Hvala.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87, stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Pošto nema više prijavljenih izvestilaca nadležnih odbora, prelazimo na predsednike ili predstavnike poslaničkih grupa.
Podsetiću da je obrnutim redosledom u odnosu na broj poslanika.
Dajem reč narodnom poslaniku Muameru Zukorliću.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, set zakona kojima se potvrđuju sporazumi sa određenim zemljama po naznačenim temama spadaju u one teme koje su možda najlakše za nas narodne poslanike u Narodnoj skupštini zato što pitanje uspostave i unapređenja saradnje sa drugim zemljama je nešto što ni na koji način ne može biti sporno, nešto što zapravo treba uvek da nas raduje, što imamo intenzivnu saradnju, što je uspostavljamo i unapređujemo.

Zato je i teorijski prostor za obrazlaganje ovih tema prilično skučen, ukoliko se želimo držati sasvim načelnog odnosa. Međutim, ukoliko malo dublje uđemo u sadržinu i značaj samih ovih sporazuma, kao i tema koje oni impliciraju ili ekspliciraju, onda imamo jako puno toga kazati u vezi sa ovim temama.

Svakako da će narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja i naše poslaničke grupe podržati ovaj zakon, odnosno ove zakone i set ovih zakona u danu za glasanje iz upravo rečenog razloga.

No, ono što je za nas posebno zanimljivo ovde jesu oni zakoni koji potvrđuju sporazume o unapređenju odnosa pre svega sa susednim zemljama, odnosno u ovom slučaju sa Bosnom i Hercegovinom i sa Crnom Gorom, a tiču se vazdušnog saobraćaja. Svakako da smo i do sada imali solidnu saradnju na tom polju, međutim, ovo je za nas važno ne samo iz razloga što tretira vazdušni saobraćaj, već zbog našeg i ličnog i političkog uverenja da su odnosi sa svim zemljama od velikog značaja, ali da su odnosi sa susedima, odnosno komšija, tačnije sa zemljama u regionu, od izuzetno važnog značaja.

Svakako, da i mi narodni poslanici koji prevashodno predstavljamo Bošnjačku nacionalnu zajednicu, odnosno bošnjački narod u ovoj zemlji, dodatno smo zainteresovani za saradnju sa BiH, ali isto tako i sa Crnom Gorom, ali isto tako i sa drugim zemljama u regionu, s obzirom da je bošnjački narod, dakle razasut po brojnim zemljama bivše Jugoslavije, odnosno regiona. Tako da upravo ovu traumu koju smo imali, raspadom Jugoslavije i uspostavom brojnih granica koje su na neki način iskomplicirale međusobnu komunikaciju i saradnju unutar bošnjačkog naroda, zapravo nastojimo nadoknaditi, radujemo se svakoj uspostavi saradnje koja će olakšati tu komunikaciju i olakšati tu saradnju, ali ne samo u okviru jednog naroda, u ovom slučaju bošnjačkog naroda, već delimo uverenja i lična i politička, da zapravo kvalitet naše budućnosti u celini će ovisiti o tome koliko imamo kulturnog i civilizacijskog kapaciteta da uspostavljamo međusobnu saradnju.

Zapravo, kulturni i civilizacijski kvalitet jednog naroda, jedne zajednice se meri po kapacitetu te zajednice ili tog pojedinca ili te grupe, da uspostavlja saradnju sa drugima. Sebičnosti je instinkt, sebičnost je poriv i to nije neka ljudska vrednost. To je svojstveno i životinjama. Boriti se za sebe, nastojati da prigrabite za sebe, to nije neka posebna ljudska vrlina niti plemenitost, ali imati kapaciteta da uspostavite balans između onoga što je interes pojedinca i grupe jedne određene zajednice, ali isto tako uspostaviti sa druge strane saradnju sa drugima, sa različitima po veri, kulturi, etničkoj i nekoj drugoj pripadnosti, zapravo na tome se meri pravi ljudski, kulturni, civilizacijski i uopšte humani kvalitet.

Zato ćemo uvek i na svakom mestu i svaki put podržati svaki oblik saradnje. I onaj koji se odnosi na naš narod, na našu etičku, Bošnjačku zajednicu, ali isto tako i onaj koji se odnosi na druge narode i druge nacionalne zajednice.

Po istom osnovu, svakako da treba podržati i sporazum koji se tiče saradnje sa Iranom. Dakle, tu su velike mogućnosti, dakle, ne samo sa Iranom i sa drugim zemljama, u ovom slučaju muslimanskim zemljama. Više puta ističem od kolike je važnosti, eto ovo da kažem vrlo hrabro otvaranje Srbije prema muslimanskim zemljama koje je doživelo najznačajniji iskorak sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, i ne samo da smo tada dobili ovolike investicije i već vrlo vidljive efekte investicione prirode i u „Beogradu na vodi“ i na Kopaoniku, i u drugim projektima, poljoprivrednim i nekim drugim. Dakle, to su zaista neki iskoraci ali sa moje tačke gledišta to ima više od samog poslovnog efekta.

To ima svoje vrlo važne kulturno civilizacijske refleksije, s obzirom na sve terete koje mi nosimo, dakle, iz historije, pogotovo na relaciji srpsko-osmanskih odnosa i svih posledica koje su iz toga proizašle, iz svih brojnih predrasuda koje imamo na relaciji, između pravoslavnih zajednica, sa druge strane muslimanskih zajednica, od posebne važnosti je uspostava dobrih odnosa i razvijanje tih odnosa između Srbije i muslimanskih zemalja. Mi pripadnici Islama, odnosno muslimanskih zajednica ovde, bez obzira o kojoj političkoj strukturi pripadali sebe doživljavamo kao šansu, kao most daljeg unapređenja tih odnosa sa muslimanskim svetom.

Svakako da pitanje Sporazuma sa Rusijom koji se odnosi na saradnju u vezi sa borbom protiv terorizma je jedno od pitanja, odnosno čak tema koje su po svojoj strukturi i sadržini neiscrpne i kojima je potrebno pridati veći značaj. Istina, kada se čuje ili izgovori pojam terorizam, uglavnom se na onu prvu da kažem, prihvati ono razumevanje koje je danas najprisutnije u domaćim i međunarodnim medijima i uglavnom ima jedan dimenzionalan prizvuk.

Ova tema jeste bitna i u toj dimenziji, ali ona ima mnogo veći značaj i potrebno je tretirati mnogo dublje kako bismo zapravo sagledali značaj ove teme. Svakako da je pojam terorizam nastao od pojma teror koji znači zastrašivanje putem nasilja, terorizma svako sa ciljem da se postigne i neki ideološko politički cilj. Međutim, u osnovi i terora i terorizma je zapravo pojam nasilja. Mislim da taj pojam nažalost ne dobija pravo mesto u našoj javnoj komunikaciji, u celokupnom našem i političkom i medijskom diskursu, pa možda ne i u samoj ovoj Narodnoj skupštini. Obično se preko ovog pojma preleti, eto tako površno i obično se pojam nasilja, fenomen nasilja i borba protiv nasilja prepuštaju onim delovima vlasti koje su po svojoj definiciji zadužene za da se bave nasiljem.

Svako da će se policija baviti nasiljem, to joj je ključni posao. Svakako da će se baviti i tužilaštvo i pravosuđe, dakle, da će se baviti fenomenom nasilja u svakom pogledu i pravnom, ali se postavlja pitanje – zašto nasilje ovoliko buja? Zašto ljudska civilizacija u zenitu svog uspeha u 21. stoleću u globalnom planu? Ali hajmo ostaviti globalni plan, doći na naš teren ovde, na naš domaći plan - zašto ovoliko nesposobnosti, celokupne naše sistemske nesposobnosti, civilizacijske, pa i kulturne nesposobnosti, dakle u odnosu prema nasilju.

Potrebno je dame i gospodo, da se suočimo sa ovim pitanjem. Nije dovoljno da se pitanjem nasilja bavimo površno i da tek onako preletimo, preletimo kroz neka naša saopštenja i osude kada se dese neki akti nasilja. Moramo se suočiti sa pitanjima koja imaju dublje reflekcije.

