Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je pred nama veoma važan set zakona iz oblasti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Ono što je jako bitno je to da smo u prethodnih nekoliko godina usvojili ove zakone, ali da nam je, nažalost, pandemija Kovid 19, koja nije zaobišla ni našu zemlju, uzrokovala to da danas moramo da odlažemo rokove za implementaciju ovih zakona.

Sami znate koliko je važno sve ovo što smo usvajali prethodnih godina, s obzirom na situaciju u našoj državi koja je bila do 2012. godine, ali kada imamo zdravu i odgovornu politiku, odgovornog predsednika i odgovornu Vladu Republike Srbije, nama ništa nije teško.

Ono što mogu da kažem jeste to da složenost procesa implementacije zakona je takva da su za implementaciju ovog zakona neophodni rokovi i da je zaista jako bitno da se ti rokovi odlože, da bi se sve dobro uradilo i onako kako treba.

Naravno da ćemo u danu za glasanje, nesporno je to da ćemo podržati ove izmene i da ćemo te zakone doneti u onom terminu kako je ministarka već i rekla.

Ono što ne mogu a da ne spomenem danas sa ovog mesta je to da se osvrnem na prethodni vikend i jedan veliki dan za Srbiju, kada je u našoj prelepoj zemlji otvorena još jedna bolnica, a to je Kovid bolnica u Kruševcu.

Svesni smo situacije i ozbiljnosti u kojoj se nalazimo, jer opaki virus i ova pošast koja nas je zadesila zaista svakodnevno ostavljaju velike žrtve. I evo, u današnjem danu, kada imamo preko 300.000 registrovanih slučajeva, zaista nam je tako nešto i trebalo.

Ono na šta ne mogu da prećutim jeste to da oni dežurni mrzitelji ne biraju priliku i ne biraju trenutak kada će da se obruše kako na predsednika Republike, tako i na sve ljude koji rade u interesu Republike Srbije i njenih građana.

Tako ona kojoj se priviđala i droga u Moroviću i migranti u Trsteniku i ona koja je iz ove sale lažno optužila srpski narod za genocid u Srebrenici, izvesna Marinika Tepić, može samo da tvituje, jer valjda tamo je svesna da može i da dobija izbore. U subotu kada se otvarala bolnica u Kruševcu, ona kaže kako joj, navodno, očajni građani šalju poruke i pokazuju joj da radovi još uvek teku, a da bolnica maltene i ne postoji.

Podsetila bih bivšu koleginicu da, evo, u toku jučerašnjeg dana su primljeni pacijenti, da su spašeni mnogi životi. Ne znam da li je njoj to bitno ili je njoj bitno samo da radi u interesu protiv srpskog naroda. Zaista ne mogu da shvatim da neko u ovoj situaciji, u ovakvom trenutku kada pandemija hara svetom, ne samo našom zemljom, može takve stvari da izmišlja.

Ono što je uradio predsednik Republike u prethodnom periodu jeste to da su u rekordnom roku napravljeno dve bolnice napravljene, a od toga bolnica u Kruševcu ima preko 500 ležajeva.

To nije samo ono gde će se zaštiti zdravlje i životi naših građana, već su otvorena i nova radna mesta. Zaposleno je preko 800 ljudi, što medicinskog, što ne medicinskog osoblja. Kao što rekoh, njoj ne samo da su se priviđali oni migranti, droga u Moroviću, eto, sad joj se priviđaju… Najgore je to što ona koristi slike koje su objavljivane tokom izgradnje kovid bolnice. Znači, ona ih koristi u ove svrhe i lažno napada i našeg predsednika i Vladu Republike Srbije i sve one ljude koji se već, evo, četiri meseca danonoćno bore i rade na tome da se bolnica završi i da počne da radi.

Tako da, zaista ne znam šta bih mogla još da dodam kada su ti takvi tviter opozicionari u pitanju. Valjda zato što oni nemaju politiku, nemaju program, nemaju sa čime da izađu pred građane Srbije, jer su se pokazali u periodu do 2012. što kao funkcioneri tadašnjih stranaka, a što neki kao funkcioneri njihovi, neki kao članovi, da nemaju ništa da ponude i da su jednostavno s razlogom poslati na političko smetlište.

