Uvaženi predsedavajući, poštovana predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za Ministarstvo za brigu o selu gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, nakon prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, po prvi put je formirano Ministarstvo za brigu o selu kao nasušna potreba da se selo Srbije sagledava na jedan celovitiji način.

Reorganizacija postojeće strukture ministarstava i osnivanje ovog ministarstva od suštinskog je značaja za ostanak sela, a samim tim i opstanak Srbije.

Kao što je u prethodnoj diskusiji ministar neki reče da je jaka vojska jaka Srbija, jako selo je takođe jaka Srbija.

Imajući u vidu vaš prethodni rad po pitanjima obnove i oživljavanja sela Srbije, kao i vaša uspešna saradnja sa Odborom za selo SANU na raznim projektima o selu, pre svega mislim na projekat „52 nedelje u godini, 52 pošte u selima Srbije“, gde smo pružili mogućnost žiteljima sela da ispunjavaju svoje zahteve i da svoje potrebe realizuju na jedan civilizovan način.

Projekat „500 zadruga u 500 sela“ koji je planiran za tri godine i formirano je po tom projektu preko 700, čini mi se da je 750, zadruga koje su dobile određene benefite ove države i uspešno danas funkcionišu. Država Srbija u selima Srbije gde smo po tom projektu omogućili žiteljima da imaju lekara, da imaju državnog službenika i da imaju poštara i da svoje potrebe direktno rešavaju u mestu življenja, odnosno u selu.

Molim vas da nam bliže pojasnite šta ovo ministarstvo planira da čini u narednom periodu? Pre svega, mislim na nastavak programa koji se odnosi na osnivanje zadruga, izgradnja infrastrukture, obnove domova kulture, otkup seoskih domaćinstava i drugih vidova pomoći kako bi omogućili žiteljima sela Srbije da žive na jedan dostojanstven način, odnosno da svoje potrebe realizuju kroz sve ono što mogu i stanovnici gradova. To je prvo pitanje u okviru ovoga.

Hvala.
Reč ima ministar Krkobabić.

