Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2020.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/217-20

1. dan rada

22.12.2020

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:05 do 18:40

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima Milutin Mrkonjić.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovani potpredsedniče Orliću, poštovana gospođo Marija Obradović, sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, jedna stvar je za mene ovde najinteresantnija, ja ću govoriti samo o dva zakona. Podrška razvojnim projektima Srbije, naravno da je tačka 6. koja se odnosi na autoput Ruma-Šabac i brzu saobraćajnicu ka Zvorniku, odnosno ka Loznici već toliko ušla u narod, a da ne govorimo o narodnim poslanicima, koji svi znaju o tome šta je, da o tome treba malo govoriti.

Metro je nešto novo i počinje danas i zato generacija mladih ima šansu na tom metrou da skine s dnevnog reda ove diskusije koje se često ovde javljaju, a mene pogađaju, jer sam dugo godina na infrastrukturnim projektima radio, pa osećam odgovornost kada kritikujete bivša vremena.

Da kažem samo jednu istinu, za realizaciju ovakvih projekata, deco, dve su stvari uslov. Prvo, politička stabilnost u zemlji i politička volja rukovodstva zemlje da uđe u realizaciju takvih projekata i drugo, pare.

Da kažem još jednu stvar, pamtim Vlade, hajde, Republike Srbije, neću da ulazim u Jugoslaviju, od sedamdesete godine do danas, sve su imale želju da krenu u realizaciju metroa, sve. Ali, kao što vidite, mi danas, evo ja sam dobio sada informaciju iz Skupštine grada, mi danas imamo rokove i krećemo, siguran sam, u realizaciju metroa.

Naravno, velika zasluga države, retko hvalim Vučića, jer tu je Palma da ga hvali pa neću da preterujem, ali naravno zasluga države da stoji iza tih projekata, bez podrške države i predsednika, nema realizacije toga.

U raznim vremenima, nemojte mnogo kritikovati bivša vremena, evo, ja sam sve to preživeo, znate kakva je realizacija bila devedesetih godina? Teška. Kad govorimo o metrou, mi smo devedesete godine imali sa Francuzima, i istim ovim firmama koje sada dolaze ovde, predugovor za brzu prugu, za prugu brzina 200-250km na sat. Došle su sankcije posle godinu dana i projekat je stao.

Evo, danas se realizuje. Dakle, danas je država stvorila uslove kroz 140.000.000.000 za iduću godinu u budžetu, pa, to nikad nije bilo. Znači, upravo to je razlog da se kasnilo. Naravno, bilo je tu i subjektivne slabosti i to priznajem, ali danas imamo izvanredne uslove i to treba mlada generacija da koristi.

Što se tiče metroa, mislim da je indikativan primer početka realizacije tog metroa, samo ću to da kažem i što kaže Toma, da ne oduzimam vreme mladim poslanicima, 1972. ili 1973. godine je grad došao do milion stanovnika. To je bitna cifra za realizaciju i za početak razmišljanja o podzemnom saobraćaju u jednom velikom gradu.

Tadašnji gradonačelnik, Branko Pešić, ja uvek njega spominjem kao legendarnog gradonačelnika, sa rukovodstvom i sa interdisciplinarnim timom stručnjaka je osmislio kakav treba da bude Beograd u narednih 100 godina. Tad su definisani Beograd grad usluga, nema industrije, industrija van grada.

Da bi bio grad usluga on mora da bude kao i većina gradova sveta povezan brzim komunikacijama sa svetom. Tad je došla „Gazela“, tad je došao „Beogradski čvor“, početak radova, naravno „Gazela“ je završena. Tad je razmišljano o unutrašnjem saobraćaju, o metrou.

O metrou, tada je prva studija urađena za četiri-pet godina, kompletna studija. Ja uvek savetujem mojim mlađim stručnjacima, pogledajte i tu studiju malo. Nisu linije iste, neću sad da komentarišem, reći ću tamo ako bude neko pitao od ovih mlađih stručnjaka, tada je definisan beogradski čvor, izmeštanje amfiteatra, današnji „Beograd na vodi“ tada, i, naravno, dok je gospodin Pešić ili drug Pešić bio gradonačelnik nešto je urađeno od toga.

Danas mi završavamo sve te projekte i budite ponosni što živite u zemlji koja ima takvu stabilnost političku i takvo rukovodstvo koje, preterao sam u hvaljenju, koje zna šta radi.

