Hvala, gospodine Milićeviću.
Prelazimo na listu prijavljenih za reč.
Prvi je narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se, profesore Orliću.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, poštovana ministarka, gospođo Obradović, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače, izabran sam sa liste SNS Aleksandar Vučić – Za našu decu i ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Kao i uvek do sada, govoriću što se tiče praktičnih stvari vezano za sve ove predloge zakona. Inače, na početku bih se još jednom zahvalio i pozdravio našu ministarku Obradović, koja je do skoro bila zajedno sa nama ovde u Skupštini, koja je pokazala kako treba da se ponaša, kako treba da radi narodni poslanik, a sigurno ćete takvi da budete i danas i sutra na mestu ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Siguran sam da ćemo imati puno povoljnijih stvari, s tim što se moramo osvrnuti na to da je ova godina bila katastrofalna, vezano za pandemiju koja je zadesila sve nas, i ovde u Srbiji i u svetu, i to će neke stvari promeniti. Ali, ipak je Srbija jedna od vodećih što se tiče uspešnosti u radu i borbe protiv Kovid-19.

Što se tiče ovih predloga zakona, reći ću samo nekoliko stvari, konkretno podržaću sve ove predloge zakona kao poslanik i kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke. Mislim da je ovo neophodno zbog ove teške situacije, ali moramo reći, malopre je o tome govorio i predstavnik i šef poslaničkog kluba SPS, vrlo brzo će biti izglasan i Zakon o platnim razredima. Kada smo govorili o problemima i platama državnih službenika u jedinicama lokalne samouprave ili u državnim organima, svedoci smo da u malim sredinama, iz kakve i ja dolazim, tamo su plate ljudi koji rade u javnom sektoru, a i plate u privatnom sektoru veoma male. Mi smo sredine u kojima su najniže zarade, tako da, kada se obezbedi neko mesto da se zaposli neko u javnom sektoru, veliki broj ljudi se javi.

Malopre smo čuli ovde da kada se raspiše neki konkurs na teritoriji Grada Beograda, za bilo koje mesto, o tome je govorio gospodin Đukanović, da niko ne želi da se javi zato što su plate male. Zbog toga, mislim da je potrebno da damo veću podršku, veći akcenat na nerazvijenim sredinama, opštinama kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, opštinama na jugoistoku Srbije, jer ćemo tako imati mogućnost da tim ljudima koji tamo žive, koji stvarno veoma teško žive u tim malim sredinama, za njih će biti velika stvar kada imaju bolju javnu uslugu, kada ti ljudi budu zadovoljniji, a sve to radimo zbog naših ljudi koji žive u tim sredinama. Da onaj čovek koji dolazi iz nekog sela u okolini Svrljiga, da onaj čovek koji dolazi iz nekog sela u opštini Gadžinog Han, Bele Palanke, Merošine, koji dolazi iz neke gradske opštine, evo, tu je pored mene moj kolega i komšija Bratimir Vasiljević, koji se uvek zalaže za opštinu Pantelej, za grad Niš, jer želi da građani Niša i Panteleja, a to isto želim i ja, da mogu lakše i brže završe svoje poslove. Siguran sam da ćemo zajedno svi ovde dati podršku našoj Vladi, dati podršku da neke stvari promenimo na bolje i da se u prvom planu izborimo sa Kovid-19.

Vezano za ove predloge, očekujem da ćemo u toku narednog perioda rešiti ove platne razrede, da sutra čovek i radnik u Svrljigu i u Beloj Palanci, Knjaževcu, Sokobanji, Aleksincu, bilo kom delu jugoistoka Srbije, da taj radnik koji obavlja iste poslove ima istu zaradu kao i u većim centrima, kao što je ovde u Beogradu, Novom Sadu, Subotici ili nekom drugom mestu. Jedna od bitnih stvari jeste da izjednačimo uslove života, da usluge za te naše ljude budu bolje. Uvek sam se zalagao da se sredinama, kao sredina iz koje ja dolazim, obezbede veće investicije, da završimo ono što je započeto.

Inače, dobro je što ćemo tokom današnjeg dana govoriti i oko ovog kredita za izgradnju delova puta koji se treba uraditi u narednom periodu, koji će povezati određene delove zemlje. Voleo bih da što pre uđemo u postupak, da odradimo i onaj deo puta od Niša prema Prištini. Bilo bi dobro da što pre odradimo i deo magistralnog puta koji ide od Knjaževca prema Zaječaru, Negotinu, Prahovu, Prištini, gde će biti velike investicije, gde će biti veće šanse da se neke stvari tamo odrade, da se dovedu još veće investicije, a taj deo puta tamo za sve nas će biti veoma bitan.

Dakle, da završimo i započete pruge koje idu od Niša, a kad to govorim, govorim baš o onom problemu koji se tiče nas sa jugoistoka Srbije, da završimo izgradnju pruge, a već je na tome dosta urađeno, od Niša preko Svrljiga, Knjaževca, prema Zaječaru i prema Prahvou. To su sve stvari koje ova i prethodna Vlada , kao i Vlada koju je vodio predsednik Vučić radi maksimalno dobro. Radi se na izgradnji puteva, izgradnji gasovoda, infrastrukture, a očekujemo da ćemo u narednom periodu kroz Projekat 2020/2025. godine za izgradnju infrastrukture u svim opštinama obezbedimo rešavanje vodosnabdevanja, rešavanje kanalizacije, putne infrastrukture i najbitnije od svih ovih stvari jeste dovođenje investitora.