Gospodine predsedniče, gospođo Brnabić, uvaženi narodni poslanici, građani Republike Srbije, veliko je zadovoljstvo odgovarati na pitanja u ovom domu, pogotovu kada se tiču ključnih životnih problema.
Gospodin Stošić je ovde već i u svom pitanju nagovestio i neke odgovore, neke pravce akcija. Početak mu je bio dobar. Šta kaže – jaka Vojska – jaka Srbija, pa onda kaže – jako selo – jaka Srbija. Da li ćemo mi imati Vojsku ako nemamo jaka sela? To je sada pitanje.
Ministar Stefanović nešto reče da bi mogli da pozovemo rezerviste i do 65 godina. Bojim se da u ovom momentu jedino te možemo i da pozovemo. Stošić, Palma, Žarko Obradović, da ne nabrajam, su bili uvek spremni da ispune svoj dug prema otadžbini i uvek će biti spremni.
Istovremeno ovde je jedno ključno pitanje pokrenuto upravo od gospodina Markovića i ministra Nedimovića. Nije Marković pokrenuo pitanje cena da bi obogatio teorijsku praksu predmeta – Teorija i politika cena. Ovde je u pitanju šta to muči našeg poljoprivrednika, domaćina, seljaka? Muči ga neizvesnost. On hoće da bude siguran, hoće da ima izvesnost, da mu je taj prihod redovan i siguran. Upravo, ministar Nedimović je dao veoma detaljan odgovor. Ako on dozvoli, ja ću otkriti ovde danas.
Razgovarali smo o jednoj bitnoj stvari za poljoprivrednike. Hoćemo da definišemo nešto, videćemo kako će se zvati, garantnim fondom za jedan niz bitnih strateških poljoprivrednih proizvoda, da poljoprivredni proizvođač unapred zna pravila igre, da zna u šta ulazi, da zna šta ga čeka i s čime će se suočiti. Ovo će biti jedna od ključnih mera, a to je odgovor na pitanje izvesnosti, sigurnosti i onda možemo da smatramo da će taj domaćin da ostane i da razmišlja i o ovim delovima koji su bitni, kako organizovati tu svadbu.
Naravno, pored ovih egzistencijalnih stvari, ja moram danas da iskoristim priliku, bez obzira na vremensko ograničenja, trudiću se da budem kratak, moramo da definišemo poziciju sela, ali na pravi način. Da ga smestimo u zakonske okvire. To ne treba da bude usputna nostalgija, priča ovog ili onog ministra, predsednik Vlade, predsednika Skupštine, novinara. Ne. Selo mora da ima jasno definisanu poziciju u zakonu ove zemlje. Stoga ćemo ići na nešto što se zove – predlog izmena i dopuna Zakona o teritorijalnoj organizaciji. Model, uz sve uvažavanje naravno Ivice Dačića i sistema pre nas, je model koji je iz 1965. godine. Moj kolega Đura Perić, koji je iz tog vremena upravo radio i bio ključni čovek, neće se ljutiti. Taj model ipak više ne odgovara danas realnoj situaciji.
Hoćemo da definišemo pojam seoske opštine, da definišemo nešto što će zajednici ljudi u malim sredinama omogućiti da opstanu, da privređuju, da se dogovaraju, da planiraju i da odlučuju. To je put koji je pred nama. Naravno, nisam ja ovo ništa izmislio, izmislila ga je gospoda iz Evrope. Nedavno je potpisana Lajpciška povelja koja definiše poziciju održivih gradova do 2030. godine. Tamo se insistira na tzv. partnerstvu urbano ruralnog dela, ali takođe utemeljenog u zakonu. Znači, naši domaćini, naši seljani, ako ovo bude ovde prošlo, ako ovaj parlament i ovi poslanici to prihvate, mogu da računaju da ponovo imaju svoju pravu seosku opštinu u kojoj će moći da dođu do punog izražaja.
Znači, to je prvi korak, a onda vučemo niz mera koje je gospodin Stošić već naveo. To je obnova i pomoć zadrugarstvu Srbije na pravi način uz pomoć turističkim zadrugama, uz pomoć socijalnim zadrugama. Jednostavno da pronađemo sve postojeće izvore egzistencije koji će biti dostupni žiteljima sela. Naravno, tu su pitanja infrastrukture koja su ključna.
Osvrnuću se na predsednika Republike, ali u onom pravom svetlu. Njegov koncept investicionog plana „Srbija 2025“ predviđa, gospodo narodni poslanici, građani Srbije, pet milijardi evra izdvajanja za lokalne regionalne puteve, 5.000 km, tri milijarde evra za izgradnju vodovoda i kanalizaciju u 80 opština, ako sam ja njega dobro shvatio, a shvatio sam, južno od Save i Dunava.
To su kapitalni iskoraci, iskoraci koje ova država nikad u svojoj istoriji nije uradila – nije se sećala sela. Ovo je način da ga se setimo, da ga pozicioniramo i da to ne bude samo kad zatrubi truba, pa onda radimo mobilizaciju.
Ovo su prave stvari kojima ćemo se baviti, istovremeno oblastima društvenog standarda, zdravstvenom zaštitom, obrazovanjem, kulturnim sadržajima, obnovom domova kulture i da ne dužim. Mogao bih da nabrajam pola sata, a onda bi došao jedan vispren domaćin i dodao bi mi još 10 minuta različitih problema i muka koje muče domaćina Srbije.
Znači, tu smo, imamo dobru volju, spremnost ove Vlade, predsednice Vlade, njeno učešće u radu nacionalnog tima, kada je promovisan Nacionalni program za preporod sela Srbije, su garancija da se okrećemo ovom delu Srbije, a u njemu, gospodo, živi 40,45% stanovnika Srbije. Naravno, manje od 60% se bavi poljoprivredom, ali živi.
Stoga, poslovi koji su pred nama zahtevaju puno jedinstvo nas ovde, u Vladi, u parlamentu, jer bez podrške poslanika i usvajanja novih zakonskih rešenja ne možemo dalje. Naravno, i svih građana Srbije, uključujući i ove, koji nas danas prate, medije. Ovo je zajednička misija i završićemo, kolega Stošiću, bez sela Srbije, nisam rekao srpskih sela, govorim namerno sela Srbije, jer u njima žive i Bošnjaci, i Mađari, i Hrvati, i Rumuni, neće biti ni Srbije, a Srbije će biti. Hvala vam.

Reč ima poslanik Stošić.

Zahvaljujem, gospodine ministre, na ovim iscrpnim odgovorima i posebno me raduje predlog zakona o teritorijalnoj organizaciji. Naše selo ne postoji u Ustavu Republike Srbije. Mi govorimo o raznim zakonima. Primera radi, Zakon o stanovanju koji reguliše i stambenu zgradu koja ima tri stana i, da kažemo, tri puta četiri, dvanaest stanovnika. Mi nemamo zakon o selu koji bi trebao da reguliše zajednicu seosku u kojima danas imamo oko 10.000 stanovnika. Velika sela u Pomoravlju, Vojvodini itd.

Mene posebno raduju ove inicijative od teritorijalne organizacije eventualno o Zakonu o selu koji bi definisao sve potrebe sela i načine funkcionisanja tih potreba i kroz finansiranje i kroz ostvarivanje svih njihovih prava.

