Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prvo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/3-21

3. dan rada

28.01.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:10 do 19:20

OBRAĆANJA

...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Dragan Kovačević.
Izvolite.

Dragan Kovačević

Samo da se razjasnimo i da budemo sigurni šta govorimo.
Republička agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge ne isporučuje usluge korisnicima, RATEL definiše regulatorni okvir u kome funkcionišu operateri na tržištu elektronskih komunikacija i poštanskih usluga.
Moram da kažem, hvala vam na tome što ste me podsetili na ovu pandemiju i delovanje operatera. Moram da kažem da su stvarno operateri i elektronske komunikacije poštanskih usluga uradili fantastičan posao na obezbeđenju i onlajn nastave i onlajn narudžbine i isporuke tih narudžbina kući, što je stvarno jedan izuzetan rast saobraćaja koji su oni ostvarili. Siguran sam da smo i mi bar malo tome doprineli kroz regulisanje njihovog okvira, njihovog delovanja.
Što se tiče ovog drugog dela oko prevencije. Mi stojimo na raspolaganju sa svim svojim kapacitetima da se uključimo u bilo koju aktivnost u vezi prevencije, kao i na sve aktivnosti oko davanja informacija građanima oko 5G, šta je to, kako funkcioniše da bi sprečili praktično zloupotrebe informativnog sistema i distribuciju lažnih informacija.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Za reč se javio Marko Janković.
Izvolite.

Marko Janković

Prvo da se zahvalim gospodinu Mirkoviću na diskusiji.
Suština je upravo ono što ste vi rekli u jednom trenutku, da ste danas čuli samo pozitivne stvari itd. Dakle, ja ne mogu da kažem da je sve sa čime se mi suočavamo u našem svakodnevnom radu samo pozitivno i samo dobro, naprotiv. Ali, iskreno, moje kolege iz institucije i ja ne shvatamo naš posao kao nešto gde treba da dođemo i žalimo se i tugujemo nad nekom situacijom u kojoj se trenutno nalazimo. Naprotiv, mi naš posao gledamo kao posao gde treba da predlažemo konkretna rešenja i da nalazimo način kako da te situacije u kojima smo se našli, najčešće ne našom krivicom i najčešće zbog nekih drugih okolnosti, rešavamo i kako da u narednom periodu ne dolazimo u slične situacije.
Pomenuli ste i ovu digitalnu imovinu, koja je jedna, pod znacima navoda, vruća tema, ne samo kod nas, nego u čitavom svetu. Dakle, ono što je svakako jedan od razloga za donošenje zakona jeste da onemogućimo pojedincima da na ovaj način funkcionišu i da rade sa digitalnom imovinom. Svi smo svesni da svaka inovacija sa sobom nosi pozitivne i negativne strane, odnosno dobre nemogućnosti i one loše. Na nama je da te negativne mogućnosti sprečimo. Suštinski, mi smo se tu dosta oslonili na neka prethodna iskustva, koristili smo iskustva PT-AML, direktive EU koja se bavi sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma.
Dakle, naš zadatak je da u domenu digitalne imovine, u onom domenu koji je zakonom to povereno Komisiji, sprečimo pojedince kompanije i sve one koji imaju ideju da će uspeti ovakvim štetnim delovanjem da profitiraju, zarade i iznesu novac iz ove zemlje, da ih prosto u toj nameri sprečimo. Sa druge strane, samim zakonom smo omogućili Ministarstvu finansija da oporezuje aktivnosti koje su vezane za digitalnu imovinu, dakle, ovo što ste vi sada pomenuli. Svako ko zaradi na rastu vrednosti digitalne imovine biće oporezovan ili porezom na dohodak građana, ako su fizička lica u pitanju, ili porezom na kapitalnu dobit, ako su pravna lica u pitanju. S te strane država Srbija mora prosto da naplati porez, kako bi omogućila funkcionisanje svih osnovnih usluga koje država treba da pruži svojim građanima.
Prosto, kažem, ideja jednog modernog, efikasnog zakonodavnog okvira, koji smo u tom kontekstu i doneli, jeste da prosto te aktivnosti uvedemo u neke regularne tokove. Ono što je meni izuzetno drago, jeste da su i sami tržišni učesnici prepoznali vrednosti koje jedan takav moderan zakonodavni okvir donosi. Dakle, ima onih koji bi voleli da nikada ne plate porez, da nikada njihove aktivnosti ne budu pod nadzorom nekog regulatora itd. Postoje situacije možda kada je to opravdano, ali je država u ovom konkretnom slučaju prepoznala i svoj interes, ali i interes svojih građana i privrednih društava, da reguliše te delatnosti.
Ono što ćemo mi svakako raditi, jeste da pratimo dešavanja u realnom životu i da u kontekstu svih tih dešavanja prilagođavamo zakonski okvir onome što primetimo u praksi. Svakako da svaki zakonski okvir, naročito onaj koji se prvi put donosi, a Zakon o digitalnoj imovini nema nekog svog starijeg vršnjaka, odnosno nema nekog prethodnika u tom smislu i, iskreno, nemamo ni mnogo primera u svetu gde smo mogli možda da se ugledamo na neka tuđa iskustva, svakako će pretrpeti određene izmene u budućnosti.
Sam ekosistem digitalne imovine je takav da se brzo razvija, menja, inovira itd. To je ona čuvena igra mačke i miša, dakle, tržišta i regulatora, gde je naš posao kao regulatora da se što je brže moguće prilagođavamo promenama u realnom životu. Koliko ćemo biti uspešni u tome zavisi od naših sposobnosti i od podrške svih ostalih institucija sistema. Meni je izuzetno zadovoljstvo da mogu da kažem da za sada i mi kao regulator osećamo tu podršku i da mi je veliko zadovoljstvo da i sa vama imamo jednu izuzetno dobru i korektnu saradnju. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Narodni poslanik Miloš Banđur ima reč. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Miloš Banđur

