Zahvaljujem, gospodine ministre, na ovim iscrpnim odgovorima i posebno me raduje predlog zakona o teritorijalnoj organizaciji. Naše selo ne postoji u Ustavu Republike Srbije. Mi govorimo o raznim zakonima. Primera radi, Zakon o stanovanju koji reguliše i stambenu zgradu koja ima tri stana i, da kažemo, tri puta četiri, dvanaest stanovnika. Mi nemamo zakon o selu koji bi trebao da reguliše zajednicu seosku u kojima danas imamo oko 10.000 stanovnika. Velika sela u Pomoravlju, Vojvodini itd.

Mene posebno raduju ove inicijative od teritorijalne organizacije eventualno o Zakonu o selu koji bi definisao sve potrebe sela i načine funkcionisanja tih potreba i kroz finansiranje i kroz ostvarivanje svih njihovih prava.

Može se reći da je slika sela danas sumorna i postoji puno opravdanje za formiranje ovog Ministarstva za brigu o selu, imajući u vidu, kao što reče ministar, da u selu živi preko 40%, odnosno tačno 40,5% stanovnika Srbije. Da li, gospodine ministre, znači da mogu biti spokojniji sada kada imaju, da tako kažem, svoje ministarstvo i da će određene potrebe da budu zakonski regulisane i da imaju sigurnost i spokojnost u boljem životu?

Šta će to značiti, pre svega, za mlade ljude, mlade današnje koji žive na selu ili mlade koje žele da se vrate da žive na selu? Da li postoje realne osnove da ovo ministarstvo sada kao prvi put u Vladi kroz Vladu Republike Srbije pokrene neke programe koji će biti ne u ovom mandatu, nego programe koji će biti adekvatni u narednom periodu? Da li postoje realne osnove za žitelje sela da mogu imati približno iste uslove života i rada kao stanovnici grada? Bez tih uslova mi ne možemo ni vratiti mlade ni zadržati mlade na selu, a osnov svake zajednice su mladi.

Ovo što reče gospodin Palma, problem je venčanja i okupljanja na svadbama, a seoska domaćinstva, odnosno seosko stanovništvo je željno da im unuci ostanu na selu, da im ostanu sinovi i deca i da na neki način žive uspešno na svojim imanjima, na svojim gazdinstvima. Eto, to je drugi set pitanja.