Zašto ljudska civilizacija, pa i mi sami uprkos svim aspektima napretka koji u tehnologiji i svim drugim pogledima koji bi trebali da nam olakšaju borbu protiv nasilja, zašto smo sve slabiji u tome? Zašto je sve više nasilja? To je tema koja se mora aktuelizirati. Ona se na žalost aktuelizira i zbog onog što se dešava izvan ovog doma. Ne možemo zaobići temu silovanja mladih glumica, odnosno polaznica tzv. škole glume, ne možemo zaobići ono o čemu se celokupna javnost bavi. Ne možemo zaobići temu dotičnog Miroslava Aleksića, koga i dalje u medijima od milja zovu Mika. Ne možemo to ignorisati bez obzira na našu današnju tematiku.

Naravno, da se je najlakše opredeliti kroz osudu, masovnu osudu i zgražavanje. To je nešto što je čak više od svesti. To je nešto je refleksija svakog čoveka, posebno roditelja, posebno brata. To je ono što je prva reakcija i verujem da svi narodni poslanici dele takvo mišljenje. Mi ovde koji smo u poziciji da donosimo zakone, koji smo u poziciji da predstavljamo narod jesmo izabrani na izborima, mi moramo o tome imati jasnije stavove i poslati vrlo jasne poruke.

Zašto naše društvo pokazuje nemoć, ne samo da se suprotstavi ovakvim pojavama, već pokazuje nemoć da preventivno reaguje, odnosno zašto nije doseglo potreban imunitet, moralni imunitet, politički imunitet, obrazovni imunitet, socijalni imunitet kako ovakve stvari uopšte ne bi bile pred nama. To su teme sa kojima se mi u pogledu fenomena nasilja moramo suočiti.

Naravno da je nesporno da dotična osoba, odnosno čovek koji je osumnjičen, priveden, da se mora procesuirati, da mu se mora osigurati suđenje i kroz pravosudni sistem se dokazati stvarna istina. To je dakle nesporno. Isto tako ne može biti sporno i to na čijoj smo strani. Moramo biti na strani žrtve.

Međutim, nemojte misliti da je to dovoljno. Ne, nije dovoljno. Nije dovoljno biti na strani žrtve, načelno i emotivno, i osuditi počinioca i tražiti da se on adekvatno sankcioniše. Mi moramo ući dublje. Mi se moramo pozabaviti stanjem koje zapravo dovodi do toga da neko može biti u prilici da tako nešto počini.

Zato ova tema jeste tema i za Ministarstvo obrazovanja. Mi se moramo pozabaviti time ko to sve može da edukuje, ko to sve može nešto da zoveš školom, kakvi su mehanizmi zaštite od toga, odnosno protiv toga. To je tema koja se tiče obrazovanja, potom, tema koja se tiče medija. Šta mi danas u medijima imamo u pogledu nasilja? Kako se mediji ophode prema nasilju? Kada kažem mediji ne mislim samo na onaj informativni aspekt, već govorim uopšteno o medijima, uključujući i to kakve serije snimamo, šta u njima promovišemo, da li je potrebno da imamo neku seriju koja će biti dobro prodana, zanimljiva za gledanje, koja će biti gledana itd. Da li se pitamo šta promoviše ta serija? Kakve su reflekcije te serije na naše mlade naraštaje i na društvo?

Da li imamo pravo ćutati ili podržati da se kroz određenu serijsku, odnosno, filmsku industriju, očito i to na vrlo agresivan način promovišemo nasilje? To su sve važne teme i važna pitanja.

Drugo, šta je pitanje percepcije nasilja u nama samima? Nisam siguran da imamo dovoljno rasprava ni u među akademskom zajednicom, a pogotovo ne među političkom zajednicom.

Najčešće pitanje nasilja se tretira opet po onom refleksu, da je nasilje bitno samo onda kada se učini prema nama i kada se učini prema nekome našem, ma ko bio taj naš i kako ga mi doživljavali. Ne, pitanje nasilja nećemo tretirati na ispravan način ukoliko edukacijski i kulturološki ne uspemo da podignemo svest u odnosu na nasilje, na taj način da nasilje tretiramo kao pitanje odnosa sebe prema sebi, da nasilnika, zločinca, ma ko bio, sa ma kojom vrstom nasilništva ili zla bio odlikovan, dakle, da ga tretiramo kao nešto u čemu se mi određujemo prema sebi.

Moj odnos prema nasilju nije moj odnos prema nasilniku ili prema žrtvi, to je moj odnos prema meni, jer ja mojim odnosom moralnim i kulturološkim, prema nasilju i nasilniku, zapravo definišem sebe u moralnom smislu ko sam ja, da li sam ja neko ko je protiv nasilja ili za nasilje. Ukoliko sam samo protiv nasilja kada se čini meni u nekome mome, to opet nije ljudska vrelina, to nije ljudska kategorija, to je životinjski poriv. Svaka životinja je protiv nasilja kada se čini njoj ili njenom mladunčetu, ali, čovek nije životinja, on je viša vrsta, njemu je podaren razum i duh i duša, i on mora to pokazati zapravo potvrditi svoju ljudskost u svojoj percepciji i svome ponašanju.

Zato ovo pitanje se, naravno u jednom govoru, pa ni jednom danu, niti jednoj temi ne može apsolvirati, ali ga mi moramo stalno otvarati, pre svega sa samim sobom, još ako je tačno da je osumnjičeni za silovanje, dotični Aleksić, bio pripadnik neki paravojnih formacija, pa taj može da bude pedagog, taj može da bude neko kome će se davati deca na edukaciju, molim vas, to je pitanje koje zadire jako duboko, Dakle, moramo reducirati i revidirati naš odnos prema nasilju.

S druge strane, ne mogu se ni porodice do kraja osloboditi odgovornosti, ne mislim samo na ovaj slučaj, tema je veoma osetljiva i moramo birati reči, ali ova histerija od strane roditelja u pogledu beskrupuloznog pokušaja da vam dete postane pevač ili pevačica, glumac ili glumica, da se postigne slava po svaku cenu, ljudi, to je već na granici patologije, to je nešto što se takođe kroz celokupni prosvetni ali i medijski sistem koji nam je najrizičniji po to tom pitanju, moramo se suočiti sa ovim pitanjem, inače poremećaji vrednosti na ovaj način gde više nije bitno kako, samo da mi sin ili ćerka postanu vidljivi sa one strane ekrana, pa ako može biti glumac, može, ne može. Ako ne može, hajdemo pevač, pevačica. Ako ne može, onda hajdemo u rijaliti.

Naravno da razumem konfliktnost celokupne teme i ne želim i sada sve otvoriti, ali govorim sa tačke etičke, sa tačke moralne, sa tačke našeg edukacijskog diskursa i kursa, dakle, ne možemo kao zajednica, kao društvo, kao narod na ovo biti ravnodušni. Verujte mi, ovo će imati svoj pravni epilog kroz pravosuđe, kao i mnoge druge teme, ali to je površinsko reagovanje, bez dubokog reagovanja, bez revizije našeg odnosa prema pravim ljudskim vrednostima, a potom bez revizije našeg odnosa kakav nam je prosvetni sistem u vrednosnom smislu, mi radimo razne reforme obrazovnog sistema u tehničkom smislu, u metodičkom smislu, imamo i tu određene napretke, ali i zaostatke, ali skoro da nemamo temu revizije našeg odnosa, našeg obrazovnog sistema u suštinskom, idejnom, duhovnom i etičkom smislu, dok to ne učinimo, verujete, nismo problem do kraja ni otvorili.

Ovim odnosom biće lako ili mnogo lakše obračunati se i sa potencijalnim terorizmom, domaćim, koji je, hvala Bogu, na minimumu i naravno biti deo celokupnog međunarodnog odnosa, ali ako ne spasimo naše duše, našu decu, naše porodice, džaba vam sve globalne akcije u kojima možemo sudelovati. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Jasmina Karanac.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća, poštovani ministri, koleginice i kolege narodni poslanici.

Mi danas ovde raspravljamo o nekoliko sporazuma koji su sami po sebi važni, ali ne samo to. Ovi sporazumi potvrđuju saradnju i dobre bilateralne odnose između Srbije i Ruske Federacije, između Srbije i Luksenburga, zatim, Bosne i Hercegovine, kao između Srbije i Irana.

