Poštovani predsedniče, uvažena ministarko Obradović, koleginice i kolege narodni poslanici, kao što smo imali priliku da čujemo i od ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu, danas je reč o izmenama zakona koji se uglavnom odnose na redefinisanje rokova, i to iz nekoliko razloga. Prvi razlog jeste kovid, godina obeležena kovidom i taj vakuum od godinu dana koji smo imali, zatim složenost i kompleksnost javnog sektora, ali, takođe i potrebe za usklađivanje sa jednim finansijskim okvirom države.

Mi, poslanici SPS, slažemo se da smo iz objektivnih okolnosti morali da odložimo primenu ovih zakona, koji jesu i sistemski i reformski i koji se odnose na usklađivanje plata u celom javnom sektoru.

Primena ovih zakona odnosi se na veliki broj državnih službenika. Kao što znamo, to su zaposleni u prosveti, u zdravstvu, u pravosuđu, u nauci, ali i svim ostalim delovima javnog sektora. Upravo zbog složenosti ovih delova javnog sektora koje sam pomenula, pre svega mislim na zdravstvo i prosvetu, bitna nam je suštinska reforma, bitna nam je suštinska primena i kvalitet primene ovih zakonskih akata, kako ne bismo došli u raskorak između primene normi, ali, takođe i realnosti kojom smo okruženi.

Sama dinamika nije presudna, ukoliko vodi boljem i kvalitetnijem pružanju javnih usluga. Naravno da nam je bitna i brzina i da što pre dođemo do željenog kvaliteta, ali državna uprava kao servis građana jeste taj kvalitet kome težimo, a to je jedno od ključnih pitanja na našem putu ka EU.

Ovi zakoni će uneti jedan novi način vrednovanja, jedan novi način utvrđivanja kriterijuma i merila uspešnosti, a ono što je za mene posebno važno i za nas socijaliste jeste da ćemo primenom ovih zakona dostići jedan pravedniji standard, jedan pravedniji način vrednovanja i nagrađivanja zaposlenih u javnom sektoru.

Deo ovog seta zakona je i Zakon o izmenama Zakona o platama zaposlenih u organima AP i jedinice lokalne samouprave, kojim se takođe pomera rok za 2022. godinu, odnosno rok za primenu novog modela i naredne dve budžetske godine, kada je u pitanju nagrađivanje i ocenjivanje.

Ono što bih ja posebno htela da naglasim jeste značaj uvođenja ovog novog modela plata kod organa lokalne samouprave i tu mislim da je višestruko važan. Zašto? Zato što zaposleni u organima lokalne samouprave posle uvođenja ovog novog modela imaće priliku da imaju približno iste plate za iste ili slične poslove. Odnosno, kada se budu utvrdile osnovice za obračun ovih plata, nećemo imati tako veliku razliku za isti posao, kao što je to sada slučaj.

Usklađivanje plata bi za državne službenike bio svojevrstan podsticaj da ostanu da žive u svojim mestima, jer imamo neke ekstremne primere devastiranih i nerazvijenih sredina, gde je gotovo teško naći dobrog stručnjaka u upravi, a jedan od razloga jeste zato što su niske plate.

Plate ovde imaju i ulogu jednog instrumenta uravnoteženog regionalnog razvoja, ali tu pre svega mislim i da bi ovo moglo da se smatra državnom merom ka ublažavanju migratornih kretanja iz manjih ka velikim gradovima.

Kao deo sistema javne uprave, u svom dosadašnjem radu i iskustvu znam koliko je pozitivnih efekata i rezultata dala reforma javne uprave, koju smo započeli 2014. godine usvajanjem strateškog dokumenta Vlade, a odnosi se upravo na ovaj period, do 2020. godine.

Novi Zakon o opštem upravnom postupku i e-uprava doprineli su podizanju standarda funkcionisanja javnog sektora u celini, a tu pre svega mislim kroz interno unapređenje komunikacije, bilo da se odnosi to na razmenu podataka različitih ustanova između sebe, ali takođe i da se odnosi na unapređenje komunikacije državnih službenika sa građanima. To se ogleda, recimo, i u benefitima kroz smanjenje administrativnih troškova, kroz izbegavanje nepotrebne birokratije koju smo do sada imali, ali takođe i značajne uštede vremena, čime se našim građanima olakšava svakodnevni život.

