Zahvaljujem se narodnom poslaniku Tomi Fili, ovlašćenom predstavniku poslaničku grupe SPS.
Sledeći, poslednji prijavljeni ovlašćeni predstavnik poslaničkih grupa, je predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažene kolege, građani Srbije, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva i uvažene buduće sudije o kojima danas razgovaramo i nadam se da ćemo ih sutra izabrati, tema je vrlo škakljiva i tema o kojoj mi govorimo danas je izuzetno važna.

Uglavnom su moje kolege koje su govorile pre mene jasno stavile do znanja kakav je značaj pravosuđa za državu. Kada kažem pravosuđa ravnopravno mislim i na sudstvo i na tužilaštvo. Država koja nema stabilno pravosuđe, koja nema efikasno pravosuđe, koja nema dovoljno osposobljeno pravosuđe, koje sudi čestito i stara se da presude budu pravične u skladu sa zakonom, nema kičmeni stub države i onda polako preti opasnost da urušavanjem pravosudnog sistema, bez obzira na sve druge faktore na kojima se dobro radi, država počinje da gubi.

Očigledno je da je mnogo napora u poslednjih 30 godina učinjeno da Srbija nestane sa lica zemlje, da Srbija kao država nema svoju stabilnost, nema svoju samostalnost, nema svoju nezavisnost i nema neutralnost.

Podsetiću, iako već svi znaju, da mi imamo tzv. podelu ili ravnotežu tri grane vlasti i moje mišljenje, koje je bilo usamljeno, moram reći, pre tri ili četiri godine kada su agresivno pokretana pitanja ustavnih reformi, vidim da danas sve više dobija, ajde tako da kažem, podršku, odnosno javljaju se kolege pravnici, pre svega, ali i obični građani koji razumeju stavove o kojima sam govorio. Ako nema ravnoteže vlasti, onda ta vlast gubi bilo kakav kontakt sa građanima u čije ime treba da sudi.

Ukoliko budemo dozvolili da se ustavnim promenama uredi način izbora sudija tako da sudije same biraju sudije, odlučuju o njihovom napredovanju, odlučuju o izboru predsednika sudova, mi nismo sudovima obezbedili nezavisnost i samostalnost u radu, mi smo onda jednu granu vlasti potpuno otuđili od građana Republike Srbije.

Iskreno verujem da se to neće desiti, jer ne bih ponavljao ono što su uvažene kolege rekle. Predsednik Republike je podložan kontroli građana na izborima, poslanici su podložni kontroli i njihov rad na izborima. Mi danas govorimo, a uskoro ćemo u ime građana Republike Srbije preneti deo vlasti u ruke novim mladim sudijama, očekujući od njih da su apsolutno svesni i spremni na ono što ih čeka u njihovom budućem radu.

Da je biti sudija ili tužilac dovoljno samo završiti pravni fakultet, položiti pravosudni ispit, pa onda bi svi bili sudije i tužioci. Znači, svugde u svetu, pa i u Republici Srbiji, mora da postoji još nešto, a to je da vam građani kroz uređenu proceduru povere da vršite vlast. Koliko god najveći broj pravnika želeo da bude sudija ili tužilac, ne ispuni mu se želja, možda i neopravdano, ali jednostavno je tako kako jeste.

Oni koji su sudije i tužioci i oni koji će biti birani za sudije ili na nekoj drugoj sednici za tužioce treba da shvate da to nije posao. Biti sudija, biti tužilac, pa čak i biti advokat nije posao, već je to način života. Kada postanete sudija, vi niste samo svoj život podredili državi, građanima i tome da čestito, časno, pošteno, sposobno i dostojno koristite vlast koju vam građani daju u ruke, već praktično i svoje porodice. Sudije moraju biti dostojne, poštovane i uvažavane.

Iskreno, ja sam možda, ne toliko po godinama, star, ali staromodnijeg vaspitanja, pa kako me je moja učiteljica u školi Ćada učila, kad hoće da kaže kako nešto ne treba da radim, ona kaže – nemoj da budeš kao taj i takav. Pošto očigledno treba reći mladim kolegama i kakvi ne treba da budu, onda im treba reći da ni slučajno ne treba da budu lažno solidarni.