Sporazum o borbi protiv terorizma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije koji je potpisan sredinom prošle godine kada je u poseti Beogradu bio ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, podrazumeva poboljšanje saradnje dveju zemlja kroz razmenu operativnih informacija i profesionalnih iskustava u borbi protiv terorizma. U pitanju je saradnja u domenu razmena informacija, obuke opremanja specijalnih snaga posebnim informatičkim i tehničkim sredstvima.

Kada govorimo o značaju ovog sporazuma, svakako je važno istaći da u novijoj svetskoj istoriji ne postoji nijedna država koja je imuna na terorizam. Terorizam je globalni svetski problem, koji se lako preliva i brzo širi sa jednog mesta na druge prostore, i kao takav ugrožava kako unutrašnji tako i međunarodnu bezbednost.

Od devedesetih godina dvadesetog veka veoma je uočljiva regrutacija terorista širom sveta kroz uspostavljanje terorističkih kampova za obuku, kao i umrežavanje terorističkih organizacija, i zato svaka zemlja ima obaveza da se bori protiv ovog velikog zla današnjice.

Da je terorizam opasnost i pretnja koja ne poznaje granice, nažalost, potvrđuju i brojni teroristički napadi kojima smo svedočili u novijoj istoriji. Stručnjaci za terorizam ocenjuju da je savremeni terorizam doživeo naglu ekspanziju između pedesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka, kada je primena nasilja u političke svrhe, ili za podizanje društvene svesti postala popularna strategija. U kasnim decenijama prošlog veka terorizam se proširio van granica nacionalnih država i postao internacionalni problem.

Ja ću navesti samo neke primere čiji smo i mi ovde savremenici. Setimo se Njujorka 11. septembra 2001. godine, kada su oteta četiri putnička aviona od kojih su se dva zaletela i srušila, Kule bliznakinje, nebodere svetskog trgovinskog centra. Zatim, napada u Madridu 11. marta 2004. godine, kada su teroristi izveli seriju koordiniranih eksplozija bombi na sistem javnog železničkog prevoza u Madridu u Španiji, koji su ubili 192 i ranili 2050 osoba. Ti napadi se smatraju najtežim terorističkim zločinom na tlu Evrope u istoriji. Jedan od novijih terorističkih napada svakako jeste onaj u Parizu koji se dogodio 13. novembra 2015. godine.

Niko od nas ne može da zaboravi talačku krizu u Beslanu, što je naziv za jedan od najtežih terorističkih napada koji su se dogodili u Rusiji u njenoj istoriji. Počela je 1. septembra 2004. godine, nakon što su čečenski teroristi zauzeli jednu školu, a završila je trećeg septembra te godine, napadom ruskih specijalnih jedinica. Poginulo je 344 ljudi, od čega 186 dece. Ovo je jedan od najkrvoločnijih terorističkih napada uopšte.

Posle 11. septembra 2001. godine, donesen je niz antiterorističkih mera koje države članice antirerostičke koalicije moraju sprovesti.

Međunarodna zajednica, a posebno EU, razvile su kompleksan sistem za borbu protiv terorizma. Postoje brojni dokumenti Saveta Evrope, Evropske komisije i Evropskog parlamenta za adekvatnu borbu protiv terorizma.

Međutim, stručnjaci za terorizam ocenjuju da je, s druge strane, nastala jedna nova situacija u kojoj se sve intenzivnije povezuju organizovani kriminal i terorističke organizacije koje stvaraju potpuno neprirodna savezništva.

U takvim okolnostima, kada je ojačan međunarodni nadzor, teroristička organizacije sve češće koriste manje uobičajene mehanizme finansiranja, kao što su nezakonita trgovina, falsifikovanje novčanica, trgovina drogama.

Ako se želi dugoročna saradnja u borbi protiv terorizma i ako su se države na nju obavezale, u ovom slučaju to su Srbija i Ruska Federacija, onda je potrebno da se to reguliše zakonom.

Verujem da će ova saradnja dati dobre rezultate, budući da Rusija ima bogato iskustvo u borbi protiv terorizma i veoma uređen i pouzdan sistem koji čine njeno zakonodavstvo, oprema, informacije, baze podataka, što bi kroz ovaj vid saradnje moglo da doprinese i unapređenju našeg državnog sistema na polju borbe protiv terorizma.

S druge strane, bogato iskustvo i znanje Srbije u okviru sistema bezbednosti i te kako može da bude korisno i dragoceno za velike zemlje kao što je Ruska Federacija.

Uzimajući u obzir porast terorističkih pretnji, ali i međunarodne obaveze dveju zemalja, smatram da će potvrđivanje ovog sporazuma doprineti daljem unapređenju, kako borbe protiv terorizma, tako i unapređenje bilateralne saradnje Srbije i Ruske Federacije.

Mi danas ovde imamo još jedan važan dokument, a to je Sporazum o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju između Saveta ministara BiH i Vlade Republike Srbije i Crne Gore.

Naime, ovde je reč o definisanju prava i obaveza ugovornih strana, a tiče se prenosa nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju u delu vazdušnog prostora iznad BiH.

Do kraja 2019. godine kontrolu nad delom neba BiH, koji se pruža iznad 10.000 metara, zajednički su 1997. godine obavljale kontrole letenja Hrvatske sa jedne i Srbije i Crne Gore sa druge strane.

Ispunjavanjem potrebnih uslova, u skladu sa međunarodnim obavezama, Direktorat BiH BHANSA od 5. decembra 2019. godine, nadzire kompletan vazdušni saobraćaj iznad teritorije BiH i do 10.000 metara, kao što je to i ranije bio slučaj, ali i iznad 10.000 metara što je do tada bilo u nadležnosti, kao što sam rekla susednih zemalja.

Zemlje potpisnice ovog ugovora pristupile su izradi ovog dokumenta u želji da obezbede obavljanje letova preko zajedničkih državnih granica u skladu sa propisima jedinstvenog evropskog neba.

Ovim ugovorom definiše se da pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju u najvećem delu vazdušnog prostora iznad BiH obavlja BHANSA, Agencija BiH, s tim da u jednom delu vazdušnog prostora iznad BiH uz granicu sa Republikom Srbijom nadležna za pružanje usluga ostane SMATSA, Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore.

Predlog ovog sporazuma potpisali su još 2019. godine nadležni ministri Srbije, Crne Gore i BiH. Usvajanjem ovog sporazuma mi dugoročno uspostavljamo pravni osnov za nadležnosti pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju u delu vazdušnog prostora BiH uz granicu sa Republikom Srbijom.

Jedan od važnih sporazuma danas pred nama je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Iran u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina. Zašto je važan ovaj Sporazum?

Naime, treba znati da je 23 vrste sortnog semena iz Srbije priznat u Iranu i kada bi se uspostavio platni promet između Srbije i Irana, to jest kada bi se toj zemlji ukinule sankcije, teoretski, Iran sa svojih 80 miliona stanovnika bio bi sasvim dovoljno tržište za plasman poljoprivrednih proizvoda iz Srbije.

Sadašnji nivo trgovinske razmene od deset miliona dolara je samo kap u moru mogućnosti.

Kao predsednica Poslaničke grupe sa Iranom, ja sam imala tu čast i zadovoljstvo da posetim Iran, da razgovaram sa njihovim zvaničnicima i da se uverim u mogućnosti i šanse koje ta zemlja pruža kada je u pitanju izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u Iran.

Takođe, moram da napomenem, dok je ministar trgovine, turizma i telekomunikacija bio Rasim Ljajić, potpisano je nekoliko važnih trgovinskih sporazuma između Srbije i Irana. Takođe, ukinute su vize na jedno vreme i uspostavljeni direktni avionski letovi između dve zemlje. To je bila velika šansa i data je mogućnost saradnje. Međutim, zbog sankcije Iranu, to je ukinuto i ja se nadam da će nova američka administracija ponovo ukinuti međunarodne sankcije Iranu i da će se to tržište ponovo otvoriti kako za ostatak sveta, tako i za Srbiju, što je za nas u ovom trenutku i najinteresantnije.

Ovaj sporazum između dve zemlje potpisan je u Beogradu još 2018. godine, a njega je već ratifikovao iranski parlament. On podrazumeva saradnju u oblasti zaštite bilja, to jest kontrolu i sprečavanje unošenja i širenja štetnih organizama.

