Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.
Poštovana premijerko Vlade Republike Srbije, poštovani ministri, gospodine Selakoviću, gospođo Joksimović, po prvi put od kada se objavljuje izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na putu evropskih integracija, po ovom izveštaju se raspravlja u plenumu, govori se u plenumu.
Mišljenja poslaničke grupe SPS kao nekoga ko je bio i inicijator da se o tome govori u plenumu, a reći ćemo i razlog zašto smo smatrali da je to važno baš u ovom trenutku. Smatramo da je to dobra praksa i da to treba činiti i u narednom vremenskom periodu.
Mislim da je i vaše prisustvo, prisustvo premijerke, prisustvo ministara koji su na neki način direktno i vezani za sam izveštaj, odnosno odgovornost i obaveze koje imate unutar Vlade Republike Srbije, su vezane za izveštaj Evropske komisije, predstavljaju pre svega jedan, rekao bih, odgovoran i ozbiljan način na koji mi sagledavamo ovaj strateški interes kao glavni spoljnopolitički cilj, a to je da Srbija postane punopravni član EU.
Mislim da je važno da oko ovog za nas važnog i značajnog pitanja konačno čujemo i glas naroda, a glas naroda je parlament. Parlament je glas naroda, legitimno izabrani predstavnici građana. Znate, mi smo nekako stalno u prilici da slušamo predstavnike Evropskog parlamenta, da slušamo predstavnike poslanika iz regiona, ali nikako da čujemo glas naroda ovde u republičkom parlamentu.
Sa druge strane, predsednik Srbije kada je sagledao Izveštaj Evropske komisije bio je vrlo konkretan i jasan i rekao je – prihvatam odgovornost, prihvatam odgovornost, ma koliko ove, sada ću parafrazirati, ma koliko pojedine ocene bile tačne, a neke malo po malo, odnosno paušalne i političke, ali prihvatam svu odgovornost. Izbori su tu 2022. godine, pa neka građani opredele kolika je ta odgovornost. Tu odgovornost treba da prihvatimo i svi mi zajedno, i Vlada i predsednik Narodne skupštine i čitava Narodna skupština.
Na ovaj način, rekao bih, kroz ovakav vid rasprave mi pre svega želimo da damo jednu jasnu i nedvosmislenu podršku i predsedniku Srbije i Vladi Republike Srbije u jednoj jasnoj i nedvosmislenoj politici, ponavljam, ka realizaciji onoga što jeste strateški interes, što jeste glavni politički cilj, spoljnopolitički cilj, a to je punopravno članstvo Srbije u EU.
Imamo, rekao bih, istorijsku šansu. Imamo političku stabilnost, imamo ogromno poverenje i podršku građana, koja je rezultirana na poslednjim parlamentarnim izborima, što je vidljivo i ovde u parlamentu. Uspešno se nosimo sa iskušenjima i rizicima. Sistem funkcioniše kada je najteže, i ne samo da sistem funkcioniše, već ostvaruje jako dobre rezultate.
Izvinjavam, sada govorim, koleginice, ako nije problem, voleo bih da me saslušaju i predsednica i ministri. Ne mislim ništa loše, naravno.
Dakle, ponoviću, mislim da imamo istorijsku šansu, jer imamo političku stabilnost, imamo ogromno poverenje i podršku građana koja je rezultirana na poslednjim parlamentarnim izborima i vidljiva je ovde po broju poslanika, tako da se uspešno nosimo sa iskušenjima i rizicima.
Državno rukovodstvo i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije su jasno pokazali da sistem funkcioniše onda kada je najteže, i ne samo da funkcioniše, već da ostvaruje dobre rezultate i dobre pokazatelje. Znate, uvek treba sebi da postavljamo pitanje može li bolje, jer niko od nas nije najbolji i nikada ne treba da polazimo od toga. Dakle, uvek treba sebi da postavljamo pitanje može li bolje.
Zato smo rekli, kada ste govorili o ekspozeu, da podržavamo da uvek treba podizati lestvicu, jer to je dobro za budućnost Srbije i to je dobro za budućnost svakog građanina Srbije. Ako ne uspemo u svemu tome, sami smo krivi, znači da nismo svi zajedno dovoljno radili.