Još jednom želim da dodam da ćemo u danu za glasanje podržati ove dobre zakone jer smo se uverili u prethodnih osam godina da Vlada Republike Srbije, da predsednik Republike Srbije gospodin Vučić radi pravu stvar i da se bori isključivo za interese i za dobrobit svih građana, a poruka ovima iz Saveza za Srbiju i saveza za propast da se manu više ovakvih stvari, ovakvih laži i obmana, jer građani iz izbore u izbore pokazuju i s pravom su ih oterali tamo gde i jesu sada. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Kesar. Izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, cenjena ministarko sa saradnicima, poštovani građani Srbije, pred nama je danas set predloga zakona o izmenama i dopunama zakona iz oblasti državne uprave kojima se utvrđuje novi rok za početak primene kako sistemskog, tako i pojedinih zakona, kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja u svim delovima javnog sektora.

Navedena potreba je pre svega prouzrokovana složenom epidemiološkom situacijom u našoj zemlji koja je dovela do otežanog funkcionisanja svih podsistema u javnom sektoru, a samim tim je bilo otežano sprovođenje neophodnih mera i aktivnosti koje su bile potrebne za prelazak na nov sistem plata u 2021. godini.

Ono što je neophodno da bi takav sistem plata sa jedne strane bio pravičan, a da bi sa druge strane zadovoljio potrebe svih zaposlenih u državnoj upravi, jeste postizanje punog konsenzusa između svih učesnika u procesu pregovaranja, a tu pre svega mislim na Vladu, resorna ministarstva, jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine.

Ne smemo da dozvolimo da zaposleni u državnoj upravi ostanu uskraćeni za pojedina prava ili da se njihov rad manje ceni od rada drugih zaposlenih u tom istom sistemu državne uprave, što je bio slučaj do 2012. godine kada smo započeli sa sistemskim reformama, pa i sistemskom reformom državne uprave.

Do 2012. godine susreli smo se sa jednim glomaznim i neefikasnim aparatom državne uprave koji nije mogao u punom kapacitetu da odgovori na one izazove sa kojima smo se susretali u narednim godinama. Zato smo počeli taj sistem da reformišemo da bi bio bolji servis kako građanima, tako i privredi.

Reforma ovog sistema je bila neophodan uslov za nastavak naših evropskih integracija i potrebe da naše zakonodavstvo i zakonske akte kojima uređujemo oblast državne i javne uprave uskladimo sa evropskim.

Zato smo 2014. godine doneli Strategiju reforme javne uprave i Akcioni plan i time proširili opseg reformi sa državne na javnu upravu, koja obuhvata preko 500.000 zaposlenih.

Pre nešto više od dve godine osnovali smo Nacionalnu akademiju za javnu upravu koju će pohađati svi zaposleni u državnoj upravi, a na kojoj će sticati nove veštine kako bi bili bolji servis građanima.

Povećavali smo plate za sve zaposlene u javnom sektoru, a to ćemo učiniti i u narednoj godini, iako smo suočeni sa pandemijom korona virusa. Plate za sve zaposlene u javnom sektoru od 1. januara će biti uvećane za 3,5%, a od 1. aprila za još 1,5%. Takođe, povećali smo osnovicu neoporezivog dela zarade sa 16 na 18 hiljada dinara, čime smo stvorili prostor za dodatno povećanje plata.

Takođe, želeo bih da istaknem da ćemo urediti sistem platnih razreda, tako da svaki zaposleni prima istu platu za isti posao, bez obzira da li radi u opštini, gradu ili ministarstvu. Nije pošteno da imamo različite plate za iste poslove i time demotivišemo zaposlene.

To je upravo ono što smo primetili 2012. godine kada smo započeli sa sistemskim reformama. Pojedini miljenici stranaka bivše vlasti su se zapošljavali na nepostojeća radna mesta uz enormno visoke zarade, a njihove poslove su obavljali drugi zaposleni sa mnogo nižim zaradama.

