Hvala vam, predsedavajući.

Poštovana ministarko Obradović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i, što je najbitnije, narode Republike Srbije, kada bih ukratko prokomentarisao ovaj set zakona o kojima danas razgovaramo, rekao bih da njime odlažemo reformu o platama zaposlenima u javnim ustanovama zbog ove globalne katastrofe koja je zahvatila sve pa i nas.

Po meni je to sasvim logična posledica i država mora pre svega da se finansijski konsoliduje da bi se reforma sprovela.

Ono što je najbitnije za naš narod to je da će od sledeće godine sve te javne ustanove slobodno same odlučivati o njihovom zapošljavanju. Jedino ograničenje koje će imati će biti to što će moći da zaposle do 70% ljudi koji su otišli iz tih ustanova prethodne godine, a za sve preko toga će morati da traže saglasnost od Vladine komisije.

Takođe, ono što je bitno za naše građane jeste da u ovom trenutku, kada sve države sveta zamrzavaju plate zaposlenima i kada ih smanjuju da bi se konsolidovali, Republika Srbija podiže plate zaposlenima u javnim ustanovama za 5% sledeće godine, a onima koji su se najviše borili protiv ove pandemije, našim lekarima i medicinskim radnicima za čitavih 10%.

Znam da smo se medicinskim radnicima i lekarima zahvalili hiljadu puta rečima, ali mi je jako drago što ćemo im se zahvaliti i povećanjem plata, jer time pokazujemo da država misli na njih, time pokazujemo da želimo da oni ostanu ovde da rade i time osiguravamo lepšu i sigurniju budućnost za našu zemlju.

Rekli smo im hiljadu puta hvala, ali ja bih se sa ove javne govornice zahvalio još jednoj grupi ljudi, a to su naši poljoprivrednici. Znate, ti poljoprivrednici rade naporno tokom čitave godine. Neki od njih rade cele godine da bi kupili samo jedan lanac zemlje i još malo proširili svoje poljoprivredno domaćinstvo. Često mi dođu u kancelariju onako prljavih ruku, pravo sa njive, još mi se izvinjavaju što su im ruke prljave, a ja im uvek kažem rečenicu koju me je otac naučio, a to je da nije bitno ako su ti ruke prljave od rada, bitno je da ti je obraz čist.

Znate, kada je ova pandemija krenula i kada smo svi požurili u prodavnice da kupimo neke osnovne namirnice oni su najzaslužniji za to što Srbiji ništa nije falilo tokom ove pandemije, iako za Kosovo i Metohiju kažemo da je srce Srbije ja ću ovde ponosno reći da su poljoprivrednici pluća naše zemlje i drago mi je što ih imam za klijente, saradnike, i naravno, prijatelje.

Da se vratimo na ovo povećanje plata. U medijima smo čuli kako ovo povećanje plata ne valja. Kako bi oni to povećali još više, iako nisu to radili kada su mogli, kako se to ne radi iz realnih osnova, kako to radimo kao izbornu kampanju, iako izbora nigde nema, ali juče dok sam radio besplatnu pravnu pomoć jedna moje koleginica je citirala Hermana Hesea koji ih je lepo opisao, kaže: "Ljudima je teško da razmišljaju, pa zato osuđuju."

Ono što je najbitnije, jeste da će svaki normalan građanin Republike Srbije shvatiti to da u ovom trenutku kada svi smanjuju plate država Srbija ih povećava i time se vidi da mi mislimo na onog malog čoveka, da nam je stalo do njega. Time narod vidi da se borimo, da radimo za njih i prestaje da se oseća zaboravljeno i zapušteno kako se nekada osećalo i jako mi je drago što se ljubav prema Republici Srbiji vratila u ovaj parlament od 2012. godine.

Znate, ministarka, ovo su za mene najlepše teme. Ovo je razlog zbog kojeg se ja bavim politikom. Smatram da za osobu koja se bavi politikom nema veće radosti, ne kada zaradi nešto od politike, već kada uradi nešto za svoju domovinu, kada iza njegovog mandata nešto ostane, kao što će ovo povećanje plata ostati iza nas.