Još jednom, uvažene kolege poslanici, glasaću za ove predloge zakona, a vama, uvažena ministarka, dajemo maksimalnu podršku, zato što vi ono što radite radite punim srcem. Hvala još jednom.

Zahvaljujem, gospodine Miletiću.

Reč ima Sanja Jefić Branković. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, potpredsednici, članovi Vlade sa svojim saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministarka, pre nego što svoje izlaganje usmerim ka setu predloženih zakona, istakla bih sledeće.

Naime, kada smo 2012. godine, kao koleginice narodne poslanice, zajedno učestvovale u formiranju Ženske parlamentarne mreže, sećate se da smo kao uzor imali Republiku Finsku i način i model funkcionisanja u Finskoj kao jedan model koji smo prosto želeli da primenimo i u našem parlamentu.

Takođe, složićete se sa mnom, možda smo bili malo skeptični u pogledu mogućnosti da li ćemo u toj meri zaista moći da ostvarimo veće učešće manje zastupljenog pola na javnim funkcijama i na onim mestima koja zapravo jesu mesta na kojima se odlučuje. Evo, mi danas imamo najbolji primer da to jeste moguće i da smo tada, uz veliku podršku svih kolega i koleginica narodnih poslanika, zapravo i uspeli u svojoj nameri.

Jedna od takvih bitnih tema o kojima svakako treba razgovarati jeste upravo javni sektor i zato danas razgovaramo o setu propisa o platama zaposlenih u javnom sektoru. Njihovo donošenje, kako smo mogli da čujemo u prethodnim izlaganjima narodnih poslanika, jeste neophodno kako bi se u narednom periodu omogućila jedna potpuna implementacija svih propisa o platama koji se vezuju na ovaj glavni, odnosno krovni zakon u javnom sektoru, a to podrazumeva intenzivnu saradnju svih onih učesnika koji zapravo mogu imati bilo kakvu vrstu udela u kreiranju načina na koji će ovaj sistem uopšte funkcionisati.

Sve ovo bilo je značajno otežano tokom 2020. godine zbog pandemije korona virusa, koja nas je u mnogo čemu poremetila, pa između ostalog i u sprovođenju jednog ovako važnog zakona.

Svoje izlaganje ću početi kratkim osvrtom na Zakon o izmenama Zakona i sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru kao sistemskim, odnosno bazičnim zakonom, kojim su zapravo navedeni rokovi za početak njegove primene, ali i primene ostalih posebnih zakona koji se na njega oslanjaju, a kojima se uređuju plate, naknade plata i druga primanja u svim delovima javnog sektora.

Zakon o sistemu plata u javnom sektoru kao krovni zakon kojim se određuju okvir, principi i elementi za obračun zarada u javnom sektoru usvojen je još februara 2016. godine i tada je planirano da se tokom 2016. godine usvoje zakoni kojim bi se prilagodile zarade u javnim službama, lokalnim samoupravama i autonomnoj pokrajini, kao i u javnim službama. Zatim, plan je bio da se tokom 2017. godine izvrši usklađivanje zarada državnih službenika, odnosno 2018. godine u policiji, vojsci i sektoru bezbednosti. Tako bi praktično bili pokriveni svi oni sektori koji kao svoju bazu imaju ovaj zakon. Predloženom izmenom ovog zakona pomera se rok početka primene na 1. januar 2022. godine.

Dalje razloge za donošenje Zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima treba tražiti, ministarka je to na početku i obrazložila, u potrebi za odlaganjem primene zakona u delu koji propisuje obavezu sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog privremenog povećanja obima posla. Naime, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, koji je stupio na snagu 1. januara 2019. godine, propisana je obaveza sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme usled privremeno povećanog obima posla, počev od 2021. godine.

Taj rok je tada, u tom trenutku, naveden kao razlog, odnosno kao vremenski period u kome bi državni organi od stupanja na snagu zakona pa sve do njihove primene u tom delu zapravo mogli da uspostave jedan jedinstveni sistem i evidenciju kandidata sa izbornih listi koji su učestvovali u javnom konkursu i koji su ispunili tražene uslove za izbor i koji bi, na kraju krajeva, mogli da se uključe u proces rada na određeno vreme bez sprovođenja konkursnog postupka, u cilju efikasnijeg popunjavanja radnih mesta.

Kako smo prethodne dve godine od stupanja na snagu ovog zakona do danas, zbog uslova kontrolisanog zapošljavanja koji proističu iz Zakona o budžetskom sistemu i propisa kojima se ograničavao broj zaposlenja odnosno maksimalni broj zaposlenih u javnom sektoru, nismo bili u mogućnosti da sprovedemo dovoljno konkursnih postupaka koji bi omogućili prijem zaposlenih na određeno vreme usled povećanog obima posla i s tim u vezi nije sačinjena jedinstvena evidencija koja bi kao takva mogla da posluži za način sprovođenja ovog zakona počev od roka koji je u njemu određen.