Zaštita bilja kao deo poljoprivredne proizvodnje je značajan segment u povećanju prinosa i kvaliteta bilja i biljnih proizvoda. Stoga se vrlo veliki značaj pridaje zdravstvenom stanju biljaka, a posebno su važni seme i sadni materijal, jer oni služe za dalju reprodukcije, pa je stoga i mogućnost prenošenja štetnih organizama veća.

Jedna od važnih mera koja se podrazumeva u sprečavanju širenja štetnih organizama je svakako biljni karantin. Postoji unutrašnji i spoljni karantin. Sigurno da mnogo veću pažnju treba posvetiti spoljnom karantinu, jer se ne poznaje kvalitet pošiljke koja se uvozi u zemlju. Iz tog razloga se ovoj vrsti karantina poklanja posebna pažnja i zbog toga je ovaj sporazum važan.

Većina karantinski štetnih organizama dolazi iz drugih zemalja i ovde je važno istaći da biljni karantin postoji u svim zemljama sveta. Razlog tome je odbrana zemlje, jer unošenje jednog karantinski štetnog organizma može da prouzrokuje dalekosežne negativne posledice po poljoprivrednu proizvodnju.

Stoga je regulativa koja se odnosi na biljni karantin vrlo značajna, jer ona propisuje pravila ponašanja pri uvozu pošiljki iz drugih zemalja, a u slučaju eventualne pojave karantinski štetnog organizma u zemlji, propisuje mere za zaustavljanje širenja i iskorenjavanja zaraženog biljnog materijala.

Ovaj sporazum podrazumeva razmenu informacija u vezi sa pojavom karantinski štetnih organizama na teritoriji dve države, Irana i Srbije, kao i metoda koji se primenjuju za njihovo suzbijanje. Takođe, dve strane se obavezuju da sprovedu neophodne mere kontrole pošiljki bilja i biljnih proizvoda i svaku od tih pošiljki moraju da prate određeni sertifikati.

Karantin u zaštiti bilja počeo je da se primenjuje još krajem XIX veka, posle velikih šteta koje su nastale od nekih bolesti i štetočina u Evropi, kao što su krompirova plamenjača, pepelnica vinove loze i filoksera na vinovoj lozi, što je izazvalo uništavanje ogromnih površina pod zasadima i nanelo nemerljivu ekonomsku štetu. Stoga je jasno da zemlje koje trguju biljkama i biljnim proizvodima donose ovakve obavezujuće sporazume.

Ovde imamo još jedan sporazum, između Republike Srbije i Luksemburga o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, i ovde nema ništa sporno. Dve zemlje su se dogovorile da utvrde pravila za uzajamnu zaštitu tajnih podataka koje se razmenjuju u okviru politike, vojne, ekonomske ili bilo koje druge saradnje, a sve u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima dveju potpisnica.

Imajući u vidu značaj svih ovih sporazuma, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će za njih i glasati. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Karanac.

Reč ima predsednik poslaničke grupe Jedinstvena Srbija Dragan Marković Palma.

Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbija će glasati za set predloga i tačaka dnevnog reda koji su na današnjoj sednici i naredna tri dana.

Ja bih zamolio ministra poljoprivrede da vidimo kako da zaustavimo uvoz mesa i pomognemo gospodinu poljoprivrednom proizvođaču, jer država je dala svoj maksimum preko subvencija od žitarica, preko žive mere krava, ovaca, svinja i tako dalje, ali se desilo nešto što ne pamti poljoprivredni proizvođač, a i ja kao neko ko živi na selu, da je toliko pala cena žive vage.

Na primer, cena prasadi je prošle godine bila 300 dinara, danas je 220. Koncentrat, povećana je cena koncentrata 20%. Džak od 20 kilograma bio je 1.000 dinara, a danas je 1.200 dinara. Cena tovljenika, tovljenici su bili 200 dinara, danas su 130 dinara. Cena bikova, bila je cena prošle godine 2,2 evra, danas je 1,7 i 1,8. I to meso se uvozi iz celog sveta.

Mi moramo da zabranimo uvoz mesa ne tim državama, nego tim našim proizvođačima mesa i mesnih proizvoda i da oni pišu zahtev Ministarstvu poljoprivrede šta mogu da uvezu od mesa, jer ako to ne uradimo, poštovani ministre, evo sada, kako to se kaže na selu, prodali su turu bikova, tako to nazivaju poljoprivredni proizvođači, 50% u tri sela više ne obnavlja, ne kupuje telad, pa da čuva do 550, 600 kilograma, koliko je bik težak i da proda na tržištu. Čak se izgubilo ono tržište koje je nekada bila ogromno na Kosovu i Metohiji kada je u pitanju cena bikova.

Mi više ne znamo šta jedemo, to je zamrzlo meso iz celog sveta. Znači, prvo mora da dobiju licencu. Dalje, ako je pad poljoprivrednih proizvoda žive vage, kako nije pala cena u kasapnicama? Gde ide ta razlika? Pa, on više ne zarađuje 30%, nego zarađuje 230%, a da sačuvamo gospodina poljoprivrednog proizvođača i da sačuvamo budućnost, ko će da nasledi poljoprivrednika, deca, unuci, ako stave na papir i kažu da se ne isplati da se bave poljoprivredom.

Tako da je to moja molba prema vama. Nije Vlada kriva zbog ovoga, ali mi moramo da donesemo mere. Jeste da smo mnogo sporazuma međunarodnih potpisali za uvoz, ali možemo da kažemo našima - ne možeš da uvoziš 100 tona mesa junećeg, možeš 5 tona da uvezeš, a resto da kupiš u Srbiji.

Ako to ne uradimo u naredna dva-tri meseca, mi ćemo poljoprivrednog proizvođača koji ima 20 ha i 10 ha zemlje da napravimo na socijalni slučaj i da dolazi za pomoć na šalter lokalne samouprave, a to su vredni i radni ljudi i hoće da rade, da žive od svog rada.

Šta je berza uradila kada je u pitanju cena žita? Siguran sam da vi to znate, da poslednjih 12 godina cena žita ne prelazi 18 dinara, jel tako? Nije kriva Vlada, ni ministar, ali da vidimo ko reguliše tu berzu u Srbiji, gde se žito skladišti i ko raspolaže time, a ne da mlinari kupuju po ceni od 14, 15 dinara, jer običan poljoprivredni proizvođač nema skladišne kapacitete i kažu - procenat klijavosti je velika, procenat vlažnosti velika i plati mu po 15 dinara i 16, čak nije ni 18 dinara. A, što bi rekli poljoprivredni proizvođači, gorivo i mazivo poslednjih 12 godina je otišlo koliko puta gore.

Ponavljam, ova Vlada je najviše pomogla poljoprivredne proizvođače i subvencijom, ali ako ne uradimo preventivu i zaštitu, džabe te pare koje mi dajemo iz budžeta poljoprivrednim proizvođačima.

Kada su u pitanju drugi sporazumi vezano za saradnju sa Rusijom, mislim da je Rusija najiskusnija država kada je u pitanju terorizam i da mi od Rusije mnogo toga možemo da naučimo. Šta je poenta? Poenta je informacija, da vam neko da, a ne kad se desi teroristički akt, da vi jurite teroriste po državi ili ne znam šta, nego da saznamo da se sprema neka teroristička organizacija koja će da napadne neku državu.

Terorizam je kao zemljotres, kad se najmanje nadate, kada ničim niste izazvali, desi se terorizam, kao što je to u Beču u Austriji, na primer, jedna mirna država. I mi smo mirna država. Mi ne šaljemo militantne poruke, ni predsednik Srbije, ni Vlada, ni vi resorni ministri. Mi samo hoćemo da drugi poštuju nas kao što mi poštujemo druge.

Nikada nije bila jača vojska i policija kada je u pitanju i vojno i policijsko naoružanje i motivisani su i vojnici i policajci na način što se kupuju stanovi po niskim cenama, poklanjaju se onima koji nemaju, tamo gde se rađaju deca.

Ja kada sam bio u Americi i tamo sam imao sastanak sa Stivenom Mejerom, on je bio zamenik direktora CIA za Balkan. I mi pričali o terorizmu. Tada je bio terorizam u Parizu. Ja kažem – kako sad te ljude nazivate tamo teroriste, a kada se desi nešto u Srbiji, to nisu teroristi za vas? On mi je rekao – oni koji rade za nas, to nisu teroristi.