Ono što je važno istaći jeste da je Skupština na jednoj od prethodnih sednica usvojila meru kojom se ukida mera zapošljavanja u javnom sektoru i time smo doprineli da državni organi mogu da zapošljavaju nova lica bez potrebnih saglasnosti, odluke Vlade, i to do 70% zaposlenih kojima je prestao radni odnos u prethodnoj kalendarskoj godini.

Takođe, želeo bih da pohvalim Predlog zakona kojim se odobravaju novčana sredstva od strane "Unikredit banke" za izgradnju brze saobraćajnice Ruma - Šabac - Loznica, a koja predstavlja jedan od najvažnijih projekata Vlade Republike Srbije u drumskom transportu. Upravo ovaj projekat će dodatno povezati 600.000 ljudi u Moravičkom i Sremskog okrugu, kao i dodatno uticati na povezivanja Podrinja i zapadne Srbije sa Vojvodinom.

Ovaj projekat uključuje tri faze, a to je izgradnja autoputa Ruma - Šabac, zatim most preko Save u Šapcu, kao i izgradnju brze saobraćajnice od Šapca preko Loznice ukupne dužine 77 kilometara.

Kada pročitamo Predlog zakona videćemo da se radi o dugoročnom investicionom kreditu kojim je Republika Srbija obezbedila neophodna novčana sredstva, i to po najpovoljnijim uslovima, gde bih istakao nižu kamatnu stopu, zatim mogućnost prevremene otplate kredita, kao i poček prilikom započinjanja otplate kredita. To nam upravo govori da se držimo politike odgovornosti, kako naša deca ne bi vraćala nepovoljne kredite i time opteretili njihovu budućnost.

Nakon završetka ovog projekta i drugih važnih projekata, od kojih bih istakao Moravski koridor, postaćemo još modernije i bolje mesto za strane investicije, po kojima smo prvi u regionu, i kojima ćemo nastaviti dodatno jačanje naše ekonomije i budžeta. Ono što građani Srbije treba posebno da znaju jeste da je Srbija u prethodnih nekoliko godina privukla gotovo 60% svih stranih direktnih investicija na zapadnom Balkanu. Zbog svega ovoga predstavljamo lidere, kako po stopi privrednog rasta, tako i po izdvajanju sredstva za kapitalne projekte, a tu mislim na autoputeve, železnice, brze saobraćajnice i koridore.

Očigledno je da nekome smeta jaka i stabilna Srbija i zato u narednom periodu svi zajedno moramo da radimo kako ne bismo dozvolili da određeni unutrašnji i spoljašnji faktori ugroze sve ono za šta smo se borili poslednjih osam godina, jer samo složni i uz podršku građana možemo da budemo još jači i bolji.

Na kraju bih želeo da pozovem sve moje kolege da u danu za glasanje podrže predložene zakone, jer samo ovakvim zakonima stvaramo bolje uslove za još jaču, bolju i moderniju Srbiju. Hvala.

Hvala.
Narodna poslanica Ivana Popović.

Hvala, predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena ministarko sa saradnicima, drage kolege poslanici, pred nama je danas set zakona, sporazuma i memoranduma gde bi se ja na prvom mestu i najviše osvrnula upravo na Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod „Unikredit bank“ Srbija a.d. Beograd i to za projekat Ruma-Šabac-Loznica.

Na početku, htela bih da istaknem to koliko su javne kapitalne investicije bitne kako za javne finansije, ali tako i za privatan sektor. Mi smo na jednoj od prethodnih sednica imali priliku da mnogo više o tome čujemo i diskutujemo, a to je upravo rasprava koju smo imali na temu budžeta za 2021. godinu i gde smo mogli da čujemo da će u 2021. godini biti uloženo 330 milijardi dinara upravo u javne kapitalne investicije.

To predstavlja negde 5,5% našeg BDP i kada se tome dodaju još i iznosi koji se odnose na to što će biti usmereno lokalnim samoupravama i socijalnim fondovima, a upravo namenjeno za investicije, mi dolazimo do 6% BDP.

Iz kog razloga se Vlada Republike Srbije odlučila za tako veliki iznos baš usmeren ka kapitalnim investicijama? Upravo zato što smo mi u prethodnom periodu mogli da uvidimo koliko je to važno i koliko se kroz politiku javnih ulaganja postiže jedna dobra klima i podstiče privatan sektor, privatne investicije ali i strane direktne investicije.

