Poštovani predsedavajući, poštovani gosti, poštovane kolege poslanici, naravno da smo mi pročitali sva četiri izveštaja. Oni su profesionalno sačinjeni, pregledni, jasni, logični i zbog toga će poslanici SNS u danu za glasanje podržati ovaj izveštaj. Pohvaliću rad i Poverenice, i Zaštitnika, i revizora, i Poverenika. Jednostavno, treba vam reći – hvala vam.
To treba takođe jasno istaći - poslanici SNS podržavaju rad nezavisnih regulatornih tela. Ove institucije niti su nepotrebne, niti su smetnja. Nezavisna nadzorna tela jesu relativno nova i zbog toga, oprostite, možda se svi nisu navikli na njihovo postojanje. Ove institucije nisu idealne, ali su nezamenljive i možda su regulatorna tela nekome dosadna, zamorna, ali su svakako neophodna.
Znači, prvo da ukažem na poštovanje predsedniku Državne revizorske institucije, generalnom državnom revizoru, gospodinu dr Dušku Pejoviću. Mi pohvaljujemo vaš izvrstan izveštaj, posebno efekte revizije koje ste tamo naveli i ostvarene finansijske efekte, i to što ste evidentirali imovinu od 510 milijardi dinara.
Gledajući pažljivo vaš detaljan izveštaj, primetio sam da u 2019. godini nisu kontrolisani Gradska uprava Šapca ili opština Stari grad, a recimo jeste stranka Zajedno za Srbiju koja je upravljala gradom Šapcom, a nema sedište u Šapcu, nego u gradu Beogradu, što je zanimljivo, ali i nebitno.
U ove dve lokalne samouprave su tokom niza prethodnih godina, najmanje od 2016. godine, primećene invazivne zloupotrebe i nezakonito trošenje sredstava, pa ću se kratko osvrnuti na to, jednu od najkrupnijih u gradu Šapcu.
To je zloupotreba državne imovine koja se tiče 72 stana i vaša institucija 2015. godine je upravo bila u kontroli u Šapcu i ustanovila je nezakonito korišćenje ova 72 stana i to u periodu od 2001. godine, pa ste onda izrekli meru, izneli ste vaš izveštaj. Međutim, gradonačelnik Zelenović nije uopšte po njemu postupio, pa je zloupotreba, 72 stana su davana besplatno stranačkim prijateljima, rođacima Petrovića i Zelenovića i dok u septembru nije promenjena vlast u Šapcu, 20 godina su zloupotrebljavana 72 stana i vi ste to konstatovali vašim izveštajem, a oni to nisu uvažili, što je vrlo zanimljivo.
Protiv Zelenovića ste upravo, po vašem drugom izveštaju iz 2015. godine, podneli krivičnu prijavu zbog neslaganja u trošenju budžetskih sredstava, odnosno vodio se sudski proces zloupotrebe službenog položaja zbog sumnje da je grad Šabac oštećen za pet miliona evra. Zvuči neverovatno, ali istinito.
Ovom prilikom ću kratko podsetiti na niz mahinacija, ne mogu na sve, samo par stvari, bivšeg predsednika opštine Stari grad Marka Bastaća, koji je bio i potpredsednik Đilasove stranke. Znači, Bastać je tamo negde od 2016. godine, ne, pre 2016. godine, 2012. godine naložio „Poslovnom prostoru“ Starog grada da ne plaća porez na ogromnu imovinu kojom je upravljao. Nastala je šteta od 18 miliona evra i tu štetu je morao grad Beograd da plati kada je preuzeo taj „Poslovni prostor“ na zakonit način. Znači, 2,2 milijarde je bio dug. To je platio grad Beograd.
Dakle, opet se budžetska inspekcija bavila opštinom. U jednoj prilici je samo konstatovano da je Sportsko-rekreativni centar „Milan Gale Muškatirović“ oštećen za milion evra, jer mu je toliki dug bio, pa su podnete krivične prijave, pa je budžetska inspekcija drugom prilikom kontrolisala samu Upravu Starog grada, pa su ustanovili da je opština oštećena za 80 miliona evra, pa su podneli još jednu krivičnu prijavu protiv Marka Bastaća.