Šta to znači? Vlast koju ćete vršiti do svoje penzije, osim ako drugačije ne odlučite ili se ne desi nešto nepredviđeno, vi morate vršiti u ime građana. vi morate voditi računa o Ustavu, zakonu i građanima Republike Srbije, a ne štititi propuste i greške svojih kolega, jer to nije običan posao. Ko nije sposoban da lične emocije, lična saznanja odvoji od donošenja odluka, on i nije sposoban da bude sudija.

Verujem da je ova sinhronizacija u uspostavljanju ravnoteže vlasti gde Skupština u ime građana Srbije, praktično stvara, omogućava postojanje treće grane vlasti prenoseći i dajući joj ovlašćenja da vrše sudsku vlast, gde Visoki savet sudstva predlaže, a Skupština bira jedanput, za svagda, buduće sudije, je dobra ravnoteža. Građani treba da znaju da Skupština ne može da izabere nekog koga nije predložio Visoki savet sudstva. Može samo eventualno da ne izabere nekog ukoliko bude smatrala da ne postoji razlog da neko ne bude izabran, ali isto tako, ni Visoki savet sudstva, u kome je i inače veliki broj sudija po sastavu u odnosu na druge grane vlasti, ne bi trebao da bira, barem u ovoj početnoj fazi, sudije.

Tako da, sva prašina koja se baca u oči, kada su u pitanju parlament i pokušaj da se parlamentu oduzme pravo da trećoj ili prvoj ili drugoj grani vlasti, sudskoj vlasti, ne prenosi on ovlašćenja, nego da sama sebe bira, jeste u stvari otuđenje ili korporativizacija te vrste vlasti. Lažni elitizam koji se u naše društvo uvukao jednostavno želi da kaže da je vredniji od ostatka građana Republike Srbije.

Mi to ne smemo da im dozvolimo. Ne smemo im dozvoliti ni na koji način. Ja sam zaista zadovoljan zato što naše kolege danas koje su govorile pre mene, a trudiću se da i ja to ne učinim, nisu se prepustile jednoj vrsti histerije i da govore o pravosuđu ili o konkretnim problemima vezanim za pravosuđe na način kako to čine mediji.

Da je bilo ko od poslanika prokomentarisao promil jedan od onoga na načine kako se vode medijska suđenja, medijske hajke, kako se kroz medije sudi i presuđuje i vrši pritisak na pravosuđe, ne informiše, ne izveštava, ne bavi istraživačkim novinarstvom, nego vrši pritisak da je neko od nas to učinio jednog trenutka, pa ti isti mediji bi nas razapeli.

Ne znam zašto, oni kojima nisu data ovlašćenja za nešto, uporno pokušavaju da preuzmu na sebe mogućnost da odlučuju o nečemu što nije njihov posao. Dobra kritika kroz medije, dobra informacija kroz medije, ali ne prelaženje granice koja ugrožava nezavisan postupak, je nešto što je nedopustivo.

Ranije je to bio problem u manjim sredinama, gde su sudije znale svakog u glavu na teritoriji opštine u kojoj žive, pa čak možda i lično imali saznanja o nekim sporovima, o nekim delima koja su se desila, imali su problem da to otklone iz svojih glava kako bi presuda bila zasnovana na dokazima, a u skladu sa zakonom i onim što je utvrđeno tokom postupaka.

Danas, sa apsolutno nekontrolisanim načinom izveštavanja o sudskim postupcima, sve sudije, svi tužioci su pod ozbiljnim pritiskom. Onda mi u Skupštini ovde dođemo u poziciju da odmeravamo šta se može reći a da to ne bude vršenje pritiska na rad pravosuđa, a šta ne i ja ću pokušati da tu nit ne pređem.

Kada govorimo o lažnoj solidarnosti, ja se nadam da ove kolege, neko od njih jednog dana bude član VSS ili postupa u nekim drugim predmetima, nikada zbog lažne solidarnosti neće dozvoliti da se ne sprovede krivični postupak protiv nekadašnje predsednice, sada u penziji Drugog OS u Beogradu.

Ta žena je prikrivala svog kolegu koji je sahranio živih 47 krivičnih predmeta u sudu. To, čak i bez znanja, da ne kažem učešća jednog dela tužilaštva, nije moglo da se desi.

