Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prvo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/3-21

3. dan rada

28.01.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:10 do 19:20

OBRAĆANJA

...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Pošto nema više prijavljenih, nastavljamo sa radom i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 9, 10. i 11. dnevnog reda.
Saglasno članovima 90. stav 1. i 239. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani sednici da prisustvuju: Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, Dragan Kovačević, predsednik Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, Dragan Pejović, direktor Agencije, dr Vladimir Krstić, član Upravnog odbora Agencije, Dragoljub Stefanović, tehnički direktor Agencije, Ljiljana Jakovljević, direktor Sektora za analizu tržišta i ekonomske poslove Agencije, Miodrag Ivković, direktor sektora za elektronske komunikacije Agencije, i Biljana Agovska, rukovodilac Službe za finansijsko poslovanje Komisije za hartije od vrednosti.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinili, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno čl. 192. stav 3. i 238. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2021. godinu, Izveštaju o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge za 2019. godinu sa Predlogom zaključka Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa SPS.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima Dragan Kovačević.
Izvolite.

Dragan Kovačević

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovana gospodo narodni poslanici, vrlo kratko ću vam predstaviti rad Agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge u 2019. godini.
Poslovi su se obavljali u cilju očuvanja konkurentnog tržišta, poboljšanja uslova za rad operatera na tržištu telekomunikacija i poštanskih usluga što je dovelo do poboljšanja usluga i obezbeđenja većeg stepena zaštite krajnjih korisnika, kao i na unapređenju informacione bezbednosti u Republici Srbiji.
Sada ću vam dati nekoliko statističkih podataka koji govore o vrsti i obimu poslovanja koji se obavlja u Agenciji, da bi zatim dao i neke informacije o ekonomskim pokazateljima na tržištu telekomunikacija i poštanskih usluga i same Agencije.
U 2019. godini izdato je ukupno 12.419 pojedinačnih dozvola za radio frekvenciji i oduzeto je 4.455. Dato je šest privremenih dozvola za korišćenje radio programa u digitalnom formatu. Tokom 2019. godine formirano je 1.042 nova predmeta u vezi sa prigovorima korisnika, od kojih su 423 rešena pozitivno u korist korisnika. Izdato je 450 potvrda o usaglašenosti radio opreme, doneto 40 rešenja o dodeli ili oduzimanju numeracije i izdata je jedna nova dozvola za obavljanje poštanskih usluga.
U delu poslova koji se odnosi na koordinaciju korišćenja radio-frekventnog spektra, sa administracijom susednih zemalja odgovoreno je na 16 zahteva za koordinaciju gde je analizirano 365 radio veza, a mi smo poslali tri zahteva za koordinaciju sa 91 radio vezom.
U toku 2019. godine potpisani su tehnički Sporazumi za koordinaciju frekvencije sa administracijom BiH, Republike Severne Makedonije i Crne Gore čime je poboljšana iskorišćenost frekventnog spektra za mobilne operatere u graničnim područjima.
U okviru poslova unapređenja infrastrukture sistema za monitoring spektra izgrađeno je 16 novih lokacija za daljinski upravljanih kontrolno-mernih stanica, a na nastavljane su aktivnosti na proširenju mreže senzora preko kojih se obavlja kontinuirano praćenje nivoa elektromagnetnog zračenja.
Ovde moram da kažem, društveno odgovorno ponašanje Agencije se pre svega vidi u tome što smo senzore postavili na najosetljivije tačke - vrtiće, škole, studentske domove.
Na kraju 2019. godine pokrili smo 11 gradova sa 26 senzora, a mogu da vam kažem da smo u prošloj godini imali 33 pokrivena grada i 74 senzora. U toku 2019. godine, treću godinu za redom, obavljeno je uporedno merenje i analiza parametara kvaliteta usluga mobilnih mreža.
Na tom poslu vršene su analize performansi mobilnih mreža za govornu uslugu i za prenos podataka. Merenja su obuhvatila 50 gradova, 10 hiljada pređenih kilometara, šest hiljada poziva, 20 hiljada sesija prenosa podataka, 20 hiljada pretraživanja interneta i pet hiljada "Jutjub" video testiranja. U ovim sve tri mreže obuhvaćene su ispitivanjem i u svim tehnologijama 2G, 3G i 4G.
Kad smo 2017. godine počeli sa ovim, prosečan broj poena operatora je bio 55,4. U 2019. godini on je 77, a u prošloj godini je bio 81. Očigledno je da je ova naša aktivnost, ova uporedna analiza doprinela tome da su se mobilni operateri jako potrudili da poprave svoj kvalitet i svoje performanse, što se vidi iz podataka koje je dalo merenje.
U 2019. godini RATEL je nastavio da doprinosi unapređenju prevencije i zaštite bezbednosti IKT sistema. Nacionalni CERT koji prima i obrađuje incidente prijavljene na teritoriji Republike Srbije sa naše strane i sa međunarodne, konstatovano je da je bilo 152 incidenta u IKT sistemima.
Što se tiče međunarodne saradnje, oblast kojom se mi bavimo ne poznaje granice. Dakle, ni u elektronskim komunikacijama, ni u poštanskom saobraćaju tako da je ova aktivnost uvek vrlo intenzivna. RATEL je u 2019. godini zaključio dva nova Memoranduma o saradnji. Jedan sa rumunskim regulatorom ANKOM i jedan sa turskim regulatorom ICTA. RATEL je nastavio sa učešćem u radu telA evropskih regulatora za elektronske komunikacije „Berek“.
Bili smo domaćini dva velika skupa, Evropskog komiteta za poštansku regulativu CERP, koji se održao od 20. do 22 marta u Beogradu sa 60 učesnika iz 25 evropskih zemalja i 29. sastanka Evropske radne grupe za sajber bezbednost.
Što se tiče finansijskih pokazatelja na tržištu telekomunikacija, odnosno elektronskih komunikacija, ukupan prihod koji je ostvaren na ovom tržištu iznosio je u 2019. godini 206 milijardi dinara, što je oko 4% više u odnosu na prethodnu godinu.
U BDP Srbije ovaj prihod je učestvovao sa 3,8%. Što se tuče udela i strukture ovih prihoda, mobilne mreže su uzele 59,4%. Fiksni, širokopojasni pristup internetu je uzeo 12,8%. Fiksna mreža je uzela 12,7%, a distribucija medijskih sadržaja 12,1%.
Ukupne investicije u sektoru elektronskih komunikacija u 2019. godini su iznosile 84,2 milijarde dinara, što je skoro duplo više nego u prethodnoj godini. U strukturi prihoda izdvajaju se ulaganja u distribuciju medijskih sadržaja koja su iznosila 41 milijardu dinara, skoro 50% prihoda.
Investicije u mobilnu telefoniju su bile 25,5 milijardi dinara i to je oko 30% ukupnog učešća. Što se tiče poštanskih usluga, na tržištu poštanskih usluga poslovalo je 59 poštanskih operatora i oni su ostvarili 309 miliona poštanskih usluga, što je oko 124 usluge po domaćinstvu.
Poštanska delatnost je ostvarila 21 milijardu dinara prihoda, što je oko 0,4% BDP. Univerzalna poštanska usluga nosi 87,4% po obimu, a 42% u prihodima, dok komercijalne usluge nose 12,6% u obimu i 58% u prihodima.
Trenutna stopa rasta komercijalnih usluga je značajna, iznosi 13% i očigledno se dešava rast usluga koje su posledica pošiljaka na osnovu daljinske trgovine. Ovo je naročito izraženo i u 2020. godini, s obzirom na pandemiju koju smo imali.
Na kraju, samo nekoliko podataka o poslovanju Agencije. Agencija je ostvarila ukupan prihod u 2019. godini u iznosu od dve milijarde 14 miliona 147 hiljada i 175 dinara, a rashodi su bili 926 miliona 523 hiljade 118 dinara. Ukupna dobit za 2019. godinu je iznosila milijardu 87 miliona 624 hiljade i 57 dinara, što je uplaćeno u budžet Republike Srbije, od čega pet miliona 183 hiljade 509 dinara u budžet AP Vojvodine.
Svi ovi podaci govore o uspešnom poslovanju Agencije i mi ćemo se truditi da tako i nastavimo. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Marko Janković, predsednik Komisije za HOV.

