Zahvaljujem, kolega.
Reč ima Selma Kučević. Izvolite.

Dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, pred nama se danas na dnevnom redu nalaze izveštaji o radu Zaštitnika prava građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, pa ću između ostalog o njihovom radu govoriti i sa aspekta bošnjačkog naroda.

Ako uzmemo u obzir da mi ne moramo biti pravnici po struci da bi znali šta zapravo predstavlja i obuhvata delokrug rada Zaštitnika prava građana, te da osnovna funkcija istog proizilazi iz samog naziva, u okvir delokruga spada i kontrola rada državnih organa, te ostalih organa i organizacija, ustanove i preduzeća kojima su poverena javna ovlašćenja.

U skladu sa tim, Nacionalni savet Bošnjaka obratio se, dakle u julu mesecu 2019. godine Zaštitniku prava građana, a povodom pritužbe na odluke programskog saveta koji je spomenuo moj prethodni govornik, kojom je zapravo odbijen predlog formiranja redakcije na bosanskom jeziku.

Tim povodom je organizovan taj neki sastanak na kojem je predsedavajući tog programskog saveta inicirao odbacivanje predloga, a samim tim je taj programski savet otišao i korak dalje negiranjem bosanskog jezika, te samim tim je ušao u negiranje i postojanje jednog naroda, jer odbacivanjem jednog identitetskog elementa kakav je jezik, ulazi se direktno u negiranje postojanja jednog naroda.

S obzirom da je Javni medijski servis otišao toliko daleko, pa je ovom odlukom prekršio kako odredbe Ustava, takođe i zakonom garantovana prava pripadnika Bošnjaka, te međunarodna dokumenta u oblasti ljudskih i manjinskih prava, posebno u oblasti očuvanja posebnosti i upotrebe maternjeg jezika i pisma, kao i informisanja na maternjem jeziku, smatrajući da su povređeni pravo na slobodu govora, zatim pravo na informisanje na maternjem jeziku, pravo na službenu upotrebu jezika i pisma, kao i na pravo na očuvanje posebnosti.

Nacionalni savet Bošnjaka obratio se zaštitniku prava građana očekujući da će u skladu sa svojim ovlašćenjima preduzeti adekvatne mere kojima će se sprečiti dalje nanošenje štete u smislu ostvarivanja prava koja su predmetnim aktom i prekršena. Međutim, o pokretanju postupka i postupanju po ovoj pritužbi Nacionalni savet Bošnjaka do današnjeg dana nije dobio nikakav odgovor, pa se nameće pitanje, logično sledom događaja – zašto je uopšte izostala reakcija Zaštitnika prava građana kada se radi o postupku grubog kršenja Ustava i zakona ove zemlje?

Da li Zaštitnik prava građana na isti način reaguje i kada mu se sličnim povodima i pritužbama obraćaju građani ove zemlje kada se radi o kršenju nižih pravnih akata, nego što je to Ustav, jer ukoliko na ovaj način delujemo da dolazi do obesmišljavanja funkcije Zaštitnika prava građana, jer građani ove zemlje postaju prepušteni sami sebi i samovolji pojedinaca. dakle, dok vladavina prava, definitivno će biti na čelu kojeg ćemo se isključivo pridržavati samo u teoriji na papiru, ali nikako u praksi?

Moram da napomenem da se takođe istim povodom Nacionalni savet Bošnjaka obratio i Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. Dakle u oktobru 2019. godine koja je na uvid dostavio i zaključak Programskog saveta, te je analizom utvrđenih okolnosti Poverenik ocenio da li je programski savet prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije predlaganjem neprihvatanja predloga o uspostavi redakcije na bosanskom jeziku, kao i o negiranju bosanskog jezika.

Ceneći domaće i međunarodno zakonodavstvo kojim je uređen položaj pripadnika nacionalnih manjina, Poverenik je doneo mišljenje da predlaganjem neprihvatanja predloga za formiranje redakcije na bosanskom jeziku Programski savet nije povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, dok razmatrajući stavove kojima se osporava bosanski jezik, isključivo sa pravnog aspekta ne ulazeći u te stavove lingvistike po pitanju razlike u jezicima i standardima koje jezik treba da ispuni da bi se smatrao posebnim jezikom, a uzimajući u obzir Zakon o ratifikaciji Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima, Poverenik je doneo mišljenje da je osporavanjem bosanskog jezika, kao jezika Bošnjačke nacionalne manjine u zaključku Programskog saveta, ovaj savet povredio je odredbe članova 6 i 24. Zakona o regionalnim manjinskim jezicima kojim je Srbija prihvatila da se odredbe konvencije primenjuju i na bosanski jezik.

Ja zaista želim da pohvalim izuzetnu profesionalnost i pristup Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pri ovoj pritužbi, a zbog toga je Programskom savetu javne medijske ustanove RTS-a data preporuka da ubuduće i prilikom donošenja odluka poštuje odredbe Zakona o ratifikaciji Evropske povelje o manjinskim i regionalnim jezicima, te da se donetim preporukama obaveste određena lica.

Međutim, uprkos i datim preporukama i mišljenju Poverenika, RTS nastavlja sa grubom diskriminacijom bošnjačkog naroda, time što u martu mesecu već 2020. godine odbija da emituje nastavu na bosanskom jeziku ističući i navodeći tehničke probleme kao razlog, ali takođe navodeći da će Ministarstvo za prosvetu, nauku, tehnološki razvoj i RTS kroz nekoliko dana rešiti tehničke probleme, te da će nastava na manjinskim jezicima dobiti svoje termine emitovanja na RTS-u.

O tim razlozima trajanja tehničkih problema do današnjeg dana ćemo nekom drugom prilikom, ali danas definitivno o sprovođenju datih preporuka i mišljenja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, ovaj plenum treba i ima obavezu osuditi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice.
Reč ima Elvira Kovač. Izvolite.
(Zoran Pašalić: Javljam se za reč, mogu li da odgovorim?)
Gospodine Pašaliću, možemo li samo da pustimo koleginicu koju sam prozvala, pa ćete vi na kraju da date odgovore poslanicima. Zahvaljujem.
Izvolite, Elvira.

Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice i predsedništvo, predstavnici nezavisnih regulatornih tela, u ime poslaničke grupe SVM ću govoriti o dva izveštaja, odnosno zaključaka odbora, a kasnije će moja uvažena koleginica Rozalija govoriti o trećem izveštaju.

Pred nama je 13. redovan Izveštaj Zaštitnika građana i 10. redovni Izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Izveštaj o napretku Republike Srbije u procesu pristupanja EU za ovu 2020. godinu naglašava upravo značaj Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao institucionalnih korektiva, jer oni, ove institucije, svojim postupanjem, a oba izveštaja o kojima danas raspravljamo upravo to potvrđuju, ustanovljavaju načela pravičnosti, savesnosti, poštenja, vladavine prava, kao standard rada svih institucija.

Izveštaj Evropske komisije ocenjuje kao pozitivan korak ono o čemu je malo pre neko od uvaženih gostiju govorio, da, čini mi se Poverenik, da je Narodna skupština Republike Srbije konačno prošle godine 2019. prvi put, nakon, rekli ste, nekoliko godina, konkretno četiri godine pauze, na plenarnoj, ovde na plenarnoj sednici, raspravljala o izveštajima nezavisnih regulatornih tela. Konkretno, i o zaključcima matičnih odbora. To su tada bili izveštaji, logično, za 2018. godinu. S toga nas raduje što sada na vreme, recimo, raspravljamo o izveštajima za 2019. godinu.

Spomenuti Izveštaj Evropske komisije zaista daje podršku radu nezavisnih i samostalnih institucija, jer one predstavljaju jedan od stubova vladavine prava i znače zalaganje za ideju o valjanom pravnom poretku, koji obezbeđuje pravnu sigurnost, što je značajno, i slobodu građana.

Svojim postupanjem i Zaštitnik građana i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazali su u kojoj meri je važno detektovati, zapravo priznati da kada pričamo o realnosti posto jaz između pravde i slobode i uslova koji omogućavaju svima nama da se sa njima služimo.

Ako je građanin, na primer, siromašan, neuk ili slab, da bi mogao da koristi svoja zakonska prava, sloboda koju taj građanin ima da, koja mu ova prava zapravo daju, nažalost, njemu ne znači mnogo. S toga, smatramo da je zaista zadatak svih ovih institucija da učine sve kako bi se obezbedila dostupnost pravdi svima, a posebno onima najosetljivijima, marginalizovanim, nevidljivim i deprimiranim.

Izveštaj Zaštitnika građana o kome smo čuli izlaganje ponavlja zaključak da je ostvarivanje ekonomsko-imovinskih prava zapravo oblast u kojoj građani već dugi niz godina unazad imaju najviše poteškoća da ostvare svoja prava.

Iz oba izveštaja, ako govorimo i o Povereniku i o Zaštitniku građana se čita potreba jačanja institucionalne solidarnosti, što bi zapravo zahtevalo povezanost svih sistema zaštite, počev od zdravstvene, socijalne zaštite, do sistema obrazovanja i ono što je po nama izuzetno značajno, neophodna je bolja koordinacija lokalnog i republičkog nivoa. Mislim da je to problem sa kojim se mnogi suočavaju.

Važno je raditi na unapređenju, pre svega, samih politika, a iz politika će se kreirati drugačija kultura tolerancije, prostor za razbijanje predrasuda, prepoznavanje i poštovanje različitosti.

Razmatranje izveštaja ove dve institucije je važno za samu ovu instituciju, Narodnu skupštinu Republike Srbije, za jačanje procesa demokratske konsolidacije. Predstavlja garant pravne sigurnosti i bezbednosti građana, i svakako mi u poslaničkom klubu SVM smatramo da doprinosi jačanju poverenja u ovo naše najviše zakonodavno telo, a nije manje važno ni da bi Republika Srbija ostvarila svoje strateško opredeljenje, pridruživanje EU, mora da ispuni jedan od osnovnih političkih kriterijuma, kao što ih naglašavaju izveštajima, a to je upravo da obezbedite institucije koje će garantovati, stabilne institucije, koje će garantovati demokratiju, vladavinu prava, poštovanje i zaštitu ljudskih prava.

Da bi se obezbedila vladavina prava i zaštita ljudskih prava, revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23. navodi, između ostalog i ono o čemu je uvaženi Zaštitnik građana malopre govorio, neophodnost izmena i dopuna upravo Zakona o Zaštitniku građana u cilju jačanja nezavisnosti ove institucije i unapređenje efikasnosti njenog rada, kao i izmene ne manje važne, izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije, baš u cilju potpunog usklađivanja sa pravnim tekovinama EU. Naravno da se redovno razmatranje izveštaja Zaštitnika građana od strane Narodne skupštine Republike Srbije, što upravo radimo, i redovno izveštavanje Vlade Republike Srbije upravo o zaključcima Narodne skupštine Republike Srbije utvrđenih nakon razmatranja ovih izveštaja od strane Narodne skupštine Republike Srbije je nešto što bi se podrazumevalo.

Izveštaj ove dve nezavisne i samostalne institucije pokazuje da se u njihovom postupanju stalno traži ravnoteža između unapređenja dobre uprave i promocije i zaštite ljudskih prava onih najranjivijih kategorija društva.

U publikaciji - Analiza prakse postupanja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti po pritužbama za diskriminaciju po osnovu nacionalne pripadnosti je navedeno da ako pričamo o pritužbama koje su podnete Povereniku po osnovu nacionalne pripadnosti i etičkog porekla, one su u 2014. godini, znači, pre šest godina, bile na vrhu liste, prema zaštićenim ličnim svojstvima, ali od tada opada, beleži se baš pad njihovog broja, da bi se u izveštaju za poslednju 2019. godinu zapravo o toj diskriminaciji po osnovu nacionalne pripadnosti govorilo svega kao o nekom osmom osnovu po učestalosti navođenja.