Iskazao bih poštovanje gospodinu Milanu Marinoviću, novom Povereniku za informacije od javnog značaja, koji je lepo pokazao u ovom kratkom vremenu kako radi profesionalac, vrhunski pravnik, a prethodni poverenik, vaš kolega je bio loš političar koji je samo zloupotrebljavao funkciju Poverenika. Prethodnik je, prosto možemo reći, tako mu je došlo, niz godina zloupotrebljavao funkciju Poverenika, kidnapovao je celu, na duži niz godina, instituciju Poverenika i podredio ju je svojim političkim ljubavima, a u jednom trenutku je to bio Saša Janković, posle Đilas i tako se nastavilo. Sada je on đilasovac, kada više nije Poverenik i zbog toga je sasvim jasno da ova Skupština u tom nekom periodu nije mogla da razmatra izveštaj tzv. lažnog poverenika, odnosno pristrasnog političara.
Ovde bih pomenuo, pošto sam pažljivo pročitao vaš izveštaj, a vrlo detaljno se bavim političkom, pitanje zloupotreba prava, što je nova stvar, na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Ovo se posebno odnosi na korisnike koje vi pominjete, ne pominjete njihove zloupotrebe, a to su drugi najbrojniji korisnici vaših usluga – mediji.
Dakle, naš sistem još uvek ne poznaje ovu zloupotrebu, kao što naš pravni sistem nema slap zakonodavstvo. To je zakonodavstvo koje sprečava masovne tužbe koje imaju za cilj da zatruju javnu reč. Primer, Dragan Đilas je samo ove godine, pohvalio se, podneo 114 masovnih tužbi. To je u anglosaksonskom pravu nedopustivo. Kao što nemamo to, mi nemamo regulisane ove zloupotrebe, a kakve su to zloupotrebe?
Te zloupotrebe imaju za cilj da podriju odbranu zemlje, nacionalnu javnu bezbednost i ekonomiju ove zemlje. Kako? Šta su drugo silni napadi na namensku industriju ili, recimo, telekomunikacione kompanije, koji su praćeni enormnim zahtevima pojedinih medija da dobiju uvid u navodno javne informacije, čak i one najpoverljivije i podnose hiljade i hiljade zahteva… Čemu oni služe? Da bi novinari tih medija, koji su vojnici „Junajted medije“, „Junajted grupe“, SBB, zloupotrebili te informacije, jer zastupaju konkurenciju telekomunikacionim kompanijama države ili zastupaju interese bugarske namenske industrije.
O tome i u jednom delu je govorio naš poslanik na prošloj sednici, Milenko Jovanov, u delu vezano za „Telekom“.
Naravno, posebno bih iskazao poštovanje gospođi Brankici Janković, Poverenici za zaštitu ravnopravnosti i u naše ime i sa našom podrškom i kao naše reči, prosto, citiraću jedan jako dobar deo vašeg izveštaja, koje su i naše reči. "Nastavljamo sa proaktivnim pristupom, uz uverenje da na taj način doprinosimo daljoj izgradnji društva na temeljima poštovanja ljudskih prava, tolerancije i uvažavanju različitosti. Verujemo da ovaj izveštaj pruža pregled kako uočenih pozitivnih pomaka, problema i izazova u pogledu ostvarivanja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, tako i mogućih načina za njihovo prevazilaženje". Sjajno.
Posebno bih pohvalio to što ste, draga Poverenice, našli za shodno da osudite govor mržnje i diskriminacije, pa ste rekli, što sam, naravno, svako od nas je video kada je već čitao izveštaj, tako da nije potrebno da vam to prebacim. Znači: "Godinu 2019. obeležila je kulminacija različitih vrsta uvreda, od diskriminatorskih stavova, do omalovažavanja, do govora mržnje i pretnje medijima, do pretnji ženama i deci", a onda ste naveli: "A pretnje su bile upućene deci predsednika Srbije". Naveli ste, naravno, i prethodno sam rekao, ženama. Setimo se samo silnih uvreda tokom 2018. i 2019. godine, koja je na račun žena izrekao Sergej Trifunović.
Naravno, izražavam poštovanje magistru gospodinu Zoranu Pašaliću, Zaštitniku građana. Posebno ističem ovaj jedan uvodni deo odličnog izveštaja: "Ljudska prava su jezik osnovnih ljudskih potreba, te njihovo poštovanje i zaštita utiču na svakodnevni život građanki i građana, a posebno na pripadnice i pripadnike ranjivih grupa, žene, dece", onda ste ih sve naveli. To je, naravno, sjajan deo i naravno da je divno što vi pominjete tamo KiM i što ističete taj deo i što, prosto, nažalost, ali morate da konstatuje da vi i dalje nemate mogućnosti da postupate na tom delu teritorije naše zemlje, a da su Srbi na KiM, posebno oni koji žive u enklavama, da se suočavaju sa teškim kršenjima ljudskih prava.