Tako ćemo mi ovu 2020. godinu, ozloglašenu godinu, završiti sa prilivom upravo od stranih direktnih investicija u visini od 2,3 milijarde evra. Mi možemo sa ponosom da kažemo da ni jedan investitor nije u ovoj kriznoj godini odustao od ulaganja u Srbiju.

Sada da se vratimo na projekat Ruma-Šabac-Loznica i koliko su takve kapitalne investicije važne za građane koji žive u zapadnoj Srbiji, koliko je svaki metar puta, bio on auto-put, brza saobraćajnica, magistrala ili lokalni put, jako važan za razvoj jednog kraja Srbije, kao što je zapadna Srbija.

Da možda građanima bude jasnije, ja ću dati jedan lični primer. Selo u kome se nalazi moj pogon za proizvodnju džema do pre nekoliko godina nije posedovao asfalt. Vi u tom trenutku niste mogli ni da sanjate o tome da pokrenete posao na takvom jednom lokalitetu iz prostog razloga zato što ste bili odsečeni od magistrale.

Pre nekoliko godina kada je prošao asfalt kroz naše selo, vama ne samo što se podigao standard životni svih građana i svih seljana koji žive u toj našoj državi, već smo i dobili mogućnost pokretanja posla. Baš iz tog razloga nama iz dana u dan se pokreću i otvaraju nove male porodične manufakture upravo u našem selu, od stolara, preko keteringa, etno smeštaja, naravno i moje proizvodnje džema.

Ja se nadam i sigurna sam da će toga biti sve više i više, jer upravo mi smo sada logistički povezani mnogo bolje sa magistralom.

Sledeću smo problematiku imali tek nekoliko kilometara dalje, gde se na magistrali, samo jedna mala deonica te magistrale koja povezuje Krupanj sa Ljubovijom i preko te divne planine Jagodnje i čuvenog spomenika Mačkov kamen, na toj jednoj maloj deonici puta imali smo problem da kamioni nisu mogli da prolaze. Prošle godine je obnovljen i taj deo puta i mi sa ponosom sada možemo da kažemo da smo jako dobro povezani sa regionalnim i magistralnim putevima.

Sa realizacijom projekta Ruma-Šabac-Loznica mi ćemo baš od tog jednog malog seoskog puta, preko magistrale, zatim brze saobraćajnice i na kraju auto-puta moći sa lakoćom da se povežemo i sa Vojvodinom, ali i sa Beogradom. Sva ta roba i ljudi koji tranzitiraju tim putem će moći lako da dođu od tačke A do tačke B.

Projekat Ruma-Šabac-Loznica, kao što smo od ministarke mogli da čujemo, sastoji se iz tri faze i sa prvom fazom koja je negde i najteža za realizaciju, koja predstavlja upravo most preko reke Save kod Šapca, se već i počelo. Imamo deonicu od Rume do Šapca koja će predstavljati nekih 22 km auto-puta i od Šapca do Loznice nekih 55 km brze saobraćajnice.

Time ćemo od Novog Sada do Loznice, odnosno do granice sa BiH moći da stignemo za nekih sat vremena. Koliko je to važno i tome kada se pridoda još i obližnji most Bratoljub između Ljubovije i Bratunca, gde će se nalazi i granični prelaz prve kategorije, ali i bescarinska zona, time će se zaista omogućiti nesmetano tranzitiranje i ljudi i roba i povezivanje naših naroda i ekonomsko sveobuhvatno osnaživanje.

Kako na jednom projektu Ruma-Šabac-Loznica, tako i na nivou cele naše zemlje mi možemo da se pohvalimo da smo u prethodnom periodu imali preko 350 kilometara auto-puteva izgrađenih i sa ponosom možemo da kažemo da u ovom trenutku naša zemlja ima 924 kilometra auto-puta.

Za Srbiju je strateški jako važno da bude povezana sa zemljama regiona, jer upravo, kao što smo rekli, to privlači nove investicije ali naravno podiže životni standard i kvalitet života naših građana.

