Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno u ovom trenutku 130 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Pošto je danas četvrtak, da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? Podsećam da imate pet minuta.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se predsedniče, uvažene kolege, građani Srbije ja bih prvo pitanje postavio, sad aktuelno pitanje, vezano je za problem snabdevanja električnom energijom za građane pojedinih delova opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, veći broj opština koje nisu imale, odnosno sela koja nisu imala električnu energiju i koji su imali štete u hrani, gde su se pokvarili zamrzivači, i gde su pokvareni veći broj kućnih aparata.

Moje pitanje – da li će EPS imati mogućnost da obešteti te građane da se na neki način njima vrate ta sredstva kolika je napravljena šteta ili u krajnjem slučaju da se smanje računi za struju za određenu vrednost koja se proceni? To je vrlo bitno zato što veći broj tih područja, koje sam malopre rekao, a to možda i u nekim delovim Srbije zbog ledoloma nisu imali ljudi struje po 10, 15 dana. I, kada će se ući u postupak da se rekonstruiše ta nisko naponska mreža jer je to neophodno da svaki građanin u bilo kom delu naše zemlje Srbije ima isti napon, ima ista prava, iste mogućnosti da živi i da uživa u blagodeti naše prelepe zemlje Srbije. To je pitanje EPS-u.

Drugo pitanje, koje sam hteo da postavim jeste, konkretno Javnom medijskom servisu RTS pošto u ovim emisijama „Reč na reč“, „Oko“ ima veći broj unazad nekoliko meseci i godina nikada nisu imali mogućnost da dođu i neke stranke, regionalne stranke, konkretno Ujedinjena seljačka stranka, čiji sam ja predsednik, nikada nisam bio pozvan na debatu da govorim o problemima i da predstavim program i ono što veliki broj ljudi podržavaju.

Moje pitanje je – na koji način se određuju ljudi ili stranke koje će doći, da li je to običaj da bude više nacionalno nastrojen ili na neki drugi način da bi se pozvao.

Ja sebe vidim kao čoveka i osobu koja poštuje Srbiju, voli zemlju i na svaki način o tome govorim. Moja tema jeste jugoistok Srbije, selo, poljoprivreda, i mislim da mogu, i znam da govorim o problemima i da kažem određena rešenja tih problema. To je za mene vrlo bitno i voleo bih Javni medijski servis RTS ima mogućnost da pozove i nas koji smo ovde u Skupštini, a ne samo neke nacionalne ili kvazinacionalne političke opcije ili neke građanske koje imaju manji broj glasova nego što imam ja kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke koji sam ovde u Skupštini izabran sa liste SNS Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Mislim da je to fer i korektno da se čuje i politička neka opcija koja predstavlja celu poljoprivredu, koja predstavlja jugoistok Srbije ili delove Srbije koji nisu zastupljeni.

Mi nekada na RTS, mi sa jugoistoka Srbije, da nije vremenske prognoze, sigurno ne bismo imali mogućnost da se čuje za neke naše opštine, za neke naše probleme, da nije te vremenske prognoze. Zbog toga bi bilo dobro da Javni medijski servis RTS da mogućnost da se čuje i da se kažu i ti neki problemi koji mogu da iznesem ja ili neki moj drugi kolega, ili neke kolege iz Prijepolja i drugih opština koje su ovde zastupljeni u Skupštini. Mislim da je to vrlo bitno.

Zbog toga bih voleo da u narednom periodu da se naprave kriterijumi i da se zna sutra ko se poziva i da RTS ima mogućnost da pozove i mene ili neke moje kolege koji imaju političke opcije da mi prenesemo probleme građana da kažemo rešenje za te probleme.