Afirmacijom i uvođenjem jedinstvenog upravnog mesta, koje podrazumeva pružanje javnih usluga na jednom mestu, odnosno naši građani više ne šetaju od šaltera do šaltera, već imaju priliku da sve svoje zahteve i obaveze ostvaruju na objedinjenom, tzv. jedinstvenom šalteru, sam upravni postupak je dosta pojednostavljen, a usluge našim građanima se pružaju brže i kvalitetnije.

Ono što bih još naglasila jeste da je mnogo usluga koje su zaživele u gotovo svim lokalnim sredinama – virtuelni matičar, servis e-beba, koji su izuzetno značajni i uneli velike novine, elektronska naplata administrativnih taksi, sistem 48 sati i mnogi drugi.

U svim ovim novinama sprovedenim u funkcionisanju javne uprave poslednjih godina mi imamo rezultat, a taj rezultat jeste uprava približena građanima. Javna uprava jeste najbliža građanima i to je ono što je posebno značajno, zato što, zbog širokog spektra pružanja usluga našim građanima, ostvaruje sa njima i najneposredniju komunikaciju. Zato je naš zadatak da je stalno unapređujemo, da je stalno modernizujemo, da bi je građani doživljavali isključivo kao svoj servis.

Imajući to u vidu, savremeni državni službenik mora biti nagrađen za svoj doprinos, a tu pre svega mislim srazmerno svojoj produktivnosti, srazmerno složenosti svog posla, ali i takođe zalaganju za efikasnije ostvarivanje svojih prava, ali i prava naših građana i njihovih zahteva.

Za uspešnu i efikasnu državnu upravu kojoj težimo preduslov je ulaganje u ljudske resurse i jačanje službeničkih sistema, podmlađivanje kadrova, zapošljavanje IT stručnjaka. Ovo je posebno važno, zato što nam je potrebna informatička pismenost službenika.

Na kraju – stvaranje sistema za brže napredovanje u službi na osnovu postignutih rezultata. Takvi sistemi će doprineti našim državnim službenicima, odnosno motivisaće ih da unose inovacije u javni sektor.

Zbog toga smatram da celokupna reforma zavisi i od ulaganja u ljudske resurse, bilo kroz specijalizaciju postojećeg kadra, ali i podmlađivanjem strukture zaposlenih.

Uz visok nivo digitalizacije koji smo do sada postigli, uz reforme koje smo do sada sproveli, ovom reformom sistema plata koju ćemo sprovesti 2022. godine u celom javnom sektoru, zaokružićemo sistematski višeslojni proces reforme javne uprave, čiji će cilj biti zadovoljni građani i kvalitetni državni službenici.

Napominjem da će Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje glasati i podržati ove izmene zakona. Hvala.

Hvala.
Narodna poslanica Nataša Ivanović ima reč.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici i, naravno, poštovani građani Republike Srbije, članom 97. Ustava Republike Srbije, tačkom 8, nadležnost Republike Srbije ogleda se u određivanju i obezbeđivanju sistema u oblasti radnih odnosa, zaštite na radu, zapošljavanja, socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti, kao i drugih ekonomskih i socijalnih odnosa od opšteg interesa. Istim članom, tačka 17, uređuju se i obezbeđuju drugi odnosi od interesa za Republiku Srbiju, u skladu sa Ustavom.

Potreba da se utvrdi nov rok za početak primene sistemskog, a samim tim i posebnih zakona kojima se uređuju plate, naknade plata i druga primanja u svim delovima javnog sektora je razlog za donošenje Zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Uzročnost ove potrebe je složenost epidemiološke situacije prouzrokovane pandemijom virusa Kovid 19 u našoj državi tokom ove 2020. godine. Ova složenost nije zaustavila borbu. Ona je prisutna u bolnicama, prodavnicama, vrtićima, školama, opštinama. Ona je prisutna u nama.