Iako sam i suviše mlad da delim bilo kome, bilo kakve savete, ako nam svima nama to bude zvezda vodilja pri bavljenju ovim poslom samo tako ćemo osigurati da naša država nastavi da napreduje kako je to do sada činila. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milica Obradović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, drage dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo imali prilike da čujemo i u prethodnim izlaganjima, jedna od tema današnjeg plenuma jeste redefinisanje zakonskih rokova za primenu seta zakona koje se tiču plata u javnom sektoru.

Opravdani su razlozi za odlaganje ovih zakona s obzirom na kompleksnost procesa primene platnih razreda u obračunu plata u javnom sektoru. Dakle, reforma se odnosi na čak preko 400 hiljada zaposlenih u raznim ustanovama, dakle, onima koji su zaposleni u državnim organima, u javnim agencijama, kao i u jedinicama lokalne samouprave.

Ono što je cilj ovih zakona jeste da nakon njihove primene imamo prisutno nesporno načelo koje će zaživeti, a to je načelo – ista plata za isti posao.

Dakle, važno je odrediti kome su plate niske, kome su plate visoke i da se na osnovu krajnje opravdanih kriterijuma prevashodno u odnosu na složenost posla koji se obavlja, kao i u odnosu na odgovornost i rizike koje posao nosi da se odrede platni razredi za svaki posao pojedinačno.

Takođe, ono što je jako važno za primenu ovih zakona jeste da se izvrši detaljna analiza budžetiranja sredstava, kao i analiza njihovih uticaja na ukupan budžet Republike Srbije.

Ovi zakoni su i deo reforme i modernizacije javne uprave koja treba da dovede daljoj profesionalizaciji i efikasnijem radu administracije. Dakle, administracija je upravo ta snaga koja sprovodi propise i uz pomoć koje građani ostvaruju svoja prava.

Drugi segment modernizacije javne uprave koju želim danas ovde posebno da istaknem jeste uvođenje elektronske uprave, kao i povezivanje elektronske baze podataka što će omogućiti građanima da na jednom mestu mogu da ostvare sva svoja prava i obaveze koje imaju prema organima javne vlasti.

Ovakav projekat se već sprovodi u pojedinim opštinama na teritoriji naše države. Evo, u opštini Rača, u opštini iz koje ja dolazim je prethodnog ponedeljka uz prisustvo ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu, uvedeno to jedinstveno upravno mesto.

Dakle, opština Rača je među prvih 11 opština i gradova u Srbiji koja je zahvaljujući svojim dovoljnim kapacitetima, zahvaljujući svojoj ranijoj razvijenošću usluga koje je pružala uspela za svoje građane da obezbedi jedno ovakvo moderno i korisno mesto za pružanje svih administrativnih usluga.

Ja se vama, ministarka, u svoje lično ime i u ime svih mojih sugrađana, s obzirom da dolazim iz opštine Rača, zahvaljujem na takvom jednom daru, jer sam sigurna da će u svim mestima u kojima se otvori – jedinstveno upravno mesto svim građanima to uštedeti i puno vremena i novca, a zasigurno i živaca koje, složićete se u ovim teškim vremenima niko nema na pretek.

Dakle, predlozi zakona o kojima danas raspravljamo su još jedan dokaz u nizu toga da država Srbija brine o svakom svom građaninu. Zašto ranije nismo imali ovakve zakone koji štite prava radnika? Do 2012. godine, u moru otpuštenih i nezaposlenih ljudi nikome nije padalo na pamet da raspravlja, a kamoli da donosi ovakve zakone.