Nadam se da je to davna prošlost Amerike, da Amerika stimuliše nekog da napada Srbiju, da će ova administracija da nasledi bar, kao što je to radio Tramp, da nije započeo nijedan rat. Mi poštujemo volju građana Amerikanaca. Čestitam gospodinu Bajdenu, iako sam ja podržao gospodina Trampa, jer sam jedini političar iz Srbije koji je bio na inauguraciji Donalda Trampa. I tada sam slušao njegov govor. Rekao je da će oni da štite svoje granice, da se bore kako će ekonomski da ojača država itd.

Znači, svi ti sporazumi imaju i neku prethodnu radnju. Šta je prethodna radnja? Prethodna radnja je da mi i kada je u pitanju ekonomski standard i skok i broj radnih mesta i BDP prednjačimo u Evropi. Kod mene se to kaže – neće sa slepcem da potpisuju sporazume i dogovore o saradnji. Mi to moramo da iskoristimo, i da iskoristimo i poslanici koji su članovi grupa prijateljstava, da se odlazi u te parlamente i da se pozivaju ti poslanici da dolaze u Srbiji, jer veliki broj poslanika i država misli da je Srbija ono što je bila pre 20 i nešto godina, a i tada nije bila takva kakvu su oni predstavljali u velikim svetskim medijima.

Meni npr. nije trebala ministarska funkcija da obiđem 10 država i da imam sastanke na najvišem nivou. To je Egipat. Egipat ima 110 miliona stanovnika, najmoćnija država na Bliskom istoku, veliko tržište, mnogo se uvoze poljoprivredni proizvodi, ogromna količina i da vidimo kako to što je nekada radio Tito i Naser započne da radi naša država, i ne samo Egipat, i sa drugim državama.

Srbija prednjači u tim odnosima kada je u pitanju prijateljstvo i tu moram da čestitam predsedniku Vučiću i dok je bio ministar Ivica Dačić, koji je obilazio i obišao ceo svet. Sada je zbog korone obustavljen odlazak, odnosno mere su prisutne skoro u celom svetu, pa ne mogu naši ministri da putuju i da se bore za Srbiju. Ali zato, siguran sam da mi imamo najbolju hranu, najčistiju hranu i da tu hranu, kada je u pitanju poljoprivredni proizvođač, ponovo vratim na to da nam ne služi poljoprivredni proizvođač samo kada nešto nam treba, nego da mu i pomognemo.

Nije veliki procenat u punjenju budžeta kada se pogleda koliko poljoprivreda donosi novca, ali ajmo da se borimo da se što više izveze, a da se što manje uveze. To samo traži svaki poljoprivredni proizvođač, da konkurencija bude u Srbiji, a ne da konkurencija bude iz Holandije, Nemačke i nekih drugih država gde on svoje proizvode ne može da plasira i da sve lokalne samouprave pomognu poljoprivrednom proizvođaču.

Da konkurencija bude u Srbiji, a ne da konkurencija bude iz Holandije, Nemačke i nekih drugih država gde on svoje proizvode ne može da plasira i da sve lokalne samouprave pomognu poljoprivrednom proizvođaču.

Ja već 13 godina ne naplaćujem porez na poljoprivredno zemljište u Jagodini poljoprivrednom proizvođaču, ne naplaćujemo tezge na pijaci. To u ukupnoj masi novca je mnogo malo za lokalnu samoupravu, a za poljoprivrednog proizvođača su ogromne pare, ako on kvartalno treba da plati porez, a opala mu cena stoke žive vage. Odakle će da plati? A, nema ni regres, ni topli obrok, ni bolovanje, nema ništa. Žene koje žive na selu ne idu na bolovanje kada ostanu u drugom stanju. Mora da radi, mora da ode do njive, niko joj to ne plaća. Ako ima nešto na tavanu od kukuruza, žita ili u oboru da proda i tako se borimo protiv bele kuge.

Da vam kažem, mi imamo pojedina sela u Srbije gde se poslednje dete rodilo pre četiri, pet i sedam godina, a imaju ti ljudi uslove i kupatila i puteve itd, ali neće da žive na selu. Gradovi će biti prepuni sa ljudima koji hoće iz sela da odu u grad, jer ga ništa ne motiviše da ostane na selu, osim da jednom nedeljno ode za neku kesu kod oca, majke, bake ili deke da može da živi i da mu pomogne roditelj koji je ostao da živi na selu.

Jedinstvena Srbija će podržati ovaj predlog i set zakona i sporazuma. Svaki međunarodni sporazum samo može da donosi Srbiji, a nikako da šteti. Želim da čestitam ministru Vulinu i dok je bio ministar vojni i sada kao ministar policije, isto i ministru Nedimoviću. Kada je bio ministar vojni stalno smo držali neke vežbe, ne da bi plašili nekoga, nego da vide šta Srbija ima danas od oruđa, a šta je imala nekada. Mi nismo vršili demonstraciju sile, demonstraciju moći i da nekome pretimo, ali da kažemo da više ne možete da se igrate sa Srbijom i da ne možete da napadate Srbiju.

Srbija nikada nije prva nekoga napala, nego je branila srpska ognjišta i da to samo bude jedna prošlost koja će istorijski da ostane zabeležena, a danas mi sarađujemo sa, evo, kao što će sada nebo iznad BiH naši avioni da štite. To su dobri ljudi. I da ne delimo nacije po pripadnosti, kao što ne radi Srbija. U svim tim nacijama ima i dobrih i loših, ali mnogo više ima onih dobrih kojima je stalo da rade, da zarade, da sarađuju itd.

Na primer, ja mnogo volim da odem u Sarajevo, u Baščaršiju. Tamo se osećam kao da sam u Jagodini, niti me iko dira. Znate, to je nešto što je tradicija, gde je svako od nas bio nekada je bila Ilidža, takmičenje pevača. Tamo sam išao često, pošto je u Bosni bilo mnogo dobrih pevača, naravno i u Srbiji, ali tada je u Bosni bilo više boljih pevača nego što je bilo u Srbiji. Jednostavno, vraća se to vreme. Ne moramo mi sebe da nazivamo braćom, ali ta saradnja više nije onakva kakva je bila pre.

Mnogo je bolja i zahvaljujući politici koju vodi ova država i resornim ministrima, tako da svako od građana Srbije želi mir i bezbednost. Mir da može da živi od svog rada, da ga niko ne dira, da ne leže i ustaje u strahu kako će neko da ga napadne, jer je ministar Vulin ili Nedimović izjavio nešto što je štetno za tu državu. Mi se ne bavimo drugim državama. Čak i kada nas neko pita šta mislimo, mi to kažemo na neki način da nikada niko ne može da nam zameri. Srbija ima dobru budućnost.

Evo vakcine. Pazite, Crna Gora koja je ušla u NATO nema ni jednu vakcinu. Pa nisu nama dali vakcine što nas vole, nego što im treba Srbija kao kuća na putu, na Balkanu, treba im Srbija, Srbija drži mir na Balkanu. Srbija, kada pogledate, je jedina država gde evro miruje, gde je nasledila teško stanje u ekonomskom smislu i da je inflacija na godišnjem nivou je veoma mala. To je jedan od motiva da dolaze drugi investitori iz drugih država. Zamislite vi da nam je neko rekao pre 10 godina da će 60.000 građana Srbije raditi u nemačkim fabrikama čiji su vlasnici Nemci u Srbiji.

Poštovani ministri, dame i gospodo, JS će glasati za predlog današnjih sporazuma i mogu slobodno da konstatujem, kao čovek iz unutrašnjosti, kao čovek koji se svakog dana pozdravi sa minimum 30 ljudi, znači svakog dana se pozdravim, imao sam koronu, znači ne zdravim se ni laktom ni pesnicom, nego ovako, ne bojim se da ću ponovo dobiti, imam antitela, i neću reći da najbolje znam, ali sam na terenu i čujem šta govore ljudi. Sada kada slušaju nas i neke druge kako to da se prepozna petočlana porodica da će neka opozicija da mu donese nešto ako traže ministarstvo za izbore, a onaj kaže – šta mene briga, kakvo ministarstvo za izbore, hoću li imati gde da radim, od čega ću da živim, koja cena struje će mi biti itd.