Dakle, u ovom parlamentu, moram priznati, osećam, ma koliko postojao jedan pokušaj u javnosti da se degradira, da se minimizira, da se na najnegativniji način predstavi parlament i sastav parlamenta Narodne skupštine Republike Srbije, ja u ovom parlamentu vidim jednu novu energiju. Ja u ovom parlamentu vidim nova lica, novu energiju, dinamiku, obrazovane ljude, daleko više koleginica. Priznajem, koleginice su nekada daleko hrabrije, daleko visprenije, daleko mudrije od svih nas. Predsednik mi neće zameriti, prošli put sam rekao pripadnice lepšeg pola, ali, evo, reći ću koleginice. Zadovoljstvo mi je što smo jedan od pet parlamenata, ne govorim o kvotama, zanemarimo kvote, jer ne želim koleginice da merimo po kvotama, koleginice su ovde zato što su stručne, sposobne i imaju određene rezultate iza sebe.
Mislim da ovaj parlament ima snage, ima spremnosti, ima sposobnosti i bez obzira da li ti vanredni parlamentarni izbori bili 2022. godine ili ne, ne treba o tome da razmišljamo. Treba da razmišljamo samo u jednom pravcu – dajte da svi zajedno ovde ovu godinu poklonimo našoj državi. Dajte da svi zajedno ovu godinu poklonimo Srbiji i da budemo podrška i predsedniku Srbije i Vladi Republike Srbije u realizaciji onoga što je ključno, a to je šest ključnih tačaka na kojima je baziran i vaš ekspoze, zapravo stubovi ekspozea sa kojim ste izašli pred poslanike Narodne skupštine Republike Srbije.
Međutim, EU treba da zna da neke stvari na putu evropskih integracija mi činimo da bi implementirali evropske standarde u naše društvo, da bi bili uređena i pravna država, ali da to ne činimo samo zbog EU, da to činimo zbog nas samih, upravo zbog onoga što sam rekao, da bi bili uređena i pravna država. Ne pregovaramo nikada iz straha, ali se isto tako nikada ne plašimo pregovora.
Kažu da treba da uspostavimo stalnu i nesmetanu komunikaciju o prednostima i značaju EU, jer poverenje građana u EU opada, danas je ispod 50%. To je deo koji je sadržan u izveštaju Evropske komisije. To bi značilo da ako bih ja sada 20 minuta ovde u parlamentu, onako jednostavno prevedeno, govorio da sam za evropske integracije i da u potpunosti podržavamo kao poslanički klub evropske integracije, da li bi ti promenilo poverenje građana Srbije? Naravno da ne bi.
Dakle, moje lično mišljenje je da je podrška građana veoma važna, jer ona bitno doprinosi uspešnoj implementaciji obaveza koje kao zemlja i Vlada imamo na tom evropskom putu. Podrška EU, po mom mišljenju, ne zavisi samo od toga šta čine političke institucije Srbije, šta činimo mi u Srbiji, već i od toga šta čini briselska administracija kada su u pitanju vitalni interesi države.
Želim tu da navedem dva konkretna primera. U ovoj godini nije otvoreno ni jedno poglavlje, a Vlada je vrlo jasno rekla da su postojali osnovi za tako nešto. Sa druge strane, najvažnije pitanje Kosovo i Metohija, međutim, veoma su mlake ili uopšte nema reakcije iz Brisela na primene nasilja na Kosovu i Metohiji prema pripadnicima srpskog naroda ili ogromna opstrukcija pregovaračkog procesa, primena uvedenih taksi.
Dakle, mi Briselski sporazum nismo potpisali da bi Srbija bila potcenjena i da bi Srbija bila ponižena. Kada su nas kritikovali zbog Briselskog sporazuma mi smo vrlo jasno rekli – ako niste za pregovaračkim stolom gde se razgovara o nacionalnim i državnim interesima Srbije, vi ne možete apsolutno ni na šta da utičete. Sve dok ste za tim stolom vi možete nešto da kažete. Zato je važno da budemo prisutni i zato je važno da se naša reč čuje. Zato je važno da su svi shvatili da je Srbija danas deo rešenja, da bez Srbije nema kompromisnog i pravičnog rešenja.
Prva je stvar to što je Srbija ispoštovalo sve ono što je definisano Briselskim sporazumom, a druga strana nije. Kada govore o vladavini prava, pa, je li to vladavina prava? Ja mislim da nije. Da Priština ne implementira ono što je dogovoreno tokom Briselskog sporazuma, konkretno mislim na Zajednicu srpskih opština kao ključnu stvar, i da stalno to minimizira, da stalno ostavlja po strani i da danas opet dolazimo u situaciju da nemamo sa kime da pregovaramo u Prištini, a Srbija i dalje pokazuje spremnost da razgovara o najtežim pitanjima, zbog generacija pre svega koje dolaze.
Dakle, za poverenje je potrebno dvoje. Poverenje zavisi od dve strane, ne samo od jedne strane, ne samo od Srbije i naših političkih institucija, već od dve strane.