Marko Janković

Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, prvo da izrazim svoje veliko zadovoljstvo što se ponovo nalazimo u sali Narodne skupštine, što imamo priliku da pričamo o poslovanju Komisije za HOV.
Kao što i sami znate, u prethodnom periodu smo imali više prilika da diskutujemo na tu temu i mislim da svaka diskusija koju vodimo doprinosi daljem razvoju ne samo Komisije, nego i samog tržišta kapitala koje reguliše Komisija za HOV.
Daću vam neke najosnovnije podatke o delatnosti Komisije za HOV kako bih, pre svega, dočarao važnost Komisije za regulatorni okvir tržišta kapitala u Republici Srbiji, a onda ćemo proći malo i kroz ove faktografske podatke vezane za sam finansijski plan Komisije za ovu godinu.
Ono što je izuzetno bitno jeste da Komisija odgovara za poslove iz svoje nadležnosti Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ovlašćenja Komisije su definisana čitavim nizom zakona, pre svega jednim krovnim zakonom, tj. Zakonom o tržištu kapitala i Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava. Takođe, Komisija svoje nadležnosti crpi i iz Zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, Zakonom o alternativnim investicionim fondovima, zatim Zakonom o reviziji, Zakonom o robnim berzama, Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i najnovijim zakonom koji je nedavno usvojen u Narodnoj skupštini, Zakonom o digitalnoj imovini.
Kao što sami vidite, prostim nabrajanjem propisa koji definišu rad Komisije za hartije od vrednosti dolazimo do važnosti same institucije za taj pravni okvir Republike Srbije i mi se trudimo da poboljšavanjem kvaliteta svog rada doprinesemo daljem razvoju tržišta kapitala i mislim da će ova godina biti jedna od ključnih za pravljenje, ja bih rekao, odsutnih koraka ka revitalizaciji i daljem razvoju samog tržišta kapitala.
Ono što nas očekuje u već narednim mesecima jeste donošenje podzakonskih akata vezano za Zakon o digitalnoj imovini. Očekuje nas, nadam se, prva registracija, odnosno prvo licenciranje alternativnih investicionih fondova. Kao što znate, taj zakon je usvojen 2019. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ono čemu se iskreno nadamo i na čemu intenzivno radimo sa našim kolegama iz drugih institucija, pre svega iz Ministarstva finansija, NBS, Beogradske berze i Centralnog registra hartija od vrednosti jeste da kreiramo jednu strategiju razvoja tržišta kapitala u Republici Srbiji i ja se iskreno nadam da ćemo u jednom relativno kratkom vremenskom periodu, a svakako u toku ove godine imati izrađenu strategiju.
Ono što nas očekuje u skladu sa našim obavezama koje smo preuzeli na putu pridruživanja EU jeste izrada i novog zakona o tržištu kapitala kao jednog krovnog zakona koji definiše funkcionisanje Komisije za hartije od vrednosti, njen status i, ajde da kažemo, detalje, vezano za funkcionisanje samog tržišta. Naša obaveza je da taj zakon usvojimo, odnosno da novi zakon usklađen sa evropskom regulativom i nekih desetak evropskih direktiva usvojimo do trećeg kvartala ove godine. Mogu sa, kako bih rekao, velikom radošću da kažem da će rad na tom zakonu biti izuzetno težak, ali sam prilično siguran da će krajnji rezultat dovesti do toga da se tržište kapitala u Republici Srbiji oporavi i da zauzme ono mesto koje zaslužuje u kontekstu finansiranja kompanija koje žele da pronađu alternativu bankarskom kreditu.
Ono što je sigurno jeste da smo kroz nekoliko zakona koje smo doneli u prethodnom periodu pre svega malim i srednjim preduzećima otvorili put ka pristupu izvorima finansiranja koji im nisu bili dostupni do sada i nadamo se da će rezultati svih tih aktivnosti dovesti do toga da društveni proizvod u Republici Srbiji dostigne one stope rasta koje su projektovane za ovu i naredne godine.
Ono što je sigurno jeste da naš posao nije završen. Očekujemo i neke nove inovativne zakone. Ono na čemu ćemo svakako i mi kao institucija insistirati u narednom periodu jeste donošenje zakona o krautfandingu, da pokušamo da još jedan alternativni način finansiranja, pre svega start ap kompanija, pre svega inovativnih kompanija u IT sektoru omogućimo na jedan, ajde da kažemo, inovativan način, odnosno na način koji negde Evropa već prepoznaje. Kažem, to je takođe jedno od zakonskih rešenja na kojem očekujemo da ćemo raditi u toku 2021. godine.
Daću vam sada samo nekoliko ključnih podataka vezano za finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za ovu godinu. Komisija je planirala ukupne prihode na nivou od 127,2 miliona dinara. Najveći deo tih prihoda su prihodi koje Komisija naplaćuje u skladu sa svojim Pravilnikom o tarifi, u nekom iznosu od 124,6 miliona dinara i veći su za nekih 6,97% u odnosu na planirane prihode u 2020. godini.
Kao što sam malo pre napomenuo, Komisija je u prethodnoj godini dobila čitav niz novih nadležnosti, od nadležnosti u skladu sa Zakonom o reviziji do novih nadležnosti, kao što sam pomenuo, koje su dodeljene Komisiji u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini. Sve to će imati pozitivne posledice po prihode Komisije u ovoj godini.
Dakle, dominantan deo tih prihoda ostvaruje naš sektor za hartije vrednost i Registar javnih društava, pre svega po osnovu odobrenja ponuda za preuzimanje akcionarskih društava, odnosno po osnovu odobravanja objavljivanja prospekata za javnu ponudu hartija od vrednosti.
Ono što bih, takođe, želeo da napomenem jeste da smo u prethodnoj godini imali više emisija korporativnih obveznica preduzeća u Republici Srbiji koji su iskoristili priliku koja im je data prvo Uredbom Vlade Republike Srbije za vreme trajanja vanrednog stanja, a nakon toga izmenom Zakona o tržištu kapitala kojom je pojednostavljena procedura emitovanja korporativnih obveznica. Opšta ideja prilikom tih izmena je bila da samu proceduru koja je zakonom propisana za njihovu emisiju pojednostavimo i da država prosto na jedan celovit način da podršku tim kompanijama da se kroz korišćenje instrumenata tržišta kapitala dalje razvijaju i da finansiraju svoje buduće poslovne aktivnosti.
Sa druge strane imamo i rashode Komisije za hartije od vrednosti. Oni su izgrađeni u skladu sa smernicama uputstva za pripremu budžeta Republike Srbije za 2021. godinu i projekcijama za 2022. i 2023. godinu.
Ono što mi redovno radimo jeste da posmatramo i naše prihode i troškove u poslednje tri godine i da na osnovu tih prihoda i troškova projektujemo naša predviđanja za naredne godine. To smo učinili i ovoga puta. Uzeli smo u obzir prihode i troškove za period od 2018. godine do 2020. godine. Mogu slobodno da kažem da su troškovi planirani na nivou koji je neophodan da se pokriju najosnovniji troškovi same Komisije. Oni su planirani na nivou od 125,5 miliona dinara i viši su za nekih 6,83% u odnosu na planirane rashode u odnosu na 2020. godinu.
Ono što je činjenica jeste da troškovi zarada čine nekih 72% Komisije za hartije od vrednosti i ukupno su na nekom nivou od 90 miliona dinara. Ono što moram da napomenem jeste da je Komisija u prethodnom periodu ojačala svoje kadrovske sposobnosti ne samo usled donošenja novih zakona, nego i usled potrebe da dalje inoviramo i podižemo kvalitet svog rada. Ono što mogu slobodno da kažem jeste da smo preuzeli ljude koji se bave kontrolom kvaliteta rada revizorskih kuća iz Komore ovlašćenih revizora. To se desilo u martu prethodne godine i sve to je uticalo prosto na povećanje troškove koje Komisija ima po tom osnovu. Komisija trenutno ima 44 zaposlenih. To uključuje i predsednika i četiri člana Komisije i mislim da je to jedan optimalan broj zaposlenih u ovom trenutku za sve one izazove koji Komisiju čekaju kako u ovoj tako i u narednim godinama, a prilično sam siguran da će sa prosto dobijanjem nekih novih nadležnosti u narednom periodu sa ovim zakonskim rešenjima koje sam pomenuo u prethodnom izlaganju ova Komisija imati prosto potrebu da i dodatno ojača svoje ljudske potencijale.
Kratko ću se osvrnuti i na neke ostale manje troškove koji možda mogu da budu zanimljivi vama u vašim razmatranjima. Recimo, troškovi službenih putovanja su planirani na nekom nivou od milion i po dinara. Mogu da kažem da je vrlo malo verovatno obzirom na stanje sa pandemijom korona virusa da će ti troškovi biti realizovani u ovoj godini. Troškovi reprezentacije su na simboličnom nivou od 0,4 miliona dinara. To su sve troškovi koji su planirani kaka bi se, opet kažem, pokrile neke najosnovnije aktivnosti Komisije.
Prosto kao jedan zaključak reći ću prosto da su tekući troškovi u potpunosti pokriveni iz sopstvenih prihoda Komisije i ono što ćemo imati kao jednu dodatnu aktivnost jeste nabavka osnovnih sredstava Komisije koja je planirana na nekom nivou od 3,3 miliona dinara koju ćemo takođe u potpunosti pokriti iz sopstvenih prihoda Komisije.
Još jednom želim da vam se zahvalim na saradnji u prethodnom periodu. Nadam se da ćete podržati naš finansijski plan za ovu godinu i unapred se radujem našoj daljoj saradnji u toku ove godine, a kao što sam malopre napomenuo siguran sam da će biti više prilika da se vidimo u plenarnim zasedanjima Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Za reč se javila Katarina Rakić, predsednica Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj i infrastrukturu. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Katarina Rakić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem se predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste već čuli danas se na dnevnom redu nalazi Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije, poštanske usluge ili skraćeno RATEL, sa predlogom zaključka nadležnog odbora, odnosno Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, da se ovaj izveštaj prihvati.