Borba postoji i u mestu u kome ja živim. Prisutna je kroz zalaganje, trud, ali i rad. Zahvaljujući programu koji sprovodi Vlada Republike Srbije i predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, koji razume značaj svake opštine u celokupnom razvoju naše države, rad predsednika opštine Duška Nedinića sa svojim saradnicima i istomišljenicima SNS doprinela je borbi u opštini Petrovac na Mlavi, koja bi ukratko bila prikazana ovako.

Kroz ulaganja u putnu infrastrukturu, rekonstrukcija regionalnog puta Požarevac – Petrovac na Mlavi – Krepoljin i rekonstrukcija gradskog mosta značajno je napomenuti da pomenuti gradski most nije rekonstruisan od 1939. godine, kada je pušten i u saobraćaj i da je predstavljao crnu tačku u saobraćaju našeg grada.

Rekonstruisan je i čitav jedan urbani kvart koji se nalazi u blizini osnovne škole i koji sada predstavlja jedan od najlepših delova grada bezbedan za decu koja tuda idu u školu i stanovnike. Centar grada dobio je potpuno novi izgled rekonstrukcijom pešačke zone. Kao što Republika ima sluha za našu opštinu tako i naša opština ima sluha za sva naselja. Nekoliko mostova je izgrađeno ili rekonstruisano i po selima, a oko 50 kilometara lokalnih puteva je izgrađeno na celoj teritoriji.

Ono što, takođe, želim da istaknem i što predstavlja kako je ministar Nedimović rekao pokaznu vežbu za celu Srbiju je brana i sistem bujičnih pregrada koji su izgrađeni na reci Busur nakon poplave koja je tada opštinu zadesila 2018. godine. Mi smo se tada nalazili u jednoj strašnoj situaciji, gde su u trenutku u toku noći nestali putevi i mostovi. Ljudi su se spašavali.

Velikim angažovanjem i brzom reakcijom Ministarstva poljoprivrede, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima i Javno preduzeće „Srbijavode“ sanirane su posledice poplava, a realizacija ovog kapitalnog projekta obezbedila je mojim sugrađanima mir i bezbednost.

Vaspitač sam 18 godina, zato stavljam akcenat na rekonstrukciju škola u naseljima Burovac i Krvje koje su stradale u poplavama ili školu u Kamenovu jednu od najstarijih škola u Srbiji i izgradnju dečijih igrališta.

Majka sam, i sa ponosom naglašavam da sam roditelj četvoro dece i zato glasno podržavam skorašnju izmenu Pravilnika o roditeljskom dodatku kojim se povećava iznos roditeljskog dodatka za svako novorođenče sa 25.000 dinara koliko je do sada bilo na 35.000 dinara za prvo i drugo dete i 50 hiljada dinara za treće i svako naredno dete.

Opština finansijski podržava i vantelesnu oplodnju, a vrtić je besplatan za nekoliko kategorija stanovništva. Ovakva saradnja i istaknuti rezultati iziskuju kvalitetno funkcionisanje svih podsistema javnog sektora, a samim tim i sprovođenje mera i aktivnosti usled ovakve otežane i specifične situacije.

Složenost procesa, implementacije zakona koji podrazumeva čitav niz aktivnosti za državne organe, organe AP i jedinice lokalne samouprave, kao i za druge poslodavce u javnom sektoru, odnosno za javne službe i druga pravna lica uslovila je potrebu da se do početka primene zakona ostavi odgovarajući vremenski period kojim će moći da se ostvari nesmetana komunikacija o reformskim aktivnostima sa svim delovima javnog sektora.

Usled nemogućnosti i saznanja trajanja i nadamo se prestanka epidemiološke situacije, kao i posledica koje ona može izazvati na nesmetano funkcionisanje celokupnog javnog sektora, daje se predlog da se kao rok za početak primene zakona odredi 2022. godina.