Kako treba razmatrati ove zaključke? U SVM i za našu poslaničku grupu, ako mogu tako da kažem, mi to posmatramo možda i delimično kao naš rezultat, najjednostavnije bi bilo da razumete ovaj trend, bar u jednom delu, kao rezultat konkretnog posla koji smo radili ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ako govorimo, recimo baš od 2014. godine do danas. Naime, mi smo 2014. godine prvi put potpisali koalicioni sporazum sa SNS i u ovom periodu od 2014. godine do danas su naši poslanici i naša poslanička grupa podnosili mnogobrojne amandmane koji su bili prihvaćeni na razne zakone, sa kojima smo se zapravo obezbedili unapređenje najpre normativnog okvira i razvijanje efikasnih mehanizama zaštite prava i slobode upravo pripadnika nacionalnih manjina.

Oba izveštaja ovih nezavisnih regulatornih tela detektuju siromašne kao jednu od tri najviše diskriminisane društvene kategorije, a upravo oblast rada i zapošljavanja se nalazi u vrhu po broju podnetih pritužbi. U izveštaju Zaštitnika građana se navodi da su žene, starije žene, žene u starijem dobu populacije, kao u populacija penzionera u značajnom većem riziku od siromaštva u odnosu na muškarce, da se zapravo taj rodni jaz, da je on najveći u kategoriji lica od, kako kažu, plus 55, od 55 do 64 godine starosti.

Ako se fokusiramo na oblast osnovnih prava i vratimo se ponovo na Izveštaj Evropske komisije, on ponavlja višegodišnju ocenu da je u Republici Srbiji uspostavljen zakonski institucionalni okvir za poštovanje temeljnih prava, ali da je neophodno obezbediti njihovo dosledno i efikasno sprovođenje. Treba ojačati institucije za zaštitu ljudskih prava i garantovati njihovu nezavisnost i da se uprkos zakonskoj obavezi, ovo je za nas izuzetno značajno, da se etnički sastav stanovništva mora uzeti u obzir. Nacionalne manjine su, nažalost da je podzastupljene u javnoj administraciji.

Na pragu preporuka spomenutog Izveštaja Evropske komisije su i preporuke uvaženog Poverenika, Poverenice za zaštitu ravnopravnosti pa između ostalog u Preporuci broj 23. Poverenik navodi da je potrebno preduzeti sve mere kako bi se sastav državnih organa, organa lokalne samouprave i drugih organa javne vlasti odgovarao nacionalnom sastavu stanovništva na njihovom području. Tu je neophodno povećanje broja zaposlenih pripadnika nacionalnih manjina, njihovim školovanjem i osposobljavanjem za obavljanje poslova i neophodno je preduzeti mere u cilju upravljanja nacionalnom, etničkom, verskom, jezičkom i drugom raznovrsnošću, što mi svakako podržavamo.

Da se ponovo vratim malo na ombudsmana. Ombudsman je institucija koju je parlament, mislim da je uvaženi kolega Bačevac u svom uvodnom obraćanju spomenuo parlament Švedske ili tzv. „Rictag“, koji je osnovan 1809. godine u cilju kontrole izvršne vlasti. Sama reč . ombudsman na švedskom jeziku označava osobu koja, kako kažu, u bukvalnom prevodu – ima sluha za narod. Smatramo da oba izveštaja o kojima raspravljamo potvrđuju da kako Zaštitnik građana, tako i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti imaju sluha za narod i za potrebe ranjivih grupa, ali i da pored toga ima još nekih nedostataka o kojima ću u preostalom vremenu poslaničke grupe govoriti.

Na primer, o tome smo čuli malopre, Zakon o finansijskog podršci porodici sa decom još uvek nije usklađen sa antidiskriminacionim propisima. Smatramo da je višestruka štetnost odredbe kojom se u nejednak položaj stavljaju žene poljoprivrednice, što je za nas izuzetno značajno jer za ostvarivanje naknade za porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta neophodno je da imaju osiguranje od 24 mesece ili ti dve godine, za razliku od ostalih koje su osigurane po nekoj drugoj osnovi, kod njih se zahteva 18 meseci ili godinu i po dana, kao i odredbe o kojima smo malopre čuli, kojima je povređeno pravo roditelja jer im je onemogućeno pravo na naknadu zarade za vreme odsustva radi posebne nege deteta ostvare za dete, koje kada je već ostvareno pravo na pomoć i negu drugog lica.

Svesni smo toga da je na inicijativu raznih nevladinih organizacija i samog Poverenika u 2018. godini Ustavni sud pokrenuo postupak procene ustavnosti i zakonitosti određenih odredbi Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, a Poverenik je zaista uputio inicijativu za izmene navedenog, što svakako pozdravljamo i nadam se da će se ovo pitanje rešiti u bliskoj budućnosti.

Važan deo programa SVM je posvećen reformi PIO ili ti penzijsko-invalidskog osiguranja za poljoprivrednike. Stoga bih izdvojila još jedno pitanje o kome smo malopre čuli od uvaženog ombudsmana, da je Zaštitnik građana i tokom ovog poslednjeg izveštajnog perioda primio određen broj pritužbi građana koji su ukazali na to da određeni broj lica samo na osnovu činjenica da su oni zapravo članovi domaćinstva lica koje je vlasnik poljoprivrednog gazdinstva dugi niz godina su neosnovano zaduživani doprinosima za PIO, a da o tome mnogi od njih jednostavno nisu bili ni obavešteni, nisu bili svesni svojih obaveza.

Naime, to je posledica činjenice da važeći Zakon o PIO nije na adekvatan način definisao pojam osiguranika privrednika, nisu propisani kriterijumi za sticanje prestanka svojstva osiguranika poljoprivrednika, nije jasno uređen postupak prijavljivanja na osiguranje, utvrđivanje svojstva osiguranika, odjave sa osiguranja, utvrđivanje prestanka svojstva osiguranika, kao ni mirovanje svojstva osiguranika i brojna druga pitanja koja su od izuzetnog značaja za ostvarivanje prava poljoprivrednika na PIO.