Postupak koji je ovaj izveštaj doneo na današnji dnevni red, jasno je definisan Poslovnikom o radu Narodne skupštine i to članom 237. koji detaljnije opisuje postupak za nadzor nad radom državnih institucija, agencija i drugih tela. Takođe, želim da vas podsetim na to da je RATEL osnovan Zakonom o elektronskim komunikacijama kao samostalna organizacija sa svojstvom pravnog lica koje vrši javna ovlašćenja u skladu sa zakonom po kom je osnovana, i to u oblasti elektronske komunikacije i poštanskih usluga, takođe u skladu sa zakonom koji definišu ove dve oblasti.

Što se tiče samog postupka na koji je današnji izveštaj došao na dnevni red, to izgleda ovako. Regulatorna agencija podnosi izveštaj Narodnoj skupštini, odnosno predsedniku Narodne skupštine, predsednik Narodne skupštine dostavlja izveštaj narodnim poslanicima, odnosno nadležnom odboru, u ovom slučaju to je Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, koji je mene danas i ovlastio da ovaj izveštaj tako reći, branim pred Narodnom skupštinom. Na takav način, mi smo 15. decembra 2020. godine, razmotrili ovaj izveštaj, detaljno ga razmotrili i doneli pozitivan zaključak, odnosno predlog pozitivnog zaključka da danas ovakav jedan izveštaj, izveštaj o radu za 2019. godinu i usvojimo.

Kao što ste čuli u uvodnom izlaganju od gospodina koji je predsednik upravnog odbora RATEL-a, RATEL je u toku 2019. godine, zaista imao dobre rezultate, i ja zaista pozdravljam to, obzirom da je to jedan od osnovnih ciljeva i Vlade Republike Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, i jeste što veća digitalizacija i prelazak na što veći broj digitalnih usluga, a svakako što boljim i većim prihodom od elektronskih komunikacija, možemo i da ulažemo u dalju digitalizaciju i u elektronske medije.

Kao što sam već navela gospoda iz RATEL-a su detaljno obrazložila ova izveštaj, a ponoviću samo par detalja koje je Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i doneo jedan, odnosno predložio parlamentu jedan ovakav zaključak, odnosno zaključak da se usvoji izveštaj o radu RATEL-a za 2019. godinu.

Inače, što se tiče najznačajnijih detalja iz ovog izveštaja to su da su sve aktivnosti RATEL-a, u 2019. godini zaista bile usmerene na očuvanje konkurentnosti tržišta. Ovo je jedan od ciljeva zašto je ova agencija i osnovana. Zatim, na poboljšanju kvaliteta pruženih usluga, kao i poboljšanju uslova za rad operatora na tržištu elektronskih komunikacija i poštanskih usluga. Zatim, ono što je jako bitno, na obezbeđivanju većeg stepena zaštite krajnjih korisnika. Znači, brinuli su i o građaninu, onaj koji je poslednji u nizu u celom onom lancu i naravno, ono što je izuzetno i meni posebno jako bitno, brinuli su o povećanju informacione bezbednosti u Republici Srbiji.

Takođe, ću se osvrnuti, odnosno, ponoviti ono što je već rečeno, a to su prihodi koji su ostvareni i na tržištu elektronskih komunikacija i na tržištu poštanskih usluga. Kao što smo već čuli ova tržišta imali su značajan porast u odnosu na 2018. godinu, što se tiče prihoda ostvarenih od elektronskih komunikacija, tokom 2019. godine taj prihod je iznosio 206 milijardi dinara, i on je veći od prihoda u 2018. godini, a to govori u prilog tome da je ovaj prihod uzeo udeo u BDP od 3,8%, što zaista smatram da je veliki udeo. Ovaj udeo je pre svega, ostvaren iz oblasti mobilne telefonije, zatim, širokopojasnog pristupa internetu, kao i od distribucije medijskog saobraćaja.