Šta se desilo? Gotovo da niko ništa nije preduzeo. Na 14 adresa su poslate krivične prijave sa tačnim popisom predmeta, ako se ne varam, 2012. godine i jedini koji je tu radio, radili su ljudi iz SBPOK-a.

Međutim, Tužilaštvo za organizovani kriminal nije do današnjeg dana preduzelo ništa, a mislim da je čak i odbacilo tu krivičnu prijavu. Vrlo odgovorno pričam o činjenicama jer su mi lično poznate i stojim iza njih.

To je ono što urušava pravosuđe. Kolege koje su se solidarisale sa tom predsednicom suda, sa tim sudijom koji je to uradio, a nedopustivo je, pa i njihove kolege iz tužilaštva je nešto što sudije i tužioci sebi ne smeju da dopuste. Koliko znam, ni VSS nije preduzeo odgovarajuće mere.

Šta će učiniti građanin kada sedam godina, evo danas baš nekim sticajem, Drugom OS, grešku, reći ću ime sudije zato što ne postupa više u tom predmetu, Tatjane Petrović, koja je tada radila izvršenja, sedam godina ne može da se ispravi silnim naporima, što zbog nemara, što zbog pokušaja da se o tome ćuti.

To nije dobro. Svako može da pogreši, ali ne može se reći da tu nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Budite sigurni, ovo će doći pred VSS sa ostalim imenima, prezimenima i očekujemo da ćete vi o tome odlučivati na pravi način.

Drago mi je što se i predstavnici VSS nedavno složiše, a čujem i ministarstvo, da se ponovo preispita broj sudija koji sude po određenim sudovima, jer upravo na osnovu netačnih podataka koje je ta bivša predsednica koja je sada u penziji Drugog OS dala kada je Drugi OS, koji je, ja se izvinjavam, ali mi advokati smo zvali „putujući cirkus“, gde su se sudije šetali iz jedne sudnice iz Mladenovca, Obrenovca, Lazarevca, da nisu znale ni gde sude sutra i gde su im predmeti ni šta se dešava, kada je neko napokon shvatio da je to nemoguća misija da tako funkcioniše, na osnovu netačnih, neistinitih podataka o broju premeta koji svakom sudu pripadaju, Obrenovac je drastično oštećen. Oštećeni su građani Obrenovca, a oštećene su i kolege sudije, jer su preopterećene sa ogromnim brojem predmeta.

Mladenovac i Lazarevac nisu. Zašto? Ne znam. Verovatno da je Brkićka znala i odakle je i krenula inicijativa za preispitivanje njene odgovornosti, pa se na taj način i revanširala Obrenovcu. Nije to samo problem Obrenovca, to je problem i Velike Plane i nekih drugih malih, jako dobrih sudova, ali je i problem građana koji žive tamo, jer očekuju pravednu i pravičnu odluku u najkraćem mogućem roku.

Mnogo toga može da se učini, ali ne vidimo ni da Visoki savet sudstva ozbiljno gura u tom pravcu. Znači pričamo ovde već nekoliko godina o tome da se suđenja snimaju, da se ne gubi vreme na sačinjavanje zapisnika gde bi bilo potpuno preciznija svaka reč uneta koja je izgovorena u sudnici. Sudijama bi bar za 70% bilo lakše da obavljaju svoj posao. Samim tim mogli bi i efikasnije da rade.

Preopterećenost beogradskih sudova nam govori još nešto, što mora da bude predmet dobrane analize Visokog saveta sudstva, Ministarstva pravde, ali i Odbora za pravosuđe Skupštine Republike Srbije, a to je da li ova mreža sudova koju mi sada imamo dobra i odgovarajuća? Nemojte da zaboravimo da smo mi samo korigovali nešto što je nakaradno postavljeno 2010. godine. Što se grbo rodi, vreme ne ispravi, a ne može ni da popravi.