Za 2020. godinu, kao i za dve naredne budžetske godine za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije, daje se predlog odredaba koje se menjaju, član 39. – usaglašavanje posebnih zakona i član 40. stupanje na snagu zakona.

Potrebno je napomenuti da podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su zarade zaposlenih u javnom sektoru u Srbiji za godinu dana porasle. Plate su porasle u administraciji, javnim preduzećima, ali i zdravstvu, obrazovanju, kulturu i socijalnoj zaštiti.

Prikazani podaci ističu brigu i odgovorno ponašanje politike predsednika države Aleksandra Vučića, pa se predlaže da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, jer postoji naročito opravdani razlog za stupanje na snagu zakona pre osmog dana od dana objavljivanja u skladu sa članom 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, a to je da se odloži početak primene zakona predviđen za 1. januar 2021. godine, jer nisu stvoreni uslovi za njegovu primenu i tako izbegnu štetne posledice za rad državnih organa, organa AP, jedinica lokalne samouprave, javnih agencija, javnih službi i za ostvarivanje prava zaposlenih.

Nezavisno od odlaganja Zakona o reformi plata zaposlenima u javnom sektoru je u ovoj teškoj situaciji, naročito za zaposlene u zdravstvu pružena podrška usvajanjem budžeta kojim je omogućeno povećanje plata i to od 1. januara plate za sve medicinske radnike biće veće za 5%, a za sve ostale predviđeno je najpre povećanje od 3,5% , a potom od aprila iduće godine za dodatnih 1,5%.

Takođe, je Vlada Republike Srbije vodila računa da se i tokom 2020. godine, plate zdravstvenih radnika uvećaju za dodatnih 10%, zbog najteže situacije u kojoj su se našli poslednjih decenija i najvećeg tereta koji podnose zbog pandemije.

Poštovani, predlažem usvajanje seta zakona na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, Nataša.
Čestitke iz dva razloga, zbog prve diskusije i želim puno uspeha, a i čestitke na ovome što ste rekli da ste majka četvoro dece.
Reč ima narodni poslanik Marija Jevđić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovana ministarko sa saradnicima. Na današnjem dnevnom redu imamo set zakona kojim su predložene izmene u oblasti radnih odnosa. Jedan od tih zakona je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima koji se primenjuje od 1. januara 2019. godine. Njime je propisana obaveza sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog privremenog povećanja obima posla, počev od 1. januara 2021. godine.

Prvenstveno, taj rok je dat da bi državni organi imali dovoljno vremena da se pripreme, da uspostave evidenciju kandidata koji su učestvovali u javnom konkursu, ali međutim, u periodu tokom 2019. i 2020. godine, svi znamo da smo imali ograničenje u zapošljavanju i da zbog toga nije sprovedeno dovoljno konkursnih postupaka na kojima bi se uspostavile evidencije o licima koja mogu biti primljena u radni odnos na određeno vreme.

Dodatno na trajanje konkursnih postupaka je uticala pandemija izazvana Korona virusom, ali je vaše ministarstvo, gospođo Obradović, radilo analizu o sprovedenim konkursima, konkursnim postupcima u prethodne dve godine i oni su kazali da je broj kandidata koji su uspešno prošli konkursni postupak malo iznad broja izvršilaca koji su potrebni na oglašenim radnim mestima za rad na određeno vreme.

Zbog svega toga, a vodeći računa da se uspostavi adekvatna evidencija kandidata koji bi državni organ mogao da zaposli na određeno vreme bez sprovođenja dodatnog konkursa. Složićete se, ministarska, da u nekim slučajevima bi to moglo da ugrozi efikasnost u obavljanju poslova državnih organa i danas zbog toga imamo predlog da se kao početak primene obaveznog sprovođenja konkursnog postupka za rad pomeri sa 1. januara 2021. godine, na 1. januar 2023. godine.

Dobro je što je taj rok usklađen sa novim vidom kontrole zapošljavanja koje smo pre nekoliko nedelja glasajući Zakon o budžetskom sistemu, i utvrdili koji su. Treba reći da je za izmenu zakona inicijativu podnelo Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Poreska uprava i mnogi drugi državni organi.