Ljudi su radili za plate od 15.000 dinara, koliko je tada iznosila minimalna cena rada, samo da bi uspeli da prehrane svoje porodice. Za razliku od tadašnjih 25% nezaposlenosti mi smo danas 2020. godine, uspeli da dostignemo nikada nižu stopu nezaposlenosti, čitavih istorijskih 7,3%. Dakle, ponoviću, 7,3%. Minimalna cena rada danas iznosi preko 32.000 dinara.

Dakle, ova jednocifrena nezaposlenost nije proizvod i nije zaslužna zahvaljujući donošenju jedne odluke ili jednog zakona, već je to rezultat i posledica isključivo odgovornog i temeljnog rada na različitim segmentima, kako Vlade Republike Srbije, tako i našeg predsednika Aleksandra Vučića. Mi danas ne govorimo samo o smanjenju nezaposlenosti, mi govorimo i o poboljšanju uslova rada.

Dakle, slika Srbije 2020. godine, je drastično promenjena u odnosu na onu koja je bila prisutna 2012. godine. Takođe, teme su se promenile. Mi smo 2012. godine, bili okupirani time da sačuvamo državu od, eventualnog, bankrota, a danas 2020. godine, mi govorimo o nikada većoj privrednoj stopi rasta, koju je naša država uspela da ostvari u ovim kriznim vremenima.

Srbija je od 2014. godine, započela jednu novu etapu u svom razvoju i to sve zahvaljujući sadašnjem predsedniku Aleksandru Vučiću. Ono čega smo se bojali, pljačkaških 2000. godina, da li ćemo primiti platu, više definitivno nije slučaj. Građani Srbije znaju da sada žive u jednoj stabilnoj i zdravoj Srbiji, a samo jedan od dokaza za to jeste i usvajanje razvojnog budžeta, koji smo ovde u Skupštini usvojili pre dve nedelje.

Na samom kraju, sumirajući sve što sam rekla, a svakako, svesni svih posledica koje Korona virus nosi sa sobom, a samim tim i otežanim funkcionisanjem svih podsistema javnog sektora ja podržavam opredeljenje da se ostavi još vremena za primenu ovih seta zakona koji se odnose na plate u javnom sektoru, kako ne bi došlo do nekih negativnih posledica, kako po budžet Republike Srbije, tako i po sve one koji su zaposleni u javnom sektoru. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivan Ribać.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je pred nama set zakona o kojima se, u suštini, pomera početak primene nekih važnih reformi za 2022. godinu. Svi ovi zakoni treba da unesu značajne promene, kako kada je reč o samoj organizaciji javnih službi, tako i kada je reč o njihovom finansiranju, pa moramo i da naglasimo da su svi ovi zakoni usklađeni sa pravnom regulativom EU, zakonima koji su danas pred poslanicima Narodne skupštine odlaže se promena pomenutih zakonskih rešenja za godinu dana i očekuje primena za 2022. godinu.

Za mudre i odgovorne ljude jedva da je potrebno ikakvo obrazloženje, ali ipak u obrazloženju pomenutih zakona jasno piše da je epidemija Kovida–19 onemogućila ili barem znatno otežala intenzivnu saradnju svih učesnika u neposrednoj primeni pomenutih reformi.

Iz tog razloga fokus zaposlenih u javnom sektoru ove godine, a tako će verovatno biti i delom sledeće godine, sve dok se donekle ne stekne taj kolektivni imunitet na ovu bolest, je na zaustavljanju aktuelne epidemije i na sprovođenju neophodnih mera u cilju zaštite stanovništva, organizacije života u uslovima koje nameće pandemija.

U situaciji kada je javni život bitno određen protiv pandemijskim merama, kao ozbiljni i odgovorni ljudi moramo da se tome posvetimo i da se promeni usvojenih reformi javnih službi vratimo kada Kovid–19 bude iza nas, a za sve to vreme, pored kritika kojima smo svakodnevno izloženi, a koji dolaze od onih kojima smeta što se Srbija na najbolji način bori sa ovim problemima, ova vladajuća nomenklatura će se na najbolji način boriti protiv svih problema gledajući da iz njih izađe što manje oštećena.