Jedna od stvari koja je za mene vrlo bitna, a govorilo se više o tome u prethodnom periodu, to je završetak rekonstrukcije železničke pruge, to je pitanje ministru građevinarstva i infrastrukture, to je završetak izgradnje, odnosno rekonstrukcija pruge od Niša preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, prema Prahovu. Kako sad znamo, svi smo doneli zakon da se radi kompletna rekonstrukcija pruge, ali kako se čulo u prethodnom periodu, radi se samo do Knjaževca, a o Knjaževca do Zaječara, ta pruga se neće rekonstruisati, kao što se to radi od Niša do Knjaževca. Vrlo je bitno da ta pruga bude urađena, da bude rekonstruisana na način kako je predviđeno, da bi se tu moglo funkcionisati na najbolji način, jer će i privreda biti u boljem svetlu i sigurno će biti mnogo bolje, zato što je u Prahovu eliksir, pravi se zona hemijska zona industrije i to je mesto koje će biti veoma primamljivo za investitore, a odatle sva roba koja ide preko Dunava, preko tog pristaništa, ići će preko te pruge, prema Sofiji, Makedoniji, itd.

Kolega Milija, isteklo vam je vreme.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko poslaničkih pitanja, a prvo je upućeno Ministarstvu trgovine i turizma i telekomunikacija, kao i Ministarstvu kulture i informisanja, a odnosi se na netačne i vrlo zlonamerne navode, a zapravo je u pitanju prava histerija koja se vodi poslednjih dana protiv državnog telekomunikacionog operatera, privrednog društva „Telekom Srbija“, od strane pojedinih medija koji su bliski Draganu Đilasu.

Ova negativna kampanja nije ništa novo, kada je reč o napadima N1 i ostalih iz te Junajted grupe protiv „Telekoma“, kao i na još neka državna preduzeća, jer oni to inače rade godinama, a li ovih dana to dostiže vrhunac, gde se čak, pazite sada, optužuje „Telekom“, zato što planira da se razvija, zato što ima biznis plan, zato što ima biznis strategiju, biznis ideju, zato što imaju strategiju da dodatno ojačaju tu kompaniji i osnaže svoju poziciju na tržištu.

Cilj ovih napada je da se lažima i zamenom teza, nanese šteta državnom telekomunikacionom operateru, da se spreči uspon „Telekoma“, da se ne dozvoli da „Telekom“ bude regionalni lider, kada je reč o telekomunikacijama.

Šta je ovde jako zanimljivo, to što hajka na „Telekom“ počinje onog trenutka kada su ovi iz Junajted medija shvatili da opada tržišni udeo SBB u korist „Telekoma“, pa hajde onda da napadnemo konkurenciju i da svaki dan vodimo besomučnu kampanju protiv njih i to za svoje privatne finansijske interese, preko svojih privatnih medija.

U pravu ste, gospodine Rističeviću, luksemburških medija i naravno, dežurnih političkih diletanata, uvek spremnih da se stave u službu protiv svoje države.

Odmah su angažovali portparola njihovog, Mariniku Tepić i ostale, da danima lažu po televiziji i drže besmislene konferencije za štampu.

I nije ovde reč samo o finansijskom momentu, mnogi od njih, prosto, mrze svaki uspeh Srbije, kao da ne mogu da se pomire sa tim da Srbija negde ostvaruje dobre rezultate, da smo u nečemu dobri, da postajemo u nečemu lideri. U stanju su i najbolju moguću odluku ili potez da napadnu samo zato što to dolazi od Aleksandra Vučića.

Pogledajte samo primer vakcina do koje mere ludilo ide. Sada, kada više ne mogu da ospore da smo među najboljima u svetu kada je reč o vakcinaciji, da smo prvi ili među prvima u Evropi, sad kad ne mogu to da ospore, e, hajde sad da vodimo kampanju kako su se svi oni koji su se vakcinisali, zapravo, prodali Vučiću. Ne smem da zamislim šta bi bilo da Aleksandar Vučić nije uspeo da obezbedi vakcine, kakva bi tek tad hajka nastala.