Infrastruktura je podloga razvoja cele privrede, to danas svi znamo ovde i mladi poslanici kad odete tamo u vaše mesto upravo to afirmišite kao razvojni budžet. Budžet je razvojni, to je razvoj i onaj ko se bavi razvojem ima veliku odgovornost i strpljenje da građanima objasni šta je to što mi radimo. Vi imate tu šansu i koristite je.

Što se metroa tiče, nemam nikakvih primedbi. Metro, prema dinamici koju imamo ovde, nažalost, ne znam da li su svi poslanici dobili to, ja sam tražio od Vesića i od Nikole Nikodijevića i dobio sam to, apsolutno ima početak gradnje iduće godine i to je za mene najvažnije.

Jedna sugestija, meni je žao što ovde nije ministar Momirović, jedan mlad, ambiciozan čovek, i dobro je da je država donela odluku da Vlada brine o metrou, metro je razvojni projekat Srbije.

Zašto? To je zadnja rečenica. Kod gradnje puteva je uglavnom građevinska operativa i ono što prati malo novih inovacija. Kod železnice i kod šinskih sistema je velika tehnološka revolucija, to je već neko govorio ovde pre mene, nisam bio ali sam video na televizoru gore.

Dakle, dolazi nova tehnologija, tu su Francuzi prvaci sveta i to je važna odluka bila ući sa Francuzima u realizaciju tog projekta. Tu je ono što donosi novac i mlade ljude, ali sugerišem ljudima koji vode u Ministarstvu saobraćaja, verovatno, ne znam kako će biti organizovano, pa i koleginici koja vodi privredu, da sa Francuzima pravimo kooperaciju da oni donose svoj „know how“ a da rade naša preduzeća koliko ih imamo.

Imamo ih još i da se ta tehnologija razvija, jer metro je projekat koji živi narednih 30-50 godina. On nigde u svetu nije stao i zato generacija vaša, ovih mladih ljudi, treba da se obuči i da naša preduzeća to rade.

Mi smo to devedesete godine uspeli. Čak smo se Francuzima, unapredili fabriku u Smederevu sa jednom komponentom za točkove koji su, do duše tada smo imali i fabriku, ovo je ona „Goša“ koja je radila veće vozove za velike brzine, e takve kooperacije su važne.

Nemojte da samo stranci rade kod nas. Naša preduzeća, dakle od projekta, od projektantskih usluga pa do građenja – naša preduzeća. Hvala najlepše, predsedniče.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Dame i gospodo narodni poslanici, postoji jedna izreka koja kaže „javni sektor živi kako hoće, a privatni kako mora“. Ovde se uglavnom u ovim zakonima radi o odlaganju primene određenih članova. Ja nemam ništa protiv toga.

Odnos plata između javnog i privatnog sektora još uvek je u korist javnog sektora. To je nešto što sad manje može da zabrinjava nego pre nekoliko godina kada su plate u privatnom sektoru bile manje za jednu četvrtinu nego u javnom sektoru.

Danas je to popravljeno, ali je ipak razlika negde oko 11.000 dinara. Dakle, u realnom privatnom sektoru prosečne plate su manje za 11.000 dinara nego u javnom sektoru.

Sad, u javnom sektoru takođe nedostaju određena zanimanja koja treba daleko više platiti i ovim zakonima i ovim članovima to treba uraditi i urediti da svako bude nagrađen spram svog rada, rezultata rada itd, bez obzira što se radi o javnom sektoru.

Novac je roba kojom se kupuje sva druga roba. Novac je sredstvo za razmenu robe. Novac treba zaraditi. Prošla su vremena kada je bivši režim prodajom društvenog kapitala namicao pare, pa sa druge strane donatorskom podrškom, pa kreditnim zaduženjem i sve je to išlo u potrošnju, bez da je novac prethodno prošao kroz proizvodnju.

Bez proizvodnje i usluga nema zdravog novca i mi o tome treba da vodimo računa. Ima takođe izreka koja kaže, koja takođe treba da ide u korist privatnog realnog sektora, koja kaže da, a to je istina, da ljudi koji sede, a i mi spadamo u te, su uvek bolje plaćeni od ljudi koji stoje i rmbače.

