Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Osmu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini.
Pošto nema SPS, slobodno neka dođu, iako je Osma sednica.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 115 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je potrebno za kvorum za rad potrebno da bude prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno trenutno 155 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika.
Kao što znate, utorkom, na osnovu člana 287. Poslovnika, predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa mogu da zatraže obaveštenje ili objašnjenje.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje?
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, imam jedno pitanje i objašnjenje koje tražim od ministra policije. Na koji način i kakav je plan da se stane na put organizovanom kriminalu u Srbiji i Novom Pazaru?

Kao što javnost zna, prošle nedelje smo imali dijalog ministar Vulin i ja o situaciji u Novom Pazaru. Kao što građanke i građani u Republici Srbiji znaju, javnost je uznemirena zbog nemilih scena, događaja, izliva kriminala i bahatosti, gde se u nekoliko dana dešavalo da se dešavaju revolveraški mafijaški obračuni u sred bela dana.

Ono što je važno jeste da se taj mafijaški revolveraški obračun desio ispred policijske stanice u Novom Pazaru. Otkud tolika količina bahatosti i hrabrosti ljudima koji su od ranije poznati institucijama ove zemlje koje se bave bezbednosti, Ministarstvu i obaveštajnim agencijama, da se tako slobodno ponašaju?

Znači, pozdravili smo dolazak ministra policije u Novi Pazar, ali to neće rešiti problem, niti će rešiti problem to što ćemo imati pojačane patrole i kontrolu saobraćaja i motornih vozila u Novom Pazaru.

Da bi suštinski rešili problem, da bi se suštinski obračunali sa organizovanim kriminalom i u Novom Pazaru i u Srbiji moramo imati strukturne promene unutar područne Policijske uprave u Novom Pazaru.

Znači, ne može da se desi da na preporuku nekog ko je poznat institucijama ove zemlje kao bos, kao neko ko se bavi nedozvoljenim radnjama, mogu ljudi u policiji, u sudstvu, u tužilaštvu da se zapošljavaju i kada taj nekog zaposli, pa možete misliti za koga će taj službenik da radi.

Znači, nije važno da li je policajac, da li je službenik tužilaštva ili suda Bošnjak, Srbin, Mađar, Rom, bitno je da profesionalac i zato moramo ljudima koji rade u tim institucijama dati punu podršku i finansijsku kroz plate, a to ćemo pričati kroz set zakona, između ostalog, i u javnom sektoru, ali im dati i punu logističku podršku da mogu da rade poslove do kraja.

Znači, da bi se obračunali sa organizovanim kriminalom i u Novom Pazaru i u Srbiji moramo da presečemo vezu između pojedinih službenika policije i kriminalaca. Ne može da se desi da kriminalci imaju službene legitimacije, da imaju značke i kada ih neki pošteni i čestiti službenik zaustavi, onda on na neki način snosi posledice kako se drznuo da tog i tog službenika on zaustavi.

Želim da u ovom Domu dočaram situaciju koja se desila tih dana u Novom Pazaru. Kada se desila pucnjava, kada je jedna građanka povređena, kada je metak koji je imao rikošet, građanku koja je išla u vrtić sa detetom, kada je ona nastradala, načelnici, šefovi područne Policijske uprave u Novom Pazaru poslali su dva pozornika da pretresu noćni bar, lokal ljudi koji su učestvovali u incidentu.

Postavljam pitanje ministru po komandnoj odgovornosti - zašto nije išla interventna policija? Ta dva pozornika, to je svedočanstvo koje zna Pazarska čaršija, a znaju sigurno i nadležni u Policijskoj upravi, pola sata nisu mogli da uđu da pretresu taj lokal. Zašto? Pa, da bi se iznelo, premestilo, uništilo sve ono što bi se kroz jednu legalnu, rutinsku istragu saznalo.

Znači, jako nam je važno da imamo i procentualnu zastupljenost manjinskih zajednica u policiji, ali važnije od toga jeste da imamo profesionalce koji će imati podršku od parlamenta, koji će imati podršku od Vlade da pošteno odrađuju svoj posao.

Na teritoriji Sandžaka imamo dve policijske uprave, jedna je u Novom Pazaru, druga je u Prijepolju. U Prijepolju je za nijansu možda bolja situacija, ali trenutno imamo proces gde treba da dođe novi načelnik područne policijske uprave. Za načelnika područne policijske uprave u Prijepolju ne sme doći osoba koja je kontaminirana kontaktima sa organizovanim kriminalom i sa ljudima iz tog miljea.