S toga, kako bi se efikasno prevazišle posledice nestale usled, mi bi to definisali kao nepotpunih zakonskih rešenja, a zaista u cilju obezbeđivanja socijalne sigurnosti ove kategorije u starosti, Zaštitnik građana je upravo predložio Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja, uputio mišljenje, da je u interesu građana da se pripreme izmene i dopune Zakona o PIO kojima bi se na osnovu realnih parametara definisala zaista sva relevantna pitanja vezana za položaj ove kategorije, znači poljoprivrednih osiguranika na način koji smanjuje prostor na slobodno tumačenje određenih odredbi, diskrecione odluke nadležnog fonda što mi iz SVM svakako podržavamo.

Izdvojiću možda još jednu značajnu temu, sada više za Brankicu i za sve nas žene, jer smatram da činjenica da ako je neko drugačiji ne sme biti osnov niti razlog diskriminacije. Činjenica da je neko žena ne sme biti razlog da bude žrtva nasilja.

U Srbiji, kao što je poznato, mada ni ovo nisu adekvatne činjenice pošto se svi mi informišemo uglavnom iz medija, ne bih sada otvorila raspravu koliko je informisanje iz medija dobro i koliko je zapravo senzacionalističko, ali po podacima koje posedujemo u 2019. godini u Srbiji su 28 žena bile žrtve nasilja. U prethodnoj 2018. godini, upravo po tim podacima, 30 žena je ubijeno i malopre smo čuli o tome. U potpunosti se slažemo sa tim da se često zaboravlja da su žrtve porodičnog nasilja ne samo žene već i njihova deca i kojima je zaista potrebna podrška. Statistike kažu da je samo u prošloj 2019. godini zbog femicida iliti ubistva žena u Srbiji četrdesetoro dece ostalo bez svojih majki.

Iako zaista organi vlasti u poslednjih nekoliko godina, sada već zaista postupaju po preporukama Poverenika i Zaštitnika građana činjenica je da još uvek postoje na terenu, u praksi brojni problemi pojedinačni i sistemski popusti kao što su neadekvatna saradnja organa nadležnih za suzbijanje porodičnog nasilja, neadekvatne procene rizika, sprovođenje mera koje ne odgovaraju konstatovanim i procenjenim rizicima, izostanak razmene informacija, neprepoznavanje nasilja još uvek, ne preduzimanje mera aktivnosti na čije su preduzimanje organi vlasti obavezni itd.

Deca u tim porodicama, znači deca prisutna porodičnom nasilju još uvek se u praksi ne tretiraju kao žrtve nasilja usled čega se ne preduzimaju mere koje su propisane za zaštitu žrtava. Čin nasilja nad ženama nije privatni čin. Ćutanjem i prikrivanjem se nasilje normalizuje.

Svakako da bi važan doprinos rodnoj ravnopravnosti, jednakosti žena i muškaraca u našoj zemlji bilo konačno donošenje novog zakona o rodnoj ravnopravnosti. Nadamo se da će ovaj saziv to uskoro i uraditi.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti o posebnom izveštaju o diskriminaciji na tržištu rada ocenio da je socioekonomski status žena značajno lošiji nego muškaraca.

Niko ne voli tišinu posle poziva u pomoć to je zapravo bio moto kampanje pod nazivom „potpisujem“ koje inicira, sada već davne 2013. godine, kada smo pokrenuli ratifikaciju potpisivanja tzv. Istambulske konvencije, konvencije Saveta Evrope o sprečavanja borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Mene lično raduje što je Srbija bila u prvih deset iliti sedma država koja je to uradila, ali još uvek ima posla, jel još uvek zemalja članica Saveta Evrope koje ne razumeju ovu tematiku.

Ali, kao što sam rekla niko ne voli tišinu posle poziva u pomoć. S stoga, izveštaj Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ne zaslužuju tišinu, već sistematičnu i kontinuiranu podršku od strane Narodne skupštine Republike Srbije posebno kroz redovno razmatranje ovih izveštaja sprovođenja preporuka koje se ovim izveštajima i pozivanje izvršnih organa zaista na odgovornost.

Nas poslanike SVM raduje što je došlo do ove rasprave. Svakako podržavamo i vaše preporuke. Naravno, mi nećemo posebno glasati u izveštaju i o tome ne možemo, već o zaključcima adekvatnih matičnih odbora koji su doneseni na osnovu ovih izveštaja. Zahvaljujem na pažnji.

Zavaljujem koleginice Kovač.
S obzirom, da je 14 časova i pet minuta određujem redovnu pauzu u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine.
Sa radom nastavljamo u 15 časova i pet minuta. Zahvaljujem.
Čisto informacije radi, posle pauze imamo još tri ovlašćena predstavnika poslaničkih grupa i prelazimo na listu govornika. Hvala.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, uvaženi gosti, Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova je razmatrao izveštaj Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Postupajući u skladu sa Poslovnikom, predložili smo zaključke povodom ova dva izveštaja koji sadrže i određene preporuke za unapređenje stanja u ovim oblastima.

Iako se postupci pred ovim organima okončavaju preporukom ili mišljenjem, činjenica je, i to pre svega pokazuju podaci samih izveštaja, da organi uprave kojima su preporuke izrečene u najvećem procentu postupaju po njima. Ovo je izuzetno bitno.

Iz Izveštaja Zaštitnika građana proizilazi da je procenat ukupno prihvaćenih preporuka 97,14%. U Izveštaju Poverenika takođe se navodi da je evidentno povećanje postupanje po preporukama i da na prošlu, odnosno u prošloj i na sve prethodne godine.

Taj procenat kada je reč o preporukama upućenim organima javne vlasti je takođe preko 90%.

Iako su savetodavno telo, iako daju samo preporuke, iako nemaju mehanizam kojim će ono što vide da nije u redu ispraviti, ovi organi su pokazali visoku efikasnost i to je nešto što želim da naglasim i to je nešto što ukazuje da se u ovoj državi puno radi i pokušava na svaki način da se podupru prava svih ljudi, ali i manjinskih pripadnika koji žive ovde.