Ipak, ono na šta bih hteo da se osvrnem, a što me jako zabrinjava kao građanina ove zemlje je sledeća činjenica. Ja razumem da iz pojedinih zemalja u okruženju, da politički korektno kažem, nemaju baš prijateljski naklonjen stav prema nama i našoj zemlji. Svakodnevno stižu orkestrirani napadi.

Jasno mi je i razumem kada izvesni Boris Dežulović kaže da je Beograd kasaba, kaže da je Dubai za siromašne i da je onaj fantastični spomenik Stefanu Nemanji lažni bronzani Baron Minhauzen ili kada izvesni hrvatski novinar, kolumnista i pisac Jurica Pavličić kaže da ga Beograd podseća na sliku iz noćne more.

Ili kada poštovani predsednik Milo Đukanović, predsednik bratske nam Crne Gore, do juče deklarisani pripadnik srpskoga naroda, danas Crnogorskog, sutra već ko zna kog, kaže da isključivi krivac za poraz njegove političke opcije na neposredna završenim izborima je Vučić i Srbija i da ih krivi za poraz njegove politike, zaboravljajući pritom da naš predsednik nije niti jednom rečju, niti slovom, niti zarezom reagovao na izbore u njegovoj zemlji, za razliku od nekih drugih, poput premijera Edija Rame, ali, naravno, njega niko nije osudio.

Ili kada uvažena gospođa Medlin Olbrajt ponovo šalje poruke kako će se sada ona umešati u pregovore između Srba i Albanaca za rešavanje statusa Kosova i Metohije, naravno, ne vodeći ona suštinski računa o dobrobiti naša dva naroda koji teže, kao što vidimo i ovim dijalogom i vizionarskim inicijativama, poput Malog Šengena, uzajamnom pomirenju, jer to pomirenje za sve njih koji se u suštini brinu o tzv. dobrobiti naših naroda, pod znacima navodnika, predstavljalo je katastrofalno poraz. To pomirenje između naša dva naroda bi izmaklo šahovsku tablu na koju su geopolitičke sile svojim potezima vekovima potkusuruju, brinući samo o sopstvenim interesima. Neću da nabrajam bezbroj drugih napada na našu državu.

Zbog toga nisam preterano zabrinut, kao ni svi mi. Ko je, zaboga, od svih njih srećan ako Srbija ima najmanji pad BDP-a u Evropi od 1%, što ne kažemo mi, već najrelevantniji međunarodne institucije koje se bave finansijama ili ako Srbija ima najviše investicija u regionu, ako gradi puteve, ako jača našu vojsku, ako pobeđuje na drugim poljima, a ne samo, kako smo navikli, u sportu. Ako čak i ovoj zdravstvenoj krizi, uzrokovanoj ovom epidemijom, gradimo bolnice, spašavamo ljude, imamo znatno manje zaraženih i smrtnih slučajeva nego mnoge razvijene zemlje u regionu i u svetu ili koga raduje činjenica da se u jeku ove epidemije Srbija može pohvaliti otvaranjem fabrike jedne od najuspešnijih kompanija na svetu, japanski „Tojo tajers“, koja će zaposliti hiljade ljudi u Srbiji i godinama doprinositi razvoju naše ekonomije? Naravno, niko, poštovani prijatelji.

Te uvrede i pogrdne reči, između ostalog, pokazuju da smo na pravom putu, na putu progresa i uspeha i to meni kao građaninu ove zemlje može samo da laska. Neka nas napadaju, a mi ćemo mudro vođenom politikom braniti naše interese na najmpomirljiviji, najmirniji način, svim legalnim i legitimnim diplomatskim sredstvima, sa pruženom rukom prijateljstva, pomoći i međusobnog uvažavanja svima koji je žele.