Vama je mnogo lakše i nama da se ne bavimo opozicijom, već se bavimo napretkom Srbije, kao da ne postoje, rezultati su vidljivi, mogu da nas mrze, ali dela su bitna koja su vidljiva na svakom koraku. Zahvaljujem, poštovani ministri i dame i gospodo.

Zahvaljujem gospodine Markoviću.
Za reč se javio ministar Branislav Nedimović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, zahvaljujem se na ovim temama koje su pokrenute, iako će možda neko reći da nemaju velike veze sa ovim dnevnim redom, ali ovo je toliko bitno. Teme koje su malopre izrečene da ne mogu ostati nedorečeno i moram vam reći kako stvarno stvari stoje.
Činjenica je to što je gospodin Marković rekao u prethodnom izlaganju da je došlo do ogromnih poremećaja na svetskom tržištu hrane i nesumnjivo je da je ova korona uzela velikog maha i u tom segmentu. Sa jedne strane imate neverovatne skokove na svetskom tržištu žitarica, a sa druge strane to sa sobom vuče jedan drugi problem, jer je došlo do manjka potražnje za određenim robama, poput goveđeg mesa, poput svinjskog mesa. Da zlo bude veće, kada padne potražnja, pada i cena, a inputi rastu, kao što je malopre rečeno, vezano za konkretan primer kukuruza.
Podsetiću vas samo da je prošle godine Vlada Republike Srbije, baš da bi premostila te stvari koje su bile urgentne, nekoliko puta intervenisala sa otkupom goveda kako bi očuvala kompletno tržište. Toliko smo daleko išli u jednom trenutku da smo za kilogram govedine žive vage plaćali 2,15 evra kao država kako bismo spasili čitav taj sektor.
Ono što je činjenica prethodnih dana, zadnjih 10-15 dana, došlo je do skoka cena i one su sada u ovom trenutku 1,95 plus PDV i očekivanja su da će u narednih mesec dana zbog određenog rasta tražnje skočiti na oko 2,10.
Ono što me brine, kao i vas, to je priča sa tovljenicima, to je priča sa prasadima, a sada ću vam reći jednu stvar koja se… Mi smo na indirektan način onemogućili veći uvoz živih svinja, ali šta je problem i dugo smo mozgali oko toga kako da razrešimo uopšte ovu čitavu priču. Neki ljudi koji su sedeli ovde pre 10 godina su potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
On je predviđao postepeno ukidanje carina od 2009. godine, pa kasnijih godina, ali ima jedna interesantna stvar koju smo neki dan uočili. Radi se o barenim proizvodima, paštetama, u stvari to su salame i paštete, ono što najviše ide, koje je isto povezano usko sa mesom. Zamislite, neko je skinuo skroz kompletnu carinu na to tada i omogućio da roba sa različitih prostora bez carine ulazi na ovaj prostor i toliko ošteti naš prehrambeni sektor u smislu prerade sa jedne strane, a sa druge strane automatski to povlači i manju količinu mesa, tovljenika koji bi išli u preradu.
To ćemo ovih dana razrešiti, pokrenućemo, imamo alate koje možemo da aktiviramo i ja se nadam da ćemo na taj način povećati tražnju, a i čitav problem koji se dešava na svetskom tržištu jeste zbog situacije u Kini.
Šta se desilo u Kini? Pojavila se ova bolest afrička kuga svinja. Oni zabranili uvoz svinjskog mesa, njima najveći izvoznik je bila Nemačka. U Nemačkoj se pojavljuje nenormalna količina svinjskog mesa i ona automatski kada nema gde da ode, krene da pritiska prostore oko sebe. Na ovaj način i nekim drugim merama mi se branimo da očuvamo, pazite, u EU u ovom trenutku jedan ili 0,95 evra cena tovljenika. Kod nas je oko 130 dinara, 135 plus PDV.
Sa merama koje ćemo odraditi ovih dana i sa delimičnim otvaranjem ovog sistema "HoReCa", to su hoteli, restorani kompletnog prostora, ja očekujem da ćemo do kraja februara imati cenu oko 150 dinara kilogram za tovljenika, plus subvencije koje daje država. Isto tako, nesumnjivo je otvaranje novih tržišta, kanal, za veće cene i na tome ćemo raditi.
Želim sada jednu stvar da kažem, povezana je sa malopređašnjim vašim izlaganjem, vezano je za kukuruz. Pošto čujem ovih dana da dosta priče ima da će država da zabrani izvoz kukuruza, uradiće ovo, uradiće ono. Na primer, Rusija je uvela kvote na izvoz kukuruza kao jedna od najvećih izvoznika i uvela takse. Ako želite da izvezete robu, platite 45 evra po toni za tonu kukuruza koji želite da izvezete, da bi spustila cenu na domaćem tržištu zbog stočne hrane. Mi to nećemo uraditi. Nećemo to uraditi, neće biti nikakve zabrane, jer poljoprivrednici moraju da zarade u ovakvim godinama. Nećemo sada dozvoliti situaciju kada je dobra cena da mi sada to srušimo.
Ima tu jedna druga opasnost koja će se pojaviti, ali to će biti za jedno dva do tri meseca, to je vezano za stočnu hranu i cenu stočne hrane, ali intervenisaćemo na tržištu i neće tu biti nekih velikih problema. Ima alata kako to može, nije sve u zabranama i nije sve u taksama. Koristio sam primer Rusije, ali ima takvih zemalja još koje to rade.
Što se tiče Egipta koji ste pomenuli, mi već dve godine na bazi sertifikata koje smo uspeli da dobijemo, hvala Bogu, kod najvećeg svetskog uvoznika pšenice, plasiramo pšenicu. Pretprošle godine ne toliko koliko 2020. godine, nekad ne direktno, ima tu i posrednih varijanti preko nekih drugih zemalja, ali srpska pšenica se nalazi tamo.
Iskoristiću, možda ću sad i zloupotrebiti, neće mi uzeti predsedavajući za zlo. Juče se u javnosti pojavio jedan čovek koji se bavi poljoprivredom, odnosno kaže da se bavi poljoprivredom, a poreklom je iz Trstenika. Kaže čovek da država ne ulaže u poljoprivredu. Država dva i po puta više ulaže u poljoprivredu u odnosu na pre sedam, osam godina. Reći ću vam, na primer na konkretnom primeru tog čoveka koji je bio predsednik opštine Trstenik, kojem pri tome ne smeta da uzme subvencije za traktor, subvencije za plastenike, subvencije za ko zna šta, a pri tome i da traži da se naplati kod različitih dobavljača preko reda. On je čovek izdvajao nekih 13, 14 miliona dinara dok je bio predsednik opštine u Trsteniku za poljoprivredu.
Danas, kada SNS je dobila pravo od građana i odgovornost da upravlja prostorom Trstenika, taj budžet je dva i po puta veći. Tako da, nemojte molim vas samo da obmanjujete javnost i da se vatate kornišona, jer da ste bili u Gospođincima i da znate gde su Gospođinci, možda bi i videli kako se beru krastavci kornišoni. Nažalost, realnost je bila 2019. godine da se morala uvoziti radna snaga za branje kornišona, ali to je realnost na tržištu.
Mislim da je jako važno da baratamo činjenicama i država Srbija je u prethodnoj godini toliko puta intervenisala i u doba korone omogućila da poljoprivreda naraste i u doba korone za skoro 5%. Nemojte imati dilemu i hvala vama svima na podršci koju pružate i Vladi Republike Srbije, i ovim zakonima, i resornom ministarstvu, jer znajte da mi sve ovo što radimo, radimo isključivo zbog poljoprivrednika, jer sve ostalo drugo bi bilo apsurdno i bilo bi besmisleno za razliku do nekih pre deset godina, koji su očigledno ukidali carine samo da bi svoje džepove, da ne kažem šta drugo, nafatirali.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani potpredsedniče Vlade, gospodine Nedimoviću, poštovani ministre, gospodine Vulinu, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku složiću se sa gospodinom Markovićem kada kaže da svaki međunarodni sporazum koji Srbija potpiše može samo doneti dobro Republici Srbiji. Naravno da će poslanička grupa SPS, kao i poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržati predložene sporazume o kojima danas govorimo.