Pogledajte histeriju oko spomenika Stefanu Nemanji. Tu se naročito ističe jedan niskotiražni tabloid koji svaki dan najrazličitije bljuvotine piše o celom ovom velelepnom događaju, velelepnom spomeniku, pa je to na naslovnim stranama svaki dan tog niskotiražnog tabloida, pa onda kažu da će oni pronaći novo mesto za spomenik Stefanu Nemanji, pa onda tu ima jedan, to im je neki novi junak, neki Dejan Atanacković, koji kaže da će se ukloniti spomenik Stefanu Nemanji kada oni dođu na vlast, samo što nikada neće doći na vlast.

Pogledajte sramnu karikaturu onog Petričića koji se ruga pa kaže: „Napred u srednji vek“, spomenik Stefanu Nemanji. Kaže: „Napred u srednji vek“.

Pogledajte nedavni primer zlatiborske gondole i na tom primeru ćete videti svo licemerje ovog dela opozicije. Godinama su kovali u zvezde Milana Stamatovića, predsednika Opštine Čajetina. Sve najbolje o njemu pričali, hvalili projekat gondole, govorili kako je to dobro za Zlatibor, kako je to dobro za Srbiju, a onda se Vučić pojavi na otvaranju, podrži taj projekat i tog momenta gondola prestaje da bude važna, gondola prestaje da bude važna za Srbiju, dobra za Srbiju, za razvoj privrede za Zlatibor itd. Stamatović prestaje da bude heroj, Stamatović postaje najgori čovek, prodao se Vučiću itd. Ništa više ne važi od onoga što su pričali.

Isto tako, primetićete sad da razapinju čuvenog Dušana Dudu Ivkovića samo zato što se usudio da pozove Aleksandra Vučića na obeležavanje stogodišnjice Sportskog društva „Radnički“. Mi koji dolazimo, odnosno živimo na Crvenom Krstu, ali i mnogi drugi znamo koliko je Sportsko društvo „Radnički“ važno ali i znamo koliko je Aleksandar Vučić, upravo Aleksandar Vučić zaslužan da se sačuva Sportsko društvo „Radnički“.

E tako prolaze svi oni koji se usude da kažu da je negde nešto dobro za Srbiju, da smognu snage da priznaju da je Vučić uradio nešto dobro za Srbiju. Odmah kreće kampanja protiv njih, odmah bivaju stavljeni na stub srama na njihovim medijima ili prođu kao jedna gledateljka koja se uključila pre neki dan u jednu TV emisiju, koju vodi jedna, očigledno, neurotična gospođa. Nakon što je pokušala da iznese neslaganje sa voditeljkinim stavom, voditeljka ju je grubo prekinula rečima: „Da li ste vi normalni?“ i prekinula joj vezu. Bukvalno joj je rekla: „Da li ste vi normalni?“ E, tako Olja Bećković doživljava pojam nepristrasnosti i objektivnosti. Dakle, svako ko se usudi da drugačije misli biva proglašen nenormalnim. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Markoviću.
Reč ima narodna poslanica Selma Kučević.
Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, na samom početku želim puno sreće u radu ovom plenumu u novoj kalendarskoj godini i nadam se da je barem neko od nas ove praznične dane proveo u miru i dostojanstvu.

Građani Sandžaka, a kako čujem i još nekih delova Srbije, prethodne dane nisu proveli niti u miru a ni u dostojanstvu, već u totalnom mraku.

Dame i gospodo, na samom početku želim da vas upoznam sa situacijom u Opštini Tutin, gde je u periodu od 24. do 28. decembra 2020. godine došlo do prekida električnom energijom celokupnom seoskom području ove opštine. Zatim, u periodu od 26. do 30. decembra čak 40% seoskog područja bilo je isključeno.

Pojedina sela su čak i po 20 dana bila bez električne energije. U ovom periodu neredovno bilo je i snabdevanje u gradskom području.

Ja moram spomenuti i to da je prilikom uključivanja dalekovoda došlo do velikih kvarova i ogromne materijalne štete u mnogim domaćinstvima, pogotovo kada su u pitanju štete na kotlovima za grejanje usled niskog napona.