Kao društvo koje teži daljem unapređenju ljudskih prava, tolerancije i poštovanju različitosti, važno je da smo uspostavili ove nezavisne državne organe.

Ja sam danas pričao malo o ovoj nadzornoj ulozi i značaju kompletne javnosti u savremenim demokratijama. Međutim, postoji potreba i daljeg jačanja njihovih kapaciteta i nadležnosti.

Tu obavezu smo preuzeli Akcionim planom za Poglavlje 23 – Pravosuđe i prava i osnovna prava u procesu pristupanja EU.

Šta to konkretno znači možemo videti iz samih izveštaja, jer su i Zaštitnik građana i Poverenica ukazali na potrebu izmena i dopuna postojećih zakonodavnih okvira koji reguliše njihov rad.

Od ministarke Čomić smo na sednici Odbora imali priliku da čujemo da će jedan od prioriteta ovog Ministarstva biti izmena i dopuna Zakona o zabrani diskriminacije. Takođe, ona je kao prioritetnu aktivnost navela i rad na strategijama.

Izveštaj nezavisnih državnih organa treba da nam daju uvid u stanje u ostvarivanje ljudskih prava u različitim oblastima. Takođe, oni treba da nam ponude smernice kako da unapredimo zakonodavni okvir.

Veoma često govorimo da u pojedinim oblastima ljudskih prava moramo raditi na unapređenju svesti, na borbi protiv stereotipa i predrasuda.

Na primer, kada je reč o zabrani diskriminacije, ponekad nismo ni svesni da neko ponašanje ili nečinjenje predstavlja diskriminaciju, jer ono može da bude prikriveno ili posredno. Zato su veoma važne aktivnosti od Poverenika usmerene na obuku o primeni Zakona o zabrani diskriminacije.

U izveštaju možemo videti da se u obukama u prethodnoj godini bili obuhvaćeni policijski službenici, predstavnici lokalnih samouprava, poslodavci, savetnici Nacionalne službe za zapošljavanje, turistički radnici, zaposleni u socijalnoj zaštiti na lokalnom nivou itd.

Obuka i edukacija o ljudskim pravima je takođe jedan od važnijih uloga nezavisnih državnih organa.

Nažalost, diskriminacija je ponekad veoma otvorena i izlazi iz okvira diskriminacije i prelazi u ono što nazivamo govorom mržnje, pa čak i nasiljem.

Zato je veoma važno da ove institucije budu što jače, da dopru do svakog građanina.

U tom smislu, posebno podržavam osnivanje lokalnih kancelarija nezavisnih tela, kao što je Kancelarija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, npr. u Novom Pazaru.

Isto tako, značajna je inicijativa Zaštitnika građana da održava kvartalne sastanke sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina u njihovim sedištima i to je nešto što ću ja pohvaliti. Zaista jedna kvalitetna aktivnost, direktan kontakt sa nacionalnim većima, razgovor i pokušaji da se reše problemi koje oni imaju u tom svakodnevnom hodu ostvarivanjem svojih prirodnih prava koja imaju u ovoj državi.

Jako je dobar, gospodine Pašaliću, vaš predlog i slažem se s vama, nije bitan naziv, ali promovisanje onog što su nacionalne kulture dale ovom podneblju i sve ono što je pozitivno, a toga ima mnogo, što su pripadnici ovih nacionalnih manjina učinili za ovu državu je nešto što trebamo is… na najbolji mogući način.

Ja sam mnogo puta i to je praktično i politika socijaldemokrata Rasima Ljajića isticanje onih tačaka koji vezuju dva naroda, mislim na Bošnjake i Srbe, ali sve narode na ovoj teritoriji naše države, to je naš politički cilj, ali mislimo da ima mnogo toga da se pozitivno kaže.

Pa sam ovde mnogo pričao i pominjao nekakva imena o značaju Bošnjaka u odbrani Beograda i Srbije od Austrougarske najezde u Prvom svetskom ratu, pa pominjao ovde čuveno ime Šemsa Mijadovića, kapetana i drugih velikana koji su ostavili živote. Vi znate da se vrlo često govori da je ovaj spomenik „Neznanom junaku“ posvećen jednom od predstavnika Bošnjačkog naroda koji je branio ovaj grad i ovu zemlju.

Mnogo toga ima u kulturi, u književnosti u kompletnoj istoriji ljudi koji su zaista bili plemeniti i spajali sve narode na Balkanu i to je jedna dobra i kvalitetna inicijativa.

Želim da kažem da oba nezavisna državna organa konstatuju napredak u određenim oblastima, ali i ukazuju na probleme i izazove. Ako pogledamo Izveštaj Zaštitnika građana videćemo da se u njemu nalaze preporuke u odnosu na ranjive grupe, kao što su žene žrtve nasilja u porodici, u partnerskim odnosima, dece, osobe sa invaliditetom, starije osobe, pripadnici nacionalnih manjina, pre svega Romi, pripadnici LGBT, izbeglice i migranti.

Zaštitnik građana konstatuje da su im se građani najčešće obraćali zbog povreda ekonomsko-imovinskih prava, povreda načela i principa dobre uprave, socijalno-kulturna prava itd.

Što se tiče izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti navodi se da je protekle godine najviše pritužbi bilo zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, na osnovu pola itd.

Odbor za ljudska i manjinska prava je prilikom razmatranja ovih izveštaja i nakon što smo čuli najvažnije nalaze i preporuke koji su nam izneli gospođa Janković i gospodin Pašalić, utvrdio zaključke kojima smo predložili Narodnoj skupštini na usvajanje. U tim zaključcima koji su danas pred vama smo želeli da ukažemo na najvažnija pitanja na kategorije naših građana koji imaju najviše problema u ostvarivanju prava na jednakost i drugih ljudskih prava iz najvažnije oblasti društvenih odnosa u kojima se ti problemi javljaju.