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Uvažena predsedavajuća, uvaženi gosti, drage koleginice i kolege narodni poslanici, da krenem sa pohvalama izveštaju RATEL-a, koji je zaista obiman i vidi se da su iz godine u godinu izveštaji Regulatorne agencije sve obimniji, odnosno sadržajniji. Pogledao sam izveštaj za 2012. godinu, on je bio na svega 15 stranica. Vidim da su izveštaji za 2018. i 2019. godinu na negde 70 - 80 stranica i zaista su detaljni, tako da iz izveštaja svako može da se dobro upozna sa radom i aktivnostima vaše agencije.

Ono što bih još primetio jeste da je RATEL uspeo da sebe približi korisnicima, odnosno građanima, kroz različite usluge i da prosto svakom čoveku, svakom korisniku usluga mobilne telefonije ili nekih drugih usluga RATEL bude bliži. Nisam bio na početku, pa ne znam da li je neko govorio o aplikacijama koje korisnici mogu da skinu sa google play store ili apple prodavnice i da jednostavno u svakom trenutku provere brzinu interneta dolaznog i odlaznog i da izmere kvalitet usluge, da prosto vide da li ono što operator njima nudi u ugovoru i terifira i naplaćuje je i ono što oni zaista dobijaju kada koriste tu uslugu. To se odnosi kako na bežični, tako i na internet koji je kablovski.

Osim te aplikacije, zanimljiv je i benčmarking, odnosno to uporedno merenje kvaliteta servisa sva tri mobilna operatera, koji svakom potencijalnom korisniku mobilne telefonije daje mogućnost da se, uvidom u te podatke i kvalitet pojedinih usluga i servisa u odnosu na lokaciju na kojoj se on najčešće nalazi, opredeli koju će vrstu mobilnog operatera da izabere. To je zaista, vidim iz izveštaja, bio jedan jako kompleksan posao u 50 gradova gde su vršena merenja. Deset hiljada kilometara je pređeno automobilom. Kada tu dodamo i ono što su inženjeri prešli pešaka, odnosno noseći uređaje u rancu na leđima, onda je to jedan zaista impozantan posao, ali je sve to rezultiralo nečim što građani, odnosno krajnji korisnici usluga mobilne telefonije mogu da vide i da na kraju iskoriste.