Kada je u pitanju konkretno zaštita podataka koji se razmenjuju među državama u okviru političke, vojne, ekonomske, pravne, naučno-tehnološke i druge svrhe, važno je istaći da je u poslednjoj deceniji ovog veka ovo pitanje postalo veoma značajno i ogromno, jer je zbog razvoja novih tehnologija pristup ličnim i tajnim podacima mnogo jednostavniji, a time je povećana i mogućnost zloupotrebe podataka.

Problem korišćenja ličnih i tajnih podataka multiplikovan je i između ostalog i pojavom interneta, elektronske trgovine i elektronskog bankarstva kada se radi vršenja određenih usluga, vršenje određenih usluga zahtevaju lične podatke koji su veoma često nedovoljno zaštićeni, a neretko se i zloupotrebljavaju.

Takođe, dodatni rizik u korišćenju podataka koji se po zakonu mogu smatrati tajnim predstavljaju, naravno, nažalost i društvene mreže. Tako da u veoma kratkom roku neki podaci mogu postati vidljivi za ceo svet i to bez saglasnosti vlasnika, bilo da su u pitanju lični ili kompanijski podaci.

Manipulacija ličnim i drugim podacima koji imaju status tajnih podataka može izazvati nesagledive i neslućene posledice po bezbednost ne samo osoba na koje se ti tajni podaci odnose, već mogu izazvati i posledice po kompanije, kao i po nacionalnu i državnu bezbednost, uključujući naravno i monetarnu bezbednost i stabilnost.

Nažalost, nisu neretki slučajevi upada u bankarske podatke, trezore, a o hakovanju sajtova visokih državnih institucija širom sveta da i ne govorimo. Ovaj globalni problem prepoznat je kao ogromna bezbednosna pretnja i to je jako dobro na svetskom nivou. Problem je dobio na težini kada je u pitanju korišćenje i razmena tajnih podataka u različitim bezbednosnim operacijama, tako da je prepoznata potreba da se i na nivou EU uvedu precizna pravila za zaštitu tajnih podataka, tako da je na način korišćenja i zaštita tajnih podataka uneta u evropsko zakonodavstvo.

Republika Srbija je još 2009. godine, podsetiću, donela Zakon o tajnosti podataka i ustanovila jedinstven sistem određivanja zaštite tajnih podataka koji su od interesa za nacionalnu i javnu bezbednost, za odbranu zemlje, kao i za unutrašnje i spoljne poslove naše zemlje.

Ovim zakonom je uređen sistem zaštite domaćih i stranih podataka, pristup tajnim podacima, nadležnost organa i nadzor nad sprovođenjem Zakona o tajnosti podataka, Srbija je implementirala evropske standarde u svoje nacionalno zakonodavstvo, a 2012. godine potpisala i ratifikovala Sporazum sa EU o bezbednosnim procedurama za razmenu i zaštitu tajnih podataka.

Pred Narodnom skupštinom, upravo danas, još jedan Sporazum iz oblasti zaštite tajnih podataka. To je Sporazum potpisan između Vlade Republike Srbije i Vlade Velikog Vojvodstva Luksemburga, koji treba da ratifikujemo i na taj način proširimo krug evropskih zemalja sa kojima imamo ovu vrstu bilateralne saradnje.

Naravno, ja ne želim da govorim o sadržaju samog Sporazuma. Reći ću samo da je on, naravno, za nas u potpunosti prihvatljiv i, kao što sam rekao, podržaćemo ga.

Kada već govorimo o zaštititi podataka, gospodine ministre unutrašnjih poslova, nemoguće je da se danas u Srbiji ne osvrnemo na ono što, nažalost, jeste centralna tema, a to je prisluškivanje, prisluškivanje predsednika Republike Srbije i njegove porodice.

Dakle, u Srbiji postoji definitivno jedna grupacija ljudi koja kroz prisluškivanje dolazi do određenih podataka, da li ih koristi za svoje ili još nečije interese mi ne znamo, ali oni definitivno smatraju da zakoni za njih u ovoj Srbiji ne važe. Nemam nameru da vas pitam, naravno, o detaljima istrage, nije ni logično, ni prirodno da o tome govorite. Pred vama je ozbiljan posao. Potpuno sam ubeđen da ćete vi i vaše ministarstvo odgovorno i ozbiljno odraditi ovaj deo posla, doći do istine, jer je istina interes svih nas i istina je interes Srbije.

Ono što želim da vas zamolim jeste da pokušate, ja znam da je to teško, ali da pokušate da zaštite porodicu i pre svega decu svih nas koji na određeni način obavljamo odgovorno, ozbiljno i posvećeno svoj posao, a izabrani smo od strane građana, da pokušate da zaštitite zloupotrebu dece u političke svrhe.

Danas je prisluškivan, zapravo u prethodnom periodu, predsednik Republike. Nezamislivo. Njegovo dete je bilo u pitanju. Verovatno i fotografisano i snimano i šta već još može uz sve to. Dakle, njegova bezbednost je bila ugrožena. To ne sme da se desi. Zato molba vama – deca, ako je moguće, da zaštitimo bar decu iz čitave priče, jer, znate šta, mi smo se opredelili da se bavimo politikom. Ova kvazi politička elita, mi nemamo problem sa tim, neka nas sruče kofu fekalija, ali nam ostavite porodice i decu na miru. Deca nemaju apsolutno nikakve veze sa ovim.

Danas je predsednik Republike, sutra će to biti neko drugi i to nikako ne sme da bude norma društvenog ponašanja u Srbiji. Zna se odlično čija je to mantra i čija je to matrica. Zna se odlično ko je putem društvenih mreža upravo objavljivao, maločas sam pomenuo društvene mreže u kontekstu zaštite podataka, zna se ko je objavljivao fotografije političara iz vladajuće koalicije zajedno sa decom.

Onda nakon toga imamo tragikomičnu situaciju – koriste isti ti, nazovite lideri, samozvani lideri, koriste suze i decu u svrhu političkog marketinga.

Znate šta, ja kada sam ulazio u politiku nisam pitao svoju Ivu, koja danas ima 16 godina, da li treba da uđem u politiku ili ne. Oni su želeli da izazovu sažaljenje. Nisu, naravno, u tome uspeli, a reći ću i zašto. Od političara se očekuju rešenja, a ne sažaljenja, a ako su želeli bilo šta da promene onda nisu trebali da započnu tu priču, jer ta priča je započeta na takav način kako sam rekao i kako sam spomenuo. Sve ostalo, poverovali bi da su rekli javno – izvinite što smo napali predsednicu Narodne skupštine Republike Srbije, što smo fizički nasrnuli na predsednika Administrativnog odbora, što smo fizički nasrnuli na novinara Televizije „Pink“, izvinite što smo upali u Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Vidite, kada dođe do upada u Kapital hil mi to osudimo, a kada se to desi u Srbiji onda je to odbrana demokratije. Nije to odbrana demokratije, demokratija se ostvaruje na izborima kroz volju građana.

Dakle, da su sve to uradili mi bi im poverovali, a ovako je sve stvar političke magle i političkog marketinga. Morao sam ovo da kažem.

Moram još jednu stvar da kažem. Potpuno je jasno, dakle mediji pišu, ja nemam razloga da ne verujem, samo čitam i analiziram, vi ste naravno tu da donosite ono što je verodostojno kao zaključak i ja verujem Ministarstvu unutrašnjih poslova i nadležnim organima i nadležnim institucijama, mediji kažu da je to trebalo da posluži nekakvim klanovima, ali ja moram u ime poslaničke grupe SPS da kažem još jednu stvar i o tome smo već govorili- definitivno se plete jedna mreža u Srbiji i maske polako padaju. Nisu još do kraja pale, ali polako padaju. Definitivno postaje jasno da u Srbiji mogu da sarađuju i oni za koje je bilo nezamislivo u prethodnom periodu da mogu i sedeti zajedno, a kamoli sarađivati. Šta je cilj? Cilj je samo jedan - 2022. godina i destabilizacija Srbije. Cilj je samo jedan - kako kroz destabilizaciju Srbije doći bez izbora na vlast u Srbiji.