U predlogu zaključka Odbora povodom izveštaja Zaštitnika građana pošli smo od najosetljivije kategorije i siguran sam da se u tome svi slažemo, a to su deca. Ukazali smo na probleme sa kojima se, pre svega, susreću deca pripadnici Romske manjine, a to su dečiji rani brakovi, unapređenje položaja dece sa smetnjama u razvoju i obolele dece. Takođe, naše preporuke odnose se i na unapređenje sistema usluga i servisa podrške osoba sa invaliditetom i starijim osobama, zatim unapređenje položaja nacionalnih manjina, posebno Roma. Ukazali smo na potrebu veće efikasnosti mehanizama za rodnu ravnopravnost u lokalnim samoupravama itd.

Kada je reč o izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti takođe smo pošli od onoga što i danas jeste veliki problem, a koji je usled pandemije Kovida 19 očigledno još dodatno povećan, a to je nasilje nad ženama u porodici, partnerskim odnosima. Poslednjih nedelja smo na žalost bili svedoci učestalijeg nasilja koje je imalo za posledicu smrtne ishode.

Ovom prilikom poziva Zaštitnika građana i Poverenicu i sve naš zajedno da u narednom periodu posebnu pažnju posvetimo ovom pitanju. Tu potrebu je konstatovao i sam Zaštitnik građana u posebnom izveštaju o aktivnostima Zaštitnika građana tokom vanrednog stanja.

Dalje, naše preporuke se odnose na jačanje položaja osoba sa invaliditetom. Skrenuli smo pažnju i na problem odlaska mladih iz zemlje i sa tim u vezi potrebu uvođenja novih mera aktivne politike zapošljavanja. Važno je raditi i na poboljšanju položaja starijih osoba, naročito u nepristupačnim područjima.

Verujem da će današnja rasprava u Narodnoj skupštini pokazati potrebu i spremnost da svi državni organi, uključujući i Narodnu skupštinu i njega radna tela rade što više, temeljnije, odgovornije na unapređenju ljudskih prava i sloboda. Usled raznih kriza koje pogađaju svet ljudska prava su pod sve većim izazovima koji imaju za posledicu kršenje ljudskih prava, netoleranciju i diskriminaciju. Upravo zbog toga moramo da budemo što spremniji u našem odgovoru na pojavu diskriminacije i na kršenju ljudskih prava.

Naši važni saveznici u toj borbi jesu nezavisni državni organi. Stoga se nadam da će Narodna skupština u danu za glasanje usvojiti predloge zaključka Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova povodom razmatranja izveštaja Zaštitnika i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

To je ono što sam ja i kao predlagač hteo da kažem obzirom da smo mi kao dva odbora predlagača ovih preporuka, a u prvom delu sam rekao šta mi socijaldemokrate mislimo i da na svaki način pokušavamo da podupremo ove institucije jer mislimo da su od ogromnog značaja za naš put ka EU, ali i za jedan bolji život koji želimo svim građanima Srbije, a bogami i samima nama. Hvala.