Takođe, jako je korisno to što RATEL iz godine u godinu povećava broj stanica, kontrolno mernih stanica za merenje jačine elektromagnetnog polja u određenom opsegu frekvencija i ukupno merenje kumulativno jačine elektromagnetnog polja, jer znamo da postoje određena razmišljanja, možda ne baš biološki i medicinski potpuno dokazana, ima suprotnih mišljenja, da jačina elektromagnetnog polja, odnosno nejonizujuća zračenja mogu da štetno utiču na zdravlje.

Vidim da se broj tih mernokontrolnih tačaka povećava, a da ih je u ovom trenutku negde preko 70, 75 na 35 lokacija, odnosno 35 gradova, blizu objekata koji su sa te strane osetljivi, bolnice, škole, obdaništa. Znači, tamo gde se ljudi, odnosno deca, najmlađi dugo zadržavaju i da su rezultati svih tih merenja u okvirima onoga što je propisano. Znači, ono što se dobije kao rezultat merenja poredi se sa onim što se nalazi u propisu, odnosno pravilniku i vidi se da li na određenoj lokaciji elektromagnetno polje prelazi graničnu vrednost ili ne. Kako smo čuli, za sada je sve u redu, jačina elektromagnetnog polja na svim merenim mestima je u dozvoljenim granicama. Mislim da se tu radi o neprekidnom dvadesetčetvoročasovnom monitoringu. Mislim da ste to vi i rekli u odgovoru na pitanje jednog poslanika.

Ono što je jako zanimljivo i što možda predstavlja centralni deo vašeg posla, to je monitoring nad radiofrekvencijskim spektrom u zemlji. Naravno da oni koji to legalno koriste uz dozvolu, treba da koriste u skladu sa dozvolom i propisima, a da oni koji nelegalno koriste budu sankcionisani.

Dobro je, mi imamo dva centra, jedan je u Beogradu, drugi je u Nišu, i negde oko 16 tih merno-kontrolnih stanica koje, da kažem, su daljinski upravljane i pomažu radu centara.

Sa aspekta bezbednosti, i nacionalne i bezbednosti vazdušnog saobraćaja itd, jako je bitno da se blagovremeno detektuje i otkrije izvor velike smetnje ili smetnje koja može da ugrozi prenos značajnih signala. Dobro je što taj broj, da kažem, kontrolno-mernih stanica nije velik, ali je značajan i treba da bude možda i veći, kako bi se merenjem u više tačaka što preciznije odredila lokacija sa koje potiče izvor smetnje koji se kasnije, naravno, mora neutralisati, jer smetnja može da bude i bezbedonosno vrlo opasna. Recimo, u vazdušnom saobraćaju da ugrozi komunikaciju aviona i kontrole leta.

Takođe, Nacionalni CERT je nešto što opet pospešuje tu komunikaciju sa građanima. Vidim da ste vi otvoreni za prijem svih bezbedonosnih pretnji, odnosno bezbedonosnih pretnji u oblasti informaciono-komunikacionih mreža i sistema, da centar objavljuje te podatke i da upozorava i građane i pravna lica da postoje određene opasnosti i prosto, jednostavno da kažem, predupređuje ih da ne nasednu. Vidim da postoje na sajtu obaveštenja o fišingu, kada neko pokuša da se predstavi kao određena banka i traži podatke od korisnika.

Naravno, kolege su pominjale bezbednost dece na internetu. Video sam da se i time bavite, odnosno da imate spotove, vrlo prilagođene video-klipove prilagođene dečijem uzrastu, koji ih na neki način uče da ne nasednu različitim provokacijama u tom delu, odnosno u toj oblasti.

To je što se tiče pohvala, ali pošto ja nikad samo ne hvalim, moram da ovako postavim i neka pitanja, odnosno možda iznesem neka razmišljanja koja su subjektivna, ali nisu strašna.