Izvinite što sam skrenuo sa teme, ali prosto iskoristio sam vaše prisustvo i morao sam ovo da vas zamolim, pre svega zbog dece.

Što se tiče drugog Sporazuma iako se na dnevnom redu nalazi Sporazum koji je Vlada Srbije potpisala sa Vladom Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma, podsetio bih da smo mi sa Ruskom Federacijom takođe potpisali Sporazum o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka i ovaj značajan Sporazum potpisan je 15. oktobra 2014. godine prilikom boravka u Beogradu predsednika Ruske Federacije, Vladimira Putina. Reč je o jednom od najvažnijih Sporazuma o razmeni tajnih podataka za Republiku Srbiju jer je Ruska Federacija stalna članica Saveta bezbednosti UN i njena podrška i pomoć kao tradicionalnog i velikog prijatelja Srbije je od neprocenjivog značaja u očuvanja odbrane naših nacionalnih i državnih interesa.

Želeo bih da naglasim da Republika Srbija poseban značaj, kao što ste i vi rekli, pridaje odnosima sa Ruskom Federacijom, izuzetno dobri i razvijeni bilateralnih odnosi na svim poljima, odnosi strateškog partnerstva, bliski odnosi između dva naroda zasnovani na tradicionalnom prijateljstvu kao i kulturno istorijskoj bliskosti, jezičkoj, verskoj. Naši odnosi su primer istinskog i bratskog prijateljstva, ali i uzajamnog poštovanja i svestrane saradnje.

Poslanička grupa SPS posebno je ponosna na ponosna na dobru i intenzivnu saradnju naših parlamenata. Želim da vas podsetim da Narodna skupština Republike Srbije ima potpisane sporazume sa oba doma Federalne skupštine Ruske Federacije, da Narodna skupština Republike Srbije ima Komisiju za saradnju sa Državnom dumom Federalne skupštine Ruske Federacije i da je to najviši oblik bilateralne saradnje koji Narodna skupština Republike Srbije ima i on je jedinstven u odnosu samo prema dve države, prema Rusiji i prema Kini.

Period koji je iza nas je pokazao da kada je najteže, mislim na period korone koji nažalost još uvek nije iza nas, ali nadam se da je kraj blizu, vi možete da se oslonite samo na dve stvari, to su sopstveni resursi i tradicionalno prijateljski orjentisane države.

Takođe smo veoma zahvalni na jednom kontinuiranom stavu Ruske Federacije po pitanju KiM, poštovanju univerzalnog principa međunarodnog prava, podrška Ruske Federacije nastojanjima Republike Srbije da dođe do održivog kompromisnog i pravičnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane, podrška Ruske Federacije kada je reč o pokušajima Prištine da bude deo nekih međunarodnih organizacija. Na ovaj način po našem mišljenju Ruska Federacija predstavlja sebe kao čuvara, graditelja jednog pravednijeg međunarodnog poretka zasnovanog na poštovanju međunarodnog prava i poštovanju opštih principa i ciljeva koji su sadržani u Povelji UN.

Danas je pred nama izuzetno važan bilateralan Sporazum sa Rusijom, koji treba da doprinese efikasnijem suprotstavljanju najvećem planetarnom izazovu i pretnji po svetski mir, a to je terorizam.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije o saradnji u oblasti borbe protiv terorizma, koji Narodna skupština treba da ratifikuje na ovoj sednici, potpisan je 18. juna 2020. godine u Beogradu, i ovaj sporazum je izraz obostrane volje naših država da intenziviraju bilateralnu saradnju u sektoru borbe protiv terorizma kroz razmenu operativnih podataka, dobre prakse, iskustva i stručnjaka. I Srbija i Rusija kao članice UN žele da jačanjem bilateralne saradnje u borbi protiv međunarodnog terorizma kao rastućoj globalnoj pretnji svojim aktivnim učešćem, raspoloživim sredstvima doprinesu ukupnom svetskom miru i još većem globalnom povezivanju u borbi protiv ovog zla.

Današnji bezbednosni izazovi postali su transnacionalni, postali su globalni, odnosno pogađaju istovremeno više zemalja i regiona i prevazilaze okvire država, prevazilaze regiona, prevazilaze okvire kontinenata. Borba protiv terorizma u Republici Srbiji regulisana je Krivičnim zakonikom i Zakonikom o krivičnom postupku.

Vlada Republike Srbije, podsetiću, usvojila je Nacionalnu strategiju za prevenciju u borbi protiv terorizma za period od 2017. do 2021. godine sa Akcionim planom za njeno sprovođenje. Ističemo da je Srbija otvorena za saradnju u okviru svojih mogućnosti u globalnoj borbi protiv terorizma u kojoj nema mesta za kompromise. Oštro osuđujemo, naravno, sve vidove i manifestacije terorizma.

Na međunarodnom planu Republika Srbija je potpisnica brojnih konvencija kojima se regulišu suzbijanje i borba protiv terorizma, prepoznajući univerzalni karakter fenomena terorizma i ekstremizma i neophodnost kontinuirane i široke saradnje države radi uspostavljanja zajedničkog pristupa Republika Srbija prepoznaje UN kao ključni forum za aktivan angažman na ovom planu. Podržava sve usvojene rezolucije Generalne skupštine UN o merama za prevenciju međunarodnog terorizma, kao i sve međunarodne zajednice u cilju efikasne borbe protiv ovog globalnog problema. Potpisnica je 14 od 18 antiterorističkih univerzalnih instrumenata i ulaže maksimalne napore u cilju pune implementacije svih relevantnih rezolucija UN.

Takođe, podržavamo principe globalne strategije UN za borbu protiv terorizma, posebno segment koji se odnosi na mere za jačanje međunarodne saradnje, odnosno udruživanje nacionalnih, regionalnih i međunarodnih napora Srbije. Takođe, podržavamo pregovore o sveobuhvatnoj Konvenciji o međunarodnom terorizmu, jer smatramo da je borba protiv terorizma i nasilnog ekstremizma nemoguća bez međunarodne saradnje, kao između ostalog, koja podrazumeva i efikasnu razmenu osnovnih podataka.

Mogao bih naravno dosta da govorim o ovom Sporazumu, ali nemam dovoljno vremena. Još nekoliko rečenica o Sporazumu koji smatram da je takođe važan, a tiče se trilateralnog sporazum koji su potpisale Vlade Republike Srbije, Crne Gore i BiH, odnosi se na prenos nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju. Dakle, u pitanju je sporazum između tri susedne države, kojim se zamenjuje stari sporazum koji je potpisan još 2000. godine, kojim je bilo uređeno pitanje pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi. Protokom vremena bilo nužno, naravno, da se inovira sporazum i prilagodi novim potrebama i obavljanja vazdušnog saobraćaja u vazdušnom prostoru između Crne Gore i BiH.

Ono što želim da iskoristim priliku na samom kraju, pošto imam još jako malo vremena, iskoristio bih priliku da ukažem na značaj regionalnog povezivanja u svim drugim oblastima, da podsetim na tzv. Mini šengen, regionalni sporazum potpisan između Republike Srbije, Severne Makedonije i Albanije, čije će benefite osetiti građani ovih država, što je najvažnije.

U savremenom svetu kada su granice kretanja, usluga, roba i ljudi slobodne, onda je to svakako nešto što je interes građana i treba jačati sve oblike regionalne saradnje. Treba približavati ljude, jačati privrednu saradnju, gde god je to moguće. Korišćenje komparativnih prednosti svake od naših zemalja jača privredni potencijal, doprinosi izgradnji jedinstvenog tržišta regiona, a time jača i konkurentnost regiona prema drugim tržištima i omogućava zajedničke nastupe na trećim tržištima.

U tom smislu tzv. Mini šengen predstavlja prvi značajan korak. Ovo je svakako, složiću se u potpunosti, vizionarski potez i on predstavlja prvi korak u regionalnoj saradnji balkanskih zemalja koji se sada sve češće naziva zapadnim Balkanom. Zašto govorim o Mini šengenu? Jer smatram da će u jednom trenutku i BiH i Crna Gora postati deo Mini šengena. Obzirom da je vreme na isteku, na samom kraju još jednom ću ponoviti, poslanička grupa SPS u danu za glasanje će podržati predložene sporazume. Zahvaljujem.