Hvala.
Dame i gospodo, uz izvinjenje što sam bio odsutan od 11 do 14 časova. Imao sam službene obaveze van zgrade, pa nisam na početku rekao, ali naš cilj je na osnovu našeg dogovora koji smo imali da oko 19 sati večeras bude glasanje.
Imajući sve to u vidu verovatno sam propustio da na početku kažem da svi to imaju u vidu i kad je reč o dužini svog izlaganja. Iako nije predviđeno da se Poslovnikom predlagači ograničavaju, ja ih ipak molim, a imajući to u vidu molim i Poverenicu Brankicu koja želi da nešto kaže, sada ne ispadne da ona nije dala izveštaj o radu, da bude možda kraća nego što je planirala, jer imamo još predstavnike poslaničkih grupa i onda su tu poslanici.
Mislim da je veoma važno da čujete šta poslanici misle o svemu ovome i mislim da je to suština ove sednice.
Evo dajem reč Brankici Janković, mada smo mi nedavno sa njom imali, pričali o njenom radu, pošto smo je nedavno i izabrali. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine i uvaženi narodni poslanici i poslanice, dobro je da ispravimo nesporazum sa početka, pa da ne ispadne da ja jedina nisam predstavila izveštaj o radu, jer se nismo na početku razumeli da su prvo ovlašćeni predlagači predsednici matičnih odbora. Ali, dobro i nesporazumi su neophodni, a potpuno sam sa vama saglasna predsedniče da je glas naroda najbitniji i mi smo zbog toga ovde i došli.
Ja ću u deset minuta predstaviti najkraće, jer vam je izveštaj dostavljen blagovremeno i u njemu sve imate, a ukoliko vi budete želeli nešto da me pitate, vi ćete pitati, ali je jako važno što se nastavlja kontinuitet razmatranja izveštaja nezavisnih institucija.
Malopre je gospođa Elvira Kovač i navela da je to važno i u okviru političkih kriterijuma za nas kao državu, kandidatkinju za članstvu u EU, pa valja da i to bude konstatovano u narednom izveštaju Evropske komisije.
Kao što rekoh, pred vama je deveti redovni izveštaj Poverenika za 2019. godinu koga razmatramo u ovim izuzetno teškim okolnostima, koje nismo mogli da pretpostavimo, a koji se odnose, pre svega na očuvanje zdravlja i nas i naših porodica i u kojima smo čitave ove godine okrenuti naporima na ublažavanju pandemije i posledice koje ona izaziva i zato znam da su danas mnoge druge teme i važnije za sve nas.
Na početku vam je predstavljen i kratko izveštaj o diskriminaciji na tržištu rada, zato što je ovo novi saziv Skupštine, pa smo kratko predstavili i glavne nalaze iz 2019. godine za prethodnih deset godina. Tokom 2019. godine Poverenik je postupao u 1.479 predmeta, od čega je podneto 711 pritužbi, a pored mišljenja na pritužbe u pojedinačnim slučajevima, poverenik je dao 686 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti, 16 inicijativa za izmenu propisa, 31 mišljenje na nacrte zakona i drugih opštih akata. Podneto je šest krivičnih prijava i tri zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
U jednom slučaju predložen je postupak mirenja, podneta je jedna tužba za zaštitu od diskriminacije, tzv. strateška parnica i jedan predlog Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti. Dakle, dato je 23 upozorenja javnosti i 34 saopštenja za javnost.
Pritužbe Povereniku, svakako jesu jedan od pokazatelja prisutnosti diskriminacije i stepena poštovanja principa ravnopravnosti u društvu, ali ne i jedini.
Naime, na stanje u pogledu zastupljenosti diskriminacije u društvu, utiču i drugi faktori, među kojima su društveni i kulturni kontekst, odnos društva prema diskriminaciji, građanska svest o neophodnosti i značaju poštovanja propisa, spremnost da se prijavi njeno kršenje, stepen tolerancije prema različitostima, poverenje u rad institucija, poznavanje propisa, itd.
Kao što je predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava, gospodin Bačevac i rekao u svom izlaganju, najviše pritužbi ove godine podneto je zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, nešto više od 16% od ukupnog broja pritužbi.
Ovaj osnov se već godinama nalazi u vrhu po broju podnetih pritužbi i posebno izdvajamo mišljenje koje smo uputili RIK, da preduzme neophodne mere iz svoje nadležnosti u cilju obezbeđivanja pristupačnih biračkih mesta, komunikacija i informacija, kako bi se svim osobama sa invaliditetom omogućilo samostalno i ravnopravno učešće na izborima.
Mislim da je to ove godine rezultiralo jednim značajnim napretkom i da smo unapredili njihov pristup biračkim mestima, što zaista svakako treba pozdraviti.
Takođe, među ključnim problemima je i oblast zapošljavanja, kada govorimo o građanima sa invaliditetom, ali i obezbeđivanje odgovarajućih usluga u potrebnom obimu radi omogućavanja njihovog samostalnog života u najmanjem restriktivnom okruženju.
Nije retka ni praksa pokretanja postupka za potpuno lišenje poslovne sposobnosti ili produženje važenja roditeljskog prava zbog čega i naše važeće propise treba uskladiti sa članom 12. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom. Podsećam, mi smo i kod te Konvencije jedna od prvih zemalja koje su je ratifikovale.
Na drugom mestu nalazi se pol sa preko 13% od ukupnog broja podnetih pritužbi. Povereniku su se pretežno obraćale žene zbog nejednakog tretmana na tržištu rada tokom trudnoće i nakon povratka sa porodiljskog odsustva i sa odsustva radi nege deteta, što je bio odlučujući razlog za pokretanje jedne od strateških parnica, jer se upravo radilo o ženi koja je dobila otkaz za vreme trajanja porodiljskog odsustva.
Dobili smo odluku suda, prvostepenog, koja je zapravo u našu korist, tačnije u javnom interesu.
Podneli smo i dve prekršajne prijave po ovom osnovu, a veći broj se odnosio na diskriminatorne konkurse i oglase za posao. Žene su i dalje, i pored velikog pomaka, zastupljene manje na rukovodećim mestima, teže napreduju na poslu i u proseku ostvaruju niže zarade od muškaraca. Naročito je težak položaj pojedinih kategorija žena, pre svega sa invaliditetom, Romkinja, ali i žena sa sela, starijih, samohranih majki.
U praksi su prisutni i reklamni sadržaji kojima se podržavaju obrasci ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova zbog čega je Poverenik uputio preporuku mera marketinškim agencijama da promovišu različitost i afirmativno medijski predstavljaju oba pola.
Sledeći osnov je zdravstveno stanje, 12% pritužbi. Zdravstveno stanje je u protekle četiri godine jedan od pet najčešćih osnova navođenih u pritužbama. Kod ovog osnova uočava se pojava diskriminacije u kombinaciji sa drugim ličnim svojstvima, invaliditet, starosno doba, imovno stanje, genetske osobenosti, itd. Praksa naša potvrđuje da je neophodno unapređivanje položaja osoba koje žive sa HIV-om, ali i potreba unapređenje palijativnog zbrinjavanja u cilju poboljšanja kvaliteta života i pacijenata, očuvanja njihovog dostojanstva u poslednjim danima. Mislim da je ovo važno za sve nas.
Na četvrtom mestu po broju podnetih pritužbi nalazi se starosno doba sa oko 10% od ukupnog broja.
Takođe je prisutna kombinacija nekoliko ličnih svojstava, posebno invaliditeta, itd.