Posebno mi je drago što se, kao Zaštitnik i vi ste i to sada danas govorili, u delu ljudska prava u medijima govorite o zaštiti dece, o kršenju dečijih prava od strane medija.
Posebno bih pohvalio činjenicu da se izveštaj i gospodina Pašalića i gospođe Brankice Janković sveobuhvatno bave zaštitom dece, borbom za prava dece, ravnopravnošću i zabranom diskriminacije dece i ovde bih prosto rekao da nije slučajno da se i naša poslanička grupa zove "Aleksandar Vučić – Za našu decu". I sve je to u tesnoj vezi sa borbom za demografski opstanak Srbije zbog čega, naravno, i postoji ministar za brigu o porodici i demografiju.
Da kažem da je sjajno što u pravoj regulativi i u izveštajima i Poverenice i Zaštitnika postoje plemeniti pojmovi koji se bave posebnim pravima u oblasti prava deteta, pravima na poštovanje najboljih interesa deteta itd. Podsećam da je Ustav u članu 64. kaže - Deca su zaštićena od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja i zloupotrebljavanja. Posebno moram da kažem, deca i maloletnici ne poseduju u većini zaštitnih i spoznajnih mehanizama zbog toga što nisu zrele i formirane ličnosti i jasno je da deca i maloletnici moraju biti zaštićeni od svakog, pa i medijskog nasilja, pornografije i poricanja tradicionalnih porodičnih vrednosti.
Porodica, roditeljstvo, potomstvo, odnosno pojmovi deca, otac, majka su tradicionalne i plemenite vrednosti koju obezbeđuju zdravo društvo, demografsku vitalnost naroda koje pokazuju poštovanje prema predačkom nasleđu i omogućavaju zdravu i neometanu smenu generacije u Srbiji.
Bitno je da zaštitimo decu i maloletnike i da im pružimo priliku da kao zreli i odrasle ličnosti procenjuju tradicionalna ili netradicionalne porodične vrednosti i koliko vidimo i Zaštitnik i Poverenica aktivno rade na ovim pitanjima.
Takođe, u svim izveštajima i to je sad jedno opšte poimanje, jedan opšti uvid, dakle, u svim izveštajima regulatornih tela unazad niz godina, dakle, u poslednjih sedam godina, vidi se konstantan pomak unapred u pogledu ljudskih prava, u pogledu smanjenja podela u društvu, u pogledu volje za dijalogom koje pokazuje naša većina, ali ne i obrnuto, u pogledu tolerancije koju pokazuje vladajuća većina prema manjini, ali ne i obrnuto i podele u društvu, to moramo da konstatujemo, su svedene na najmanju moguću meru. Predsednik Vučić, jednostavno, gradi mostove, a ne bilo kakve podele.
Nažalost, postoji određena agresivna manjina ekstremista, čiji ekstremizam apsurda raste sa rastom i napretkom Srbije. Dakle, to nije dokaz velike podele u društvu, već obrnuto. To je dokaz da su podele i napetosti u društvu svedeni na najmanju meru. Ovo moramo takođe da kažemo, ovo je jedna pojava koja je prisutna unazad sedam godina i sve je prisutnija i to je tužno.
SNS, funkcioneri, članstvo i simpatizeri su izloženi organizovanoj dehumanizaciji, satanizaciji u delu medija. Izloženi smo nekulturi, podsmeha i ponižavanja. Izloženi smo negativnim stereotipima, predrasudama, diskreditaciji gotovo svakog dana. Žrtve smo i licemerja i dvostrukih standarda, nedoslednosti, pa čak i određenog specifičnog vida rasizma.
Oni koji nas demonizuju, to je deo opozicije i medija, pokazuju primitivnu agresiju koja je oličena u neprekinutom nizu fizičkog i verbalnog nasilja protiv SNS.
Najbolji dokaz, gotovo da smo zaboravili taj primer, da su smanjene podele i napetosti, je to da je naša vlast svojim mudrim i pomirljivim ponašanjem potpuno smirila podele i tenzije u pogledu prava LGBT osoba.
Setimo se pre 10 godina. Tadićev i Đilasov režim je svojim bahatim i arogantnim ponašanjem 10. oktobra 2010. godine stvorio uslove za građanski rat na ulicama Beograda. Jednostavno rečeno, Tadićev i Đilasov režim je bio nesposoban da stvori mir u društvu. Unazad osam godina, predsednik Vučić je stvorio sve uslove za taj mir i to se naravno onda pozitivno odražava u vašim izveštajima.