Kažu, ljudi koji su iz realnog sektora da je najsočniji novac onaj sa državnih jasala, da je sve drugo malo teže zaraditi novac nego ga potrošiti. Mi treba da izbalansiramo javni privatni sektor.

U javnom sektoru moramo da izbalansiramo da svi koji rade isti posao, bilo gde da ga rade, da li u agencijama, da li u ministarstvu, da li u nekom drugom javnom preduzeću za isti posao koji rade imaju približno iste lične dohotke. Takođe, treba voditi računa da ljudi koji rade u javnom sektoru, ima onih koji stvarno rade i posla imaju preko glave, ima onih koji na određeni način, što naš narod kaže „zabušavaju“. Tu treba ostaviti prostor da se nagrade oni koji rade.

Takođe, treba voditi računa o agencijama. Ne mogu tamo neki javni službenici da imaju tri puta veće plate nego javni službenici u nekom ministarstvu, koji rade često i najodgovorniji posao.

Ne može neko zato što je bio u rezervnom sastavu DS i prijatelj Rodoljuba Šabića i tamo nekog Jankovića da ima tri-četiri puta veće plate nego neki mučenik koji je pretrpan predmetima, recimo, u Upravi za agrarna plaćanja gde zahteva ima 350 hiljada samo ove godine.

Da li taj broj ljudi tamo može uopšte da obradi, ako uzmemo da ima ljudi koji rade, ima ljudi koji odu na bolovanje, ima posebno sada za vreme pandemije, imate da je neko opterećen više puta na istom poslu od nekoga ko to nije?

Moje simpatije su ipak prema realnom sektoru, jer novac treba zaraditi i kasnije ga podeliti. Ja ću vas podsetiti da ovi što su prodali kompletnu društvenu svojinu za šest, sedam milijardi evra, koliko su dobili u toj privatizaciji, to su kompletno potrošili veštački pokušavajući da podignu plate, pre svega u javnom sektoru, pa su time želeći da povećaju penzije u stvari kasnije unesrećili te iste penzionere.

Da vas podsetim da su prosečne plate u vreme kada se novac nije zarađivao, već se zaduživanjem i prodajom kapitala obezbeđivali lični dohoci, da su oni bili 328 evra koliko se ja sećam. Danas je prosečna plata 510 evra, s tim što ja ne želim da kažem da treba smanjiti platu u javno sektoru. Želim da kažem da mi moramo investicijama, a investicije su nešto što pokreće privredu, privreda je motor u jednom automobilu koji se zove država i koliko privreda izbaci energije toliko mi kao putnici u tom automobilu možemo da potrošimo. Ne želim da kažem da treba u javnom sektoru smanjivati plati. Ne. Treba ih povećavati, ali paralelno sa tim povećavati i prosečne plate onih koji taj novac zarađuju.

Povećanjem obima investicija mi smo na dobrom putu da to učinimo. Zato ja dolazim iz Inđije. Ja sam započeo izgradnju industrijske zone, koja je danas jedna od najboljih u Srbiji. Dakle, mi smo dobili 90-tih godina 50% novih stanovnika. Imali smo 32.000, a onda s obzirom da je stanovništvo bilo Lika, Banija, Kordun, zbog poznatih događaja i zverskog proterivanja stanovništva iz Hrvatske, pa iz BiH, taj broj je bio uvećan za gotovo 50%, odnosno sa 32.000 na 47.000 stanovnika. Radila nam je samo jedna fabrika. Onda i tu jednu fabriku su prodali. Ali zahvaljujući, između ostalog i meni, ja sam se tu najmanje slikao, industrijska zona je dala svoje rezultate. Danas Inđija ima izvoz koji je gotovo ravan izvozu Crne Gore.

Šta hoću time da kažem? Da ta proizvodnja koja se ostvarila se deli na celu Srbiju. Dakle, to je izvoz Srbije koji se realizuje na području Inđije. Sada smo dobili zahvaljujući dobroj infrastrukturi u industrijskoj zoni, zahvaljujući gasovodu koji ide neposredno i autoputu koji ide neposredno pored industrijske zone, dobili smo novu investiciju koja se zove „Tojo Tajgers“ proizvodnja guma.

Nedavno sam slušao Nestorovića kako je on više za poljoprivredu jer ne zagađuje životnu sredinu. Moram da vas obavestim, gospođo ministarko, gospodo poslanici, da je poljoprivreda jedan od najvećih zagađivača, nažalost, zato što poljoprivreda upotrebom hemijskih đubriva, hemijskih preparata, sredstava za zaštitu bilja je glavni zagađivač.

