju i po praksi i po svojoj svesti, pravdi i pravičnosti, znači, red se može držati samo ako smo opredeljeni da taj poredak, odnosno sistem tog reda bude pravedan i bude pravičan.

Naravno da postoje, da kažem, dve teorije u dosadašnjem viševekovnom iskustvu kada su u pitanju države, odnosno postoji neka dilema kod teoretičara, pogotovo kod političara, kroz razna iskustva, da li je važnija država ili nacija?

Tu postoji jako mnogo teorija i jako mnogo argumentiranja, s jedne i sa druge strane. Naravno, to nije tabu tema i mi treba ovde da je imamo. Kroz iskustvo se pokazalo da su oni sistemi koji su više klizili totalitarnosti preferirali važnost države u odnosu na narod, naciju, odnosno čoveka, što je zapravo, po meni, veoma pogrešno, jer država jeste važna, ali ona je metodički važna, ona je sredstvo, ona nije cilj sama sebi. To je kao što je važna kuća, kuća jeste važna, dom je dom, ali važnost kuće je, kao i važnost države, onoliko značajan i važan i koristan i kvalitetan koliko služi cilju, a cilj nije kuća sama sebi, cilj nije država sama sebi, cilj nije sistem sam sebi, već su cilj ukućani, cilj su građani, cilj je narod.

Kvalitet jedne države se ne može meriti po tome koliko ona služi sama sebi, koliko je ona sebe dovela u red. Tu su nam najbolji primer ultratotalitarni režimi koji su zapravo proglasili državu svetinjom i upravo, boreći se za tu kvazi svetinju, da tako kažem, jer je to kvazi božanstvo. Sveto ne može biti ono što ljudi proglašavaju, sveto je ono što je po božjoj liniji sveto. Zato smo tada imali milione i milione ubijenih koji su izgubili glave, čiji su životi oduzeti zato što je neko ocenio da su oni bili ugrožavali državu, a još gore što se dešavalo u toj praksi, ne samo tada i tamo negde, nego neretko i ovde kod nas, da su se mnogi krili iza države, pa onda kada kritikujete nekoga u toj državi, meni se to dešavalo, jer sam imao žestoke sukobe sa prethodnim vladama, i kada bi god nešto kazali da ne valja onda bi oni nama odgovorili - vi ste neprijatelj države i organizirali bi danas hajke stvarno, kao da smo neprijatelji države, šaljući na nas specijalne jedinice, žandarmeriju itd, zato što sam kazao da Boris Tadić radi pogrešno ili Koštunica ili neki njegov činovnik, ministar itd. Dakle, to su stvari koje su nama u svežem sećanju.

Zato ukoliko želimo da zaista imamo ambijent blagostanja, to znači da trebamo imati državu kao kuću, da, ona jeste važna, ali ne važnija od ukućana. Kada imamo dobru kuću, bez obzira koliko i kakvih ukućana u njoj bilo, mi možemo imati zdrav i dobar ambijent, jer ukućani treba da znaju da bi stanje bilo kako treba, oni moraju poštovati poredak kućnog reda, a to su zakoni. Naravno, da ta kuća mora vršiti svoju ulogu i biti svrsishodna, a to znači da mora štititi svoje ukućane, štititi svoje građane. Oni moraju u njoj imati jednake šanse, i po religijskoj, i po socijalnoj, i po političkoj, i po svakoj drugoj osnovi.

To jeste zapravo osnov na kome država traži obavezu od svog građanina, ona traži od građanina da im bude lojalan, ali ne bezuslovno, već osnov na kome država ima pravo na javnost građanina jeste obaveza države koju ona ima prema svom građaninu. Dakle, to je na bazi društvenog ugovora između građana i zapravo sistema.

Na koncu službe, odnosno službenici su kategorija koja je od izuzetne važnosti. Kroz prošlost se pokazalo da postoji veliki rizik gde službe države ili tzv. birokratija države ima ambiciju da sebe proglasi elitom. To kada se desi ukidaju se prave elite, intelektualna elita i duhovna elita i tada nastaju diktature, a to je opet iz razloga ili u istoj teoriji razumevanja da je država cilj sama sebi. Kada je tako onda je jedina elita birokratska elita. To se ne sme dopustiti i to mi naravno moramo lečiti, jer imamo ostatke iz ranijih prošlih vremena.

U tom pogledu je od izuzetne važnosti vrednovanje, odnosno plate. Svako društvo se meri, odnosno osnov prosperiteta jednog društva je vrednovanja. Ukoliko obezbedite kroz zakone i kroz praksu da vrednujete kvalitet stručni, posvećenost i sve ono što je definirano kao kvalitet, recimo, za službenike, vi ćete imati napredak. Dakle, prema valorizaciji kvaliteta imate stepen razvoja, obezbedite pravu valorizaciju kvaliteta, naravno i sankciju za nekvalitet, imaćete napredak.

Sa druge strane, humanost se, naravno, jedne zajednice meri u odnosu prema slabijima, što je druga tema, ali upravo i odnos u pogledu plaćanja bi morao da se izniveliše u tome smeru. Ako u tome uspemo, onda ćemo izbeći ono što su kolege već kazale – da nam beže arhitekte, da nam beže stručnjaci, već ćemo imati adekvatnu valorizaciju i nagrađivanje. Ovo su temelji koji jesu važni za ovu temu, ali isto tako i za sve druge teme kada je u pitanju naš zakonodavni rad. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega.

Reč ima narodna poslanica Danijela Veljović.

Izvolite.