Kako je ta logistička dostupnost važna, mi svi možemo da znamo iz svojih privatnih života koliko nam je blizu posao, koliko nam je blizu vikendica. Eto, u mom slučaju, koliko je povezanost vaših proizvoda iz jedne, da kažem, ruralne sredine u urbanu sredinu, važno i to je zaista jedna neprocenjiva vrednost. Neka opozicija i neki političari u pokušaju pričaju da je svako obilaženje ili otvaranje auto-puteva, otvaranje novih tehnoloških parkova, zapravo nastavak, da pričaju da je to zapravo kampanja, ali ne, to ne predstavlja kampanju.

Želela bih da podsetim te ljude da građani jako dobro vide da mi posedujemo jednu marljivu i odgovornu i Vladu Republike Srbije i predsednika Vučića i oni mogu jasno da vide i da osete na svojoj koži šta je to urađeno, sagrađeno i obnovljeno i to ne samo za naše generacije, već i za generacije koje dolaze i posle nas.

Podsetila bih te ljude, odnosno zatražila od njih da se prisete šta je to urađeno, sagrađeno i obnovljeno za vreme njihovih mandata i dok oni pokušavaju da se sete barem nečeg, ono što je važno za građane naše zemlje, jeste da kažemo da ćemo mi nastaviti sa javnim kapitalnim investicijama, jer upravo time snažimo i ekonomiju naše zemlje, ali i podižemo životni standard naših građana. Hvala.

Hvala lepo, Ivana.
Ja se nadam da ćemo taj džem probati, toliko se govori o tome, bio bi red da vidimo, isprobamo kvalitet.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Gospodine predsedniče, gospođo ministarko, predlog ovih izmena zakona koji su danas na dnevnom redu koje pokriva vaše ministarstvo je očekivano. Očekivano, saglasno kompleksnosti materije koju obrađuju, ali ono o čemu ste vi govorili i što je dato u obrazloženju razloga donošenja ovog zakona, to je teška zdravstvena situacija.

Želim da kažem da u kriznim vremenima država se koncentriše na rešavanje ključnih pitanja, u ovom slučaju zdravstvenih problema, spašavanje života građana, razvoj infrastrukture koji to omogućavaju, a ona sva druga pitanja koja su takođe bitna prosto prolongira za vreme koje dolazi posle.

Otud podrška koju dobijate ovde u Narodnoj skupštini, jer se kolege koje su danas diskutovale potpuno razumeju i razloge donošenja ovog zakona, ovi zakoni su bili očekivani.

Sasvim sigurno svi jako verujemo da u to da ćemo u narednom periodu, u nekih narednih nekoliko godina biti sprovedeni zakoni koji se tiču platnih razreda, da tako kolokvijalno kažem, o čemu javnost mnogo govori.

Naravno, očekujte i kritike. To neće biti ništa čudno, pogotovo od onih koji su svojom partokratijom, svojom nesposobnošću razorili državnu javnu upravu u periodu dok su vršili vlast, ali i navukli bes građana na državu. Veliki je posao obnova poverenja u državu i jedan od važnih segmenata tog poverenja jeste i rad vašeg ministarstva.

Pored činjenice koju sam već rekao, da su ovi zakoni bili očekivani, upravo to što ste vi, to je možda jedna od najvažnijih poruka koje ste poslali, jeste da se priprema nova strategija reforme javne uprave, ja bih rekao nova strategija za novo vreme, jer zaista se mnogo u Srbiji promenilo prethodnih godina, što zahteva da se pošalje nova poruka kako će izgledati državna uprava u budućnosti. Ne samo e-uprava, ne samo digitalizacija koje su zaista podstakli nove impulse u razvoju državne uprave kako bi bila bliže građanima, nego sve ono što je u prethodnom periodu rađeno, dobro rađeno kada je u pitanju odsustvo bilo kakve politizacije, ali i jasni planovi racionalizacije državne uprave i, najvažnija stvar, i zato je bitna ta promocija kada se strategija donese, to je ponovno vraćanje poverenja u državnu upravu i kompletnu državu. To je vrlo važan zadatak vašeg ministarstva.

