Zahvaljujem predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko poslaničkih pitanja, a prvo je upućeno Ministarstvu trgovine i turizma i telekomunikacija, kao i Ministarstvu kulture i informisanja, a odnosi se na netačne i vrlo zlonamerne navode, a zapravo je u pitanju prava histerija koja se vodi poslednjih dana protiv državnog telekomunikacionog operatera, privrednog društva „Telekom Srbija“, od strane pojedinih medija koji su bliski Draganu Đilasu.
Ova negativna kampanja nije ništa novo, kada je reč o napadima N1 i ostalih iz te Junajted grupe protiv „Telekoma“, kao i na još neka državna preduzeća, jer oni to inače rade godinama, a li ovih dana to dostiže vrhunac, gde se čak, pazite sada, optužuje „Telekom“, zato što planira da se razvija, zato što ima biznis plan, zato što ima biznis strategiju, biznis ideju, zato što imaju strategiju da dodatno ojačaju tu kompaniji i osnaže svoju poziciju na tržištu.
Cilj ovih napada je da se lažima i zamenom teza, nanese šteta državnom telekomunikacionom operateru, da se spreči uspon „Telekoma“, da se ne dozvoli da „Telekom“ bude regionalni lider, kada je reč o telekomunikacijama.
Šta je ovde jako zanimljivo, to što hajka na „Telekom“ počinje onog trenutka kada su ovi iz Junajted medija shvatili da opada tržišni udeo SBB u korist „Telekoma“, pa hajde onda da napadnemo konkurenciju i da svaki dan vodimo besomučnu kampanju protiv njih i to za svoje privatne finansijske interese, preko svojih privatnih medija.
U pravu ste, gospodine Rističeviću, luksemburških medija i naravno, dežurnih političkih diletanata, uvek spremnih da se stave u službu protiv svoje države.
Odmah su angažovali portparola njihovog, Mariniku Tepić i ostale, da danima lažu po televiziji i drže besmislene konferencije za štampu.
I nije ovde reč samo o finansijskom momentu, mnogi od njih, prosto, mrze svaki uspeh Srbije, kao da ne mogu da se pomire sa tim da Srbija negde ostvaruje dobre rezultate, da smo u nečemu dobri, da postajemo u nečemu lideri. U stanju su i najbolju moguću odluku ili potez da napadnu samo zato što to dolazi od Aleksandra Vučića.
Pogledajte samo primer vakcina do koje mere ludilo ide. Sada, kada više ne mogu da ospore da smo među najboljima u svetu kada je reč o vakcinaciji, da smo prvi ili među prvima u Evropi, sad kad ne mogu to da ospore, e, hajde sad da vodimo kampanju kako su se svi oni koji su se vakcinisali, zapravo, prodali Vučiću. Ne smem da zamislim šta bi bilo da Aleksandar Vučić nije uspeo da obezbedi vakcine, kakva bi tek tad hajka nastala.
Pogledajte histeriju oko spomenika Stefanu Nemanji. Tu se naročito ističe jedan niskotiražni tabloid koji svaki dan najrazličitije bljuvotine piše o celom ovom velelepnom događaju, velelepnom spomeniku, pa je to na naslovnim stranama svaki dan tog niskotiražnog tabloida, pa onda kažu da će oni pronaći novo mesto za spomenik Stefanu Nemanji, pa onda tu ima jedan, to im je neki novi junak, neki Dejan Atanacković, koji kaže da će se ukloniti spomenik Stefanu Nemanji kada oni dođu na vlast, samo što nikada neće doći na vlast.
Pogledajte sramnu karikaturu onog Petričića koji se ruga pa kaže: „Napred u srednji vek“, spomenik Stefanu Nemanji. Kaže: „Napred u srednji vek“.
Pogledajte nedavni primer zlatiborske gondole i na tom primeru ćete videti svo licemerje ovog dela opozicije. Godinama su kovali u zvezde Milana Stamatovića, predsednika Opštine Čajetina. Sve najbolje o njemu pričali, hvalili projekat gondole, govorili kako je to dobro za Zlatibor, kako je to dobro za Srbiju, a onda se Vučić pojavi na otvaranju, podrži taj projekat i tog momenta gondola prestaje da bude važna, gondola prestaje da bude važna za Srbiju, dobra za Srbiju, za razvoj privrede za Zlatibor itd. Stamatović prestaje da bude heroj, Stamatović postaje najgori čovek, prodao se Vučiću itd. Ništa više ne važi od onoga što su pričali.
Isto tako, primetićete sad da razapinju čuvenog Dušana Dudu Ivkovića samo zato što se usudio da pozove Aleksandra Vučića na obeležavanje stogodišnjice Sportskog društva „Radnički“. Mi koji dolazimo, odnosno živimo na Crvenom Krstu, ali i mnogi drugi znamo koliko je Sportsko društvo „Radnički“ važno ali i znamo koliko je Aleksandar Vučić, upravo Aleksandar Vučić zaslužan da se sačuva Sportsko društvo „Radnički“.
E tako prolaze svi oni koji se usude da kažu da je negde nešto dobro za Srbiju, da smognu snage da priznaju da je Vučić uradio nešto dobro za Srbiju. Odmah kreće kampanja protiv njih, odmah bivaju stavljeni na stub srama na njihovim medijima ili prođu kao jedna gledateljka koja se uključila pre neki dan u jednu TV emisiju, koju vodi jedna, očigledno, neurotična gospođa. Nakon što je pokušala da iznese neslaganje sa voditeljkinim stavom, voditeljka ju je grubo prekinula rečima: „Da li ste vi normalni?“ i prekinula joj vezu. Bukvalno joj je rekla: „Da li ste vi normalni?“ E, tako Olja Bećković doživljava pojam nepristrasnosti i objektivnosti. Dakle, svako ko se usudi da drugačije misli biva proglašen nenormalnim. Zahvaljujem.