Iz navedenih razloga, predlaže se da se kao početak primene obaveznosti sprovođenja konkursa za prijem na određeno vreme zbog privremenog povećanja obima posla utvrdi 1. januar 2023. godine.

Set navedenih izmena propisa o platama zaposlenih u javnom sektoru treba posmatrati uvažavajući činjenicu da je usled brojnih faktora izazvanih korona virusom bilo gotovo nemoguće sprovesti iste, počev od januara 2021. godine. Takođe, smatram da je vrlo važno istaći činjenicu da je ukupan broj zaposlenih u državnom sektoru, konkretno kada govorimo o Srbiji znatno manji u odnosu na broj zaposlenih u javnom sektoru ako pogledamo podatke centralne i istočne Evrope. Tako, recimo, u Srbiji na svakih 100 stanovnika otprilike sedmoro je zaposleno u javnom sektoru, a na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, recimo, 2016. godine, broj ljudi zaposlenih u javnom sektoru je iznosio blizu 450 hiljada zaposlenih.

Međutim, put do ostvarivanja današnjih rezultata nije bio ni malo lak. Ja ću vas podsetiti, mislim da smo o tome danas nešto imali prilike i da čujemo, na fiskalnu konsolidaciju koja je u vreme kada se krenulo u njeno sprovođenje zapravo dovela do smanjenja ukupnih rashoda za zaposlene, ali nije u potpunosti otklonila sve one nedostatke koje mi u javnom sistemu, odnosno u sistemu javnog sektora zapravo imamo. Tu mislim na platne razrede, ali i na jednu sveobuhvatniju analizu potrebe za odgovarajućim kadrovima u različitim državnim sektorima. Složićete se sa mnom da u pojedinim državnim sektorima, recimo, imamo višak radne snage odgovarajućeg profila, dok u nekim drugim možda taj broj nije u potpunosti usklađen sa potrebama samog sektora. Mislim da ćemo u narednom periodu svakako raditi na tome i da će se tome posvetiti posebna pažnja.

Pomenula sam malo pre fiskalnu konsolidaciju i moram da kažem, odnosno da se prisetimo činjenice da su dve mere koje su tada označile snažan početak fiskalne konsolidacije javnih finansija zapravo bile mere koje su bile i te kako nepopularne u vreme kada su bile donete. Jedna od njih jeste ograničenje zapošljavanja krajem 2013. godine. Evo sada, posle punih šest godina od kada je ta mera fiskalne konsolidacije započela sa svojom primenom, mi zapravo vidimo njene efekte, pozitivne efekte, u smislu da je budžetom za narednu godinu predviđeno ukidanje, žargonski rečeno „zabrane zapošljavanja“, odnosno ovakve ograničene mere zapošljavanja. To zapravo pokazuje da su mere koje su tada bile nepopularne, posle šest godina dale odgovarajuće rezultate.

Druga, takođe, nepopularna mera u vreme kada je doneta, tokom 2014. godine, jeste bila mera smanjenja plata iznad 25 hiljada dinara za 10%. Možemo ih tretirati interventnim merama, ali su isto tako one uspele da ispune svoj osnovni cilj, odnosno da zaustave dotadašnji trend neodrživog rasta državnih rashoda za plate, dok je fiskalni deficit sveden na jedan potpuno prihvatljiv nivo.

Sve napred navedeno za posledicu ima i to da je prosečna neto plata u Srbiji u septembru 2020. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila blizu 60 hiljada dinara, odnosno bila je nominalno veća za 11,2%, odnosno realno za 9,2% u odnosu na isti mesec 2019. godine, sa tendencijom daljeg rasta i u 2021. godini.

Kako Srbija pretenduje da postane članica EU, sistem plata, zarada i strukture zaposlenih u javnom sektoru svakako treba posmatrati u jednom širem i sveobuhvatnijem kontekstu i ja ću vam za to navesti jedan, po mom mišljenju, veoma dobar primer.

Naime, sam proces pristupanja EU vremenom će povećati pritisak na rast fonda zarada u državnom sektoru, a najbolji primer za to jeste Rumunija. U periodu između 2005. i 2008. godine u Rumuniji je broj zaposlenih u administraciji porastao za čak 20%, jer je došlo do osnivanja nekoliko novih državnih tela koje je zahtevala EU kako bi se propisi i način funkcionisanja tog zajedničkog tržišta i svih elemenata postojanja u okviru EU, konkretno, radi se o telima koja su se bavila koordinacijom plaćanja u poljoprivredi. Isto tako, porastao je i broj zaposlenih u sektoru bezbednosti za čak 50%, što zbog toga što je zahtevalo veći broj graničnih policajaca i žandarmerije, a opet u skladu sa propisima i načelima EU.

Ja ću tumačiti sve navedene izmene zakona kao jednu neminovnost i kao jedan dobar primer koji moramo slediti kako bismo nastavili pregovore ka punopravnom članstvu u EU. Način na koji je neophodno sprovesti sve reforme u javnom sektoru u potpunosti odgovara programskim načelima Socijaldemokratske partije Srbije i zato ćemo mi u danu za glasanje podržati predloge navedenih zakona. Hvala.

