Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prvo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/3-21

3. dan rada

28.01.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:10 do 19:20

OBRAĆANJA

...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Pre nego što nastavimo sa daljim radom, jedno kratko obaveštenje vezano za današnji rad.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Za reč se javio narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici nadležnih tela, dame i gospodo narodni poslanici, tema Finansijskog izveštaja Agencije za hartije od vrednosti spada u onu kategoriju tema birokratskih, bitnih, nužnih i svakako da uz sve one sugestije koje danas možemo osnovano čuti, tom planu treba dati podršku u danu za glasanje.

Međutim, ovo je prilika da se pitanjem same administracije, birokratije pozabavimo malo dublje. Birokratija je nužni deo funkcionisanja društva kroz državni aparat, ali to ne znači da je uvek svaka administracija dobra, da je adekvatno organizovana, da je uvek efikasna i da je uvek u obimu koji je stvarno potreban, pogotovo u tzv. tranzicionim društvima taj izazov, izazov organizovanja birokratije, odnosno administracije je veći i vrlo često su rizici takvi da se pokažu anomalije na koje treba ukazati, odnosno prema kojima treba imati preventivno rezervisan stav.

Sećam se jedne izjave bivšeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija poznatog Butrosa Galija date u jednom intervjuu, doduše, nakon što je razdužio mandat generalnog sekretara, jer oni obično iskreno progovore tek kad odu sa tih položaja. Kada su ga pitali o utiscima kroz svoj mandat, između ostalog, kazao je sledeće – da nije našao odgovor na izazove administracije Ujedinjenih nacija, kazavši da ta administracija ima toliko papira, toliko akata, toliko pravilnika, regulativa, normi, da to ne može stati u više kamiona, a da je efikasnost daleko izvan tog obima same administracije i formalne administrativne produkcije koju oni imaju, a usudio se da navede primer mafije, sa druge strane, gde kaže da mafija nema administraciju, nema odluke, nema regulativu, nema zakone, nema pravilnike, a nažalost deluje veoma efikasno.

Naravno da na nam ne može biti primer nikakva mafija, ali svakako da ova izjava ukazuje na jednu realnost koja je uvek pred svakim društvom u pogledu same uloge svake administracije, a to je pitanje – da, šta je svrha administracije? Da li je administracija svrha sama sebi? To je, između ostalog, još jedan izazov. U demokratizaciji društva uvek birokratija pretenduje da bude najznačajniji faktor u jednom društvu. Ono društvo koje uspe da birokratiju zadrži u njenoj ulozi, a uloga birokratije je servis građanima preko servisiranja određenih sektora u samoj državi. Ono društvo koje uspe zadržati birokratiju u toj ulozi da ona ostane na nivou servisa, a da dokaže svoj kvalitet kroz efikasnost s jedne strane, a s druge strane kroz adekvatnu obimnost, tj. da ne bude glomaznija nego što je potrebno, to društvo je uspelo.

Mi ova pitanja treba vrlo otvoreno i transparentno da sebi postavljamo i analizirajući rad određenih ili svih agencija, nadležnih tela i administracije općenito potrebno je da pratimo upravo pokazatelje koji će nam potvrditi da li je administracija u njenoj stvarnoj i definiranoj ulozi ili ona prekoračuje tu ulogu. Prekoračenje uloge administracije jeste kada ona postane svrha sama sebi.

Ukoliko u jednom društvu imamo naglašenu želju građana da se zapošljavaju u državnoj administraciji, to nije dobar pokazatelj, a nažalost mi i dalje, čak i u sektorima gde su plate jako male, imamo težnju građana da se zaposle u državnoj administraciji. Pitanje je zašto. Zašto neko želi da se zaposli u državnoj administraciji, a plate su male? Dakle, to ukazuje na to da nama možda preti opasnost ili možda ne još, ali na to treba ukazati, da zapravo administracija nastoji postati glavna elita u zemlji.