Lično mislim da je stara mreža sudova, opštinskih i okružnih sa jasno definisanim nadležnostima, bila daleko bolja i efikasnija i da upravo to što je Viši sud u Beogradu postao i prvostepeni i drugostepeni u istom trenutku pravi zagušenje. Ne vidim da je rešenje dugoročno to da se predmeti iz ovog suda delegiraju nekim drugim sudovima da odlučuju na taj način u nekom, tako da kažem, turnusu reši problem, da se taj problem ponovo nagomila. Taj problem mora sistemski, sistematično i dobro da se proceni.

Pritisak koji se vrši na Srbiju, koji je očigledan, je takav da se ja pitam i odmeravam ga sa ultimatumima iz 1914. godine koje je Austrougarska postavila Srbiji. Ono što je Austrougarska tražila od Srbije, ono što Evropska unija danas traži od Srbije po pitanju otuđenja pravosuđa od građana i od države 1914. godine je po meni bio mnogo manji zahtev, a Srbija je rekla „ne“, jer to nije bilo u interesu Srbije. To nije bilo u interesu njenog suvereniteta, njene nezavisnosti, njene samostalnosti, potpuno svesna na posledice koje su posle toga došle.

Još nešto. Podlagati pritiscima, podlezati pritiscima nevladinog sektora pa dozvoliti Svetskoj banci da finansira istraživanje o mogućim koruptivnim stvarima ili nepravilnostima radova sudova kojih je bilo u prethodnom periodu je nešto što je apsolutno nedopustivo, nešto što se dozvoliti ne može. Srbija je dovoljno sposobna. Ovaj parlament, Visoki savet sudstva, Ministarstvo pravde je dovoljno sposobno da sve to sagleda i stavi na svoje mesto.

Uvažene kolege koje ćete biti sudije uskoro, u Ivanjici, Privrednog suda u Kragujevcu, Privrednog suda u Nišu, u Upravnom sudu, ja ću podržati vaš izbor kao i ova poslanička grupa i još jednom želim da vam kažem, vodite računa, imate neograničenu moć u rukama. Biti sudija nije posao već način života. Budite časni, dostojni, jer to mi kao poslanici, a i građani Srbiju očekuju od vas. Hvala.

Zahvaljujem se.
Zahvaljujem se narodnom poslaniku Đorđu Komlenskom, ovlašćenom predstavniku Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Da li možda ima još nekog od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa koji žele reč, pošto u sistemu ne vidim nikog?
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč o zajedničkom jedinstvenom pretresu.
Prvoj reč dajem prof. dr Misali Pramenković.
Vaša poslanička grupa ima šest minuta na raspolaganju.
Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jako važno pitanje, pitanje izbora sudija koji po prvi put stupaju na ovu jako važnu i značajnu funkciju, a svakako na predlog Visokog saveta sudstva.

Ono što su kolege pre mene govorile apsolutno se sa tim slažem da izbor sudija koji po prvi put stupaju na ovu važnu funkciju od strane Skupštine, odnosno narodnih poslanika, da ih mnogo obavezuje, što svakako ne znači da u njihovom daljem, odnosno kasnije radu ne trebaju toga biti svesni.

Budući da se radi o gradovima i mestima koja ne poznaju svi poslanici, o sastavu i strukturi samih sudova, sudstva generalno, kao i ljudi koji se na koncu i biraju na mestu sudija, želela bih da upravo ovo buduće sudije imaju pred sobom, da je pitanje sudstva i funkcije sudija jako značajno i jako odgovorno i da ovu funkciju treba da obavljaju odgovorno, pošteno, u interesu građana, u interesu onih kojima zapravo i sude.

Apropo ono što smo do sada čuli, o čemu se govorilo, da zapravo ako je moguće nezavisno, nekorumpirano i pravično sudstvo jeste preduslov demokratskog društva, odnosno to je dobar pokazatelj demokratskog kapaciteta jedne države, ali zapravo se ne bih složila sa kolegama koji kažu da danas ovde ne treba na široko govoriti o sudstvu zato što je to jako važno pitanje i konsekvence toga, bilo pozitivne ili negativne, upravo građani najviše osećaju.