Vrlo rado ćemo vas dočekati kada dođete u naš dragi Beograd, da se divite onome čemu se rugate u vašim kolumnama, na portalima i društvenim mrežama dok uživate u šetnji našim promenadama, dok uživate u našoj gostoljubivosti i najposle prijateljskoj atmosferi i bezbednosti, onakvoj kakvoj se često ne možemo nadati kada dođemo kod vas u goste, jer nam ne tako retko razbijete šoferšajbnu i napišete neku gadost samo zato što imamo srpske tablice na kolima, ali, Bože moj, tu se valjda razlikujemo.

Ono što mi smeta, to je sledeća činjenica. Pored svih tih napada iz inostranstva koji ne potresaju nikog od nas preterano napokon u ovoj igri koja se zove politika, svako se trudi da nametne i ostvari svoje interese, ali našu stranku, ovu vladajuću koaliciju i predsednika države svakodnevno napadaju i naši građani, pojedinci iz opozicije, pojedini pripadnici tzv. intelektualne elite, koji u obračunu sa svojim političkim neistomišljenicima koriste takve gnusne reči, da ih me je sramota izgovoriti ili oni koji već godinama žive od toga ne bi li svom narodu naneli štetu, pozivajući se na već ustajale, dosadne floskule, koje već liče na mantre, kao što su liberalni pogled na svet, kao određena sloboda mišljenja, ali i neki izvitopereni oblik patriotizma koji je samo njima znan, pri tome apriori osuđujući svaki potez koji ova vlast uradi, ne razmišljajući ili ne uzimajući u obzir da je možda nešto dobro.

Pa, da li može da se kaže da je loše ako se završi Hram Svetog Save i onaj fantastični mozaik ili ako se izgradi neka bolnica? Pa, valjda ni to ne treba da podleže osudi ili kada nas jedni te isti ljudi pre tri meseca napadaju kako smo mi fašistička vlast, jer lišavamo naše građane slobodnog kretanja, ne bi li ih spasili, uvodeći vanredno stanje, a onda za dva meseca isti ti kažu da nismo sposobni i da učestvujemo u lišavanju života naših građana zato što ne možemo da uvedemo vanredno stanje?

Ono što želim da kažem to je da je srpski narod u našoj istoriji bezbroj puta bio slabiji znatno jer smo bili razjedinjeni i na kraju smo svi zajedno trpeli brojne konsekvence. Razumem da je osnovni cilj bavljenja politikom osvajanje i zadržavanje vlasti, ali mi kao narod moramo da definišemo napokon koji su to suštinski interesi Srbije oko kojih moramo zajedno da se integrišemo i oko kojih ne smemo imati spornih tačaka, da zajedničkim snagama svi kao jedan, i pozicija i opozicija i Akademija nauka i pripadnici intelektualne i kulturne elite i Srpska pravoslavna crkva budemo složni u rešavanju gorućih problema koji su nas sada zadesili ili koji će nas zadesiti u budućnosti.

Svestan sam da postoje ljudi koji imaju različite ideje, različite stavove i razmišljanja, ali ne može se u trenucima i bespoštedne borbe za suštinske interese Srbije, kao što je pitanje KiM, kao što je pitanje položaja Srba u regionu ili spašavanje života naših građana u toku ove epidemije, svakodnevno se biti protiv svoje zemlje ili onoga ko je trenutno na vlasti, ne obazirući se na činjenicu da se u toku te borbe radi dolaska na vlast koriste često neistine, kao što su da je zdravstveni sistem pukao, završavam uvaženi predsedavajući, i uzgred da kažem da to i nije tačno ili mnogo drugih stvari koje bi hteo kažem, ali nemam više vremena.

Razumem da se mnogi ne slažu. Razumem da misle da znaju bolje, što je apsolutno legitimno, ali napokon imali su svoju priliku. Bili su nemali broj godina na vlasti i nisu baš uspeli da pokažu da su u pravu, ali vas molim nemojte, poštovani, da držite stranu onih koji nikada prema Srbiji ništa dobro i lepo nisu mislili, da budete protiv svog naroda i države kada su najbitniji državni interesi u pitanju. Bićemo tada zbog vas mnogo slabiji i ranjiviji i umesto da ostvarimo ono od čega je i veliki Sulejman Veličanstveni strahovao kada je izjavio – ne daj Bože da se Srbi slože, ali da mi ipak se napokon složimo. Hvala.

