Nisam videla da ste se prijavili.
Izvolite.

Sećam se ja za to kao da je skoro bilo.
Dakle, tačno je da ste vi potraživali, ali je tačno da to niste naplatili i tačno je da ste preuzeli obavezu iznad aproprijacije, što je u tom trenutku bio problem za prijavu, ali smo mi napisali da imate potraživanje. Dakle, uveli smo sve dokaze, sve činjenice koje ste vi u kasnijem odazivnom izveštaju dokazivali ne samo da imate ta potraživanja, nego i da naplaćujete i to ste vi potpuno u pravu, ali u trenutku preuzimanja obaveza nije bilo tih naplata i problem je što su veće obaveze u preuzimanju, nego što ste imali ostvarenih prihoda, a znam o čemu je reč.

Zahvaljujem.
Izvinite, gospodine Pašaliću.
Izvolite.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslaniče, meni zaista čini čast i zadovoljstvo što pažljivo pratite rad institucije Zaštitnika građana.
Na neku vrstu pitanja – koga mi štitimo, ja ću vam reći da u istom ovom poštovanom domu kada sam se zaklinjao i kada sam preuzimao funkciju Zaštitnika građana, rekao sam da ću otvoriti vrata građanima i apsolutno tvrdim da sam to uradio.
Za ovo vreme lično sam razgovarao sa više hiljada građana i posetio gotovo sva mesta u Srbiji, kako ona gde su nas pozivali, tako i na ona mesta gde smo samoinicijativno došli.
Što se tiče prava deteta, mi vrlo uspešno štitimo prava deteta. Imamo priznanje od Globalne asocijacije nezavisnih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava ili, da pojasnim, od Udruženja svetskih ombudsmana, štitimo i štitićemo za zaista puno, puno obaveza da pospešimo naš rad, ne ulazeći u to ko su roditelji te dece.
Ima više primera u ovoj godini gde smo upravo to uradili. Iz razloga koji se zove sekundarna viktimizacija te dece ja zaista neću pominjati njihova imena, ali oni se nalaze i u izveštajima i u saopštenjima Zaštitnika građana. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima Dragan D. Marković, replika.

Da me pogrešno ne shvatite, gospodine, vi ste Zaštitnik građana i kažete vaša vrata su otvorena. Ali, ne može na vaša vrata da dođe predsednik Srbije. Ima nešto što se zove po službenoj dužnosti.

U ovoj Srbiji ne može niko nikome da preti, a posebno predsedniku Srbije. To je kontinuitet, ne šestomesečni kontinuitet, nego nedeljni. Sutra ćemo da dođemo na red mi poslanici, vi koji predstavljate određene institucije u Srbiji.

Možda sam hendikepiran kada je u pitanju Zaštitnik građana, imajući iskustvo sa bivšim Zaštitnikom građana, da onaj nikoga nije štitio, vi nešto radite. Za mene je ključna stvar - koga sve to vi štitite i šta su vaše ingerencije? Šta su vaše ingerencije?

Vi ste bili Zaštitnik građana kada je ovde čovek lomio zastavu, ne želim da mu spominjem ime, bili ste Zaštitnik građana. Građani su oni koji su radili u RTS-u, a neko je upao na njihovo radno mesto. Čije je to obaveza? Policija je odradila svoj posao, ali kad bi sve institucije radile svoj posao, ne bi bio izveštaj Evropske komisije štetan ovakav za Srbiju, kao što nam pripremaju itd, i da ni jedno poglavlje nismo otvorili ove godine.

Ne želim ja nikoga od vas da krivim, ali nekada treba i da radite i što vam nisu ingerencije, a pomažete nekome i nije krivično delo.

Ja da sam radio samo ono što su mi ingerencije, čuvao bih koze i ovce u Končarevu. Izvinjavam se što ovakvim tonom govorim. Ne želim da vičem na vas, ali to je tema.

Meni Janković podsvesno negde stoji šta je sve radio, da je primao velike plate, on i njegovi saradnici, i formirao stranku. Možda vi nećete da formirate stranku, izvinite što vas upoređujem sa njim. Možda se i vređate zbog toga. Ali, ne čujem vas. Pazite, ja vas ne poznajem. Ja koji gledam sve televizije, dva puta sam vas video u životu, pa sada pitam Žiku – ko beše onaj tamo? Pazite, ja koji se bavim javnim životom, a šta će obični građani? Vi trebate kada šetate Beogradom, svaki drugi da se pozdravi sa vama i da kaže - bravo ili da vam da neku primedbu koja po njima nije u redu. Jel šetate Knez Mihailovom? Ne šetate. Nemojte da kažete da ste Zaštitnik građana, jer će da misle da ste Janković, nego kažite da ste nešto drugo.

(Predsedavajuća: Vreme.)

Izvinjavam se, 10 sekundi.

Ima jedan iz mog kraja, zvao se Čokorac i zove me – moram hitno da dođem nešto da ti kažem. Ja kažem - dođi. On dođe i kaže – ma bolje ništa da ti ne pričam. Zahvaljujem.

Hvala.
Gospodine Pašaliću, izvolite.