Zahvaljujem. Isteklo je pet minuta.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je danas simbol novih vrednosti u regionu i, rekao bih, faktor stabilnosti. Srbija se jasno zalaže za mir, dobrosusedske odnose, stabilnost, prosperitet i saradnju. Srbija ima jedan jasan i principijelan stav, a to je da ukoliko postoje otvorena pitanja, onda se ta otvorena pitanja rešavaju kroz dijalog, nikako jednostranim aktima, jednostranim potezima, jer vreme iza nas je pokazalo da jednostrani akti, jednostrani potezi ne donose apsolutno ništa dobro.

Srbija takođe ima stav da se ne meša u unutrašnja pitanja drugih država. Zašto sam napravio ovaj kraći uvod? Da bih postavio konkretno pitanje ministru spoljnih poslova, ili predsednici Vlade Republike Srbije, a tiče se našeg doskorašnjeg ambasadora u Crnoj Gori. Pitanje je da li se uspostavio kontakt i da li se razgovaralo sa novim vlastima i novom vladom Crne Gore oko pokretanja eventualne inicijative da se gospodin Božović vrati u Crnu Goru i ako jeste, kakav je ishod tih razgovora? Jer, pomalo mi je zabrinjavajuća izjava novoizabranog premijera Crne Gore u Briselu. Naime, u kampanji je kritikovao odluku o poništavanju Podgoričke skupštine 1918. godine o prisjedinjenju Srbiji, a sada tvrdi da ona vređa suverenitet Crne Gore.

Ne želim da verujem, ali se nameće pitanje da li je ovo nastavak politike koju je demonstrirao i bivši režim? Da vas podsetim, taj bivši režim je upravo predsednika Srbije i Srbiju okrivio da se mešala direktno u izbore u Crnoj Gori, iako predsednik Republike Srbije nije pozivao građane da glasaju za nekoga, za bilo koju političku opciju u Crnoj Gori. To su radili Rama i drugi. Ali, to za njih nije direktno mešanje, jer im to verovatno odgovara.

Srbiju nije interesovala vlast u Crnoj Gori, Srbiju interesuju ključne stvari, a to su naši građani koji žive u Crnoj Gori, status naših građana koji žive u Crnoj Gori i kojih ima 29%. Ja lično mislim da ih ima više, a videćemo koliko je kad se završi novi popis, nadam se da će doći do novog popisa stanovništva u Crnoj Gori. Nas interesuje imovina SPC koja je bila predmet napada bivšeg režima i to ne može da nam ospori nijedna međunarodna konvencija da branimo naše svetinje.

Kada kažu da se neko direktno meša u unutrašnja pitanja jedne države, konkretno Crne Gore, postavlja se pitanje da li je priznanje Kosova od strane Crne Gore, recimo, mešanje Crne Gore u unutrašnje pitanje Srbije?

Mislim da je zaista dosta više plašenja Crne Gore sa srpskim hegemonizmom i mislim da na to konačno treba da se stavi tačka. Iz tog razloga smatram da je važno da dobijemo konkretan odgovor na ovo pitanje, kako bi se, po mišljenju Poslaničke grupe SPS, otklonila jedna nepravična, nekorektna i nedolična odluka. Zahvaljujem, predsedniče.

Hvala.
Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima Borisav Kovačević. Izvolite.

Gospodine predsedniče, ovo što ću reći nisam inspirisan prvim nastupom danas kolege, nego mislim inače da sa tim predlogom sam mislio da izađem.

Mi s pravom potenciramo i ova zemlja se s pravom prioritetno bavi ekonomskom problematikom, borbom protiv virusa i da ne nabrajam dalje. Ali, ne pominje se nigde u situaciji u kojoj smo kao Srbija iz dana u dan sve više pritisnuti inokomponentom iz međunarodne zajednice, a konkretno i sve jačim radom stranih obaveštajnih službi prema Srbiji.

Da li smo mi toliko naivni pa mislimo da sve ovo što se unutra događa i ovde svaki dan pominjemo one koji napadaju sve što se pozitivno pokrene u ovoj zemlji, da li mislimo da iza njih ne stoje strane obaveštajne službe? Ja mislim i siguran sam da stoje.

Iz tog razloga, predlažem i mislim, pošto nema vremena da šire obrazlažem, da treba što pre da sednemo i da u novonastalim okolnostima i unutar zemlje i izvan zemlje preispitamo Strategiju nacionalne bezbednosti, da razmotrimo i inoviramo tamo gde je to opravdano kompletan bezbednosni sistem ove zemlje, a posebno obzirom na ovo što sam rekao malo pre, da posebnu pažnju u tome treba posvetiti i organizaciono-kadrovskom preispitivanju, odnosno reorganizovanju i jačanju obaveštajno-bezbednosnog sistema.

