Hvala uvažena potpredsednice Narodne skupštine.
Poštovana gospođo ministar, gospođo Obradović, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko reči ću reći o zakonima, odnosno predlozima zakona koji tretiraju i podrazumevaju ono što je glavni cilj samog Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, a to je unapređenje servisa, odnosno unapređenje usluge cele državne, odnosno javne administracije naše zemlje, kada su u pitanju usluge njihove prema posebno privredi i građanima.
Podržavam sve ove izmene koje su sadržane u ovim predlozima i sve ono što će učiniti da naša javna uprava i naša državna administracija bude što bolji servis, bude što efikasnija i efektivnija kada je u pitanju njen odnos prema onima koji pune budžet našeg zemlje i koji najviše utiču na to da poslovni ambijent, ali i ambijent za život i blagostanje naših građana bude bolje, a to jeste privatni sektor. To su domaći i strani, mali, srednji i veliki preduzetnici i to je ono na šta se Vlada Republike Srbije fokusirana već nekoliko godina, to je da apsolutno i na dnevnom nivou osnažuje i poboljšava taj ambijent kako bi svi ti privrednici koji postoje, ali naravno i oni koji su novi, koji pokreću svoje inicijative, pokreću svoj biznis i vide Srbiju kao zemlju u kojoj može dobro da se radi, u kojoj može dobro da se zarađuje, da se oni motivišu i da se uradi sve kako bi oni mogli što više da zapošljavaju, kako bi mogli da proširuju svoje proizvodne pogone, kako bi mogli da na najbolji mogući način realizuju svoje privatne inicijative.
Siguran sam da ćete gospođo ministar da maksimalno unapredite rad i Nacionalne akademije, trening akademije koja upravo za cilj ima obrazovanje ljudi u državnoj administraciji, kako bi upravo oni mogli da daju bolju uslugu i građanima Republike Srbije i privredi.
Ono što jeste u stvari ključna promena onoga što je predsednik Vučić definisao kao premijer 2014. godine, u odnosu na ono što je bila državna i javna politika u prethodnom periodu, što je stavio na prvo mesto u ovoj zemlji privatni sektor i zato što je stavio ekonomiju ove zemlje u prioritet razmišljanja političkih vlasti, ali i svih drugih koji donose odluku u ovoj zemlji.
Znajući, da je to put ka ekonomskom oporavku Srbije, ka ekonomskom osnaživanju naše zemlje i naših građana i naravno ka boljoj geopolitičkoj i opšte političkoj poziciji naše zemlje. To se pokazalo kao jedan jako, jako dobar vizionarski potez od pre šest godina, koji je upravo doprineo i kroz reformu državne uprave i kroz reformu lokalnih samouprava, koji je doprineo tome da Srbija danas ima ogromnu količinu stranih direktnih investicija, da se u ovoj zemlji konačno posle 30 godina mnogo više firmi otvara, nego se zatvara i da je ovo zemlja koja je dobra i koja je prepoznata od najboljih, najjačih svetskih investitora, međunarodnih organizacija, institucija koje preporučuju ovu zemlju za ulaganje, koje preporučuju ovu zemlju kada je u pitanju razvoj i svi mogući poslovni i svi drugi aranžmani.
Ja želim da kažem i da pokušam da objasnim, prvenstveno građanima Republike Srbije koliko je značajan Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske po pitanju investicija, koliko je značajno ono što je predsednik Vučić uradio kao strateški geopolitički potez, vezujući se i uspostavljajući ponovo posle više decenija odlične odnose između Srbije i Francuske.