Zahvaljujem
Pošto je isteklo vreme predviđeno poslaničkim grupama, da li se još neko u ime grupe, predsednik, predstavnik javlja? (Ne.)
Reč ima predstavnik predlagača, ministarka Marija Obradović.

Hvala, predsedniče.
Samo kratko, ovako jedan rezime i da se izvinim ako neko slučajno zamera što danas nisam mnogo komentarisala vaša izlaganja, jer nekako mi se činilo da će bolje zvučati kada ovako jedan za drugim komentarišete predloge zakona i većinom je podrška, ali bilo je tu i nekoliko zanimljivih, konstruktivnih kritika šta je to što bi moglo da bude bolje, o čemu treba da razmišljamo u ovom periodu dok smo odložili primenu zakona, a koji se odnosi na onaj kompleksni deo donošenja podzakonskih akata i ostalih uredbi koje će pratiti implementaciju ovog zakona.
Želim da vam se zaista zahvalim. Pažljivo smo slušali i vaša izlaganja koja se odnosi na ovaj set zakona u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, ali i ova ostala četiri zakona.
Ono što jeste jedna linija koja se provlači u najvećem delu izlaganja je ta snažna solidarnost i empatija sa zaista svim građanima i sa kompletnim društvom u kojem se Republika Srbija pronašla tokom ove epidemije Kovid-19.
Ono što bi bio moj zaključak nakon današnje diskusije, želela bih da svi sa tim utiskom i odemo odavde iz ove sale, da od reforme i uvođenja platnih razreda nismo odustali. Zarade i zaposlenost u državnom sektoru imaju zaista značajne i ekonomske i socijalne implikacije. Država jeste najveći poslodavac u privredi Srbije. U njoj radi gotovo pola miliona ljudi, što je blizu četvrtine ukupne registrovane zaposlenosti u Republici Srbiji i upravo zato je ovaj set zakona ovako važan.
Odlaganje primene ovih zakona za godinu dana, za januar 2022. godine, za nas neće biti izgubljeno vreme. Do početka primene intenviziraćemo sastanke i komunikaciju o reformskim procesima sa svim delovima javnog sektora. Potreban je zaista konsenzus svih učesnika u reformi.
Ako želimo da zadržimo najkvalitetnije ljude u javnom sektoru, onda je valjda svima jasno da nam je zaista potreban pravedan način vrednovanja njihovog rada i Vlada Republike Srbije na tome će intenzivno raditi da to sprovedemo.
Možda smo mi zaista dozvolili koroni da nas ekonomski i organizaciono iscrpi, ali ono što je najvažnije nije nas pobedila. Ova zdravstvena kriza je pokazala koliko nam je potreban visoko motivisan radnik i u javnoj upravi, naravno, na prvom mestu u zdravstvu i u prosveti. Kovid-19 je zaista značajno otežao funkcionisanje svih institucija, umanjio kapacitete javnog sektora za reformu, jer je primarno angažovanje bilo samo jedno suzbijanje epidemije.
Neophodnost sprovođenja reforme sistema plata u javnom sektoru ogleda se u našoj obavezi da mi izjednačimo različite plate za iste poslove u različitim delovima javnog sektora i bez obzira na ovo naše odlaganje u budžetu za 2021. godinu planirano je povećanje zarada. Zdravstveni radnici su dobili uvećanje od 10% na samom početku epidemije i od januara 2021. godine to će biti još dodatnih 5%, što kumulativno, ako pogledamo od 2018. godine, pa se osvrnemo na mart 2021. godine, to će biti negde oko 50% za pojedine zaposlene u zdravstvu.
Na samom kraju nešto sasvim ljudski i od članice Kriznog štaba trenutno. Molim vas, i vi koji ste prisutni u sali, ali i građani koji nas prate, poštujte mere i preporuke Kriznog štaba, disciplina, odgovoran odnos prema svim merama je jedini način da što pre izađemo iz epidemije i da što pre budemo među državama koje su se vakcinisale i koje su se vraćale u redovan tok što brže, jer je to jedino što našoj državi u ovom trenutku treba da se vratimo u normalne tokove ekonomske i privredne.
Hvala vam zaista na podršci tokom današnjeg dana i jedino što treba da postane naš novi pozdrav – ostajte zdravo.