Pitanje je da li je, recimo, opravdano ono što smo pre nekoliko godina zauzeli kao stav, da se kroz diplomatsku aktivnost, kroz Ministarstvo inostranih poslova, odnosno ne služimo se njime kao instrumentom u obaveštajnom i kontraobaveštajnom radu, u cilju zaštite ove zemlje, itd, itd, do toga da koordinaciju službi bezbednosti treba snažno pojačati, jer ona nije dovoljna u ovim uslovima?

Ne mogu sada ulaziti u to da razrađujem itd, ali mislim da su sve ovo pitanja koja bi promenila odnos ove zemlje prema bezbednosnoj komponenti i bezbednosnoj sopstvenoj zaštiti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Milenko Jovanov. Izvolite.

Hvala predsedniče.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovani građani, moje pitanje danas će biti postavljeno ponovo istražnim organima države Srbije i policiji i tužilaštvu, ali i BIA i odnosi se na jednu temu koja nije toliko bila prisutna u javnosti, a mislim da je veoma važna, jer je direktno nanela štetu građanima Srbije, ali i kompaniji o kojoj se radi.

Naime, radi se o višegodišnjoj, a može se reći čak i višedecenijski smišljenoj, organizovanoj, planiranoj pljački „Telekoma Srbija“. Dakle, u ovom pitanju imamo tri važne tačke koje su se dešavale u ovom procesu.

Prva tačka je suštinsko uništavanje „Telekoma“ kroz loše upravljanje, ako se to može nazvati lošim upravljanjem.

Kao primer daću nekoliko podataka. „Telekom“ je svoju infrastrukturu za bagatelu prepuštao svojoj konkurenciji i sada se postavlja jedno logičko pitanje – zašto neko to radi? Zašto nešto što je vaše komparativna prednost vi za bagatelu prepustite direktno konkurentu?

U periodu od, recimo, 2006, 2007, 2008, 2009. godine, znači u tih nekoliko godina, kada su se na tržištu operatora kablovskih televizija dešavala ozbiljna previranja, ozbiljne promene „Telekom“ je spavao. Dok je SBB kupovao male operatere, „Telekom“ nije radio ništa. Posledica toga bila je ta što je SBB, kao direktni konkurent narastao na 54% tržišta.

Najgora situacija pljačke „Telekoma“ vidljiva je kroz pitanje interneta. Godine 2012. „Telekom“ je imao 331 hiljadu korisnika interneta više od SBB, već 2018. godine zato što „Telekom“ nije radio ništa, SBB da pretiče u broju korisnika interneta.

Sada se postavlja pitanje – zašto je to tako? Zato što je postojala politička i zato što je postojala menadžerska organizacija, organizovana grupa koja je uticala na to da se „Telekom“ ovako ponaša, da se „Telekomu“ u trci sa konkurencijom vežu i ruke i noge, da bi konkurencija rasla, „Telekom“ stagnirao i propadao i to se sve dešava do 2018.godine kada „Telekom“ konačno počinje da se ponaša normalno, počinje da se ponaša kako se ponaša ozbiljna kompanija, kupuje određene operatore, proširuje broj korisnika, ali tada u tom trenutku se dešava treći važan momenat, a to je da SBB formira svoje političko krilo.

Mi danas svedočimo o tome da političko krilo SBB na dnevnom nivou pokušava da ruši „Telekom“, pokušava da „Telekomu“ ospori pravo da se takmiči na tržištu, pokušava da „Telekomu“ ospori pravo da raste i razvija se, pokušava da uradi ono što su shvatili da moraju da urade. Da bi zaustavili rast „Telekoma“, da bi nastavili rad kompanije SBB, oni moraju da preuzmu političke poluge u ovoj zemlji da bi sprečili i zamenili strategiju razvoja „Telekoma“ razvojem privatne kompanija, tako što će menadžment „Telekoma“ raditi za privatnu kompaniju, a ne za sam „Telekom“.