Hvala gospođo Jefić Branković.
Reč ima Toma Fila.

Gospodine predsedavajući, koleginice i kolege, predstavnici naroda, govorim vam zbog toga što ću sutra govoriti, da vas podsetim da narod preko nas bira sudije, a ne da se sami biraju.

Prevashodno želim da se zahvalim vama i vašem timu, jer ste dobro napisali. Toliko dobro, da niko živ ne može da glasa protiv, ni SPS, ni ja, kome je najteže. Sada ću vam reći i zašto.

Ovo o čemu ću ja govoriti može da se podvede pod naslov – Nužda zakon menja. Mi moramo da to uradimo, jer je takva situacija u kojoj se nalazimo. Ali, dozvolite mi da neko ko ne poznaje tu materiju, vi znate, ja sam krivičar, ali da vas pitam - da nisu možda opet rokovi prekratki? To je predlog za razmišljanje. Da li mi možda imamo problem sa rokovima? Jer, ako nam je krajnji cilj platni razredi, ne znam da li je to dovoljno do 1. januara 2022. godine?

Dalje treba imati u vidu da mi nismo završili sa epidemijom i pandemijom. Šta znate koliko će ova nesreća da traje? Eto, to je jedino što mogu da vam kažem, a da se ne naljutite, nadam se.

Ono o čemu ja hoću da govorim, u toku kampanje za Socijalističku partiju Srbije u kojoj sam aktivno učestvovao pitali su me i novinari i ljudi za šta ću da se zalažem pred ovom Skupštinom, a ja sam odgovarao da ću se zalagati za srednju klasu, da je srednja klasa postojala u vreme Jugoslavije i naglo je nema.

Podsećam vas da ste svi potomci ljudi koji su živeli od plate, ali ne samo živeli od plate, išli su na letovanje, koristili su prevoz K-15, za porodični popust, imali su letovalište. Gde je to? Kriminalna privatizacija je to uništila, raspad Jugoslavije. To je ono za šta želim da se borim i zato sam vam rekao da je meni najteže da ovo prihvatim, jer ovo direktno pogađa srednju klasu, a ona se zove na francuskom „salarijes“, to su ljudi koji žive od plate. Moj tast, je recimo, išao od svoje plate sa ženom i četvoro dece na letovanje. Da vidim ko to može da uradi sada.

Zato je važno da ovi zakoni budu što pre doneti, ali opet kažem, ne može ništa na brzinu da se uradi.

Ja se pitam da li možemo uopšte da donesemo platne razrede pri ovakvoj situaciji?

Znate, najveća primedba je, ako govorimo o istom poslu, o istim platama, 100 evra u Beogradu i 100 evra u Babušnici nije isto i to treba predvideti. Znate, kod nas ljudi idu za sve da kupe, plaćaju kirije koje su 10 puta veće nego u malim mestima. To su sve stvari za razmišljanje kako se to može uklopiti.

Ja nekako sa mojim neznanjem, stvarno ga priznajem, jer sam kažem, krivičar, razmišljam kako se to može uklopiti, da li su nama platni razredi možda kao ulazak u Evropu, jednog dana, a možda i pre. Kako će to da izgleda?

Ove sve izmene su odlaganje odlaganje rešenja. To pogađa tu srednju klasu. Ja zato i želim da govorim i kada god budem govorio govoriću o toj srednjoj klasi za koju me hvata nostalgija, lamentiram nad njom na neki način, ali ne Jugoslaviju. To je bilo pa prošlo. Hajde to u Srbiji da napravimo.

Znate, osnovne škole su imale odmarališta. Znam slučajno, „Vladislav Ribnikar“ je imao na Zlatiboru. Mrka je organizovao za profesore i učitelje te škole. Bio je za železnice, da se prevezu džabe i da budu u tim odmaralištima. Gde su ta odmarališta sada? Zato ja ovo govorim, što moramo to što pre da vratimo tu srednju klasu, jer vi potičete svi odatle.

Ja sam sin advokata, ali mi je deda bio trgovac, sitan trgovac, naravno, ali lepše bi bilo da kažem da je veliki, ali nije. Prema tome, to je ključ cele priče.

Da ja završim brzo, jer ne želim da davim nikoga. To je ono za razmišljanje, da nisu rokovi kratki, imajući u vidu epidemiju, a da li ćemo stići do tih platnih razreda, daj Bože. U vašim godinama, ministarko, siguran sam, ali da li ću ja to da doživim, ne znam.

Hvala vam lepo i izvinite ako sam vas davio.

Hvala, gospodine Fila.
Reč ima ministarka Marija Obradović.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Želim da se zahvalim svim govornicima od početka rasprave. Svi ste bili izuzetno pažljivi i izuzetno konstruktivni i svako od vas je, pažljivo sam slušala, istakao po jedan detalj koji se negde njega lično dotiče ili sredine iz koje on dolazi, odnosno i iz grupacije za koju on misli da predstavlja ovde u parlamentu i to je izuzetno važno da oni koji nas sada prate, to su pre svega birači ili potencijalni birači, čak i oni apstinenti na izborima, ali koji su oštri kritičari, treba da vide da se ovde zaista čuje glas naroda Srbije i upravo sam iz poštovanja prema vama, gospodine Toma Fila, prema vašim godinama i profesiji koju predstavljate ovde u parlamentu, jer razumela sam da govorite iz svog životnog iskustva i na osnovu nekog ličnog stava o svemu ovome, htela da upravo vama odgovorim da su pitanja koja ste vi postavili zaista životna.