Prema tome, imali smo priliku čuti i ranije, a i danas od poslanika Stranke pravde i pomirenja o stanju sudstva u nekim delovima Srbije, konkretno na teritoriji Sandžaka, konkretno u Novom Pazaru. To su problemi sa kojima se građani svakodnevno susreću, a mi kao direktno birani od strane samih građana imamo obavezu da iznesemo sve ono sa čim se na terenu naši glasači, građani i jednostavno svi oni koji dođu u određenu situaciju da zatraže pravdu pred ovim časnim institucijama zapravo i nekada vrlo vrlo neprijatno osete.

Govoriti o problemima u sudstvu, a prevashodno raditi na rešavanju tih problema jeste nešto što je jako važno i svaka informacija koja dođe sa tog aspekta bi se trebala iskoristiti na najbolji mogući način i reagovati adekvatno kako bi građani imali poverenja u institucije koje nekada, ispostavi se zaista činjenicom da određeni ljudi koji ih predstavljaju i možda na jedan neadekvatan način zapravo i poljuljaju poverenje građana u same institucije.

Na tragu pravde i pravičnosti i svega onoga što znači jedan nediskriminatorski odnos zapravo prema građanima ja ću danas iskoristiti priliku da ukažem na jednu jako važnu činjenicu koja se tiče zapravo ostvarenja prava na dečiji dodatak učenika i učenica Srednja medresa Gazi Isa-beg sa sedištem u Novom Pazaru. Naime, Medresa je škola, srednja škola koja deluju u sklopu Islamske zajednice u Srbiji i ja mislim da je ovo već druga godina, ako ne i pune dve godine su kako njeni učenici bivaju diskriminisani po osnovu ne znam kojem, da li pripadnosti određenoj verskoj zajednici ili određenom narodu, ali oni i njihovi roditelji direktno bivaju diskriminisani zato što nemaju pravo na ostvarivanje dečijeg dodatka kao i svi ostali srednjoškolci.

Mislim da taj problem nemaju učenici srednjih škola pri drugim verskim zajednicama i svakako se slažem sa tim i smatram da toga ne treba biti, ali ovom prilikom bih želela iskoristiti i uticaj i poziciju narodne poslanice da ukažem na ovaj diskriminatorski odnos. Zapravo, ovim činom se na neki način institucije, obrazovne institucije kao što je Medresa Gazi Isa-beg vraćaju u poziciju ili status koje su imale u vreme komunizma. To je vreme koje nikako ne pamtimo po nekim pozitivnim efektima u pogledu ostvarivanja određenih prava i zato bih apelovala na nadležna ministarstva, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna pitanja, Ministarstvo pravde da reaguju. Mi smo to i ranije tražili. U prethodnom sazivu imali smo obećanja da će se zapravo ovo regulisati i da će diskriminacija biti otklonjena. Međutim, do toga još nije došlo. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Sledeći je Vladan Glišić. Izvolite.

Dan kada biramo sudije na njihovu funkciju po prvi put je dobra prilika da vas podsetim poštovane kolege iz vladajuće koalicije, da je ovo možda jedan od poslednjih puta kada ćemo mi to raditi, zato što je upravo ovih dana tj. ovih meseci ušao u proceduru predlog vaše Vlade da se to izmeni.

Zato mi je drago da su mnoge kolege iz SNS i vladajuće koalicije malopre primetili ono o čemu ja želim da govorim, a to je da mi uvodimo ono kako je kolega Đukanović lepo rekao sudokratiju u Srbiji na ovaj način.

I to uvodimo je pod pritiskom EU, Brisela, Venicijanske komisije. Ta Venicijanska komisija svoji puni naziv ima Evropska komisija za demokratiju putem prava. Kakva je to demokratija, videli smo kako briselska unija, jer to nije EU i najbolje se kroz pravo vidi da to nije EU, već je to ispostava Vašingtona u Briselu, kako se ona odnosila prema kršenju referenduma naših suseda u Grčkoj, kako se odnosila prema kršenju referenduma u Makedoniji. Kako je na kraju krajeva prećutala ovu bruku i sramotu koja se desila sa krađom izbora u SAD.

Znači, spremni su nama da govore o tome kako treba da uredimo svoje pravosuđe, a u ovom trenutku kada se sve što čini dostojanstvo jedne pravne, uređene demokratske civilizacije na zapadu raspada, oni ćute i to ćutanje zabašuruju sa tim što vrše pritisak na našu državu i na naš narod da promeni svoje pravosudne institucije.