Vidim da su 2012. godine prihodi bili negde oko milijardu i 400 miliona i da je više od polovine prihoda išlo na troškove Agencije i ostatak se uplaćuje u budžet države. Od tih 720 miliona koji su otišli na troškove, 300 i nešto miliona je tada otišlo za plate. U poređenju sa 2019. godinom, prihodi su znatno veći, preko dve milijarde dinara, 900 miliona je otišlo na troškove, znači, 200 miliona više u odnosu na davnu 2012. godinu. Raduje me činjenica da masa za plate nije povećana, iako ste broj zaposlenih morali da povećate jer je vama pridružena i Agencija za poštanske usluge, a morali ste da osnujete i Nacionalni CERT.

Znači, u tom smislu nemam primedbe, ali imam jednu dilemu koja sad nije upućena vama nego više kolegama poslanicima i javnosti. Mislim da, kada su u pitanju nezavisne regulatorne agencije i nezavisna tela, oni su nezavisne u svom stručnom radu, domenu, ali to ne znači da su nezavisne u smislu da same sebi treba da određuju plate. Ja sam mišljenja da je država ta, u ovom slučaju Narodna skupština ili Ministarstvo finansija, neko ko treba da da okvir u kojem će da se kreću plate zaposlenih u nezavisnim regulatornim agencijama i telima, jer, kažem, nezavisnost se odnosi na nezavisnost u struci. To je kao autonomija univerziteta.

Znate, neki pojam autonomije univerziteta zloupotrebljavaju, pa misle da je to neko ostrvo na kome mogu sad da uspostave sva svoja pravila. Ne, oni su autonomni u smislu pravljenja studijskih programa, nastavnih planova, slobode izbora nastavnika u zvanje itd, ali moraju da primenjuju propise i regulativu države u kojoj žive, pogotovo što država iz budžeta finansira univerzitet.

Ovde se radi sada o nečem drugom. Vi zarađujete sav taj novac čiji deo uplaćujete u budžet Republike Srbije, ja to ne sporim, ali je činjenica da ga vi, a i druge regulatorne agencije zarađujete korišćenjem nacionalnog resursa, jer radio-frekvencijski spektar je nacionalno blago, imovina i resurs ove države. On nije neograničen, barem u onom delu koji se koristi za prenos signala.

Prema tome, korišćenje tog resursa, odnosno prihodi ili dobit iz korišćenja tog resursa treba da pripada narodu. Prema tome, moj stav je da nezavisne agencije ne mogu da same sebi određuju zarade, bez obzira što ste se vi, video sam, negde zaustavili. Znači, pre par godina niste povećavali te zarade i najdramatičnije je bilo, mislim, na početku, da su oni na početku, negde tamo kada su osnovali RATEL, 2005. godine pa nadalje, nekako zloupotrebili tu poziciju što su nezavisna agencija i onda su koristeći prihode koji u stvari pripadaju državi i narodu malo više davali sebi na platama. Znači, u suštini, ovo i nije kritika, više je komentar.

Moram samo da se osvrnem na konkurs za izbor direktora RATEL-a. Izveštaj koji razmatramo odnosi se na vreme kada smo imali drugog direktora, godine 2020. avgusta meseca izabran je novi direktora RATEL-a. Ja sam pokušao da na internetu nađem njegovu biografiju. Zanimljivo je da biografije nema, odnosno postoji samo par rečenica, da je završio Saobraćajni fakultet, odsek za PTT i to je to. Negde sam u nekom skupštinskom izveštaju iskopao da je radio u RATEL-u i da je bio direktor Sektora za poštanske usluge. To sam slučajno našao u nekom skupštinskom izveštaju.

Šta je glavna zamerka javnosti iz oblasti elektrotehnike, tačnije telekomunikacija, na izbor direktora RATEL-a? To je da se prvi put dešava i da se dešava presedan da se za direktora RATEL-a bira lice koje nije ekspert za elektronske komunikacije, nego za poštanski saobraćaj, a ruku na srce, u čitavoj ovoj priči elektronske komunikacije predstavljaju, još kada se doda i bezbednost podataka, 95 do 98% posla. Pošta je odavno sve dileme rešila, Poštanski savez postoji sto godina, sve konvencije su donete, svi propisi, nešto malo je tu ostalo Poštanskoj regulatornoj agenciji, zato je ona i pridodata RATEL-u. Mišljenje ljudi iz struke sa kojima ja imam komunikaciju je da je logično, kao što je direktor Univerzitetskog kliničkog centra, recimo, redovni profesor medicine, mišljenje struke je da i direktor Regulatorne agencije za telekomunikacije treba da bude iz struke elektronskih komunikacija. Jer, pazite, i u vašem izveštaju devet poglavlja je posvećeno elektronskim komunikacijama, a jedno poglavlje je posvećeno poštanskom saobraćaju.