Ono na šta želim posebno da se koncentrišem u svom izlaganju jesu ova dva sporazuma, privredna sporazuma sa Francuskom i sa Hong Kongom koji nemaju samo ekonomsko-finansijsku i privrednu dimenziju, nego imaju ozbiljnu i važnu spoljnopolitičku dimenziju, pogotovo sporazum sa Francuskom koji se tiče strateških projekata koji otvara prostor za ozbiljniju, dublju i širu saradnju sa jednom od dve najvažnije države u Evropi. Impuls toj saradnji, to mora da se kaže javno, i trenutak kada je ona bitna najbolje je ocenio i prepoznao predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić 2019. godine kada je došlo do posete predsednika Francuske Emanuela Makrona.

Znate, prethodnih godina, za vreme bivše vlasti se mnogo pričalo o strateškim partnerstvima koja su oni zaključivali sa mnogim državama, to je izuzetno bitno, ali sva ta strateška partnerstva, pa i strateško partnerstvo kojim su se hvalili sa Francuskom je bilo mrtvo slovo na papiru dok nije pokrenut čitav taj proces obnavljanja tradicionalnih prijateljskih odnosa sa Francuskom.

Zašto je to bilo bitno i zašto je to bitno i zašto će biti bitno za Republiku Srbiju i zašto je to prepoznao predsednik Vučić? To se dešava u trenutku izlaska Velike Britanije iz EU kada praktično ostaje jedna velika sila, glavna sila u Evropi, Nemačka, sa kojom imamo, ja moram to da kažem, to je moje lično mišljenje, dosta ambivalentne odnose. Na privrednom nivou oni su dobri, ali na političkom nivou postoji mnogo razmimoilaženja i problema kada su u pitanju naši državni i nacionalni interesi. Na osnovu njihovih stavova i izjava koje čujemo u poslednje vreme i po pitanju KiM, ali i po pitanju BiH i Republike Srpske mi možemo u narednom periodu očekivati političke pritiske iz te države.

Zato je bilo važno napraviti i otvoriti prostor za ozbiljnu saradnju sa Francuskom, jer je Francuska zemlja sa kojom smo nekada imali odlične, prijateljske odnose koji su bili pokvareni, prvenstveno njihovom politikom. Čujem mnogo u poslednje vreme i od svojih prijatelja koje imam u Francuskoj da je to bila njihova politička greška i da oni žele da se vrate na Balkan i da je prilika za to upravo saradnja sa Srbijom koju oni smatraju jednim od stubova svoje politike u Jugoistočnoj Evropi.

Zašto kažem da je strateško partnerstvo koje je promovisala bivša vlast ostalo mrtvo slovo na papiru, a zašto sada dobija svoj pun sadržaj jesu upravo potpisana 22 sporazuma koja su se desila prilikom posete predsednika Makrona Srbiji, i u oblasti ekonomije i u oblasti energetike i u oblasti prosvete i u oblasti javne uprave, znači koje pokriva i vaše ministarstvo, i oni će dati sigurno novi impuls razvoju naše saradnje.

Ovaj sporazum je bitan zato što on ne obuhvata samo ova dva važna pitanja o kojima mi danas pričamo, to su izgradnja beogradskog metroa, i to je još jedan dokaz da će taj projekat sigurno biti realizovan, jer je Francuska ozbiljna država, i pitanje automatizacije elektrodistribucije, nego on upravo u svojim odredbama otvara mogućnost zaključivanja daljih i novih projekata, strateških projekata. Sigurno da će Francuska kao jedna od tehnološki najrazvijenijih, možda i najrazvijenija zemlja u Evropi, nama kroz ova pitanja koja se ovde u sporazumu pominju, a to su dolazak njihovih tehnologija, obuka naših kadrova i, naravno, samoinvestiranje, doprineti razvoju Srbije.

Ono što je najvažnije, saradnja sa Francuskom nama otvara prostor, proširuje strateško polje u politici u EU kako bismo mogli u narednom periodu kada budemo očekivali pritiske da saradnjom sa prijateljskim zemljama u meri u kojoj naravno i Francuska kao članica EU to može, objasnimo našu poziciju i te pritiske smanjimo.