Pre svega, pre 30 godina, kada je padao Berlinski zid i kada je nasuprot tog grada brdu, kako je Vašington sebe voleo da zove, stajala raspadnuta sovjetska imperija, mi smo mogli da poverujemo da ima smisla ići ka tome i ići ka evroatlantskim integracijama i ići ka Evropi, ići ka EU, koja je, da vas podsetim baš u pravnom sistemu samo ispostava anglosaksonskog prava, koja već decenijama uništava najlepše tekovine evropske kontinentalno pravne civilizacije.

U evropskoj kontinentalno pravnoj civilizaciji u središtu pravosuđa i prava je čovek i država služi da pomogne da narod ima kontrolu nad svojim pravosuđem. Znači, ideja Monteskjea o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku je ideja koja nijednog trenutka ne isključuje republikansku uspostavu da sve vlasti moraju da budu kontrolisane od svog naroda, od svojih građana. Priča o nezavisnom pravosuđu je isto kao i priča o nezavisnim medijima. Oni moraju biti nezavisni od svog naroda i svog društva, a postaju zavisni od narođenih i dekadentnih grupa oligarha koji onda odlučuju šta će da rade. Takvo pravosuđe koje postoji u SAD, a koje sa svojim anglosaksonskim principa uništava evropsko pravosuđe uz pomoć briselske unije, a sada hoće i naše pravne tekovine da uništi, jeste ono koje je kada je na referendumu u Kaliforniji narod izglasao da je brak zajednica muškarca i žene i tako ukinuo gej brakove. Tada je to pod znacima navoda nezavisno pravosuđe, osporilo taj referendum, zgazilo volju naroda i vratilo sve onako kako funkcioniše protiv volje naroda.

Gledajte šta se dešava u zemlji u kojoj 74 miliona glasača, posle brutalne krađe budu isključeni iz svog medijskog oglašavanja, nemaju pravo na slobodu govora, u kojoj Ustavni sud koji je nekad bio bastion pravosuđa po tome kako se predstavljao u svetu, taj Ustavni sud glasa da podrži tu izbornu krađu.

Trideset godina se borim protiv raznih izbornih krađa i kao opozicionar često imam primedbe na naše vlasti. Tako imam primedbu i sada na izborni proces u Srbiji i na ono što se dešavalo. Mislim da je ova Skupština u ovakvom sastavu, gde sam ja opet ponavljam, jedini opozicioni poslanik srpskog naroda. Znači, da kolege iz SNS dobro čuju, nisam rekao da sam jedini poslanik srpskog naroda, ali sam jedini opozicioni poslanik srpskog naroda.

To nije normalno i to je proizvod jednog degenerisanog izbornog sistema. Ali, nikada u Srbiji se nije desilo da toliki broj ljudi bude pokraden na izborima kao što se to desilo u SAD i nikada se nije desilo da naši sudovi potvrde tako brutalnu krađu.

Ovim promenama koje u pravosuđe hoće da uvede vaša Vlada, mi naše pravosuđe guramo u tom pravcu. Zato se nadam da kada budem glasao protiv tih ustavnih promena, da će kolege poslanici iz vladajuće strukture koji su malopre govorili protiv sudokratije, biti spremni da ne slušaju stranačku i koalicionu disciplinu, već da podrže odbranu našeg pravosuđa da ono bude narodno pravosuđe, a ne pravosuđe u rukama nekih oligarhija. Hvala.

Zahvaljujem se samostalnom poslaniku Vladanu Glišiću.
Samo bih vas podsetila da se izborni sistem u Srbiji nije menjao od devedesetih. Ne želim nikoga da branim, ali napadati one koji su u Narodnoj skupštini zato što su učestvovali na izborima i osvojili glasove naroda zbog onih koji su odlučili da bojkotuju izbore ili nisu bili u stanju da preskoče cenzus od 3%, nije u redu.
Da nastavimo.
Pretpostavljam da se narodni poslanik Đorđe Komlenski kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu prijavio za repliku, zbog spominjanja stranke.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Deo odgovora kroz repliku, ovaj koji ste vi izgovorili, ja neću reći. Neću ga ponavljati, iako je dobar deo toga što ste vi rekli bila moja namera da kažem.