Vratiću se opet na oblast rada Zaštitnika i Poverenice. Osim ovih načelnih stavova o kojima sam govorio, postaviću neka gotovo izlišna pitanja, ali hajde da ih postavimo. Da li deca predsednika Vučića imaju ljudska prava? Mislim, zvuči apsurdno, ali apsurdno je da smo došli do toga da moramo da se pitamo da li trogodišnje dete, maleni Vukan Vučić, ima ljudska prava? Zapitaću, da li i drugi bližnji predsednika Vučića imaju ljudska prava? Da li majka Aleksandra Vučića ima ljudska prava? Zapitaću na kraju, da li i predsednik Vučić ima ljudska prava?
Dehumanizacija svih njih je nedopustiva, ona je stalno prisutna, nehumana je. Potpuno su zanemarena njihova ljudska prava i odlično je što gospođa Poverenica deo toga pominje u svom izveštaju.
Pazite, ljudska prava dece predsednika Republike i ostalih članova njegove porodice i njega samog ne ugrožavaju samo anonimusi sa društvenih mreža, to čine mnogobrojne javne ličnosti koje su istovremeno i političari. Recimo, Goran Marković, funkcioner PSG, čuveni režiser, svaka mu čast. Međutim, ne svaka mu čast na ovome što je rekao, kaže: "Jedino rešenje u Srbiji je apsolutna pobuna i ulica". Još kaže: "Neće Vučić predati vlast bez krvi. Dobro zna da je samo crvić koji će goreti na vatri".
Profesor Jovo Bakić, takođe političar, profesor univerziteta, profesor sociologije kaže: "Vučiću će suditi revolucionarni sud. Ja bih voleo da ih jurimo po ulicama". Kaže prof. Jovo Bakić: "Postoji revolucionarna pravda, suspenduje se postojeće pravo, a kad je bolest uznapredovala koristi se nož". Tako su govorile, koliko se ja sećam, ustaše.
Kolumnistkinja lista "Danas", Snežana Čongradin je poručila Vučiću i SNS 2018. godine, kaže: "Sudiće vam ne nezavisni, već revolucionarni sudovi".
Ima tih primera još mnogo. Imate "dveraše" koji su, jedan veliki prijatelj i funkcioner Boška Obradovića, Dragan Spasić je objavio morbidan tekst, kaže: "Treba napraviti popis uticajnih lica SNS i posle promene vlasti migrante naseliti u njihovim kućama, stanovima, dati im njihove ćere i žene da siluju". Plus se sećamo onih poziva Đilasovaca na silovanje premijerke Ane Brnabić.
Objasniću sada kratko i mehanizam. Dehumanizacija i demonizacija su zasnovane na tome da oni koji demonizuju u Vučiću u članovima SNS, glasačima SNS, u nama oni ne vide ljude koji su kao oni, odnosno oni smatraju da mi uopšte nismo ljudi.
Demonizatori šire predrasudu da su Vučić, članovi i simpatizeri SNS, da mi samo formalno izgledamo kao ljudi, ali da nismo to po svojoj suštini. Njihova predstava o nama koje satanizuju je raščovečena, dehumanizovana. To im omogućuje da prema nama žrtvama imaju samo neprijateljska osećanja i to dva glavna prezir i mržnju. Prezir zbog toga što smatraju da smo bezvredni, da smo ispod minimuma ljudske vrednosti, a mržnju zbog toga što smatraju da smo iracionalna zla bića. Inače, prepoznavanje ovog mehanizma dehumanizacije jeste osnova političke i medijske pismenosti. I pri kraju izlišno je, ali ću reći zbog toga što su neki to smetnuli sa uma, da Angelina, Anđelko, Tamara, Ksenija, Milica, Danilo, Andrej, Aleksandar i Vukan imaju jednaka ljudska prava kao i svi ostali. Kako bilo ko može da zanemari da trogodišnje dete, maleni Vukan, mora da bude zaštićen, mora dete.
Za kraj, kada pominjem dete, evo nekoliko stihova velikog nobelovca, najvećeg prijatelja Srbije Petra Hankea, „Pesma detinjstva“, sećate se iz čuvenog filma „Nebo nad Berlinom“ – Kad je dete bilo dete hodalo je mašući rukama, želelo je da potok, reka ponornica, a ova bara da bude more. Kad je dete bilo dete nije znalo da je dete, sve je imalo dušu, a sve su duše bile kao jedna.
Živela Srbija. Hvala vam.