Kada već govorimo o ljudskim resursima, želim da pohvalim i prošle godine smo doneli Zakon o formiranju nacionalne akademije za javnu upravu. To je veliko unapređenje za sistem upravljanja ljudskim resursima. Ova institucija koristi svim službenicima za sticanje novih znanja i ovladavanje svim procesima koji obuhvataju modernizaciju lokalnih samouprava. Time se podiže kvalitet rada državnih službenika, a opet u korist građana, jer mi želimo da javna uprava bude po meri građana i to je dobar način da se odgovori svoj modernizaciji i digitalizaciji, svemu onome što prati razvoj naše zemlje.

Takođe, danas imamo izmene još četiri zakona kojima se utvrđuje novi rok za početak primene sistemskog, a samim tim i posebnih zakona kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja u svim delovima javnog sektora. Taj rok se pomera za 1. januar 2022. godine.

Potreba za ovim izmenama je uzrokovana, pre svega, složenom epidemiološkoj situacijom u kojoj se nalazi naša zemlja tokom 2020. godine. To je, inače, i dovelo dodatnog opterećenja kapaciteta i fizički ograničenja rada javnog sektora i do otežanog funkcionisanja podsistema javnog sektora u kojim upravo ove reforme i treba da budu izvršene. Zbog toga je onemogućeno sprovođenje aktivnosti od strane svih učesnika u reformi i uspostavljanje efikasnog mehanizma za prelazak na novi sistem plata u javnom sektoru početkom 2021. godine.

Čisto radi informacije, javni sektor kojim će biti obuhvaćene platni razredi, ima više od 400.000 zaposlenih u ustanovama, državnim organima i javnim agencijama, ali želim da kažem da, nezavisno od odlaganja Zakona o reformi i plata, zaposleni u javnom sektoru su teškoj situaciji, a naročito zaposleni u zdravstvu. Pružena im je podrška usvajanjem budžeta kojim je omogućeno povećanje plata i to je bio jedan od načina da kao država se zahvalimo svim medicinskim radnicima koji su danonoćno brinuli i spašavali živote naših građana.

Inače, proces reformi plata je složen i obiman posao i mnoge zemlje su ga sprovodile i pripremali duže od 10 godina, tako da i prethodna odlaganja i ovo odlaganja su u stvari samo zbog toga što želimo i kao država i, naravno, vi kao resorno ministarstvo da taj zakon bude što bolje odrađen i da se što bolje sutra primeni i implementira u društvo.

Inače, reforma javne uprave je jedan od ključnih prioriteta ove Vlade i jedan od tri ključna uslova za priključivanje Srbije i EU. I u prethodnom periodu i u periodu mandata gospodina Ružića puno su radili na unapređenju rada opštinskih i gradskih uprava kroz projekte efikasne uprave. Rađeno je na razvoju i širenju jedinstvenog upravnog mesta, kojim je mnogo olakšano građanima da ostvare svoja prava i da dođu do informacija koje su im potrebne.

Pogotovo se to dobro pokazalo, kao što sam rekla, u ovim teškim vremenima kada je bio blokiran bukvalno rad svih institucija i svi smo prešli na taj onlajn. Tu se pokazalo koliko je i država i vaše ministarstvo bilo spremno da odgovori ovom izazovu i za to sve pohvale.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije smatra da u budućem radu treba nastaviti na razvoj efikasnosti i stručne državne, odnosno lokalne samouprave, ulaganje u usavršavanje kadrova, jer je cilj da i građani kojima se pružaju usluge i službenici koje te usluge pružaju budu zadovoljni, jer, kao što sam i rekla, javna uprava treba da bude po meri i u službi građana. Zatim, opremanje modernijom tehnikom organa državne i lokalne samouprave, i to jeste cilj ovog ministarstva, i verujem da ćete vi, gospođo Obradović, graditi takav sistem koji će sve to omogućiti i zbog svega toga i zbog svega što sam navela, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati predložene zakone koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Hvala, Marija.
Reč ima narodni poslanik Ana Beloica.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, izuzetna mi je čast što imam priliku da danas govorim o setu zakona i projekata koji direktno dovode do rasta i razvoja naše ekonomije, s jedne strane. S druge strane, do rasta životnog standarda svih naših građana. U skladu sa tim, mi smo imali prilike da čujemo zaista puno informacija vezano za budžet za 2021. godinu kako od predstavnika Vlade, tako i od mojih cenjenih kolega narodnih poslanika i mogli smo da zaključimo jednu veoma bitnu stvar, a to je da se radi o razvojnom budžetu.