Verujem da mnogo ljudi koji nas danas prati i koji slušaju na trenutke vrlo onako tešku administrativnu raspravu, da kažem, gde ima dosta teških izraza, da su možda negde najbolje razumeli vašu upitanost jesu li rokovi kratki, hoćemo li mi doživeti platne razrede i da li ono što piše jako lepo na papiru, jako lepo sročeno, ali uvek nas implementacija negde koči, e tu smo onda mi koji smo odgovorni za realizaciju svega onoga što piše na papiru kao izvršna vlast i donekle se mogu složiti sa vama da sam lično imala upitanost, ali kao neko ko je predlagač ovog zakona mogu vam reći da se među prioritetima Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ja sam to više puta pomenula u medijima, nalazi dalji rad na reformi platnog sistema.

Bila bih neozbiljna da u ovom trenutku kažem da u ovih godinu i po, koliko smo uslovno oročili ovaj mandat, da ćemo sigurno stupiti u korišćenje platnih razreda, da ćemo ovaj zakon sigurno implementirati.

Moram da ostavim jednu malu rezervu, za koju svi vi sada i cela javnost može da me kazni vrlo oštro, ali zakoni i jesu tu da se menjaju, a birači su tu da nas kažnjavaju ili nagrađuju u odnosu na to koliko mi realizujemo ono što obećavamo.

Da ne bude da se ja nekako sve sama vrtim ovde u krug, u pravu ste, da li je 100 evra i da li će ti platni razredi koji treba da budu, da donesu neku pravednost i ravnopravnost u isplati zarada, dakle negde gde mi treba da dobijemo platu shodnu onome za šta radimo i tu mi negde i imamo ta tri cilja reforme platnog sistema, dakle apsolutna pravičnost, relativna pravičnost i efikasnost. Ta tri cilja smo postavili.

Apsolutna pravičnost je da ta osnovna zarada na istim radnim mestima treba da bude jednaka u celom javnom sektoru. Dakle, ako ste higijeničarka ili ako ste vozač, bilo bi dobro i planirano je da imate istu osnovnu polaznu platu.

Nakon toga, idemo na drugi princip - relativna pravičnost, gde je razlika o složenosti poslova i znanja potrebnih da bi se određeni posao obavljao treba da se odrazi i na nivo zarade, bez obzira na deo javnog sektora u kome je zaposleni angažovan, a mi sada imamo različite situacije, upravo ono što vi kažete, da u Babušnici i u Beogradu nisu iste zarade za isto radno mesto.

Možda ova dva primera higijeničarka i vozač nisu baš najbolji, ali recimo ako uzmemo poziciju referenta ili službenika u javnoj upravi, onda je situacija već drugačija.

Da se vratimo. Bilo je pokušaja da se uvaži korektivni koeficijent zbog troškova života. Mislim da j e to ministar Vujović insistirao na tome jedno vreme, da uvedemo tu vrstu koeficijenta, ali to opet nosi jednu drugu vrstu rizika.

Priča o platnim razredima treba donekle da donese, pored te pravičnosti u isplati zaradi i da doprinese politici daljeg iseljavanja u Srbiji i da ljudi za određeni posao koji rade u nekom manjem mestu, da imaju interesa da ostanu u svom mestu. Kažu, ja ću isti ovaj posao raditi u Beogradu i idem za Beograd jer imam veću platu, ali ako država njemu garantuje da će oni u svom mestu imati istu zaradu za taj posao koji obavlja, onda on neće želeti da ode iz svog mesta i to jeste jedan od načina da mi ljude zadržimo u manjim mestima i da se spreči odliv ka Beogradu, ka Nišu, ka Novom Sadu. Na samom početku i kada sam obrazlagala ovaj zakon, želela sam da uvek čitate širu sliku i širi kontekst u kojem se svaki od ovih zakona donosi i ovaj zakon reforma platnih sistema je deo šire priče, o reformi javne uprave. Nekoliko vas je spomenulo da li je ovo naša obaveza, reforma javne uprave na putu evropskih integracija, svakako da jeste, ali smo se mi odavno odmakli u Srbiji od toga da put evropskih integracija bude moranje, nego smo prihvatili da standardi koji se nama nameću na evropskom putu zapravo jasno nam je da to nama unapređuje život svakodnevno na svakom mestu i profesionalno i lično. Zato taj proces evropskih integracija prihvatamo kao način prihvatanja boljih standarda.

Vrlo je komplikovana priča. Želim da ljudi što više informacija dobiju o reformi platnog sistema. O tome ćemo pričati detaljno tokom narednih godinu dana, koliko dobijamo ukoliko usvojite ovaj predlog zakona, da odložimo za januar 2022. godine.