Ja smatram da je neophodno pronaći adekvatan način i nadoknaditi štetu ovim građanima. Kod mnogih domaćinstava je, takođe, došlo i, usled prekida električne energije, do prekida vodosnabdevanjem, jer se pumpe za vodu pokreću na električnu energiju.

Krivci i razlog za ovo katastrofalno stanje u 21. veku odgovorna lica u elektrodistribuciji nalaze u snegu i snežnim padavinama. Očigledno je da se nisu nadali snegu u decembru i zimi na Pešteru, pa je usled tih manjih padavina došlo do zakazivanja sistema električne mreže.

Dakle, pripremanje održavanja elektromreže ove godine je očigledno izostalo. Izuzetno loša elektromreža onemogućava građane ove opštine da u 21. veku imaju osnovne uslove za život.

Kao predstavnik građana sa teritorije ove opštine imam obavezu da pozovem sve relevantne faktore da se uključe u rešavanje ovog problema, a pogotovu Ministarstvo energetike, obzirom da je došlo do ugrožavanja jednog od osnovnih ciljeva energetske politike Republike Srbije.

Mislim da je totalni apsurd govoriti o energetskoj stabilnosti dok pojedini delovi ove zemlje grcaju u mraku. Stoga ja postavljam pitanje gospođi Mihajlović, ministru energetike – na koji način će ona pokušati da reši problem snabdevanja električnom energijom ovog područja, jer mi ne smemo dozvoliti da sneg i padavine utiču, odnosno dovode do prekida snabdevanja električnom energijom.

Očekujem od vas da u najkraćem roku pošaljete stručne ljude na ovo područje i što pre rešite ovo pitanje koje je od egzistencijskog značaja. Privremenim merama neophodno je rešiti urgentno ovo pitanje i omogućiti građanima ove opštine da se što pre vrate svojim svakodnevnim obavezama, a smatram da ne treba ni bežati od rekonstrukcije elektromreže koja se nameće kao trajno rešenje za ovaj problem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Zagorka Aleksić.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana potpredsednice Skupštine, uvažene koleginice i kolege, ja upućujem pitanje Vladi Republike Srbije.

Najpre bih se osvrnula na inicijativu ministra prosvete gospodina Branka Ružića, koji je predložio da se privatnim preduzećima koja organizuju veliki broj vannastavnih aktivnosti za decu, sportskog, zabavnog, pa i edukativnog karaktera, oduzme mogućnost da se nazivaju školama.

To je potrebno napraviti jasnu razliku, jer su škole, pre svega, institucije. To su ustanove u kojima se stvara visokoformalizovana, a opet osobena školska kultura i one su jedan od ključnih faktora za socijalizaciju pojedinca.

Sa velikom opreznošću bi trebalo koristiti termin škola. S druge strane, ne želimo da nas aktuelni slučaj škole glume obeshrabri, jer ima mnogo preduzeća koja pružaju deci kvalitetne sadržaje u okviru vannastavnih aktivnosti i u kojima radi visokokvalifikovani kadar.

Ministar je takođe govorio i o edukacijama za prepoznavanje neprikladnih i nedozvoljenih oblika ponašanja. Poslanici Jedinstvene Srbije će podržati svaku platformu koja ima za cilj prevenciju, edukaciju maloletnika o pitanjima koja podrazumevaju njihovu punu zaštitu, zaštitu tela i ličnog dostojanstva.

Moja pitanja su sledeća - da li će se u budućnosti više proveravati način osnivanja, utvrđivanja delatnosti preduzeća koja organizuju dečije vannastavne aktivnosti i profitiraju od toga, naravno i ključno pitanje je pitanje kontrole? Kako će se u budućnosti rad tih preduzeća kontrolisati, koji će se mehanizmi koristiti i da li će se o tome uopšte razgovarati u skorije vreme? Ministar je rekao da je to interresorno pitanje. Takođe, ne možemo da ignorišemo i nasilje koje postoji u svim vaspitno-obrazovnim ustanovama, pa želim da pitam da li će se i tu pojačati kontrola.