Evo prilike da Nestoroviću kažem, da se ne meša baš u sve kao margarin, da li on zna da stočarstvo više zagađuje vazduh i utiče na efekat staklene bašte nego svi automobili na svetu? Dakle, stočarstvo zbog ispuštanja metana i azota, a to preživari rade, više utiče negativno na kvalitet vazduha, više zagađuje vazduh nego svi automobili i sva prevozna sredstva u svetu. Eto jedna mala obuka za doktora Nestorovića.

Kada sam kod ovih plata, sa 328 na 510, to vam je povećanje negde otprilike 182 u odnosu na 328, to je povećanje od gotovo 60%. Minimalac je sa 150 otišao na 250. Biće opet povećan. To pozdravljam pre svega što će to u nekim manjim sredinama u privredi smanjiti zaostatak između realnog i javnog sektora.

Zašto sam rekao da će investicije bitno uticati na to da realni i privatni sektor dostigne javni? Zato što se kod nas u Inđiji pojavio manjak radne snage. Nama je nezaposlenost 3,7%. Imam sugrađane koji žive sa mnom na selu, jedno pet kilometara od industrijske zone, koji su u toku godine menjali po četiri radna mesto. To je fluktacija radne snage i nedostatak radne snage i dobre investicije koje se dovedu u Srbiju neminovno će dovesti do rasta plata u realnom sektoru, do povećanja BDP i kada BDP, koji je kao pogača, mi koji živimo u realnom sektoru to i radimo i kada napravimo tu veću pogaču, koja se zove BDP, onda će i privatnom sektoru i javnom sektoru ostati više za podelu.

Takođe moram da kažem i sledeće – da ovi nesrećnici koji su prodali celokupnu društvenu svojinu, kojima je donatorska podrška od četiri, pet milijardi služila tek tako da je negde strpaju u privatne džepove, uglavnom nisam siguran da je došla u punom iznosu do stanovništva, i da podsetim da su njima oprošteni dugovi oko četiri, pet milijardi u Pariskom i Londonskom klubu i uprkos tome su nam ostavili dug od 17,7 milijardi, nije dug ostavljen od 17,7 milijardi. Mi smo u proteklih osam godina platili između šest i sedam milijardi njihovih kamata jer su se zaduživali po skupom novcu zato što država koju su oni vodili i privreda te države nije imala nikakav rejting i zato su ta zaduživanja bila veoma skupa, a tu njihovu kamatu smo mi skupo platili, iako sada, koliko ja vidim, su krediti sa 1% ili 1,5%. Zamislite njihove kredite od šest ili 7%.

Uglavnom da kažem i na kraju da zaključim, moje simpatije su i dalje prema realnom privatnom sektoru, ali podržavam i to da u javnom sektoru rastu plate, verujući da ćemo zahvaljujući investicijama, koje dovodimo u Srbiju, povećati BDP, tu pogaču i da će svakome od nas ostati po jedan komad više, a posebno želim da radnici sa minimalcem steknu priliku da u toku naredne godine taj minimalac još više poraste. Zašto? Zato što porezom na plate, zato što doprinosima biće svi fondovi puniji i svi ćemo mi biti zadovoljniji, ali moraju investicije, to je pogonsko gorivo koje privredu koja je motor i menjač ove države mora da poteza.

Poslodavci ne daju plate, to da vam kažem, zaključak. Poslodavci isplaćuju plate, a plate daju kupci naše robe i naših usluga, dakle, ono što je investirano, što je proizvedeno. Povika je na ove strane investitore. Strani investitori prvo registruju firmu ovde i to postaje domaća firma. U principu, to je domaća firma i posluje po domaćim zakonima i to je firma koju bi ja osnovao, a strani investitori nam dovedu i kupce. Oni uglavnom dođu da proizvedu robu koja već ima tržište pre svega u Zapadnoj Evropi, pa i Rusiji i Kini i time taj kupac obezbeđuje plate i za javni i za privatni sektor. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Zvonimir Stević.
...
Socijalistička partija Srbije

Zvonimir Stević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovani potpredsedniče, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu više zakona koji se odnose na sistem plata u javnom sektoru. U pitanju su izmene pet zakona kojima se uglavnom produžavaju rokovi za primenu novog modela plata u javnom sektoru koji poznajemo pod nazivom – platni razredi.

