Hvala, ministre Stefanoviću.

Gospodine Lončar, vaš odgovor mi se čini kao da ste vi odgovorili meni kao da sam ja to pitao. Da znate, ja sam mnogo dobro informisan i ova država je mnogo učinila, ne samo kada je u pitanju vakcina, već i zaštita i preventiva građana, tako da vas molim da se ispravite posle.

Kada je u pitanju poljoprivreda, gospodine ministre, šta je problem? Problem je što nije opala cena u marketima za mesne proizvode i u kasapnicama. Tu je žrtva poljoprivredni proizvođač i mi smo to dozvolili. CEFTA je trgovinski sporazum i mi ne možemo da zaustavimo uvoz, ali možemo da kažemo prerađivaču mesa i mesnih proizvoda – ne možeš da uvoziš zamrzlo meso staro godinu dana i da prerađuješ u kobasicu, salamu i da prodaješ građanima Srbije, da tako štitimo naše tržište.

Pitanje za premijerku i za Krizni štab. Dajte da dozvolimo da povećamo broj ljudi na jednom mestu za svadbena venčanja. Ljudi čekaju, evo, ja najmanje poznajem 20 porodica, čekaju da se skinu mere, da to bude 150 ljudi, to je jedan ovako skup ni veliki ni mali, a još ako se vakcinišu da se dozvoli svadbeno venčanje. Kako mi da se borimo protiv bele kuge? Ona spava kod tate, on spava kod tate, kaže – hoćemo, ali čekamo mere. U međuvremenu se posvađaju zbog mera i nema ništa od brakova. Bar to možemo da uradimo.

Pitanje za ministra prosvete – dualno obrazovanje je, ministre, najvažnije. Kakvo, bre, dualno obrazovanje od kuće? Kako će onaj od kuće da proizvodi nameštaj i da proizvodi ne znam nešto što se zovu delovi za proizvodnju automobila? Ako ta fabrika radi i idu radnici na posao, da deca u danu kada treba da idu na praksu – idu na praksu, jer bez dualnog obrazovanja i bez prakse ništa ne možemo da uradimo. Danas je mnogo teško kada mladi ljudi završe fakultet, a nisu ništa radili u životu, ta obuka dugo traje da nauče ono što se zove u njihovoj diplomi i da budu stručni.