Dobro je da se ulazi u saradnju sa važnim evropskim zemljama. Dobro je da se ta strateška partnerstva popunjavaju, ali ja bih pored ovog nivoa i odličnih ličnih odnosa koje ima predsednik Aleksandar Vučić apelovao da se ta saradnja produbljuje po svim segmentima, da se još više sama Vlada kroz rad svakog pojedinog ministarstva sa kolegama, ne samo u Francuskoj nego i druge dve važne evropske države, poput Italije i Španije, jačamo našu spoljnopolitičku poziciju u EU i time pokušamo da u najvećoj mogućoj meri u narednom periodu ublažimo pritiske.

Ne treba niko imati više nikakvu sumnju da će ti pritisci biti jaki. Oni se najavljuju ovih dana. Imate najave otvorene pojedinih zemalja ili pojedinih visokih funkcionera administracije u Vašingtonu, koja sada dolazi, da će se tražiti revizija Dejtonskog sporazuma, da će se tražiti ubrzanje čitavog procesa oko rešavanja pitanja Kosova i ti pritisci će se sigurno u najvećoj mogućoj meri sručiti prvo na predsednika Republike, a onda naravno i na čitavu Srbiju. Zato je bitno da mudrom politikom, jačanjem naše ekonomije i jačanjem naše vojne moći, ali i nacionalnog jedinstva u najvećoj mogućoj meri te pritiske ublažimo.

Drugi važan sporazum jeste sporazum sa Hong Kongom. Pored te ekonomske i finansijske dimenzije koju će da ima jer će omogućiti da se olakšaju prosto investicije kroz otklanjanje dvostrukog oporezivanja na dohodak i na imovinu, ali i izbegavanje poreske evazije, on ima još jednu važnu političku dimenziju, a to su naši prijateljski strateški odnosi sa Kinom. Jako je važno za Srbiju i to je više puta rekao i predsednik Republike i predstavnici Vlade i mi ovde u Narodnoj skupštini da je Kina jedinstvena, da je Hong Kong deo Kine i tako se to i definiše ovde u ovom sporazumu, da se definiše kao administrativni region Narodne Republike Kine.

Mi smo tu potpuno lojalan partner, bez obzira na pritiske koje trpimo, bez obzira na i naš složen spoljnopolitički položaj, za nas nikada nije bilo upitno da je Kina jedinstvena i da je Hong Kong deo Kine i da je Tajvan deo Kine jer je Kina naš partner i nas je podržala i ekonomski i politički i mi smo lojalan partner i takvi ćemo i ostati i zato su ovakvi sporazumi izuzetno važni pored toga što doprinose razvoju naše ekonomije.

Kao ozbiljna država sa politikom koju predvodi predsednik Republike i Vlada Republike Srbije širimo naša prijateljstva, širimo naša partnerstva kako bismo u najvećoj mogućoj meri ojačali našu ekonomiju, kako bismo podigli standard građana, kako bismo zaštitili našu bezbednosti, kako bismo zaštitili Srbe u regionu. Upravo ovakvi sporazumi koje zaključujemo sa dve važne zemlje doprinose tome da Srbija bude i snažnija i sigurnija i Srbi da budu bezbedni u svakoj zemlji u kojoj žive. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Jovanu Palaliću.
Reč ima narodna poslanica Milica Nikolić.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, uvažena ministarka, predstavnici Vlade, uvaženi građani Republike Srbije, osvrnuću se na Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije za potrebe Projekta Ruma-Šabac-Loznica. Kao što se i u obrazloženju Predloga ovog zakona navodi, ovaj projekat je izuzetno značajan za razvoj i povezivanje oko 600 hiljada ljudi iz Mačvanskog i Sremskog okruga, kao i povezivanja Podrinja i Zapadne Srbije sa Vojvodinom i povezivanje Srbije sa regionom.

Ovaj značaj podvlačim i navodim zato što znam koliki je značaj autoputa „Miloš Veliki“ za moju Požegu. Decenijama se čekalo i nadalo da će se napraviti put koji će zameniti nezgodnu magistralu koja je toliko života odnela, da će se napraviti put koji će Požegu i Zlatiborski okrug povezati sa drugim delovima naše lepe zemlje.