Ja se zaista zahvaljujem na ovoj primedbi, iz razloga što onda mogu da pojasnim građanima Srbije koji ovo sigurno gledaju, neke parametre po kojima se kreće rad Zaštitnika građana.
Zaštitnik građana i po Ustavu i po zakonu odgovoran je jedino i isključivo građanima Republike Srbije, preko svojih predstavnika u ovom cenjenom domu, znači, ni izvršnoj vlasti, ni sudskoj vlasti, ni političkim partijama, bez obzira bile u vlasti ili opoziciji, ni nevladinim organizacijama, ni udruženjima građana, isključivo vama, građani Srbije. Tako da, primedba da Janković nije radio ništa, ja se izvinjavam što koristim ime bez prisustva gospodina Saše Jankovića, da li nešto radim, apsolutno ne stoji. Uostalom, govori jedna činjenica da ti građani Srbije ili da naši građani Srbije ili da oni zbog čega mi postojimo su u istraživanju koje su obavile institucije koje nisu baš naklonjene Zaštitniku građana, finansirane od Evropske komisije, mislim, došle do podatka da je najveće poverenje u Republici Srbiji i kome bi se prvo obratili u slučaju problema, upravo institucija Zaštitnika građana, što se pokazalo i u vanrednom stanju.
Što se tiče mog kontakta sa građanima, ja zaista nemam potrebu da stičem popularnost, jer se bavim poslom gde ne možete biti popularni ili bar ne možete biti kod svih popularni. Postoji jedan izraz koji ja mnogo volim, odnosno jedna rečenica – dopao bi se mnogima da se nisi trudio dopasti se svima. Ja se ne trudim da se dopadnem nikome, nego da svoj posao uradim na način na koji je to predviđeno Ustavom Republike Srbije i Zakonom o Zaštitniku građana.
Što se tiče dolaska u instituciju ili prijema od strane mene lično ili mojih saradnika, da li je u pitanju građanin Srbije, u funkciji, ne bih sad mogao sve da nabrojim, sva cenjena zanimanja u Republici Srbiji, ili to bio predsednik Republike Srbije, predsednik Skupštine, predsednica Vlade ili predsednik Vlade ili bilo koje institucije, uvek i u svako doba naša vrata su im otvorena i to mogu da vam potvrde svi oni koji su dolazili kod nas, gde nismo rangirali da li je u pitanju po opštim kriterijumima neki mali problem ili je u pitanju veliki problem, jer svako dolazi smatrajući da je njegov problem najveći i gde smo mogli, gde nismo imali zakonskih ograničenja, mi smo svoj posao uradili.
Uostalom, ti rezultati o poverenju u instituciju Zaštitnika građana nam to govore.
Ne možemo, nažalost, bez obzira što smo nezavisna institucija, da idemo preko svojih ovlašćenja, odnosno preko onoga što nam je Zakon o Zaštitniku građana, a prvenstveno najveći pravnik akt države – Ustav Republike Srbije dao i gde nas je ograničio.
Zahvaljujem se poslaniku Markoviću. On je sad pokrenuo jedno vrlo značajno pitanje, a to je, pred vama će se uskoro naći novi Zakon o Zaštitniku građana, koji je još 2016. godine trebalo da bude završen, jer je to obaveza Republike Srbije po Poglavlju 23, obaveze koja se odnosi na pridruživanje Srbije EU, ali mnogo bitnije od te obaveze Republike Srbije je ono što taj zakon sadrži, a to je veće mogućnosti Zaštitnika građana da zaštiti građane Republike Srbije.
Tako da, vrlo je bitno pomenuti i to, iz jednog razloga, što povećanje određenih ovlašćenja, mi preuzimamo obavezu koju ćemo izvesno odgovoriti, a to je da još adekvatnije zaštitimo građane Republike Srbije, jer ponavljam, mi smo tu radi građana Republike Srbije i mi smo odgovorni isključivo i jedino građanima Republike Srbije, preko njihovih predstavnika, tj. vas, cenjeni poslanici u ovom cenjenom domu. Hvala.

Zahvaljujem.
Pre replike, gospodine Markoviću, Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, duh Rodoljuba Šabića vlada ovom Skupštinom.

Naime, reklamiram član 96. Poslovnika Narodne skupštine, koristeći pravo iz člana 103. da to učinim.

Kaže član 96. – u osnovnom postupku po otvaranju načelnog pretresa svake tačke dnevnog reda sednice Narodne skupštine pravo da govore po sledećem redosledu i vremenu, trajanju, imaju predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akta koji dobije reč kada je zatraži i na njega se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja. Ponoviću, predlagač akta. Predlagač akta su Odbor za ljudska prava, Odbor za pravosuđe i Odbor za finansije. Gospođa Aleksandra Tomić je to pravo iskoristila.

Poštujući izveštaj, poštujući i prisutne, samo predlagači akta mogu da govore, a predlagači akta su predsednici odbora, odnosno odbori i odbor na svojoj sednici ovlasti ko će ovde zastupati predlagače akta.

Zaključak je akt odbora, ali nama je Šabić svojevremeno, da ne govorim u kakvom psihofizičkom stanju, podigao revoluciju, kao – što ste vi nas zvali na sednicu ako nemamo pravo da govorimo, pa i ministri predlagači akta dođu ovde u pratnji svojih službenika, pomoćnika, državnih sekretara, načelnika, itd, ali ne mogu da koriste pravo predlagača akta, već to može samo predlagač, a to je ministar.

U ovom slučaju predlagači zaključka su odbori. Ja bih zamolio predsedavajućeg, ukoliko on to može, da mi ovu sednicu privedemo Poslovniku i da predstavnici odbora, kao predlagači akta, ovde nam se obrate uz asistenciju svih prisutnih, protiv kojih nemam ništa.

Ne tražim da se o ovome glasa, ali vam govorim da duh Rodoljuba Šabića, a to gospodin Marinković zna, koji je ovde svojevremeno podigao revoluciju, kao – šta ste nas zvali ako nam ne date da govorimo, ovog trenutka vlada Narodnom skupštinom, ovih trenutaka. Hvala.