Znate, mi nekako smo skloni tome da krivimo druge za naše greške. U ovom slučaju mislim da je odgovornost što je ta saradnja između Srbije i Francuske na neki način prekinuta i dovedena na najniži mogući nivo u istoriji tokom 90-tih godina i u prvoj dekadi 21. Veka. Odgovornost je i na jednoj i na drugoj zemlji. Odgovornost je i na jednim i na drugim političkim elitama, ali je predsednik Vučić prepoznajući značaj Francuske, prepoznajući da je Francuska jedna od 10 ekonomski najrazvijenijih zemalja na svetu, da je jedna od najuticajnijih zemalja u Evropskoj uniji ponovo uspostavio te odnose i ponovo ih vratio na onaj nivo koji su nekada imali Srbija i Francuska pre i tokom Prvog svetskog rata, posle Prvog svetskog rata kada je našu zemlju vodio Kralj Aleksandar, kada je rukovodio našom vojskom, a vojskom Francuske general Foš i svi oni drugi političari i ljudi koji su iskreno i otvoreno podržavali Srbiju, kao što to radi predsednik Makron.
Zahvaljujući predsedniku Vučiću koji mnogo energije, mnogo znanja, mnogo posvećenosti uložio u to da Srbija 2019. godine potpiše 22 sporazuma sa Francuskom i ono što je još bitnije od toga da naš narod, da naši građani mogu da vide na terenu da se ti sporazumi sprovode, mogu da vide na terenu da predsednik Makron ima razumevanja da posle 30 godina tzv. „auto-pilot spoljne politike Francuske“ kaže – ja imam razumevanja za našeg prijatelja, za našu braću u Srbiji kada su u pitanju njihovi parekselans politički problemi, a to jeste Kosovo i Metohija, da imamo njihovo razumevanje, da imamo sada njihov jedan sasvim drugačiji stav koji kaže – moram da uvažimo legitimne interese Srbije i na Kosovu i Metohiji, ali kao na ključnog igrača i ekonomskog i političkog na teritoriji zapadnog Balkana, da imao jaku podršku Francuske u procesu integracija naše zemlje u Evropsku uniju.
I nije to samo pitanje bilateralnog odnosa između Srbije i Francuske, i nije to samo pitanje ličnog, dobrog odnosa između predsednika Vučića i predsednika Makrona, to je pitanje da na taj način štitimo vitalne interese i Republike Srbije, ali i našeg naroda u Bosni i Hercegovini, u Republici Srpskoj, u Republici Severnoj Makedoniji, dakle tamo gde god žive Srbi. Jer, svedoci smo da je i naš predsednik i naša država izložena naravno normalno, i zbog naše geopolitičke pozicije i zbog svega onoga što smo uradili na ekonomskom planu, zato što je Srbija ponovo postala država koja je pobednička, koja pobeđuje u investicijama, koja pobeđuje u ekonomiji, gde se naš predsednik sa svojim timom vratio iz Vašingtona, 4. septembra, konačno, posle 30 godina poraza, iz jedne velike sile koja nam nije bila naklonjena, sa sporazumom u kojem se poštuje integritet Srbije, u kojem se poštuje Srbija kao zemlja koja je vredan, dobar, kvalitetan partner, u kojoj se ne zamera to i ne vodi joj se kao glavni greh što održava paralelne veze i održava odlične odnose sa svojim narodom u Republici Srpskoj i sa predstavnicima našeg naroda u Republici Srpskoj i BiH, u Hrvatskoj i svuda gde Srbi žive.
To je suštinski važno kada danas imamo pokušaj revizije Dejtonskog sporazuma i kako sam predsednik reče, postavio je jedno potpuno logično i jednostavno pitanje - A šta bi vi da menjate, šta bi Bisera Turković da menja? Šta bi Eliot Engel da menja? Šta bi neki liberalni krugovi u Evropi da menjaju?