Pitanje bezbednosti dece jedno je od prioriteta delovanja Jedinstvene Srbije. Kada kažem bezbednost, ne mislim samo na fizičku bezbednost, već na sam osećaj sigurnosti i zato je možda prikladnije da koristimo i tu reč.

Zadatak svih nas je da nastojimo da ovo društvo učinimo što sigurnijim za svakog pojedinca, a pre svega za naše najmlađe sugrađane. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Rozalija Ekres.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred grupe SVM želim da uputim i jedno pitanje i da predočim jedan problem Ministarstvu finansija.

Pitanje je vezano za produženje roka za uvođenje rodno odgovornog budžetiranja do 2024. godine. Rodno budžetiranje je delimično nova praksa u Srbiji, ali i u svetu. Pre nekoliko godina smo započeli sa postepenim uvođenjem rodnih principa u budžetski proces. Zvanično od 2015. godine.

Slobodno možemo reći da idemo gotovo u korak sa zemljama koje su vodeće u ovoj oblasti. Podršku uvođenju ovog procesa u Srbiji na republičkom i na pokrajinskom nivou pružala je Agencija UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, a na nivou lokalnih samouprava Stalna konferencija gradova i opština, kao i Zavod za ravnopravnost polova. Uprkos solidnim rezultatima, nažalost, još uvek postoji nerazumevanje rodnih principa, a verovatno iz tog razloga proističe i izvestan otpor u primeni.

Moje pitanje je – da li će se do roka koji je predložen izmenom i dopunom Zakona o budžetskom sistemu raditi rodne analize? Da li postoji ideja, plan ili metod po kom će se raditi? Kakva je situacija sa rodnim statistikama i da li bi unapređenje tih podataka pomoglo kvalitetnijem vođenju ovog procesa imajući u vidu da nam je za smisleno rodno budžetiranje pre svega potrebna rodna analiza?

Problem na koji želim skrenem pažnju tiče se materije koju uređuje Zakon o budžetskom sistemu. Radi se o planiranju kapitalnih ulaganja u slučajevima kada se iz republičkog ili pokrajinskog budžeta transferišu sredstva za kapitalna ulaganja nosiocima investicija, uglavnom jedinicama lokalnih samouprava. Iako se radi o kapitalnim ulaganjima, transfer, kao rashod Klase 4, u smislu ekonomske klasifikacije nije moguće iskazati u trogodišnjem budžetu.

U tom smislu ideja da se podrži investicija lokalne samouprave putem transfera mora se ili u celini za višegodišnje potrebe planirati godišnjim budžetom, čime se vrši zarobljavanje sredstava za koje je izvesno da neće u gotovinskom smislu biti utrošena u toj godini, ili se planirati u godišnjem iznosu sufinansiranja, čime lokalna samouprava ukoliko se oslanja na izvor drugih nivoa vlasti ima neizvesnost u smislu daljeg obezbeđivanja izvora finansiranja.

Smatramo da je mogućnost rešenja izmena Zakona o budžetskom sistemu, odredbe člana 54. o preuzimanju obaveza, u smislu definisanja trogodišnjeg iskazivanja u kapitalnom delu budžeta, osim kapitalnih izdataka Klase 5 i rashoda kapitalnog karaktera Klase 4 koji su namenjeni za investiciona ulaganja.

Rezultat ovakvog normiranja bilo bi, s jedne strane, predvidljivije planiranje u budžetima, s druge strane raspoređivanje tereta cele investicije na više budžetskih ciklusa. Naravno, treba imati u vidu i činjenicu da je višegodišnje planiranje preuzimanje obaveza za više godina unapred, te u tom smislu treba razmotriti i potrebu utvrđivanja granica kao npr, kod zaduživanja. Hvala.