Donošenje krovnog zakona o sistemu plata u javnom sektoru, zakona kojim se uređuju plate zaposlenih u organima autonomnih pokrajina, lokalnih samouprava, u javnim službama, plate policijskih i vojnih službenika, pa do zakona kojim se uređuju plate u javnim agencijama i drugim organizacijama, čiji su osnivači Republika, pokrajina ili lokalna samouprava u vreme prethodne Vlade i ministra Ružića, koji je bio na čelu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu stvoren je kompletan zakonski okvir za reformu javne uprave, a time i reformu sistema plata zaposlenih u ovom sektoru po novom modelu platnih razreda.

U stvari sa ovim platnim modelom imamo iskustva još od 2007. godine kada je donet Zakon o državnim službenicima i nameštenicima i Zakon o platama državnih službenika i nameštenika upravo po modelu platnih razreda, a preostaje njegova implementacija u ostale delove javnog sektora.

Kako ističu rokovi za uvođenje ovog platnog principa u svim posebnim delovima javne uprave pred nama su izmene zakona kojima se rok za uvođenje platnih razreda pomera za još godinu dana.

Kao razloge za produženje roka predlagač navodi, pre svega, potrebu da se dodatno analizira uticaj platnih razreda na budžetske troškove, kao i nemogućnost da se zbog Kovida završe svi potrebni poslovi.

Treba ovom prilikom skrenuti pažnju na značaj, na ulogu javnog sektora za svaku pravnu i demokratski orjentisanu državu.

Javni sektor je veliki i složen sistem koji obuhvata veliki broj organa i službi, veliki broj poslova i nadležnosti, veliki broj zanimanja, veliki broj zaposlenih u državnim organima, u pokrajinskim, opštinskim organima, u javnim službama, obrazovanju, zdravstvu, kulturi, fizičkoj kulturi, dečijoj i socijalnoj zaštiti. Tu su, takođe, kompletno pravosuđe, policija, vojska, službe bezbednosti i svaki od ovih delova javnog sektora ima svoju ulogu i svoje mesto u društvu i obezbeđuju integralni razvojni put društvo.

Društvo ne može napredovati ako nema dobru javnu upravu, jer javna uprava u svim svojim segmentima nije jedino administrator određenih postupaka. Upravo je i kreativni faktor razvoj.

Uprava je i slika pravne države koja svojim građanima omogućava ostvarivanje zakonskih prava, ali i ispunjavanje zakonskih obaveza na efikasan način.

U suštini, prvi susret građana sa državom jeste susret sa državnom administracijom na nekom šalteru ili u nekom redu za dokument ili plaćanje poreza. Zato je za državu važno da ima stručnu, efikasnu, odgovornu, depolitizovanu i nekoruptivnu administraciju.

Javni sektor sprovodi sve društvene reforme i zato on mora biti reformisan, adekvatno uređen, efikasan, stručan i funkcionalan sa što manje troškova po građane, a sa što boljom uslugom koju pruža. Tako, na primer, na dobre efekte poreske politike možemo računati uz dobru poresku administraciju, dobre rezultate socijalne politike ako imamo motivisane i svesne stručnjake u centrima za socijalni rad, možemo biti bezbedni ako imamo profesionalce u policiji i vojsci. Ali, zaposleni u javnom sektoru moraju biti motivisani za svoj rad, jer i od materijalne motivacije zaposlenog državnog službenika zavise rezultati napretka u svakom segmentu društva.

U Srbiji, kao i u drugim državama, stalno se traga za najboljim ili za optimalnim modelom organizovanja, ali i nagrađivanje zaposlenih u svim delovima javnog sektora kako bi takav javni sektor mogao da ostvaruje naše ključne razvojne ciljeve. Danas Srbija jeste na dobrom putu da građanima obezbedi efikasnu upravu, a javnoj upravi bolji položaj.

To su neki od elemenata opšte reforme javnog sektora koja je započeta pre više godina. Strategijom javnog sektora usvojenom 2014. godine definisani su najvažniji ciljevi. Pre svega, to su: bolja organizacija uprave, razvoj modernog i profesionalnog službeničkog sistema, unapređenje sistema lokalne samouprave, digitalizacija i razvoj elektronske uprave.