Ono što je takođe bitno jeste da je upravo od ovih prihoda kao što sam već na početku i rekla, investicije su vraćene praktično u elektronske komunikacije i taj iznos u 2019. godini iznosio je čak 84 milijarde dinara, što je duplo više od iznosa koji je za ovu istu svrhu uložen u 2018. godini.

Takođe ću se osvrnuti i na izveštaj koji se tiče poštanskih usluga. Što se tiče 2019. godine u Srbiji je poslovalo čak 59 poštanskih operatora i oni su ostvarili 309 miliona poštanskih usluga, što u prilogu znači da je u 2019. godini promet od poštanskih usluga ostvaren 21 milijardu dinara i to najviše zahvaljujući porastom daljinske trgovine.

Moram da kažem da jedva čekam izveštaj za 2020. godinu, jer smatram da će ova agencija ovde beležiti onako jedan porast neočekivan u odnosu na sve ostale privredne grane, obzirom na pandemiju korona virusa, verujem da je u toku 2020. godine veći broj ljudi prešao upravo na ovo gde ste vi beležili rast u 2019. godini.

Ne bih više opširnije govorila, samo se nadam da će svi ovi dobri rezultati biti dobar podstrek da Agencija za regulatorne komunikacije i poštanske usluge dalje i u budućnosti što bolje raditi, a vas molim, odnosno vas pozivam da u danu za glasanje podržite zaključak Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj i infrastrukturu koje daje pozitivno mišljenje na izveštaj o radu RATEL-a za 2019 godinu. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica dr Aleksandra Tomić, predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Uvažena predsedavajuća, poštovani predstavnici Komisije hartija od vrednosti, RATEL-a i poštovane kolege poslanici, danas na dnevnom redu govorimo o finansijskom planu za ovu godinu Komisije za hartije od vrednosti, nakon tri tačke koje smo krajem prošle godine usvojili i dosta toga čuli kako radi ova institucija koja je u nadležnosti rada Skupštine Srbije i Odbora za finansije.

Ono što je dobro, što vidimo da zaista Skupština donosi nove zakone i tim novim zakonima mnoge nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti dobija i to je ono zbog čega i ovaj finansijski plan za 2021. godinu nismo mogli da stavimo u paket kada smo razmatrali kraj godine prošle, zato što u međuvremenu smo imali mnoga zakonska rešenja koja su prvo trebala da stupe na snagu, kao što je Zakon o digitalnoj imovini, da bi jednostavno te nove nadležnosti ušle u ovaj plan. Ta priprema u stvari nekih drugih zakonskih rešenja je pokazatelj da zaista Skupština na predlog Vlade Republike Srbije donosi određena inovativna rešenja, prave određene velike iskorake, pogotovo kada je u pitanju digitalizacija Srbije i ekonomski rast i razvoj u najteža vremena, kada je u pitanju pandemija Kovida 19.

To je ono što nama daje taj optimizam da po rezultatima koje Srbija postiže kada pogledate i tu stopu BDP, kada govorimo o tom padu koji je najmanji za sve zemlje u regionu i kada pogledate i ove najrazvijenije zemlje EU i kada pogledate nivo investicija koji je prošle godine završen sa 2,9 milijardi evra, a bio je projektovan na 2,3 milijarde, u stvari pokazuje jednu zaista dobru i političku stabilnost i ekonomsku stabilnost Republike Srbije, ali pokazuje zainteresovanost svih investitora da dođu ovde u Srbiju i da ulažu u najtežim vremenima.

Kada pogledate, svetska ekonomija pa i ekonomija EU i regiona se potpuno menja. Slika o tome ko je jak, a ko je slab i kako ćemo izaći iz ove pandemije negde je jako teško predvidiva, ali ono što vidimo mi prema našim rezultatima to je onaj put koji je Vlada Republike Srbije na čelu sa predsednikom države zacrtala, a to je očuvanje života građana Srbije i očuvanje ekonomije.

Pronalaženje tog puta, tog balansa između mera i one koje se odnose na zdravstvene ljude koji jednostavno, ne samo Krizni štab, nego lekare koji jednostavno nam pokazuju kojim putem treba ići kada je u pitanju pandemija i onaj put koji jednostavno ona diktira kada je u pitanju donošenje ekonomskih mera i paketa za podršku da lakše preživimo ovaj period, pokazuje da smo na dobrom putu. I taj dobar put u stvari je i predlog budžeta za ovu godinu kojim smo planirali smanjenje tog deficita, koji je u prošloj godini bio 8,8% i to smo ustanovili na kraju godine kod rebalansa, ali ga svodimo na 3% i taj rast koji projektujemo, visoke stope rasta za 6% u stvari pokazuje da i ove institucije koje nisu direktni budžetski korisnici, nego koji su u nadležnosti rada Skupštine i koji se brinu o tržištu kapitala kao što je Komisija za hartije od vrednosti, zaista dobro rade taj posao zajedno sa Vladom Srbije, zajedno sa Ministarstvom finansija i zajedno sa Narodnom bankom Srbije.

Znači, taj konsenzus između institucija koji drže ekonomski sistem Srbije je zaista sveobuhvatan i konstantan i zbog toga imamo dobre rezultate. Ne postoji tu neka disfunkcija ili neki sukob između nadležnosti, nego jednostavno svi su na jednom zajedničkom putu da nama i kao građanima Srbije bude lakše, ali da država jednostavno da nema problema sa javnim finansijama.

Zašto ovo govorim? Zato što finansijski plan za 2021. godinu Komisija za hartije od vrednosti je koncipiran upravo tako što se u saradnji sa Ministarstvom finansija predvidelo da očito ono što je do sada Komisija radila i finansirala se iz određenih naknada i tarifa je postajao sve manji i manji i da jednostavno tim novim predlozima zakona kojim su im date određene nadležnosti, kao što su zakoni o robnim rezervama, kao što je Zakon o otvorenim i investicionim fondovima, o alternativnim fondovima, kao što je Zakon o reviziji, ta kontrolna uloga i na kraju imamo Zakon o digitalnoj imovini, u stvari je način da ova Komisija prihoduje na određeni način da može da pokrije svoje troškove.

Na osnovu zakona, znači člana 260. stav 5. Zakona o tržištu kapitala stav 1. pokazuje u stvari da ova Komisija je dužna i na osnovu Poslovnika o radu Skupštine Odboru za finansije podnosi do 30. novembra predlog finansijskog plana za sledeću godinu i samim tim ovim članom 259. koji je definisao naknade na osnovu kojih se finansiraju, imali smo prilike na Odboru 28. decembra, uprvo zbog ovih čekanja da se usvoje nova zakonska rešenja koja su se odnosila na Zakon o digitalnoj imovini i nove nadležnosti smo usvojili krajem godine, znači plan za ovu godinu.