Zahvaljujem.
Molim vas još nekoliko rečenica da me saslušate na mestu.
Zahvaljujem se ministarki Obradović.
Ja bih je samo zamolio kao dugogodišnji političar, to sam molio i ministra Ružića, a reći ću i ovde pred svima vama, kakva je to logika da pomoćnik generalnog sekretara Narodne skupštine ima veću platu od predsednika Narodne skupštine i od narodnih poslanika? Kakva je to logika da pomoćnici ministra imaju veće plate od ministara ili šefovi kabineta? Tu nema logike.
Oni koji su izabrani od strane naroda - predsednik Republike, Narodna skupština Republike Srbije… Ja razumem da se to pravda različitim zakonima koji važe za državne službenike, činovnike, funkcionere, nameštenike, ali ono što nije logično, verujte svojim očima i menjajte zakone. Ja vam to kažem kao čovek koji je sve to prošao 30 godina. Uvek je tako bilo, nikad se ništa nije smelo, imate potpunu podršku za tako nešto.
Znači, ja ne pričam o generalnom sekretaru, ne pričam o zamenicima generalnog sekretara, pričam o pomoćniku generalnog sekretara koji ima platu, pitao sam Branka, ako me nije slagao, 130.000.
Koliko vi kao poslanici imate platu? Znači, ja govorim u ime, ne tražim sada niti je taj čovek kriv. Verovatno su takva zakonska, kod mene, evo tu su i neki pomoćnici ministara, da ih ne pitam sada koliku imaju platu pošto znam. Imali su veću platu i od mene kada sam bio ministar, imaju i sad veću platu od Marije.
To je anomalija, isto kao što mislim da je anomalija da šefovi tzv. „nezavisnih tela“ imaju po dva, tri, četiri, pet puta veće plate od predsednika Republike ili poslanika u Narodnoj skupštini. Ne govorim ja da su poslanici idealni, ali su izabrani od naroda.
Nisam, previše sam se zaneo, neću više dalje, ali zahvaljujem se ministarki, a ona će verovatno da mi odgovori.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Postavili ste dosta pitanja i otvorili jednu zanimljivu temu koja je često prisutna u našoj javnosti i novinari se raduju takvim izlaganjima poput vašeg. Mogu vam samo reći svoj lični utisak da je za mene izuzetna čast jer sam prvi put u životu član Vlade svoje države i za mene zaista finansijska nadoknada u ovom trenutku nije nikakav prioritet, ali možda sam ja jedna od retkih.
To o čemu ste vi govorili zahteva jednu ozbiljnu raspravu u društvu, ima stvari koje su zaista na mestu koje ste izgovorili, ali svesni ste da tih nekoliko pitanja zaista zahteva neku ozbiljnu političku analizu, učešće različitih faktora, dosta političke volje, jednu zanimljivu i drugačiju možda atmosferu u našem društvu, ali nekako za mene to nije pravi trenutak, ovaj u kojem bi trebalo da povlačimo te teme kada se borimo za živote ljudi, kada se borimo da ekonomija se nekako radi u redovne tokove.
U svakom slučaju, uvek su plate državnih funkcionera i političara bile zanimljiva tema. Ja sam još uvek mlada, prvi put političarka, mlada političarka, mlada ministarka, tako da za mene novac ovog puta nije prioritet. Zaista je čast i velika odgovornost što se nalazim na ovom mestu, ali kada budem dovoljno dugo u izvršnoj vlasti, kao što ste vi, možda ću drugačije da razmišljam. Eto, da ostavimo prostora i za to.