Šta to praktično znači? To znači da je akcenat stavljen na ulaganje u kapitalne projekte, kapitalne investicije, kako bismo na taj način uspeli da realizujemo tri veoma bitna efekta.

Pre svega, na taj način smo, ulaganjem u kapitalne projekte, želeli da ostvarimo ubrzani rast i razvoj naše ekonomije. Zatim smo želeli da što pre izađemo iz krize izazvane pandemijom korona virusa koja je zahvatila čitav svet, pa nažalost i našu zemlju.

Naravno, želeli smo da iz te krize izađemo kao pobednici, odnosno da zadržimo to prestižno prvo mesto po stopi ekonomskog rasta koji imamo u čitavoj Evropi.

Ja ću vas podsetiti da su eminentne institucije iz oblasti finansija projektovale da će Srbija i u naredne dve godine da zadrži to prestižno prvo mesto po stopi ekonomskog rasta u čitavoj Evropi i da su tu prvobitno projektovanu stopu sa 4% povećali na neverovatnih 6%, imajući u vidu kako se Vlada Republike Srbije i, naravno, srpska privreda generalno borila sa krizom izazvanom pandemijom korona virusa.

Dakle, moram da naglasim da je pred nama jedan set zakona koji se generalno nadovezuje na planirani budžet za 2021. godinu, kao što je Projekat izgradnje autoputa Ruma – Šabac i brze saobraćajnice Šabac – Loznica, koji je jedan prioritetni projekat iz razloga što povezuje 600 hiljada ljudi koji žive u Sremskom i Mačvanskom okrugu, s jedne strane. S druge strane, dolazi do povezivanja naše zemlje sa regionom, odnosno sa BiH. To je u skladu sa politikom koju sprovodi SNS, sa politikom Vlade Republike Srbije i politikom predsednika Republike gospodina Aleksandra Vučića. To je svakako politika povezivanja, politika umrežavanja i ujednačenog ruralnog i regionalnog razvoja, što je za nas iz unutrašnjosti od izuzetno velikog značaja.

Agenda 2020 – 2025 jasno precizira da će u narednih pet godina biti izgrađeno 350 kilometara novih autoputeva. Već je budžetom za 2021. godinu predviđen nastavak gradnje autoputa Preljina – Požega, zatim Moravskog koridora, koji treba da poveže sve značajnije centre i lokalne samouprave u delu Srbije gde živi 500 hiljada ljudi. S druge strane, u budžet je ugrađen i autoput Beograd – Sarajevo, koji nas povezuje i sa regionom.

Dakle, ulaganjem, pre svega, u te kapitalne projekte, odnosno u puteve, u železnice, zapravo dolazi do povećanja prihoda lokalnih samouprava i to je od izuzetno velikog značaja, jer se na taj način preraspodeljuju sredstva za rešavanje ključnih problema sa kojima se ljudi u lokalnim samoupravama suočavaju.

S druge strane, na taj način dolazi do privlačenja investitora, zatim do otvaranja novih radnih mesta i generalno do rasta životnog standarda svih naših građana, jer želimo da realizujemo ono što smo zacrtali i što smo obećali našim građanima na proteklim izborima, a to je da prosečna plata bude 900 evra, a prosečna penzija u narednih pet godina da bude 440 evra.

Kao što rekoh, mi sprovodimo politiku ujednačenog regionalnog razvoja, jer mi više sebi nikada ne smemo da dozvolimo da bilo koji građanin iz unutrašnjosti još jednom postane građanin drugog reda, kao što je to bio slučaj do trenutka kada SNS nije došla na vlast.