Da li se odbrana i bezbednost u Dejtonskom sporazumu podrazumevaju kao nešto što je ingerencija entiteta? Da li jesu to danas? Nisu. Zahvaljujući Pediu Ešdaunu, zahvaljujući toj klici koja je tada vladala i ovde u Republici Srbiji, koja nije ni htela, koja nije imala ni znanja, koja nije imala ni patriotizma dovoljno da se odupre tome i da zajednički sa predstavnicima našeg naroda u BiH, odnosno u Republici Srpskoj radi na tome da odbrani interese Srba i u Bosni, i naravno ovde u Republici Srbiji. Za razliku od tog vremena kada je Republika Srpska gubila svoje ingerencije, kada je dan po dan, zavaljujući tim visokom predstavnicima, zahvaljujući slaboj vlasti ovde u Beogradu, nekompetentnoj vlasti u Beogradu, kada je gubila suverenitet, kada je gubila svoja prava, danas Republika Srbija otvoreno kaže - mi ćemo investirati u aerodrom u Trebinju. Mi ćemo podići fabriku u Drvaru, koji se nalazi u Federaciji BiH, ali ćemo investirati, nije nas sramota da investiramo i u Banjaluku, i u Doboj, i u Prijedor, i gde god gde Srbija i srpski narod imaju svoje interese.
Pritisci se javljaju i po pitanju KiM. Svima je jasno da nije slučajno danas Vilejem Voker, stari albanski lobista, neko ko je možda najzaslužniji za bombardovanje i NATO agresiju koja se dogodila 1999. godine na našu zemlju.
Pogledajte, on se javlja posle 20 godina i kaže da bi trebao da se osnuje međunarodni sud i za Srbe, čak je pomenuo to da bi trebao da se procesuira i predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić. Zašto? Pa, zbog toga što je konačno zahvaljujući tim naporima predsednika Vučića, međunarodna zajednica shvatila i priznala ovim optužnicama protiv Hašima Tačija, Jakupa Krasnićija, Seljimija i Kadri Veseljija, koji dolaze iz različitih političkih partija sa KiM, konačno je priznala to da su u stvari, da je OVK bila teroristička organizacija i da su, gotovo sve političke strukture na KiM prožete ljudima i politikom, koja je definisana u toj tzv. OVK ili ti za sav normalan i demokratski svet terorističkoj organizaciji.
Zato je važan ovaj Sporazum sa Francuskom, i zato je važan izgradnja infrastrukture koje će raditi ovde francuska kompanija, i zato je važan naš aranžman sa francuskim Vansijem koji je preuzeo i koji je uzeo koncesiju na aerodrom „Nikola Tesla“.
To su u ovom trenutku dugoročni interesi, to su dugoročni projekti, to je dugoročno prijateljstvo koje se upravo danas i na taj način stvara, kako to Aleksandar Vučić radi, gradeći autoput i Moravski koridor sa američkim „Behtelom“, gradeći Balkanski tok kada je u pitanju energetika i povezivanje sa Bugarskom i Turskim tokom, sarađujući sa Ruskom Federacijom, sa narodnom Republikom Kinom, implementirajući ono što smo definisali u tom strateškom partnerstvu, a to je zajednička saradnja na izgradnji infrastrukture, na izgradi železnice, na zajedničkom radu po pitanju investicija u energetiku i sve druge sektore.
Podsetiću građane Republike Srbije da Kina trenutno u Srbiji ima investicija u vrednosti od nekoliko miliona evra, da Nemačka zapošljava preko 60.000 ljudi ovde u Srbiji, naših građana, građana Republike Srbije i želim da kažem da su te investicije koje dođu iz Nemačke, koje dođu iz Francuske, koje dođu iz Amerike, to su investicije sa tzv. ekonomisti bi rekli prelivajućim karakterom, donose nove tehnologije, donose upravo to, nova partnerstva, nova prijateljstva. Srbija više ne treba da se plaši, Srbija više nije osetljiva kao ranije, jer je uspela toliko ekonomski da se oporavi da je mogla da investira u svoju vojsku, da je mogla da investira u ekonomiju, u zarade zaposlenih, da raste iz godine u godinu i da na taj način štiti svoje vitalne nacionalne interese, i to će raditi u budućnosti.