Ono što je nedopustivo, a vama je promaklo jeste nazvati da je rezultat izbora koji su sprovedeni 2020. godine posledica degenerisanog izbornog sistema. Nisam hteo da reagujem kroz povredu Poslovnika, ali ne mogu da ne reagujem.

Ovo je važeći izborni sistem, ovo je već dugo godina važeći izborni sistem protiv kojeg se niko nije na ovakav način izjašnjavao dok je bio na vlasti ili dok je volja građana bila drugačija.

Građani Republike Srbije su na zakonom propisan način u izbornom postupku iskazali svoju volju. Ne možemo mi menjati narod zato što je narod rekao ono što misli i nije hteo da glasa za one koje bi uvaženi kolega Glišić više želeo da gleda u parlamentu, nego mi.

Ne postoje privilegovana mesta u parlamentu osim onih privilegija, uslovno rečeno koje smo utvrdili i omogućili predstavnicima nacionalnih manjina, a kada se bude pojavila neka ozbiljna opozicija ili neka ozbiljna grupacija koja će kod građana Srbije uživati bar malo poverenja u odnosu na poverenje koje uživa koalicija Aleksandar Vučić – Za našu decu, onda će slika u parlamentu biti drugačija. To ne daje za pravo da se ovaj sistem naziva degenerisanim. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Vladan Glišić.

Ja uporno moram kolege iz SNS da podsećam da ja nisam deo te vlasti koju ste vi smenjivali, a usput smenjivali smo je zajedno. Zajedno smo se borili protiv te vlasti koja je vama prethodila.

Da, 30 godina imamo isti izborni sistem i 30 godina taj izborni sistem ne valja. I kada kažem da je degenerisan, pošto se to ne odnosi ni na čoveka, ni na ličnost, samim tim ne može biti uvredljivo, podsećam vas da on nije ono što bi po svojoj prirodi trebao da bude. To znači da dovodi u Skupštinu narodne tribune, predstavnike naroda, ne filterisane kroz odluku stranačkih lidera. To je jedna tema o kojoj ćemo pričati, ako Bog da, na budućim pregovorima o promeni izbornog sistema.

Šta je tu bitno? Ne biram ja ovde ko bi mi više odgovarao ili mi ne bi odgovarao da bude u ovoj Skupštini. Nisam ja prava adresa za to što mi je uvažena potpredsednica rekla da jednostavno pored toga što uvek kritikujem i sve vreme kritikujem ovaj izborni sistem, nisam jedan od onih koji su bili za bojkot izbora. Bez obzira kakav je izborni sistem, on je uvek bolji nego da se na nasilan ili bilo koji drugi način, a jedno nasilno može preuzimati vlast i zbog toga sam i učestvovao u ovim izborima.

To ne znači da je ovo dobro i sami znate da ovo nije dobro. Na kraju, predsednik vaše stranke i predsednik Srbije je sam oročio vrednost ovog parlamenta. Znači da i on uočava da ovde nešto nije u redu i nije dobro i treba to menjati. Ali, ovde je tema bila, i to se stalno dešava kada ja izađem u susret s nekim argumentovanim primedbama, da me vraćate na nešto što uopšte nije bila tema mog razgovora. Niti sam govorio o bojkotu izbora, niti sam govorio o tome da je trebalo bojkotovati izbore, niti sam neko ko je branio ovaj izborni sistem, nikada, već 30 godina se borim protiv svih izbornih krađa koje su se dešavale.

Ono što je najzanimljivije, rekao sam da je i takav izborni sistem bolji od ovoga što smo gledali kod onih koji nam sada popuju i hoće preko vašeg predsednika Vlade da promene Koštuničin ustav, koji je bio bolji od onoga što oni hoće da donesu. Ne zato što je Vojislav Koštunica neprikosnoven, već zato što je to bila odbrana suvereniteta na način koji je mogao da bude u teškim vremenima.

(Predsedavajuća: Vreme!)

Vi sad imate mnogo bolju šansu da pomognete ovom narodu, a taj suverenitet ne želite da branite, već hoćete da nezavisnu sudsku vlast pretvorite u vlast odnarođenu od naroda.