Ti intenzivni razgovori će se nasloniti na ono što smo radili 2019. i 2020. godine, jer nam je 2020. godina otišla na kovid malo više i ne znamo koliko će to trajati. Bilo je i tih upita sa vaše strane - gde je kraj. Ja se plašim jedne stvari, da dolazak vakcinacije u Srbiju, odnosno početak vakcinacije u Srbiji neće biti kraj kovida, jer u ovom trenutku, i tu nam je potrebno zaista svesrdno i vaša pomoć poslanika kao nekoga ko je stalno na terenu sa građanima i ko može da utiče na javno mnjenje u Srbiji i pomoć medija, da ti antivakserski pokreti, koji trenutno postoje u Srbiji, smanje svoju snagu, da zapravo građanima objasnimo šta je to i u čemu je značaj vakcinacije i zbog čega je važno da što više nas bude vakcinisano kako bismo smanjili onaj broj ljudi koji će ostati opet potencijalni rizik za zaražavanje.

Mi zaista nemamo načina da ljude nateramo da budu vakcinisani. Mi možemo snažno da apelujemo i možemo da promovišemo značaj vakcinacije, ali na svakome od nas je da donese tu ličnu odluku.

Postoji jedno vrlo rizično pitanje, skoro mi ga je neko postavio na terenu, jedan građanin, jer zaista, radeći poslove koji se tiču Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, dosta sam na terenu. Evo, želim da pozdravim ljude iz Pirota i Kuršumlije, juče smo se družili otvarajući jedinstveno upravno mesto i ako bude prilike danas i o tome ću reći reč, dve.

Neko me je zapitao, upravo u Pirotu, ima li načina da mi nateramo ljude da se vakcinišu? Ja još uvek nemam informaciju da možemo da nateramo ljude na to. Ali, onda su pitali - a šta sa ljudima koji ne žele da se vakcinišu, recimo, prosvetni radnik ne želi da se vakciniše, imam li ja pravo kao roditelj da ne pošaljem dete u školu ako nastavnik neće da se vakciniše? Neću svoje dete da izlažem riziku. I to je samo jedna tačka, a takvih je mnogo.

To je onaj moj apel da uvek razmišljate o široj slici i ako je neki vaš lični interes trenutno vama važan, razmišljajte kako utiče na okolinu, na sve ono čiji ste vi deo priče svakodnevno.

Onda da se vratim na to kakav smo mi deo priče danas. Gospodine Fila, ja vas apsolutno razumem i vašu upitanost oko svega ovoga, jesu li rokovi dobri ili ne. U ovom trenutku ovaj Predlog zakona prošao je apsolutno javnu raspravu redovnom procedurom. Sva ministarstva i stručni subjekti, stručna tela su se izjasnila po ovom mišljenju, sindikati svakako. Bilo je prilike da se izjasne i da kažu šta je pod znakom pitanja. Negde smo postigli dogovor da su ovo predlozi koji su realni, ali slažem se sa vama da treba da razmišljamo i o teškoj 2021. godini. Slažem se da nas čekaju na proleće 2022. godine izbori u Srbiji. I to su sve različite tačke o kojima treba da razmišljamo, ali politika je takva, živa je stvar. Moramo da budemo spremni da reagujemo, pa i vi, kao zakonodavac, i mi kao neko ko treba taj zakon da sprovodi, u ovom trenutku predlagači zakona, što znači da svi moramo biti stalno aktivni, prisutni, da promišljamo našu realnost i probamo da je prepakujemo u zakone.

Još samo jedna stvar, kada govorimo o ovom Predlogu zakona i više vas je spomenulo kako su se kretale plate. Hoću samo dve, tri stvari da spomenem, da čisto ljudi imaju predstavu.

Mi u ovom trenutku odlažemo sprovođenje zakona, ali nijednog trena mi nismo postavili pod znakom pitanja da li ćemo ikada uvesti platne razrede i da li odustajemo od reforme, od toga se svakako ne odustaje.

Zarade i zaposlenost u državnom sektoru imaju izuzetno značajne ekonomske i socijalne implikacije, to svi znate i naravno da država, kao najveći poslodavac u privredi Srbije, to je gotovo pola miliona ljudi, ako izuzmemo javna preduzeća, onda je to oko 350.000 ljudi koji rade u javnoj upravi i to je, kad pomnožite sa brojem članova porodice, značajan deo Srbije i vrlo razmišljamo o svemu tome.

Ali, ovo je dobra prilika i da se zahvalim svima koji su radili ispred Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, ljudima koji su insistirali, imali hrabrosti da započnu i da rade na ovom opsežnom i složenom poslu. Želim to da naglasim, na čelu ove inicijative oko reforme platnih sistema, bio je i dalje jeste Aleksandar Vučić. On je taj koji je želeo da u ovom trenutku, u prethodnom periodu, od kako je krenula epidemija Kovidom, on je insistirao da nagradimo ogroman trud i zalaganja zdravstvenih radnika i da im se vanredno podignu zarade. Njihove su plate uvećane za 10% od početka epidemiološke krize. Od januara 2021. godine, pet dodatnih posto za zdravstvene radnike, odnosno za radnike u zdravstvu i to će kumulativno od 2018. godine zapravo da bude uvećanje do 50% za pojedine zaposlene u zdravstvu.