Kada je u pitanju modernizacija uprave, odnosno digitalizacija možemo reći da je ovde već postignut značajan napredak koji građani već mogu da osete u postupcima ostvarivanja različitih prava pred državnim organima i službama. Tu bih kao strateški važan rezultat pomenuo formiranje Centralnog registra stanovništva, odnosno jedinstvene elektronske baze svih podataka o stanovništvu na osnovu zakona koji smo usvojili početkom 2019. godine, kojim je omogućeno da se integrišu podaci o građanima iz 13 različitih i nepovezanih registara. Ovo je veliki napredak u načinu na koji građani mogu da dođu do različitih dokumenata i papira bez čekanja u različitim redovima.

Takođe, projekat „Jedinstveno upravno mesto“ započet 2018. godine unapredio je rad uprave na lokalnom nivou.

U vreme ministra Branka Ružića od 2016. godine do 2020. godine Ministarstvo za državnu upravu je postavilo kompletan zakonski okvir za reformu ovog sektora i uspostavljanje moderne, transparentne, efikasne i odgovorne javne uprave koja se približila građanima. Taj napredak je značajan i očigledan, jer je povezivanje baza podataka obezbedilo mogućnost da građani sve mogu završiti na jednom mestu, od preuzimanja dokumenata, do dobijanja različitih upravnih akata.

Veoma često se rad javne uprave pojednostavljuje, loše ocenjuje i građani često imaju loša iskustva. Upravo takvu sliku reformom želimo da promenimo. Javna uprava mora biti partner građanima.

Vratio bih se na pitanje sistema plata u javnom sektoru koji svakako nije jednostavno uspostaviti. Važno je da model bude pravedniji, da obezbedi povoljniji socijalno ekonomski položaj svim zaposlenima kako bi ih motivisao da svoj posao još posvećenije radi, kako bi u upravi želeli da rade mladi visoko obrazovani kadrovi. Nije stimulativno za mladog, fakultetski obrazovanog čoveka da radi za četrdesetak hiljada i to u Narodnoj skupštini.

Pristalica sam toga da se o primeni modela platnih razreda u svim delovima javnog sektora izvrše dodatne ekonomske i socijalne analize, kako bi se sagledao uticaj primene ovog modela na sva zanimanja, sve poslove, ali pre svega na potrebna sredstva u budžetu za njegovu primenu.

U tom smislu poslanička grupa SPS će podržati odlaganje rokova za primenu novog modela plata u javnoj upravi. Zahvaljujem se.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala, gospodine Steviću.
Dame i gospodo narodni poslanici, sada određujem pauzu u trajanju od 60 minuta.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
Prvo naredno izlaganje, narodna poslanica Vesna Ranković.
Hvala svima.
(Posle pauze)
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Dame i gospodo nastavljamo sa radom.
Narodna poslanica Vesna Ranković, ima reč.
...
Srpska napredna stranka

Vesna Ranković

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i naravno građani Republike Srbije, danas se pred nama nalazi set zakona koji reguliše zapošljavanje i plate u javnom sektoru.

Ono što želim da istaknem je da je nakon teških reformi koje je započeo, a zatim i uspešno sprovodi Aleksandar Vučić, zajedno sa nama kao njegovim saradnicima, ali naravno, treba istaći i uz veliku podršku vas, odnosno građana, došlo je vreme da uvidimo i koji su pozitivni rezultati tih reformi. Reforme su podrazumevale, između ostalog, i reforme našeg platnog sistema.

Kao što ste već imali prilike da čujete od mojih prethodnih kolega govornika, jedna od najvećih reformi koja nas čeka od 1. januara je to da više neće postojati ograničenje kada je u pitanju broj zaposlenih u javnom sektoru, odnosno više neće biti neophodna saglasnost javnim preduzećima i ustanovama kako bi zaposlili nove radnike u svoja preduzeća i ustanove. Pritom, da ne bi nakon dugih šest godina od kada je ta zabrana bila na snazi došlo do nekih zloupotreba, naravno da neće moći nekontrolisano da se zapošljava, mišljenje je o tome, te s toga svako javno preduzeće ili ustanova će moći da zapošljava u svom preduzeću ili ustanovi novih zaposlenih do 70% u odnosu na prirodni odliv koji se desio u prethodnoj godini.