Eto, to je to. Neke male, kažem, kritike na kraju, ali u svakom slučaju se vidi, pošto je Agencija mlada, ona je 2005. godine osnovana, da zaista postoji veliki napredak u radu, da se spektar delovanja, odnosno sektora i aktivnosti širi, da se RATEL približio građanima i da korišćenjem savremenih metoda svi ti podaci merenja do kojih RATEL dođe ili koje napravi u stvari su otvoreni podaci, nalaze se na sajtu otvorenih podataka. Ja znam da ste dobili nagradu kao agencija po tom pitanju.

U pitanju je jedina zamerka, da kažem, stručne javnosti je da je RATEL dosta zatvoren, začauren i da nije otvoren za eksperte koji nisu u RATEL-u, već da RATEL nekako, otprilike kao jedna zatvorenija organizacija uvek rukovodioce bira iz sopstvenih redova. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Dragan Kovačević. Izvolite.

Dragan Kovačević

Što se tiče kontrolno-mernih centara, da širimo ove godine još pet. Dakle, imaćemo još bolju pokrivenost i naravno, vrlo važan aspekt našeg delovanja je kontrola elektromagnetnog spektra.
Što se tiče plata, tačno, nisu rasle, naše plate nisu u našoj nadležnosti. U našem finansijskom planu predviđaju se plate, Ministarstvo finansija to usvaja, i potpuno smo pod kontrolom svega onog kako su i druge državne agencije postavljene. Moram da vam kažem da nam to izaziva ozbiljan problem u očuvanju kadra, jer je tržište telekomunikacija jako razvijeno. Kod operatera su mnogo veće plate i to nam stvara problem. Bili bismo srećni da možemo da imamo veće plate za naše eksperte.
Prihodi koje ostvarujemo na bazi davanja dozvola koje su resurs, naravno, državni, kad pogledate kako se raspodeljuju, kad pogledate koliki su naši prihodi, koliko smo uplatili u budžet, jasno je da to ide u budžet, mi pokrijemo naše troškove koje usvoji Skupština kroz naš izveštaj, i to je to.
Što se tiče direktora Dragan Pejović, direktor agencije, sedi pored mene, meni je žao što on nije napravio CV malo detaljniji, ali evo, biće detaljniji.
Što se tiče tog da li je on ekspert u telekomunikacijama, ili poštanskom saobraćaju, mi smo agencija za elektronske komunikacije i poštanski saobraćaj. Ovo je sada u našoj zemlji prvi put da je neko iz poštanskog dela. Valjda su i poštari zaslužili da imaju nekog svog čoveka.
Inače, kad pogledamo druge agencije u Evropi videćete da je većina pravnika, jer mi se bavimo regulacijom, a nekako je to po svojoj prirodi najbliže pravima, i najviše je pravnika, a ne eksperata. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. poslovnika? Niko.
Zaključujem zajednički, jedinstveni pretres.
Zahvaljujem gostima na učestvovanju u radu današnje sednice.
Sada određujem pauzu do 16,00 časova, kada u skladu sa članom 205. sledi deo sednice na kojoj narodni poslanici postavljaju pitanja Vladi.
Hvala.
(Posle pauze)
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Poštovani narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja: izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta; posle datog odgovora na poslaničko pitanje narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika.
U skladu sa tim molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine tako što će najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Želim da pozdravim premijerku Anu Brnabić i članove Vlade, da im se zahvalim na prisustvu.
Prijavljeno je 10 narodnih poslanika za postavljanje poslaničkih pitanja.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.