Konačno, dolaskom SNS na vlast i radom predsednika Aleksandra Vučića jednako za svaki deo naše zemlje, ovaj san postao je stvarnost. Za godinu dana, na svetog Nikolu, iduće godine, očekuje se završetak deonice Preljina-Požega, auto-puta „Miloš Veliki“. Ova deonica je duga oko 30,9 kilometara i trenutno se odvijaju radovi na probijanju dva tunela, Laz i Munjino brdo, koji su dužine oko 2800 metara. Tunel Trbušani dužine oko 300 metara će biti treći tunel na ovoj deonici. Koliki je značaj ove deonice govori i to da je ministar Momirović već dva puta obišao ove radove i uverio se koliko ljudi svakodnevno radi na ovoj deonici neumorno, poštujući sve protivepidemijske mere, kako bi se ova deonica što pre završila, jer ona, osim ova tri tunela, obuhvata i 35 mostova, četiri nadvožnjaka, obuhvata oko dva miliona metar kubnih nasipa i tri saobraćajne petlje. Vrednost ovih radova iznosi oko 450 miliona evra.

Ovaj iznos navodim jer želim da napravim jednu paralelu, paralelu koja je jasan pokazatelj zašto narod Srbije apsolutnu podršku pruža SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću. Naime, prethodnih dana je Grad Beograd podneo krivičnu prijavu protiv NN lica zbog sumnje na korupciju u vezi gradnje mosta na Adi, za vreme bivšeg režima. Mosta na Adi koji je dužine 900 metara, a cena tog mosta je oko 400 miliona evra. Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, u vreme ove skupe gradnje, rekao je da taj most i ne košta toliko, ako je uopšte, i dalje se ne zna ja mislim ta cena, ne zbog mosta, nego zbog pristupnih saobraćajnica.

Dakle, da uporedimo, 30,9 kilometara autoputa deonica Preljina-Požega košta isto kao 900 metara jednog mosta. Da li smo mi to dobili danas 30 kilometara puta besplatno? Naravno da nismo, ali smo izgleda platili jedan most mnogo više nego što je trebalo. Znam, neko će reći - ne treba porediti most i auto-put, to su različiti tipovi gradnje. Ali, koliko god bili različiti, 30,9 kilometara i 900 metara ne može da košta isto. Nadam se da će nadležni organi i ovu aferu istraživati i da će imati pune ruke posla.

U ovom svom izlaganju ću se osvrnuti na lepše teme, kao što su to koliki je značaj svih ovih puteva za našu zemlju. Svaki autoput sa sobom nosi brži i jednostavniji protok ljudi i robe, koji mnogo znači za ekonomiju i turizam oblasti kroz koje autoput prolazi. To opet znači nove investicije i nova radna mesta. Predsednik Vučić je u mojoj Požegi ove godine otvorio fabriku „Budimka“, simbol stare Jugoslavije i simbol strašnog propadanja, a danas simbol napretka i simbol novog života. Nekada je „Budimka“ otkupljivala voće i povrće iz požeškog kraja i svih okolnih mesta. Danas kada imamo autoput, proizvođač koji ubere svoj plod u Subotici za nešto više od tri sata ga može dopremiti do „Budimke“. To mnogo znači za fabrike.

Premijerka Brnabić je juče sa ministarkama iz Vlade obilazila Ovčar banju, gde su najavljeni značajni projekti i investicije. Da se od Beograda do Ovčar banje putuje tri sata kao nekada, to ulaganje možda ne bi bilo racionalno. Ali, danas, kada imamo „Miloša Velikog“ od Beograda do Ovčar banje je potrebno sat vremena, čime banja postaje realna destinacija za izlet u jednom danu. Posle Ovčar banje autoputem stižete u moju Požegu, rodno mesto Miloša Obrenovića. Nije ovaj autoput mogao da ponese lepše ime od Beograda do Požege, nego ime Miloša Velikog, tvorca naše moderne države Srbija. Živela!

Zahvaljujem narodnoj poslanici Milici Nikolić.
Reč ima narodni poslanik Nenad Krstić. Izvolite.