To je ono što građani Republike Srbije, što narod Republike Srbije prepoznaje, i zato je više jasno upravo tom narodu, i nije uopšte ni čudno kada pogledate istraživanja javnog mnjenja, gde svi ti koji kritikuju danas Vučića, koji se obračunavaju sa njim preko njegove porodice, preko njegove majke, oca, dece, prijatelja, političkih saradnika, da to rade isključivo iz razloga što imaju 0%, 1%, 2%, a da je on neko ko već šest godina svakodnevno teško radi na onome što jeste u stvari najteži posao da unapređujete zemlju ekonomski, da pokušate da uradite ono što je do pre nekoliko godina bilo nemoguće, da onaj problem koje su najveće svetske sile prepoznavale kao rešen i među njima jeste Francuska, i među njima jeste Nemačka, i među njima jesu SAD, a to jeste KiM, da se to pitanje, zahvaljujući tom njegovom radu, vrati za pregovarački sto i vrati mogućnosti Srbiji i našem narodu da spasimo dostojanstvo, da se borimo za naše interese, da se borimo za našu kulturnu, religijsku, baštinu, da se borimo za bezbednost naših ljudi za podizanje njihovih ekonomskih kapaciteta.
To je Amerika priznala, to je američka administracija priznala i siguran sam da će i ova nova da nastavi tako. Jer, niko nije toliko sumanut da ono što je dalo rezultat, Mini Šengen, ekonomska saradnja, četiri glavna civilizacijska dostignuća, slobodan protok roba, ljudi, kapitala, novca, da je to ono što jeste preduslov i ono o čemu Vučić govori šest godina, podizanje ekonomske snage stanovništva, saradnja i onda tek posle toga kada dođe do većeg blagostanja, kada dođe do boljeg života u svim zemljama i na svim teritorijama tada može da dođe, eventualno, do neke vrste, prvenstveno, pomirenja, zajedničkog rada, i naravno, dugoročne stabilnosti u ovom delu Balkana.
Tako da, želim da zaključim sa tim da bi dao priliku i mojim drugim kolegama da govore. Srbija danas ima pobednički duh, u Srbiji danas vide prijatelja i ta Francuska i Narodna Republika Kina i Ruska Federacija i Južna Korejom i UAE, i Izrael i svi hoće da sarađuju sa Srbijom, i Mađarska, gospođo Kovač, 160 miliona evra investicija od strane Mađarske i Mađarske kompanije ovde, kako reče ministar Selaković, posle sastanka sa gospodinom Orbanom i Sijartom, pre nekoliko dana. To treba potencirati i treba govoriti o tome, odlični odnosi sa zemljama višegradske grupe, sa zemljama pravoslavne kvadriterale, Rumunija, Bugarska i Grčka.
U sred ove pandemije, u sred cele ove veoma teške situacije za ceo svet, isti taj Aleksandar Vučić, oni koji su gubitnici, oni koji su u stvari doprineli tome da KiM gube na dnevnom nivou deo svog suvereniteta i mogli ste da vidite i građani su mogli da vide fotografiju kada sadašnji v.d. predsednik, a tzv. privremenih institucija na KiM, Vjosa Osmani pobednički gleda tadašnjeg ministra spoljnih poslova naše zemlje i kako se kosovska delegacija smeje posle odluke međunarodnog suda u Hagu da samoproglašena nezavisnost, tzv. Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, kako slavodobitno ga gledaju, kako on pokunjeno izlazi iz prostorije.
Danas to više nije takva Srbija. Danas je ta Srbija jasno rekla svima njima šta misli o njima kroz to kakav oni rejting imaju, a kakav rejting i kakvo poverenje ima onaj koji je najveći patriota, ima onaj koji je najviše uradio, ne govorio, nego uradio Srbiji, a to je Aleksandar Vučić.
Hvala.