Kao što vidite, ako uporedite prošlu godinu, 2020. godinu kada su ukupni prihodi Komisije za hartije od vrednosti bili 118 miliona 895 hiljada, a rashodi 117. 441 hiljada, gde je višak tih prihoda bio milion i 454 hiljade, pokazalo se da u ovoj godini plan za 2021. godinu će biti znatno veći. To je u stvari pokazatelj da ova Skupština radi dobar posao, usvaja zaista dobre zakone koji su u interesu toga da institucije koje su u nadležnosti Skupštine jednostavno mogu da funkcionišu na određeni način, mogu da vrše svoju funkciju, ne samo izvršnu u smislu kada su u pitanju zakoni koje realizuje Vlada Republike Srbije, već i institucije koje imaju zadataka na tržištu kapitala da se jednostavno brinu o tome da tržište postoji, da se razvija i da na određeni način pratimo savremene tokove, pogotovo kada su u pitanju i kripto valute i o tome smo pričali ovde u parlamentu.

Vidimo svi, pratimo trendove kada je u pitanju informisanost društva što je jako važno. To je da vidite da je u ekonomiji jedan opšti, ne da kažem sukob, ali i različita mišljenja, borba mišljenja o tome da li treba ići na elektronski novac ili treba ostati u tom tzv. još uvek realnom novcu, da li treba ići u realne investicije ili treba ići u investicije koje se odnose na hartije od vrednosti koja u stvari zastupljena, recimo kod američke ekonomije, jer vi kada kažete u Americi - investicija, onda se misli na hartije od vrednosti, ali kada kažete - u Evropi, onda se to misli na realna dobra, na fabrike, na radna mesta, na opremu, na nešto što je novac, zlato. Mi imamo danas u svetu zaista veliki broj informacija koje se iz dana u dan menja.

Situacija na berzama kada pogledate realne berze koje podrazumevaju i hartije od vrednosti i novac, ali i nove berze koje se odnose na kripto valute, vi vidite da se situacije iz minuta u minut menjaju. Vi vidite da mladi ljudi, najviše kod nas, prate te trendove i jednostavno mislim da su jako dobro podržali ono što je i ova Skupština usvojila kada je u pitanju novac, znači konkretan, zlato, znači mi imamo danas u svetu zaista veliki broj informacija koji se iz dana u dan menja.

Situacija na berzama, kada pogledate realne berze koje podrazumevaju i hartije od vrednosti i novac, ali i nove berze koje se odnose na kripto valute, vi vidite da se situacija iz minuta u minut menjaju. Vi vidite da mladi ljudi, najviše kod nas, prate te trendove. Jednostavno, mislim da su jako dobro podržali ono što je ova Skupština usvojila kada je u pitanju Zakon o digitalnoj imovini, zato što su videli da kao država zaista pratimo situaciju koja se dešava, a sa druge strane da jednostavno dajemo mogućnost da i ti mladi ljudi koji se bave tim poslom za koji možda mi stariji i ne pratimo toliko, imaju mogućnosti zaista da investiraju ovde u Srbiji i da se bave tim poslom na jedan krajnje legalan način zbog toga što mnoge stvari iz tih oblasti negde su u svetu karakterisane kao neka zona sive ekonomije. Mi smo jednostavno omogućili da svi ljudi koji se bave tim zaista zahtevnim poslom sebi omoguće ovde radna mesta. Država će imati višestruke koristi zato što je omogućila da otvaranjem novih start-ap kompanija u stvari prve tri godine ih oslobađa u velikom procentu od plaćanja poreza i doprinosa kada su u pitanju njihova primanja.

Zašto sve ovo govorim? Zato što kada vidite finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti vi vidite da planirani prihodi, ono što su bili recimo 118 miliona, sada su za ovu godinu 127 miliona i 178 hiljada. Kada vidite najveći deo naravno ide od prihoda za naknadu od taksi i te naknade idu najviše za ovaj deo Sektor hartija od vrednosti i registar javnih društava kada su u pitanju objavljivanje određenih ponuda za preuzimanje od strane akcionarskih društava, ali vidite da se ovde povećava određeni broj kada je u pitanju Sektor za učesnike na tržištu zbog toga što Sektor za hartije od vrednosti povećava bazu podataka kada je u pitanju registar javnih društava i vidite da je određeni deo za neposredan nadzor počeo da prihoduje.

To znači da onaj novi Zakon o reviziji koji smo usvojili kada su u pitanju revizorske kuće koje se bave ovim poslom, znači imaju nad sobom određenu vrstu nadzora od strane države, a to je Komisija za hartije od vrednosti i na osnovu toga zaista treba da se bave krajnje odgovorno svojim poslom i taj nadzor, naravno, podrazumeva i određena finansijska sredstva koja moraju da plaćaju kao određenu vrstu naknada i samim tim to je dodatni posao za samu Komisiju. To je ono zbog čega imamo i kontrolu kvaliteta samih izveštaja čime u stvari, ako se setite da smo mi kao Srbija u pregovorima sa EU prvo poglavlje koje smo otvorili je Poglavlje 5 – finansijska kontrola. Znači, kada smo započeli pregovore sa EU u stvari pokazuje da mi zaista kao država radimo ovaj posao na krajnje odgovoran način, sa visokim međunarodnim standardima.

Kada vidimo prihode koji su povećani, treba reći da su oni veći za 6,90% nego prethodne godine, kada govorimo o procentima, a kada govorimo o projekcijama za rashode oni su napravljeni na osnovu onoga šta je uređeno 2018, 2019. i 2020. godine. To je neki pokazatelj kako ti rashodi treba da izgledaju i oni su u najvećem delu za plate zaposlenih, znači na zarade, i određeni obim zarada takođe ide na troškove koji se odnose i na službena putovanja koja se odnose unutar Republike Srbije.

Za nas je važno da ti rezultati poslovanja, koje imamo prilike i ovde kao poslanici da vidimo na osnovu njihovih izveštaja koje podnose i odboru i plenumu, su u stvari, treba reći, iz sopstvenih sredstava, najveći deo. Zbog toga što, inače, po samom zakonu i načinu finansiranja oni se finansiraju na osnovu prenešenih nadležnosti i mogućnosti da na osnovu naplate naknada i tarifa prihoduju to i funkcionišu. Ono što je najvažnije, to je da nisu direktni korisnici budžeta Republike Srbije. Znači, građani Srbije nemaju obavezu u smislu finansiranja ovakve jedne institucije, jer ona svojim funkcionisanjem, nadležnostima i kontrolnom ulogom na tržištu kapitala u stvari je ta koja ima načina da obezbedi prihode za funkcionisanje ove institucije.

Treba reći da je zaista ovih zadnjih četiri-pet godina ova institucija smogla snage da izvrši racionalizaciju svih troškova, pa, na kraju krajeva, i racionalizaciju svojih plata. Jer, 2012. godine, kada su ovde neki drugi vladali, nije se ni znalo ni ko je član Saveta kada je u pitanju Komisija za hartije od vrednosti, a još manje se znalo kolike su naknade i plate zaposlenih koje je ova Skupština birala. Tako da, mislim da je potpuna transparentnost u funkcionisanju ove Komisije obezbeđena. Mislim da je zbog toga i pohvaljena ne samo od naših institucija, već i od međunarodnih, u kojima je ona član.

Mislim da je ovo zaista pokazatelj da možemo i kao Narodna skupština da promenimo svest ljudi koji rade u institucijama koje su u nadležnosti rada Skupštine Srbije, o tome kako treba da se ponašamo kada su u pitanju i plate i kako treba da se ponašaju ljudi koji predstavljaju te institucije i kako treba da rade ovaj posao, na krajnje odgovoran način, u saradnji sa nadležnim institucijama Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije, jer jedino taj konsenzus u stvari daje rezultate. Te rezultate u stvari mi danas imamo i o tom rezultatima govorimo i kada je budžet Republike Srbije i kada je u pitanju donošenje novih zakona, ali i kada MMF i Svetska banka dođu ovde i kada kažu - dobri ste u tim i tim segmentima, ali možda treba popraviti još nešto. Onda je jako važno da sve ove institucije zaista intervenišu zajedno i promtno i sveobuhvatno.