Izveštaj o napretku, o kojem danas raspravljamo, po mom mišljenju, to je dobar i koristan instrument u savladavanju obaveza koje Srbija ima na putu evropskih integracija. Međutim, ovaj izveštaj nije dovoljno koristan kao što bi mogao biti, pošto je po nekim pitanjima jednostran, a neke ocene, rekao bih, su paušalne i bez argumenata. Mislim da smo to dužni danas da kažemo ovde u Narodnoj Skupštini Republike Srbije.
Kratko samo o nekoliko pitanja.
Pre svega mislim o borbi protiv korone i o onome što je u Izveštaju naglašeno u negativnom kontekstu kada je reč o onome što je Srbija činila i što je državno rukovodstvo, zajedno sa zdravstvenom strukom, činilo u proteklom vremenskom periodu. Ja želim da kažem da je Srbija blagovremeno i adekvatno odreagovala i da je sprečila najgori mogući scenario, da je sistem, kao što sam rekao, funkcionisao, ostvarivao rezultate i da nije situacija teška zbog Aleksandra Vučića, zbog Vlade Republike Srbije, situacija je teška u čitavom svetu. Čitav svet se suočava sa ovim zdravstvenim izazovom i ovo je borba za budućnost Srbije i za budućnost svakog građanina Srbije. Kritikovali su nas da smo uvodili rigidne mere, a onda su brojne države EU upravo primenile te mere.
E sada, što nas kritikuju u Izveštaju Evropske komisije? Kažu da su mere uzrok protesta. Nisu mere uzrok protesta, uzrok protesta je politička konotacija i pokušaj da se politički na tome profitira.
Sledeća stvar – nema laži i prevare kada se govori o brojevima i činjenicama. U ekonomiji ne možete da prevarite. Srbija je 700 milijardi dinara ili 6 milijardi evra ili 12,7% BDP od marta izdvojila kao pomoć državi, kao pomoć građanima i kao pomoć privredi u periodu pandemije. Postavlja se pitanje da li je jedna država u Evropi, da li je jedna država u svetu, prihvatila ovoliki teret krize? Stopa rasta naše ekonomije najviša je u Evropi.
Šta su danas suštinska pitanja, mi smo o tome već govorili – da li je bilo otpuštanja, da li je bilo zatvaranja fabrika, da li su odustali strani investitori? Nije bilo otpuštanja, nije bilo zatvaranja fabrika, a što se tiče stranih investitora u prvih devet meseci 1,9 milijardi evra, čitav iznos koji je pristigao na Balkan, 60% od toga je došlo u Srbiju. I nije slučajno što „Fajnenšel tajms“ već nekoliko godina unazad Srbiju svrstava kao lidera u privlačenju stranih direktnih investicija. To je ta živa politika. I ta živa politika, rezultat te žive politike o kojoj smo mi govorili jeste upravo i bolnica u Batajnici, jeste upravo i bolnica u Kruševcu. Naš cilj je plan „Srbija 2025“ – prosečna plata u Srbiji 900 evra, prosečna penzija 430 evra.
Treća stvar – regionalna saradnja. Kažu da se Srbija mešala u izbore u Crnoj Gori. Na koji način se Srbija mešala u unutrašnja pitanja Crne Gore? Pa, da li je predsednik Srbije pozivao da se glasa za bilo koga na izborima u Crnoj Gori ili su to činili Rama i drugi? Ali, ne pominju Ramu, jel im to odgovara. Nas ne interesuje vlast u Crnoj Gori. Nas interesuje status i položaj naših građana, kojih ima 29%, a ja verujem da ih ima i više, pošto želim da verujem da će doći do novog popisa, ima ih više od 29% i interesuje nas status imovine SPC. Ne postoji međunarodna konvencija koja nam zabranjuje da štitimo našu imovinu.
Znate šta je direktno mešanje? To je kada Crna Gora proglasi i prihvati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. E, to je direktno mešanje u unutrašnje pitanje Srbije. I dosta više plašenja u Crnoj Gori Crnogoraca sa srpskim hegemonizmom.
Ono što mene zabrinjava kada je reč o Crnoj Gori jeste – zašto se naš ambasador ne vraća? Zašto je on još uvek „persona non grata“? Zašto gospodin Krivokapić kao novoizabrani predsednik Vlade ima jedno mišljenje o Skupštini iz 1918. godine tokom izborne kampanje, a drugo mišljenje nakon izborne kampanje kada je izabran i zašto danas razmišlja hoće li prvo da poseti Prištinu ili će da poseti Beograd?