Može se reći da je slika sela danas sumorna i postoji puno opravdanje za formiranje ovog Ministarstva za brigu o selu, imajući u vidu, kao što reče ministar, da u selu živi preko 40%, odnosno tačno 40,5% stanovnika Srbije. Da li, gospodine ministre, znači da mogu biti spokojniji sada kada imaju, da tako kažem, svoje ministarstvo i da će određene potrebe da budu zakonski regulisane i da imaju sigurnost i spokojnost u boljem životu?

Šta će to značiti, pre svega, za mlade ljude, mlade današnje koji žive na selu ili mlade koje žele da se vrate da žive na selu? Da li postoje realne osnove da ovo ministarstvo sada kao prvi put u Vladi kroz Vladu Republike Srbije pokrene neke programe koji će biti ne u ovom mandatu, nego programe koji će biti adekvatni u narednom periodu? Da li postoje realne osnove za žitelje sela da mogu imati približno iste uslove života i rada kao stanovnici grada? Bez tih uslova mi ne možemo ni vratiti mlade ni zadržati mlade na selu, a osnov svake zajednice su mladi.

Ovo što reče gospodin Palma, problem je venčanja i okupljanja na svadbama, a seoska domaćinstva, odnosno seosko stanovništvo je željno da im unuci ostanu na selu, da im ostanu sinovi i deca i da na neki način žive uspešno na svojim imanjima, na svojim gazdinstvima. Eto, to je drugi set pitanja.

Zahvaljujem.
Ministar Krkobabić.

Samo kratko. Rekli ste, uvaženi poslaniče, da li će građani sela biti spokojniji kada imaju Ministarstvo za selo? Da li su građani Srbije spokojniji kada imaju Ministarstvo zdravlja? Da li su spokojniji kada imaju Ministarstvo unutrašnjih poslova? Da li spokojniji kada imaju Ministarstvo spoljnih poslova? Ne verujem, ali su spokojniji ako ta ministarstva odrađuju i valjano menjaju stvari. Tad su oni spokojniji.
Znači, naučili su građani ove zemlje da je bilo i valjanih ministarstava koje su od 1945. godine na ovamo menjali bitno uslove života ljudi. Znači, unapred da vam odgovorim da li će biti spokojniji - ne mogu, mada verujem da ćemo učiniti sve da budu spokojniji. To je taj odgovor.
Ono što bih hteo još da vam kažem, to je da smo pokrenuli ovu priču. Građani sela su se probudili, građani sela ili seljani ili domaćini imaju pravo, osećaju da mogu da postavljaju svoja pitanja. To je ključno. To je prvi iskorak. Sve ostalo, ponavljam, zavisi od nas. Tu je ministar finansija, on to pažljivo prati, ključno je koliko smo spremni da izdvojimo novca. Ovo je veoma skupa stvar.
Ako dozvolite, 30 sekundi, po ujedinjenju Nemačke, Nemačka država je izdvojila za 30 godina, ponavljam ovo, dve hiljade milijardi evra da bi popravila situaciju u istočnoj Nemačkoj. I dan-danas 30 godina posle toga 56% stanovnika istočne Nemačke kad se izjašnjava tvrdi da su građani drugog reda. Ovo je dugotrajan proces, zahteva punu posvećenost, puno novca, rešenost i definitivno ovo je i misija, misija za ovu Vladu, misija za ovu predsednicu, za ove ministre.
Ovde su meni ministri, ja sam juče rekao i time zaključujem, ovo je dovoljno prostora da se svi ministri u ovoj Vladi, upotrebio sam jedan termin da me ne shvate pogrešno, "razigraju" i pokažu koliko su spremni da ove stvari menjamo. Hvala vam.

Hvala.

Reč ima poslanik Stošić.

Zahvaljujem se,, gospodine ministre, što ste nam pojasnili ulogu ovog Ministarstva i što će se selu konačno pružiti mogućnosti da se stvore uslovi da bude poželjna lokacija za život, pre svega mladih ljudi.

Ne možete da garantujete da će biti spokojniji život, ali sam ovaj vaš program i ovaj projekat i sve ovo što radite na obnovi i oživljavanju srpskog sela ipak daju neku nadu spokojnijeg života na selu, jer će kroz to ministarstvo koje ga već doživljavaju kao svoje ministarstvo moći da i oni učestvuju u davanju raznih predloga, pokretanju raznih projekata.

Ja pozivam naše domaćine, pozivam tih 40,5% žitelja naše prelepe Srbije da uzmu puno učešće u realizaciji, odnosno u stvaranju uslova za svoj život. Hvala vam još jednom.

Hvala.
Narodna poslanica Marina Raguš. Izvolite.