Kao što smo imali prilike da vidimo, mogućnost za ekonomske mere koje je Vlada Republike Srbije donela prošle godine je praktično ona najava koju je Aleksandar Vučić dao i za ovu godinu, a to je da smo ekonomski sposobni da možemo da podržimo privatni sektor ponovo, naravno, sada u mnogo manjem obimu nego prošle godine. Znači, imate najavu mera od strane gospodina Vučića da će u ovoj godini tri polovine minimalnog ličnog dohotka imati svi koji se prijave kada su u pitanju privredni subjekti i zaposleni u privrednim subjektima, da će imati prilike svi građani Srbije, ono što je bila mera koja je osuđivana od strane Fiskalnog saveta prošle godine od 100 evra ove godine biti od 60 evra za svakog građanina koji se prijavi, a da će penzioneri ove godine primiti 110 evra.

Zašto to radimo uopšte kao država? Zato što želimo da povećanjem potrošnje i konkretnom pomoći svakom od nas da servisira pre svega troškove koje ima kada su u pitanju i računi i život, znači mnogo ljudima koji jednostavno ova teška vremena treba da prežive. Mislim da je to u stvari pokazatelj koliko država brine o svojim građanima.

Na kraju krajeva, prošle godine smo imali garantnu šemu od dve milijarde evra, a ove godine ćemo imati garantnu šemu za kredite od 500 miliona evra. To je ono što pokazuje u stvari da privreda mora biti potpomognuta od strane države, ali na krajnje racionalan način, na onaj način da održi svoja radna mesta zaposlenih unutar svojih kompanija, da zadrži jednostavno nivo proizvodnje, to je najvažnije kada su u pitanju proizvodne kompanije, ali i da zadrži onaj deo kada su u pitanju usluge, jer sektor usluga je u ovoj pandemiji najviše pogođen. Znate da se opšta ekonomija do sada zasnivala preko 60% na sektoru usluga i to je ono što sada dolazi do velikih promena u svetu, to je ono zbog čega treba to održati.

Znači, Srbija je pokazala veliku odgovornost prema svojim građanima, prema tome kako vodi spoljnu i unutrašnju politiku. To je zaista oličenje u našem predsedniku Aleksandru Vučiću i svi oni koji misle da bi to možda bolje radili sa nekim liderima koji danas oštro kritikuju sve ove mere pokazuju u stvari da su nezreli da učestvuju u borbi za glasove građana Srbije na sledećim izborima, zato što nemaju plan i program kojim bi zaista mogli na adekvatan način da odgovore na sve ove izazove koji se stavljaju, ne samo pred Srbiju, već i pred ceo region i pred ceo svet.

Mislim da je ovo važna tema o kojoj razgovaramo i povod je finansijski plan jedne institucije koja učestvuje u ekonomskom životu Republike Srbije, ali mislim da je važno da danas razgovaramo o budućnosti Srbije, o 2021. godini, o merama koje, kada je u pitanju sama ekonomija, ponovo donosimo kao država, a u cilju zaista dobrih rezultata koji su jako važni za budućnost. Ukoliko brzo ne donosimo odluke i ukoliko brzo ne odgovaramo na izazove koji zaista pogađaju ceo svet, vi vidite da jednostavno ne možete tako brzo da se oporavite od ovakvih udara kao što je ova pandemija.

Mi smo imali prilike da vidimo na odborima, kada je izlagala svoj izveštaj guvernerka Narodne banke Srbije, da su prognoze, da nismo doneli ovakve mere u zaista rekordnom roku, znate, neke razvijene države su zakasnile potpuno sa donošenjem ovakvih mera, mi bismo se vratili na nivo od pre tri-četiri godine kada je u pitanju pad BDP-a, kada je u pitanju zaduživanje, kada su u pitanju smanjenje plata i penzija, a mi danas govorimo sve više o povećanju i plata i penzija i projekciji koju smo zacrtali pre ove pandemije, a to je Srbija 2025 i o prosečnoj plati od 900 evra za pet godina. Znači, mi ne bi mogli da razmišljamo uopšte o tome, a kamoli da pričamo, da nismo zaista sproveli ovako jake mere koje su se odnosile u najtežim trenucima za Republiku Srbiju i za ceo svet. Zato, danas kada govorimo o merama koje nas čekaju u ovoj godini, takođe pokazujemo veliku odgovornost, pre svega prema našim pokolenjima, deci i starijima koji su u ovom trenutku najrizičnija grupa kada je u pitanju pandemija Kovid-19.

Vakcinacija, mogućnost da vi kao građani Srbije birate između tri-četiri proizvođača, u vreme kada ljudi samo što ne započnu rat velikih sila zbog toga da li će se jedna država vakcinisati, a Srbija ima mogućnost da bira, pokazuje samo koliko neko ima političku težinu kada je u pitanju uopšte ova tema, koliko je poštovana Srbija zahvaljujući gospodinu Vučiću koji ima dobre kontakte i sa Kinom i sa EU i sa Rusijom, pa čak i sa Amerikom kada su u pitanju ove teme. Znači, to pokazuje u stvari koliko smo kao država zaista stabilni u tom političkom delu.

To što ćemo mi sada imati probleme, naravno, kao što znamo, i velike pritiske kada je u pitanju tema Kosovo i Metohija, na to smo naviknuti i tu znamo da moramo da se borimo svim silama, svim onim koji se odnose na političke metode i jednostavno je na nama da je ta borba neprestana i da ne možemo nikada odustati od te borbe, ali u ovom trenutku treba da budemo svi zajedno kada je u pitanju očuvanje života ljudi i građana Srbije, kada je u pitanju održavanje ekonomije, da preživimo ova teška vremena na najbolji mogući način.

Mislim da je ovaj finansijski plan samo povod za teme o kojima danas možemo da razgovaramo i da je Komisija za hartije od vrednosti pokazala da je zaista na adekvatan način reagovala kada su u pitanju svi novi zakoni za koje je dobila nove nadležnosti i da će u skladu sa tim i ovim finansijskim planom zaista vršiti realizaciju tih zakona, zajedno sa svim nadležnim institucijama sa kojima učestvuje u ovom procesu. Zbog toga smatram da u Danu za glasanje treba podržati ovaj finansijski plan. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Pre nego što nastavimo sa daljim radom, jedno kratko obaveštenje vezano za današnji rad.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Za reč se javio narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici nadležnih tela, dame i gospodo narodni poslanici, tema Finansijskog izveštaja Agencije za hartije od vrednosti spada u onu kategoriju tema birokratskih, bitnih, nužnih i svakako da uz sve one sugestije koje danas možemo osnovano čuti, tom planu treba dati podršku u danu za glasanje.

Međutim, ovo je prilika da se pitanjem same administracije, birokratije pozabavimo malo dublje. Birokratija je nužni deo funkcionisanja društva kroz državni aparat, ali to ne znači da je uvek svaka administracija dobra, da je adekvatno organizovana, da je uvek efikasna i da je uvek u obimu koji je stvarno potreban, pogotovo u tzv. tranzicionim društvima taj izazov, izazov organizovanja birokratije, odnosno administracije je veći i vrlo često su rizici takvi da se pokažu anomalije na koje treba ukazati, odnosno prema kojima treba imati preventivno rezervisan stav.