Hvala vam, ministarka.
Samo želim da vam kažem da nisam ja pokrenuo ovu temu, nego ste vi predložili zakone, a pošto ste predložili već te zakone moram da vam kažem to što sam rekao i ja to ne govorim zbog para, govorim zbog integriteta. Onda se sledeći put i vi i ja kandidujmo za pomoćnika generalnog sekretara ili za predsednika Fiskalnog saveta ili za nešto drugo. Ja o tome govorim, o integritetu funkcije koju obavljamo i o nelogičnosti da peti ljudi u sistemu imaju veće plate od prvog. To je suština svega.
Naravno, slažem se da je to nešto što treba da se reši pitanjima sistema platnih razreda u celini, ali tu onda moraju da budu svi, a ne da budu izuzeti oni koji nose najveću odgovornost.
Na samom kraju, dozvolite mi da kažem da smo se danas na kolegijumu dogovorili da, pošto nema amandmana, znači neće biti rasprave u pojedinostima, zahvaljujem se ministarki na prisustvu, pošto neće dolaziti na drugi deo rasprave u pojedinostima, pošto je neće biti, dogovor je da sutra nastavimo raspravu o ovim predlozima izbornih kadrovskih odluka vezano za pravosuđe, za pitanje Komisije za zaštitu u postupcima javnih nabavki i da započnemo raspravu o kodeksu ponašanja narodnih poslanika, koju ćemo završiti u četvrtak i shodno dobroj praksi da se ne radi za Badnje veče i za katolički Božić da ćemo, otprilike, trudićemo se, zavisiće sve od nas, da se trudimo da negde do dva, tri sata završimo glasanje.
S tim što bi verovatno onda sutra mogli da glasamo o ovim izbornim pitanjima, pošto kada Narodna skupština vrši izbornu funkciju onda može da se glasanje obavi nezavisno od dana za glasanje.
Pošto je Palma danas govorio o tome i s pravom je rekao da mi raspravljamo o kodeksu ponašanja narodnih poslanika, moram da kažem da je bio u pravu kada je rekao da kodeks ponašanja onih koji nisu narodni poslanici, svedoci smo, ja sam mislio da postoji neko dno, ali smo videli i juče da tog moralnog dna gotovo da nema.
Imali smo situaciju da juče za 76-togodišnju ženu, majku predsednika Vučića, Angelinu Vučić, koju poznajem nezavisno od Aleksandra Vučića, da neko za takvu ženu koja je bila ugledni novinar, koja je majka, kaže da je prostituka, nisam upotrebio reč koja je navedena, jer to ne priliči Narodnoj skupštini Republike Srbije, a da pri tome, oni koji politički podržavaju te ćute. Ovde nije reč o iznošenju političkog stava, jer Angelina Vučić se ne bavi politikom. Reč je o prostakluku, bezobrazluku i zaista je sramota. Svi oni koji ćute na to u suštini podržavaju jedno takvo ophođenje prema političkim protivnicima.
Na kraju to je uvreda za sve majke, vi znate da je majka svetinja, ja zbog toga i pričam, svačija majka ne samo Vučićeva. Zato i hoću da kažem da je Dostojevski rekao da tamo gde nema Boga čoveku se sve dozvoljava, pa i kleveta majke.
Zato sam i hteo na kraju da kažem da je naša poruka osuda jednog takvog ponašanja i zato mislim da je očigledno da je kodeks potreban ne samo za ponašanje narodnih poslanika, nego pre svega u političkom životu gde je očigledno sve dozvoljeno.
Dame i gospodo, shodno članu 98. zaključujem načelni jedinstveni pretres.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu, s obzirom da nema amandmana mi ćemo odlučivati samo o predlozima zakona u celini kada bude dan za glasanje.
Zahvaljujem se.