Zato želim da pitam – ko su ti ljudi u „Telekomu“ koji su radili za SBB? Ko su ti ljudi koji su bili plaćeni od SBB da ne radi za kompaniju u kojoj vrše funkcije, nego za protivničku, odnosno konkurentsku kompaniju? Ko su ti ljudi koji su omogućili SBB da od 2012. do 2018. godine tri puta uveća vrednost kompanije, a u periodu od 2007. do 2018. godine za devet puta, ne za 9%, nego za devet puta uveća vrednost kompanije? Ko su ti ljudi koji su omogućili da SBB dođe na 2,6 milijardi evra vrednosti, a da „Telekom“ nije mogao da bude prodat ni za milijardu? Ko su ti ljudi koji su na taj način, građani Srbije, iz vašeg džepa izbijali pare, jer vi dobijate dividende od „Telekoma“? Ko su ti koji su iz budžeta države Srbije izbijali pare? Za ovu pljačku neko mora da odgovara. Ovo pitanje mora da se raspravi i želim odgovore na ova pitanja. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika…
Izvinjavam se.
Reč ima Dragan Marković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je za predlagača tačke dnevnog reda koja se zove kodeks ponašanja. Sada kodeks ponašanja za nas koji smo u parlamentu, a šta ćemo sa onima koji nas napadaju, a nisu u parlamentu? Kada im parlament odgovori, onda pojedini mediji tako napadaju svakog pojedinca, kako eto, zloupotreba narodnog poslanika u parlamentu odgovora onom koga je napao, a da nije parlamentarna stranka ili pojedinac. Da vidimo kako da zabranimo, u stvari mi to ne možemo da zabranimo, ali šta su mere za neke koji napadaju porodicu visokih funkcionera?

Srbija je postala, mogu slobodno reći, najgora u nepoštovanju zakona. Dokle ćemo mi da tolerišemo onima koji lažu, koji napadaju i danas može svako da formira partiju i da kažemo – evo, on je predsednik partije koja se zove ne znam kako, ima pravo za dijalog. Koji dijalog? Dijalog treba da vrše oni koji su reprezentativni uzorak, kao što je sindikat u firmi? Imate npr. deset sindikata, dva, tri nisu reprezentativna. Oni se zovu sindikatima, ali ništa ne znači to što oni govore i oni nisu reprezentativni.

Veliki broj partija je izašao na izbore, nisu prešli cenzus. Oni drugi nisu izašli na izbore, jer su znali da ne mogu da pređu cenzus, pa je izgovor, ne znam, da su mediji zatvoreni i već ne znam šta.

Dame i gospodo, mi moramo ili da dorađujemo zakone koji se tiču onih koji ugrožavaju bezbednost političara, visokih funkcionera ove države ili da primenjujemo postojeće zakone.

Šta ovaj kodeks znači? Da vidi EU kako smo mi, kao nešto, tu civilizovani, hoće oni da nas civilizuju u 21. veku. Hajde jednom da se bavimo istinom i onim što se dešava u Srbiji i da svaki predlog zakona, koji dođe u ovaj parlament, neko od toga ima koristi, da li da se poštuje zakon ili da se poštuju neki koji kažu da su ugrožena ljudska prava, a oni mogu sa motornom testerom da uđu u RTS. Koje su tu bile kaznene mere? Nikakve. Šta mi dolazimo? Da mlatimo praznu slamu u parlamentu? Ne smemo njima da odgovorimo. Pazi Boga ti.

Molim vas, kada predlažemo zakone, pogotovo ovaj kodeks, pa nećemo mi sada u ovom kodeksu da gledamo da li je neko pustio brkove ili nije ili već ne znam šta.

Zna se šta je kodeks, hvala Bogu, svako od nas ko sedi ovde ni jednom od poslanika nisam mogao da zamerim da nisu se lepo obukli ili da, ne znam, su rekli nešto što ne priliči u ovom parlamentu.

Postoji nešto što se zove i afekat. U afektu kad te neko napadne, blati, laže, a gde će da mu odgovori narodni poslanik nego u parlamentu? Narodni poslanici su predstavnici političkih stranaka.

Narod je poslao narodne poslanike u parlament i imaju pravo i za to pravo oni imaju imunitet i taj neko ako smatra da narodni poslanik laže o njemu, a nikada niko od poslanika nije prvi napao nekog iz opozicije osim da mu je odgovorio na nešto, čak se i ne pozivaju poslanici na imunitet kada ih ti takvi tuže i odu na sud, pa čak ne dođe ni na suđenje, na ročište ne dolaze zato što je istina na ovoj drugoj strani.

Molim i vas predsedniče kao predsednika parlamenta i šefove poslaničkih grupa da svi mi reagujemo, a ne samo eto mi da radimo, sutra će biti ta tačka dnevnog reda da neko ocenjuje naš rad itd. Pa, oni da su ocenjivali naš rad, pošteno, bez da primenjuje dvostruke aršine, mi bi do sada bili u EU, ali kao takvi mi bi im smetali zato što ekonomski razvoj Srbije se razlikuje od najrazvijenijih država u Evropi, da ne govorim i ne spominjem imena. Hvala.