Kod ovog ličnog svojstva pomenula bih potrebu unapređenja svih vidova podrške deci, naročito deci sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, inkluziju, uključivanje sve dece u obrazovni sistem, angažovanje stručnjaka i šire javnosti u vezi sa svim pitanjima koja važe i za decu koja žive na ulici, zaštitu dece od svake vrste nasilja koja podrazumeva i dečiji brak, dečiji rak, itd.
Osobe između 50 i 65 godina starosti najčešće se susreću sa poteškoćama u postupku zapošljavanja i rada, a stariji od 65 godina, pre svega, u pogledu dostupnosti usluga zdravstvene i socijalne zaštite, pružanja nege i pomoći od strane neformalnih negovatelja, kao i veliki broj fizičkih, društvenih, ekonomskih barijera, o čemu ćemo više govoriti iduće godine, jer je plan Poverenika da podnese poseban izveštaj o položaju starijih.
Kao drugi osnovi diskriminacije po učestalosti slede članstva u političkih, sindikalnim i drugim organizacijama, neko drugo lično svojstvo, azilanti, izbeglice ili interno raseljena lica, bračni porodični status, nacionalna pripadnost ili etničko poreklo, imovno stanje i seksualna orjentacija, dok su ostali osnovi navođeni u znatno manjem procentu.
Bitno je što nam se sve češće obraćaju sindikalne organizacija, što smatramo kao poseban vid poverenja, jer znamo da našim građanima ponekad treba i ohrabrenje i da neko stoji iza njih da podnesu pritužbu koja je u vezi sa njihovim radnim mestom, jer je sasvim prirodno da ljudi osećaju strah za svoju egzistenciju, pa su sindikati i druge organizacije civilnog društva ovde od nemerljivog značaja.
Kada se radi o imovinskom statusu htela bih vas narodne poslanike i poslanice da posebno zamolim, radi se, dakle, o najsiromašnijim građanima. Sigurna sam da su oni mnogo više diskriminisani, ali da je njima potrebna podrška da podnesu pritužbu i da ste vi često, zbog vašeg posla, u prilici da više saznate, da više budete sa njima. Molimo vas da budete podrška i da budemo saveznici da i ovi naši građani koji nisu udruženi u civilni sektor ili ne stoje neke veće ili udružene organizacije iza njih da mi budemo njihova podrška i pomoć, jer mislim da smo mi saveznici na ovom polju.
Kada se radi o oblasti društvenih odnosa najčešće se podnose pritužbe u oblasti rada i zapošljavanja sa gotovo trećinom podnetih pritužbi zbog čega i jesmo podneli poseban Izveštaj. Sledi postupak pred organima javne vlasti od oko 20% podnetih pritužbi, zatim slede oblast obrazovanja i stručno osposobljavanje, pružanje javnih usluga ili korišćenja objekata i površina, socijalna i zdravstvena zaštita, itd.
Najveći broj primljenih je, kao i prethodnih godina, iz beogradskog regiona, preko 36, sledi Šumadija i zapadna Srbija, južna i istočna Srbija, region Vojvodine, a zatim KiM. Tako da je negde gospodin Dragan Marković Palma u pravu da moramo još više biti prisutni, bez obzira što jesmo obišli Srbiju uzduž i popreko, da se to radi kontinuirano, što ćemo mi i nastaviti dalje da radimo.
Nema naročito velike razlike u pogledu broja podnetih pritužbi na osnovu pola. Muškarci nešto više, 2% više od žena podnose, se više obraćaju, što naravno nije neka velika razlika.
Gospodin Bačevac je, naravno, rekao da je veliki procenat postupanja po preporukama poverenika, što je negde od godine do godine između 80% - 90%, neću vas sada zamarati sa procentima, ubog toga što sada nije od ključnog značaja, bitno je da se nastavi ta dobra praksa postupanja i u sledećem delu izveštaja.
Mi smo vam predstavili našu saradnju i sa EKVINET-om, sa Evropskom mrežom institucija, gde naša institucija nimalo ne zaostaje, poštuje sve evropske standarde i naša mišljenja se naročito cene i u okviru ove mreže, ali, naravno, i naša regionalna i svaka druga saradnja.
Iza toga sledi poseban segment koji se odnosi na saradnju sa lokalnim samoupravama koji je defakto, takođe, od najveće važnosti. Na kraju smo i dali pregled medijskog izveštavanja, u vezi čega bih napomenula da se i dalje, naravno, u medijima, što ste svi ovde svedočili, u krajnjem slučaju, već pominjali da i dalje taj govor karakteriše, govor mržnje, senzacionalizam, diskriminalni stavovi, uvredljivo izveštavanje, naročito o ženama, posebno o političarkama i ovakvi stavovi su nešto što je praksa sa kojom treba da se prestane, a sa druge strane, primetno je i veće interesovanje medija za temu ljudskih prava.
Na kraju, naravno, sledi Izveštaj po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Kolega ovde prisutan zna da mi nismo imali nijednu opomenu, da smo čak i pohvaljeni, dobili priznanje od institucije za doprinos prava u javnosti da zna i na kraju, naravno, ono što je važno, pregled izvršenja budžeta koji je kontinuirano u potpunoj saglasnosti sa finansijskim planom, i na kraju, statistički prikaz.
Neću čitati svih 29 preporuka zbog toga što je predsednik Odbora to već uradio, jer bi to bilo oduzimanje vašeg dragocenog vremena, između ostalog, gospođa Elvira Kovač je i navela onu koja se nekoliko puta ovde pomenula, da smo upravo rekli da treba preduzeti mere kako bi sastav organa javne vlasti odgovarao nacionalnom sastavu stanovništva na njihovom području i mere upravljanja na nacionalnom, etičkom, verskom, jezičkom i drugom raznovrsnošću, što smo nedavno imali, i vrlo jasnu političku poruku od strane predsednika Republike, koji je, takođe, zamolio državne organe da se o ovome vodi računa i mislim da je važno da Srbija kontinuirano šalje poruku o tome da su različitosti i ovaj broj nacionalnih manjina naše veliko bogatstvo.
Sve one preporuke koje je gospodin Bačevac naveo, koje se odnose na unapređenje kvaliteta života svih naših građana, posebno smanjenje siromaštva i svi oni koji se odnose na tržište rada, dakle, davanje veće šanse mladima i njihovo zadržavanje u zemlji mere koje će omogućiti bolje usklađivanje porodičnog i poslovnog života od fleksibilnog radnog vremena i tako dalje, neću da vas zadržavam, kažem vam, ima ih 29. Mi pratimo njihovo ostvarivanje, jer vi ćete pitati za svaku od onih koja vas bude zanimala.
Na kraju, kao što ste mogli da sagledate iz podataka koje sam predstavila, u predstojećem periodu pred nama su različiti izazovi koje kao društvo treba zajednički da prevaziđemo.
Koristeći zakonom propisana ovlašćenja, Poverenik je kao nadležna državna institucija za zaštitu prava na ravnopravnost koja je u temeljima svakog demokratskog društva i uslov ostvarivanja svih drugih prava, nastavljamo naš rad na zaštiti diskriminacije.
Verujemo da posvećena i jaka nacionalna institucija za ravnopravnost koja radi svoj posao, uprkos osetljivosti ovog pitanja i bez kalkulisanja koga, kada i kako štiti, naravno, uz podršku jake Narodne skupštine, poštovanje i saradnju svakako jeste najbolji put ka ravnopravnosti svih građana i građanki naše države.
Poverenik će kao centralna državna institucija, koja svim zakonskim sredstvima štiti to ljudsko pravo na ravnopravnost u temeljima svakog demokratskog društva nastavljamo našu misiju na zaštiti svakog pojedinca i svih naših građana. Hvala vam puno na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.