Sećam se jedne izjave bivšeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija poznatog Butrosa Galija date u jednom intervjuu, doduše, nakon što je razdužio mandat generalnog sekretara, jer oni obično iskreno progovore tek kad odu sa tih položaja. Kada su ga pitali o utiscima kroz svoj mandat, između ostalog, kazao je sledeće – da nije našao odgovor na izazove administracije Ujedinjenih nacija, kazavši da ta administracija ima toliko papira, toliko akata, toliko pravilnika, regulativa, normi, da to ne može stati u više kamiona, a da je efikasnost daleko izvan tog obima same administracije i formalne administrativne produkcije koju oni imaju, a usudio se da navede primer mafije, sa druge strane, gde kaže da mafija nema administraciju, nema odluke, nema regulativu, nema zakone, nema pravilnike, a nažalost deluje veoma efikasno.

Naravno da na nam ne može biti primer nikakva mafija, ali svakako da ova izjava ukazuje na jednu realnost koja je uvek pred svakim društvom u pogledu same uloge svake administracije, a to je pitanje – da, šta je svrha administracije? Da li je administracija svrha sama sebi? To je, između ostalog, još jedan izazov. U demokratizaciji društva uvek birokratija pretenduje da bude najznačajniji faktor u jednom društvu. Ono društvo koje uspe da birokratiju zadrži u njenoj ulozi, a uloga birokratije je servis građanima preko servisiranja određenih sektora u samoj državi. Ono društvo koje uspe zadržati birokratiju u toj ulozi da ona ostane na nivou servisa, a da dokaže svoj kvalitet kroz efikasnost s jedne strane, a s druge strane kroz adekvatnu obimnost, tj. da ne bude glomaznija nego što je potrebno, to društvo je uspelo.

Mi ova pitanja treba vrlo otvoreno i transparentno da sebi postavljamo i analizirajući rad određenih ili svih agencija, nadležnih tela i administracije općenito potrebno je da pratimo upravo pokazatelje koji će nam potvrditi da li je administracija u njenoj stvarnoj i definiranoj ulozi ili ona prekoračuje tu ulogu. Prekoračenje uloge administracije jeste kada ona postane svrha sama sebi.

Ukoliko u jednom društvu imamo naglašenu želju građana da se zapošljavaju u državnoj administraciji, to nije dobar pokazatelj, a nažalost mi i dalje, čak i u sektorima gde su plate jako male, imamo težnju građana da se zaposle u državnoj administraciji. Pitanje je zašto. Zašto neko želi da se zaposli u državnoj administraciji, a plate su male? Dakle, to ukazuje na to da nama možda preti opasnost ili možda ne još, ali na to treba ukazati, da zapravo administracija nastoji postati glavna elita u zemlji.

U svakom društvu u kome je administracija postala ključna elita, to društvo može da klizne u određeni totalitarizam. Administracija ne može biti elita. Intelektualna zajednica treba da bude elita jednog društva. Ona je ta koja treba da bude na površini, da kreira pravac kretanja jednog društva, potom duhovna elita, dakle, ono što sadržajno u suštinski ima osnov da bude elita. Međutim, administracija mora ostati na nivou servisa. Dokle god ne postignemo taj balans da imamo težnju građana u zapošljavanju i prema drugim sferama mimo administracije, ovaj rizik postoji i na njega se treba ukazivati.

S druge strane, pokazatelj količine ili obima budžetskih sredstava koja se troše na administraciju. Dakle, nesporno je da zapravo administracija, tj. birokratija, jede, odnosno troši najveći deo budžetskih sredstava. U značajnoj meri je to nužno, ali se postavlja pitanje da li je baš u ovoj meri nužno. Da li je baš toliko administracije potrebno i da li je baš toliko sredstava opravdano da potroši, odnosno pojede državna administracija na svim nivoima? Ovo su teme na koje svakako ne možemo dobiti odgovore na jednom parlamentarnom zasedanju, ali mi narodni poslanici ne smemo pasti u zamku da samo proceduralno razmatramo teme koje se ovde nameću, već je neophodno da se pozabavimo i dubljim značenjem ovih tema, odnosno korenima iz kojih se razvijaju određene dobre pojave ili eventualno određene anomalije.

Što se tiče teme Regulatorne agencije za kontrolu elektronske komunikacije i poštanskih usluga, to je takođe vrlo zanimljiva oblast. Izveštaj svakako treba podržati jer on je otprilike ono što je faktografija onoga što su oni činili. Međutim, i ova tema je mnogo važnija od obične procedure usvajanja samog izveštaja.

Čuli smo u obrazloženju da RATEL čini maksimum i da uspešno uspeva da osigura bezbednost korišćenja elektronske komunikacije. Verujem da je to tako u pogledu težnje, pa možda i u pogledu realne i mogućnosti, ali nisam siguran da je baš tako u pogledu onoga što bi trebalo da bude konačno postignuće, i to u raznim pravcima same bezbednosti, odnosno sigurnosti građana, bilo da je u pitanju moguća zloupotreba elektronske komunikacije. Ukoliko imamo pojavu da je u ovoj zemlji moguće prisluškivati predsednika države, nisam baš siguran da smo postigli najviši stepen sigurnosti, odnosno bezbednosti od zloupotrebe elektronske komunikacije.

Da, nije RATEL jedini koji bi ili možda ni na vrhu lestvice koji bi trebao to osigurati ali je bitno i da sa te strane dobijemo signal da imamo određene procese nedovršene u pogledu osiguranja, zloupotrebe, odnosno bezbednosti građana od zloupotrebe elektronskih komunikacija.

Sada, ukoliko imamo mogućnost da zloupotrebom elektronskih sredstava bude prisluškivan, naravno i zloupotrebom položaja, bude prisluškivan sam predsednik, šta je, gospodo, tek sa nama običnim građanima ili uopšte sa građanima?

Dakle, to je tema preko koje se ne može čak prelaziti ni isključivo politički, nažalost ona najčešće dobije politički prizvuk. Ona je mnogo važnija od samih međupolitičkih, odnosno međustranačkih odnosa. To je pokazatelj da mi, evo, za tri decenije ponovo nismo uspeli da sve te reforme privedemo kraju i da prosto stavimo određene moći pod kontrolu, da ih imamo pod kontrolom kako one ne bi bile zloupotrebljene.

S druge strane, pitanje sigurnosti, odnosno bezbednosti građana od određenih sredstava komuniciranja, elektronske komunikacije po njihovo zdravlje. Nažalost, vi znate, pogotovo u ovoj krizi pandemije Kovida 19, pitanje uticaja 5G mreže itd. Uglavnom, kada se te teme otvore, mi dobijemo ono što je instinktno najlakše, a to je da se podelimo u dva tabora; jedni koji bezrezervno i bezuslovno sve podržavaju i kažu – šta nam se god plasira to je istina, a drugi koji onda kažu – ma, ne, ovo je sve zavera, hoće da nas pobiju itd. I jedna i druga krajnost, kao što sam više puta isticao, nikada nisu do kraja istinite.