Sledeća stvar – regionalna saradnja. Mi smo simbol novih vrednosti danas u regionu. Pa, vrlo je jasan stav i predsednika i Vlade – mi želimo mir, dobrosusedske odnose i saradnju. Ukoliko postoje pitanja, ona se rešavaju kroz dijalog i nikako drugačije. Mini Šengen je lekovit i najbolji način za čitav region. Konkretnu korist od toga će osetiti građani.
Što se tiče KiM, reći ću u jednoj rečenici, o tome će govoriti kolege u nastavku današnje rasprave. Naš stav da će proći ili Kosovo ili EU u Srbiji je nemoguć. To neće proći. Potrebno je kompromisno i pravično rešenje do kojeg se dolazi kroz dijalog. Valjda je to svima jasno nakon razgovora koje je predsednik Srbije imao sa predsednikom SAD u Vašingtonu? Valjda je svima jasno da ako vršite pritisak na Srbiju, samo džabe gubite vreme. Nećete nas naterati da priznamo jednostrano proglašenu nezavisnost KiM.
Što se tiče parlamenta, govorim o Izveštaju Evropske komisije, mi smo implementirali najveći deo onoga što je sadržano u Izveštaju Evropske komisije, duplirali vreme rasprave za budžet, nema više po hitnom postupku već redovne procedure, usvojili smo etički Kodeks, javna slušanja, nešto što je izuzetan napredak i što je dobra praksa i što je dobar instrument.
Dakle, do nastavka međustranačkih dijaloga će doći odmah iza novogodišnjih praznika, a optuživali su predsednika Narodne skupštine da je protiv međustranačkog dijaloga. Nije protiv međustranačkog dijaloga, samo ova Skupština ima svoju agendu prioriteta, a nju neće određivati kvazi politička elita.
Znate šta, novinari su me nedavno pitali – šta očekujete od međustranačkog dijaloga? Ja sam rekao – apsolutno ništa, osim jedne stvari, da pokazujemo spremnost i volju da saslušamo sugestije i predloge. A u kom formatu, na koji način ćemo razgovarati, to ćemo tek videti. Jer, mi danas po registru imamo negde, ispravite me ako grešim, 60 vanparlamentarnih stranaka. Znači li to da ćemo imati idealne izborne uslove ako zadovoljimo svih 60 vanparlamentarnih stranaka?
Što se tiče evropskih parlamentaraca, od njih samo očekujemo jedno – da ne dele poslanike na poslanike prvog i drugog reda, da nas ne degradiraju i da sa svima razgovaraju u institucijama sistema, a ne u hotelskim lobijima. Jer, opšti je utisak da su pojedini evropski parlamentarci imali za cilj samo da ohrabre pojedine opozicione opcije da izađu na parlamentarne izbore.
Nemojte o tome da nam o tome govore Tanja Fajon, koja je vrlo diskutabilna kada govorimo o narednim pregovorima, koja je kritikovala izlaznost u Srbiji od 50%, a izabrana za evropskog parlamentarca pri izlaznosti od 26%, nije osnovno 26%, nego je izlaznost bila 26%.
Danas su se setili funkcionerske kampanje? Zašto se nisu setili funkcionerske kampanje 2008. godine? Zabrinuti za demokratiju i slobodu medija. Nemojte da brinu. Demokratija se u Srbiji ostvaruje na izborima.
Zašto se o slobodi medija nisu bavili 2011. godine, kada je sastavljen izveštaj Verice Barać u kojem je izražena ozbiljna zabrinutost za medije u Srbiji.
Ja sam to pitanje postavio gospođi Tanji Fajon. Ona kaže, tada nije bila izvestilac, a ja sam joj rekao – bili ste predstavnik Evropskog parlamenta i zašto to kao predstavnik Evropskog parlamenta niste postavili kao pitanje, a danas ste navodno zabrinuti.
Dakle, ja mislim da mi ulazimo još u jednu fazu nezapamćenog pritiska i zato smo smatrali da treba baš danas da raspravljamo o ovom izveštaju, jer jaka i stabilna Srbija, Srbija koja ima odlučnost i opredeljenost da štiti nacionalne i državne interese, Srbija koja misli svojom glavom, koja ima svoj stav, koja ima svoje mišljenje, Srbija koja vodi samostalnu spoljnu politiku u najboljem interesu svojih građana, definitivno nekome ne odgovara.
Bilo šta da ukažemo, mi bivamo opomenuti. Slušamo evropske parlamentarce koji imaju pravo, samo zato što imaju onaj prefiks – izvestioci, da kažu da je dobra vest što u Srbiji nisu otvorena nova poglavlja.
Iz Prištine stalno ratno huškačka retorika da treba …