Evo, samo nekih pokazatelja. Naravno da postoji razlika od zaposlenog do zaposlenog, ali recimo, osnovna zarada medicinske sestre je u 2018. godini iznosila nešto više od 38.000 dinara, u martu 2021. godine planirano je da to bude nešto manje od 57.000 dinara. To je kumulativni rast od 49%. Doktor medicine subspecijalista oko 40% kumulativni rast. Dakle, osnovna plata je negde bila oko 82.600 dinara, u martu 2021. godine trebalo bi da bude 115.000 dinara.

Uzmite ove konkretne cifre uslovno rečeno, važan je procenat, dakle, kumulativni rast. Doktor medicine subspecijalista od 2018. godine, tri godine kasnije, odnosno dve i po godine kasnije 40% povećanje. Nastavnik predmetne nastave i vaspitač 25% kumulativni rast od 2018. do marta 2021. godine.

Ako pričamo o referentima, zaposlenima u javnoj upravi, kumulativni rast 21%. Slično je i za mlađeg savetnika ili višeg savetnika u državnoj upravi.

Dakle, radimo intenzivno na povećanju plata i penzija. Svesni ste toga svakodnevno. To nije lako, to ne može da se izvadi iz džepa bez ikakvih problema. Potrebna je ozbiljna racionalizacija, ozbiljna fiskalna konsolidacija, štedljivo-domaćinski odnos u svim segmentima društva. To smo uspeli samo zahvaljujući tome što je i tokom premijerskog mandata, sada i predsedničkog mandata, Aleksandar Vučić bio izuzetno strog u poštovanju svih onih pravila koje smo postavili u kampanji pre 2012. godine, a onda počeli da izvršavamo od 2012. godine do danas.

Suština ove priče o reformi platnog sistema je da zadržimo najkvalitetnije ljude u javnom sektoru i onda vam je jasno da je jedini način da najkvalitetniji ljudi zaista i ostanu u javnom sektoru da mi na pravedan način vrednujemo njihov rad i Vlada Republike Srbije ima nameru da to odlučno sprovede.

Hvala vam na podršci. Mnogi od vas su iskreno rekli da je ovo jedini način da u ovom trenutku epidemije odložimo primenu ovog zakona, seta, sistema plata. Hvala vam. Slušaćemo i dalje pažljivo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik mr Jadranka Jovanović.

Zahvaljujem.

Poštovani poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, draga ministarka Marija Obradović, nedostajete nam ovde, dragi građani, ja bih želela da kažem nešto o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, koji se odnose na prioritetne projekte na teritoriji Republike Srbije.

Beograd kao višemilionski grad sa nestrpljenjem i već dugo čeka izgradnju metroa, ne samo zbog gustine naseljenosti, već i zato što praktično iz godine u godinu naš saobraćaj se povećava. Mislim da je ovo izuzetno važna investicija koja, koliko sam informisana, bi trebalo da se realizuje iduće godine, zapravo, taj prvi deo plana realizacije metroa. Isto tako, Francuska, koja ima ozbiljno iskustvo, preneće to iskustvo kada je u pitanju automatizacija u upravljanju elektrodistributivnim mrežama. Znamo da oni imaju dobra iskustva i očekujemo da ovaj važan projekat zaživi i da se realizuje u našoj zemlji.

Pre nekoliko dana, tačnije 18. decembra, ja sam kao predsednik Parlamentarne grupe prijateljstva, u ovom sazivu, sa Francuskom, imala i to zadovoljstvo da razgovaram sa francuskim ambasadorom u Beogradu, gospodinom Žan Luji Falkonijem, gde smo, naravno, razgovarali upravo i o ovim projektima, kapitalnim projektima, važnim za našu zemlju, ali i o mnogim drugim vidovima saradnje između Francuske i Srbije.

Zna se da je Francuska sedmi inostrani investitor u našoj zemlji. Naša saradnja, pored već poznate francuske kompanije „Vensi aeropor“, kada govorimo o aerodromu „Nikola Tesla“, o infrastrukturi i uređivanju aerodroma, ta saradnja je veoma široka i odnosi se i na druge vidove naših saradnji uzajamnih. Pomenuću samo neke. Recimo, na bolju odbrane srpski vojnici učestvuju u misiji EU, i to baš u francuskom kontingentu u Somaliji u misiji „Atalanta“, ali ono što mene posebno raduje to je da je obnovljen jedan sporazum na polju kulture, a radi se o kinematografskoj kooprodukciji između Francuske i Srbije i tiče si i koprodukcije u oblasti stripa.

Francuski film ima jedno posebno mesto u evropskoj kulturi i sa svojim stilom, sa svojim značajem. Svedoci smo da velike filmske produkcije u Italiji i Nemačkoj polako nekako nestaju, a sa druge strane u Srbiji i u Francuskoj sve više rastu i mislim da je ovo jako dobra saradnja po pitanju filma, po pitanju koprodukcije koja će sa tim različitim kulturama sigurno napraviti neku inovaciju, neko novinu, i to je ono što mene posebno raduje kada je u pitanju saradnja između Srbije i Francuske. Dakle, ne samo polju ekonomije, već i na polju kulture.