Ne može se sve opravdati teorijom zavere. Postojanje teorije zavere ne eliminiše mogućnost postojanja zavere, ali jedini način da mi izbegnemo polarizaciju društva između ove dve krajnosti, gde je sve bezuslovno što nam se servira sa bilo koje strane prihvatamo i sa druge krajnosti gde sve odbijamo i sve smatramo zaverom, jeste dodatna transparentnost, dodatna informisanost i to bi između ostalog bio moj zahtev prema RATEL-u ali isto tako i prema nadležnim naučnim institutima koji bi trebali da budu od pomoći RATEL-u i drugim nadležnim organima.

Ne možemo tek tako u pokušaju, evo kao narodni poslanika da bih prosto bio informisan za ove teme, pokušavao sam da dođem do pune informacije o štetnosti predajnika, recimo raznih predajnika elektronske komunikacije koji se danas sve više instaliraju na zgradama. Vi ne možete doći do pune informacije, vi dobijete odgovor u dva, tri reda da je to bezbedno. Od koga to dobijete? Pa dobijete od interesne strane, dobijete od onoga kome je stalo da instalira taj predajnik na zgradi ili na neku ustanovu gde imamo masovno prisustvo građana.

Ne možemo to tek tako. Ne može nama biti validna informacija interesne strane. Ona kojoj je stalo da instalira taj predajnik, da, da, sve je to sigurno, pa ti pokažu neki papir kako je to sve, ne znam ti sigurno, ali kao laik, uzmite, zabodite običan stub i instalirajte običnu satelitsku antenu one što ih sada sve manje ima, što smo nekada svi imali, instalirajte je i zabodite na travu, u to sam se lično uverio, dakle, posle izvesnog vremena, dobićete određeni krug oko te satelitske antene gde se trava osušila. Šta se osušila, bio joj dosadan program, od čega se osušila ?

Nemojte mi sada reći, i sada trebate potpuno da isključite razum i da kažete, ne, ne , prema, onoj anegdoti – papir je u pravu, šta ti imaš tu da vidiš tvojim očima.

Ne možemo se tako ponašati, ne možemo.

Dakle, mi moramo sa nivoa vlasti, sa nivoa nadležnih agencija, sa nivoa stručnih instituta, mi moramo imati punu opremljenost informacija, naučnom informacijom do kraja, pa tamo gde ne postoje rizici, onda da svi stanemo na tu stranu, da pokažemo argumente i da iznesemo informaciju, ne ljudi, to nije štetno, a da to urade i nadležna tela i stručne institucije, a ne da prepustimo samo interesnim mešetarima koji pričaju priče, a onda oni nađu neke svoje partnere po zgradama neke kako se sada zovu, neke menadžere, kućnih saveta, sa njima naprave dil, malo u džep para, i onda instaliraj po zgradama koliko god je to možda štetno. Jednako je štetna konfuzija, jednako je štetna neinformisanost i neznanje koje građani imaju i sve ono što proizilazi od psihičkih deformacija u pogledu neznanja i konfuzije, razvijanja raznih teorija i nepoverenja koje se u tom slučaju širi među građanima.

Nepoverenje građana prema državi, prema državnim organima, prema stručnim organima, je veoma važno. Ne može se sve držati pod pendrekom, policijom, zakonom, kaznom, sankcijom. Ne, sankcija je za manjinu kao što smo juče kazali. Većina treba da bude ubeđena da je to dobro i mi moramo ponuditi argumente da bi mogli da budu ubeđeni.

Ono na šta želim danas da se osvrnem, iako možda ima implicitnu vezu, sa današnjom temom, a to je pitanje medija, tačnije pitanje zloupotrebe javnog servisa.

Gospodo, mi se ne smemo pomiriti ovde, pre svega kao narodni poslanici, kao ljudi koje je ovaj narod, koga su građani birali, da ga zastupaju, onako kako misle da je to najbolje. Mi ne smemo pristati na tabu teme. Ne možemo dozvoliti tabuizaciju bilo koje teme, ne možemo dopustiti da se RTS, kao javni servis proglašava „ panda medvedom“, nekom zaštićenom vrstom, koja može da radi šta hoće.

Ne, gospodo, smisao javnog servisa jeste da bude zapravo kako mu je imenom definisano, da bude servis građana, da služi građanima. Ne mogu oni da budu neka inkvizicijska kategorija koja određuje koje stranke su poželjne, na tom servisu, a koje su nepoželjne na tom servisu.

Evo, kolega Milija je već načeo tu temu i ja mu želim u tome izraziti podršku.

Dakle, ne mogu oni određivati i uzimati stranke, evo ta emisija, sasvim slučajno sam dobio informaciju, hajde mislio sam „Reč na reč“, čini mi se da se zove, oni su odredili koje su to stranke validne, koje će zastupati ovaj narod.

Njih ne zanima da li su te stranke parlamentarne, da li nisu te stranke parlamentarne i oni za nekoliko sedmica i nekoliko sesija, oni su odredili desetak gostiju koje pozivaju, a ostalo, gospodo vi i ne postojite.

Pri tom su isključili nekoliko parlamentarnih stranaka koje ne pozivaju nikako, jer su očito nepoželjne i nepodobne, ne znam po kom osnovu, a u okviru toga da li slučajno ili ne, potpuno su isključene manjinske stranke. Manjinske stranke koje ovde u parlamentu predstavljaju prema zadnjem popisu oko jedne trećine građana, dakle, nemaju pristup RTS, ili ga imaju tako selektivno, a evo u ovoj emisiji sasvim su drsko i bezobrazno isključene.

To je neprihvatljivo i ne možemo mi dopustiti da se gospoda u rukovodstvu i uređivačkoj politici RTS, tako ponaša i da misle da oni mogu ekskluzivno odlučivati ko je podoban, a ko je nepodoban.

Na žalost, ja sam bio u prilici pre 20 godina da javno pozivam da se ne plaća pretplata RTS-u. Na ivici sam da to ponovo uradim, ukoliko ovako nastave bez obzira što je u pitanju zakon, gospodo, jer kada onemogućite, kada nametnete jedno bezakonje, znajte da će se pojaviti drugo bezakonje.

Ovo je nezakonito ponašanje RTS i oni ne mogu zakonito biti finansirani, a nezakonito se ponašati. Oni se, dakle, moraju sa time suočiti.

Ovo je poslednje upozorenje, ali zasigurno, ukoliko ovako nastave, ne samo pitanje finansiranja, mi ćemo upotrebiti i druga pravna, pravosudna sredstva da se toj oligarhiji stane na kraj, jer to je jedna medijska oligarhija, koja zapravo ima odnos sa državom, odnosno sa društvom, samo da uzme pare, a posle toga nikakva odgovornost, nikakva zakonitost, a da ne govorim o etičkim kodeksima i novinarskim kodeksima.

Ovo je nešto o čemu ćemo još govoriti i na čemu ćemo još zasigurno insistirati, jer ovakva drskost, ovakav odnos prema jednom velikom broju građana i njihovih političkih predstavnika se nažalost, nije se dešavao ni u nekim totalitarnim sistemima, oni su eto tako dali sebi za pravo, prosto, može im se. E ne može im se.

Pokazaćemo im da im se ne može. Oni jesu servis, treba da imaju određenu samostalnost, ali isto tako samostalnost koja je određena zakonima, koja je određena etičkim i novinarskim kodeksima i koja poštuje određene ljudske i civilizacijske principe. Hvala.