Svi se vi vrlo dobro sećate situacije u kakvoj su bili gradovi do trenutka našeg dolaska na vlast. Dakle, gradovi su bili potpuno opustošeni, potpuno ruinirani. Pola miliona ljudi je ostalo na ulici, pola miliona ljudi je ostalo bez posla. Na stotine i stotine fabrika je bilo zatvoreno, a ljudi su praznih džepova odlazili u svoje domove, odlazili kod svoje dece da im kažu da više nemaju ni osnovnih sredstava za životnu egzistenciju i to vam govorim ja kao neko iz unutrašnjosti, kao neko ko se zaista suočavao sa svim tim problemima sa kojima se suočava i svaki prosečni građanin u Republici Srbiji.

Mi taj scenario nismo hteli da ponovimo ni po koju cenu. Mi smo želeli dolaskom na vlast da se sa svim tim problemima uhvatimo u koštac, dakle, da te probleme rešavamo, a ne da sprovodimo tu neku, kako bih ja nazvala, populističku politiku i da samo govorimo o njima i na taj način da stičemo jeftine političke poene. Mi smo želeli da probleme rešavamo i čini mi se da smo u tome zaista uspešni, jer smo u svakom gradu izgradili barem po jednu fabriku i zaposlili na hiljade i hiljade ljudi.

Kada govorimo o tom ujednačenom regionalnom razvoju, svakako bih pohvalila i napore Vlade Republike Srbije, napore Ministarstva lokalne samouprave i Ministarstva finansija, da se ukine zabrana zapošljavanja u javnom sektoru.

Smatram da je to od izuzetno velikog značaja, pogotovo kada govorimo o tim malim sredinama, gde, nažalost, privatni sektor nije u velikoj meri razvijen. Smatram da se na taj način obezbeđuje, pre svega, prostor da mladi ljudi, da se vraćaju u svoje male sredine, da upravo tu na svojim vekovnim ognjištima grade porodice, da pronalaze svoje zaposlenje, da pronalaze uhlebljenje, a ne da traže, da kažem, da idu trbuhom za kruhom ili u neke veće gradove u Republici Srbiji ili izvan granica naše zemlje, nažalost, kao što smo se i ranije suočavali.

Dakle, to govorim u ime građana Raške, iz koje dolazim i koju predstavljam u ovom parlamentu, ali naravno, i u ime svih drugih mladih ljudi koji se suočavaju sa istim ili sličnim problemima.

Ja ću iskoristiti ovu priliku svakako da pohvalim izgradnju beogradskog metroa. To je još jedan projekat koji je prioritetan, koji je od strateškog značaja, jer smatram da Beograd, kao jedna evropska metropola, koja zapravo privlači sve veći broj ljudi, ne samo iz unutrašnjosti, već i iz čitave Evrope, zaista zaslužuje takav jedan projekat, o kome se već decenijama unazad govori, a niko, sa druge strane, nije smogao hrabrosti da takav projekat i realizuje.

Dakle, na taj način se obezbeđuje pre svega jedan održiv, kontinuiran privredni razvoj, a sa druge strane se obezbeđuje transfer kako tehnologije, tako i ljudi. Zato ću svakako da apelujem na moje cenjene kolege narodne poslanike da podrže ovaj set zakona i set projekata koji su danas na dnevnom redu. Ja ću to svakako učiniti u danu za glasanje, jer zaista podržavam svaki projekata koji dovodi do unapređenja, rasta i razvoja naše Srbije, jer je Srbija naša zemlja. Mi bolju nemamo.

Srbija je zemlja naših dedova, očeva i zemlja naše dece. Zato moramo da se trudimo da je unapređujemo, da je razvijamo, da je gradimo i koristimo sve potencije koje nam Srbija nudi, a koje čini mi se, da nismo u dovoljnoj meri ni sveni.

Srbija će ostati na prosperiteta, putu napretka, putu borbe za bolju, lepšu i sigurniji budućnost, za našu decu, jer svaki drugi put je put propasti. Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Reč ima Zagorka Aleksić. Izvolite.