Moram da kažem da smo zajednički konstatovali na sastanku, koji je bio zaista jedan ozbiljan sastanak, dug, ne površan, iskren, topao, prijateljski, jedan sastanak koji sa mnogo dobronamernosti sa obe strane, što me posebno raduje… Na tom sastanku su učestvovali i poslanici, kojima želim ovom prilikom i da se zahvalim, članovi Parlamentarne grupe prijateljstva sa Francuskom: dr Laketić sa izuzetno zanimljivom vezom i pričom sa Francuskom, poslanik Karić i poslanik Đivanović. Svi su dali jedan ozbiljan doprinos, kvalitetan, našim razgovorima uz konstataciju da je saradnja između Francuske i Srbije dobra, ali da bi svakako mogla da bude bolja po svim pitanjima. Sada naročito imamo šansu i zbog posete predsednika Makrona, koja nam je bila 2019. godine. Imala sam i tu čast i veliko zadovoljstvo da budem lično u toj delegaciji koja je sačekala predsednika Makrona. Dakle, ja zaista očekujem da se ta saradnja maksimalno proširi na sva polja.

Posebno bih htela da skrenem pažnju na nešto što sam konstatovala i ovo je prilika da možda i pojasnim i zbog građana, a mislim da imamo i predstavnike iz Ministarstva spoljnih poslova, a to je tema frankofonije.

Primetila sam da nije svima jasno učešće Srbije u frankofoniji, građanima, a posebno sam inspirisana bila jednim tekstom koji je izašao u „Politici“ iskusnog analitičara ili kolumniste zapravo po pitanju frankofonije, gde je on čak i postavljao pitanje otkud Srbija u frankofoniji.

Moram da vam kažem i drago mi je da imam priliku i zbog građana, koji možda gledaju ovaj prenos, četiri godine sam bila šef delegacije Parlamentarne skupštine frankofonije i te kako sam srećna i mislim da je mnogo važno da je Srbija članica ove jedne tako velike i značajne međunarodne organizacije koja broji 88 država u različitim svojstvima i, da pojasnim, nije Francuska inicirala osnivanje frankofonije, nego upravo skup afričkih zemalja koje zapravo imaju kao jedan od svojih glavnih jezika francuski jezik, kao službeni jezik. Nemoguće je postaviti pitanje odkud Srbija u frankofoniji, jer je frankofonija proširena na sve one zemlje koje tradicionalno imaju, ne samo političke, prijateljske i ekonomske odnose, već odnose koji traju čitav jedan period, i to je osnov za nešto što se dogodilo jula meseca 2019. godine, gde sa ponosom mogu da vam kažem da je Srbija promenila status i od posmatrača postala pridruženi član. To se dogodilo u Abidžanu na tom parlamentarnom nivou. Imali smo veliku podršku upravo Francuza. To je još jedan vid saradnje, naročito generalnog sekretara frankofonije, gospodina Žaka Krabala, koji nam je u svim situacijama pomagao i zdušno radio na promeni našeg statusa.

Sa druge strane, ono što bih želela takođe da istaknem, što se nije znalo, bar ne toliko koliko se meni čini da je trebalo da se zna, jeste da smo već u avgustu mesecu 2019. godine, i to je bila direktna posledica posete predsednika Makrona, prioritetno, kao parlament, dobili poziv da prvi put Srbija učestvuje u posmatračkoj misiji u okviru frankofonije koja se dešavala na parlamentarnim i predsedničkim izborima u Tunisu. To je bio prvi put da je Srbija učestvovala u ovoj jednoj posmatračkoj misiji i zaključak je da Srbija kroz frankofoniju može svakako da podvuče, ojača i osnaži svoj međunarodni uticaj, ne samo sa Francuskom, kao jednom od veoma važnih članica EU, jednom od osnivača EU, već naravno, kroz frankofoniju, da sarađuje i sa tradicionalno prijateljskim afričkim zemljama.

Kao frankofon, kao neko ko se u detinjstvu još susreo sa francuskim jezikom i kroz francuski jezik učio mnogo i o kulturi i o istoriji, kao i frankofil, sa velikim simpatijama prema francuskom narodu, nadam i želim da posebno zbližavanje između dva naša predsednika, predsednika Makrona i našeg predsednik Aleksandra Vučića, nedavno sam pročitala da su se čuli telefonom, da ne govorim o dirljivoj poruci, ćiriličnoj, koju je predsednik Makron poslao našem predsedniku povodom gubitka našeg dragog patrijarha Irineja.

Mislim da je to fantastična platforma da posle jednog zahlađenja u odnosima između Francuske i Srbije koje, ovo je moje lično mišljenje, a za koje nije bila kriva Srbija… Mislim da je jako dobro, veoma se radujem što veoma snažnom uzlaznom linijom odnosi između Francuske i Srbije, ne samo kroz ove prioritetne projekte, važne za našu zemlju, idu napred. Očekujem da oni zaista zablistaju i molim i poslanike, mlade poslanike, a i mlade ljude u našoj zemlji da se posvete učenju francuskog jezika. To je ono što nam nedostaje i što je sa naše strane naša obaveza i poziv sa moje strane da se posvete malo više francuskom jeziku. Zahvaljujem.