Ono što je takođe, značajno istaći kada je u pitanju reforma koja se odnosi na platni sistem u Republici Srbiji, jeste do da od 1. januara sledi povećanje plata u javnom sektoru. Povećanje plata će najviše osetiti medicinski radnici koji su sada u ovoj teškoj situaciji u kojoj se nalazi, kako ceo svet, pa, tako i naša država, podneli najveći teret, da tako kažem, i koji danonoćno rade. Sada ću iskoristiti priliku da im se zahvalim javno, kao što je većina mojih kolega do sada učinila, oni će imati povećanje od 5%, dok svi ostali zaposleni u javnom sektoru imati povećanje od 3,5%, pri čemu, postoji tendencija da od 1. aprila i ostatak javnog sektora dostigne tu cifru od 5% povećanja plata.

Ono što je takođe bitno i što želim da istaknem da država u ovim teškim vremenima u kojima se sada nalazimo nije mislila samo na javni sektor, već je mislila i na privatni sektor, te je obezbedila, imali smo prilike svi da ispratimo i o tome da govorimo na prethodnim sednicama, pa o tome neću dužiti, pružila je veliku podršku i privatnom sektoru kroz različite subvencije. Takođe, pružila je veliku podršku i našim penzionerima koji su ove reforme o kojima sam govorila, koje traju od 2012. godine, izneli takođe na svojim plećima. Penzioneri su 18. decembra dobili jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 5.000 dinara, dok naravno, kao što sam već istakla, medicinski radnici koji su podneli najveći teret zbog pandemije korona virusa, dobili su u mesecu decembru jednokratnu pomoć u iznosu od 10.000 dinara.

Kada se radi o ovom povećanju, s obzirom da je prosečna zarada u Republici Srbiji trenutno 510 evra, to znači, da bismo dočarali slikovitije, to znači da će svaki građanin imati 27 evra povećanja što iznosi nešto preko 3.100 dinara.

Takođe, briga države kada je u pitanju pandemija korona virusa se ne završava ovde. Imali smo priliku da ispratimo pre samo nekoliko dana otvaranje kovid bolnice u Kruševcu, pre toga kovid bolnice u Batajnici. Tako da je naša država u rekordnom roku od samo četiri meseca sagradila dve kovid bolnice.

Pritom, ni tu nije kraj, za zdravstvo je u narednoj godini opredeljeno 386 milijardi dinara. Tu zapravo pokazujemo našu odgovornost, kako kada je u pitanju zdravstvo, tako i kada su u pitanju kapitalne investicije, jer nikada se više nije izdvojilo ni za kapitalne investicije, o tome smo imali prilike da slušamo našeg ministra finansija, Sinišu Malog, koji je gostovao, odnosno prisustvovao sednicama Narodne skupštine u proteklim zasedanjima.

Ono što takođe želim da istaknem je da cilj svega ovoga jeste da se realizuje projekat „2025“ u kom se predviđa da će prosečna plata 2025. godine, odnosno čiji je cilj da prosečna plata 2025. godine iznosi 900 evra, a prosečna penzija 440 evra. Znam da u ovim momentima kada je kriza u celom svetu i kada neke države za koje ili mislimo ili znamo da su ekonomski daleko stabilnije od nas, moraju da zamrzavaju plate, da čak i smanjuju plate, mi planiramo da sebi postavimo i ostvarimo jedan tako veliki cilj i znam da mnogi sumnjaju da je moguće da će u sled svega ovoga 2025. godine prosečna plata i penzija iznositi toliko, ali sigurna sam da je uz veliki trud, rad i zalaganje prvenstveno našeg predsednika Aleksandra Vučića, zatim i svi nas kao njegovih saradnika to moguće, jer pre 2012. godine kada smo govorili o svim ovim reformama koje su i dovele sada do ovih povećanja o kojima pričam, mnogi nisu verovali da će se to realizovati, da će se desiti, ali uz danonoćni rad i trud zapravo uspeli smo.

Ono što želim na kraju da naglasim je da ću ja u danu za glasanje, uostalom kao i moja poslanička grupa kojoj pripadam, Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati set zakona koji se nalazi na današnjem dnevnom redu. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Vesna, koliko sam ja razumeo, to je vaše prvo izlaganje.
Reč ima Dijana Radović. Izvolite.