Poštovani predsedniče Skupštine, uvažena ministarko Obradović, svoje izlaganje ću danas fokusirati na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Francuske o oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji.

Poslanička grupa JS će u danu za glasanje dati podršku ovom značajnom sporazumu, koji je većim delom finansijski orijentisan na izgradnju prve linije metroa u Beogradu, a drugim na unapređenjem elektrodistributivne mreže, odnosno uvođenje opšte automatizacije upravljanja srpskom elektrodistributivnom mrežom.

Uvođenje opšte automatizacije će omogućiti pouzdano snabdevanje električnom energijom, struju koja je kvalitetnija, jasniji uvid u kvarove i njihovu efikasniju popravku, smanjenje zloupotreba i ono što je posebno značajno, što će podsticati korišćenje obnovljivih izvora energije.

Takođe, u glavnom gradu, to bih pomenula, se radi na gašenju individualnih kotlarnica, to je proces koji traje, ali koji se polako i sigurno dešava u Beogradu.

Sporazum koji je pre nekoliko sedmica potpisan sa francuskim ministrom za spoljnu trgovinu je bio uvod u ovaj kapitalni, ali i najzahtevniji projekat na koji se čekalo više decenija.

Iz Vlade se poručuje da je izgradnja metroa najveća infrastrukturna investicija u ovom delu Evrope, vredna šest milijardi evra.

Glavni grad Srbije ima konstantnu tendenciju rasta i razvoja i samim tim nameće se i suočavanje sa brojnim problemima održivog razvoja, očuvanja životne sredine, a da ne pominjemo često urbanizaciju koja ume i da izmakne kontroli, kao i razne saobraćajne probleme.

U Beogradu je u opticaju 650.000 automobilskih vozila. S druge strane, statistike kažu da se 50% ukupnog prevoza na teritoriji grada ostvaruje kroz javni gradski prevoz, a dominantni način prevoza je autobus.

Imali smo prilike da čujemo da je pretpostavka da će metro koristiti oko 30% Beograđana. Izgradnja ovog dugo očekivanog projekta treba da unapredi javni prevoz i rastereti širi centar grada od vozila, a samim tim će i uticati na smanjenje zagađenja vazduha, jer je saobraćaj motornih vozila u gradovima odgovoran za u proseku 40% ukupne emisije ugljendioksida.

Beogradu je metro danas neophodan i kada to gledamo iz jedne savremene perspektive, metro i javni gradski prevoz uopšte su važni činioci urbane mobilnosti, što je tema broj jedan u evropskim krugovima koji promovišu humano životno okruženje.

Prošlog petka, i smatram to veoma važnom vešću, Beograd je dobio plan održive urbane mobilnosti i ovi planovi treba da zažive u svim lokalnim samoupravama. Urbana mobilnost stimuliše kretanje ljudi, promociju biciklizma, električnih trotineta i, naravno, obezbeđuje sigurno okruženje za vožnju ovih prevoznih sredstava i, pre svega, pretpostavlja smanjenje motornih vozila na teritoriji jedne urbane sredine.

Razvijeni projekti urbane mobilnosti podstiču alternativna kretanja tamo gde je to moguće i ostvarivo.

Ne mogu a da ne pomenem probleme osoba sa invaliditetom u saobraćaju, koji su brojni. Tu se, kažu stručnjaci, posebno ističe problem bezbednosti osoba sa invaliditetom u saobraćaju. To su kompleksni i višedimenzionalni problemi, a zavise od više faktora, jer je svaki oblik invaliditeta različit i zahteva drugačiji pristup.

Za projekte od nacionalnog značaja, za projekte koji se tiču očuvanja životne sredine i projekte koji promovišu zdrave stilove života, uvek ćete imati podršku predsednika JS i svih nas iz poslaničke grupe. Podržaćemo zakon koji potvrđuje ovaj sporazum i kao predstavnici građana očekujemo da će se planirane aktivnosti sprovesti u obećanim rokovima. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima dr Dragana Barišić.