U svakom društvu u kome je administracija postala ključna elita, to društvo može da klizne u određeni totalitarizam. Administracija ne može biti elita. Intelektualna zajednica treba da bude elita jednog društva. Ona je ta koja treba da bude na površini, da kreira pravac kretanja jednog društva, potom duhovna elita, dakle, ono što sadržajno u suštinski ima osnov da bude elita. Međutim, administracija mora ostati na nivou servisa. Dokle god ne postignemo taj balans da imamo težnju građana u zapošljavanju i prema drugim sferama mimo administracije, ovaj rizik postoji i na njega se treba ukazivati.

S druge strane, pokazatelj količine ili obima budžetskih sredstava koja se troše na administraciju. Dakle, nesporno je da zapravo administracija, tj. birokratija, jede, odnosno troši najveći deo budžetskih sredstava. U značajnoj meri je to nužno, ali se postavlja pitanje da li je baš u ovoj meri nužno. Da li je baš toliko administracije potrebno i da li je baš toliko sredstava opravdano da potroši, odnosno pojede državna administracija na svim nivoima? Ovo su teme na koje svakako ne možemo dobiti odgovore na jednom parlamentarnom zasedanju, ali mi narodni poslanici ne smemo pasti u zamku da samo proceduralno razmatramo teme koje se ovde nameću, već je neophodno da se pozabavimo i dubljim značenjem ovih tema, odnosno korenima iz kojih se razvijaju određene dobre pojave ili eventualno određene anomalije.

Što se tiče teme Regulatorne agencije za kontrolu elektronske komunikacije i poštanskih usluga, to je takođe vrlo zanimljiva oblast. Izveštaj svakako treba podržati jer on je otprilike ono što je faktografija onoga što su oni činili. Međutim, i ova tema je mnogo važnija od obične procedure usvajanja samog izveštaja.

Čuli smo u obrazloženju da RATEL čini maksimum i da uspešno uspeva da osigura bezbednost korišćenja elektronske komunikacije. Verujem da je to tako u pogledu težnje, pa možda i u pogledu realne i mogućnosti, ali nisam siguran da je baš tako u pogledu onoga što bi trebalo da bude konačno postignuće, i to u raznim pravcima same bezbednosti, odnosno sigurnosti građana, bilo da je u pitanju moguća zloupotreba elektronske komunikacije. Ukoliko imamo pojavu da je u ovoj zemlji moguće prisluškivati predsednika države, nisam baš siguran da smo postigli najviši stepen sigurnosti, odnosno bezbednosti od zloupotrebe elektronske komunikacije.

Da, nije RATEL jedini koji bi ili možda ni na vrhu lestvice koji bi trebao to osigurati ali je bitno i da sa te strane dobijemo signal da imamo određene procese nedovršene u pogledu osiguranja, zloupotrebe, odnosno bezbednosti građana od zloupotrebe elektronskih komunikacija.

Sada, ukoliko imamo mogućnost da zloupotrebom elektronskih sredstava bude prisluškivan, naravno i zloupotrebom položaja, bude prisluškivan sam predsednik, šta je, gospodo, tek sa nama običnim građanima ili uopšte sa građanima?

Dakle, to je tema preko koje se ne može čak prelaziti ni isključivo politički, nažalost ona najčešće dobije politički prizvuk. Ona je mnogo važnija od samih međupolitičkih, odnosno međustranačkih odnosa. To je pokazatelj da mi, evo, za tri decenije ponovo nismo uspeli da sve te reforme privedemo kraju i da prosto stavimo određene moći pod kontrolu, da ih imamo pod kontrolom kako one ne bi bile zloupotrebljene.

S druge strane, pitanje sigurnosti, odnosno bezbednosti građana od određenih sredstava komuniciranja, elektronske komunikacije po njihovo zdravlje. Nažalost, vi znate, pogotovo u ovoj krizi pandemije Kovida 19, pitanje uticaja 5G mreže itd. Uglavnom, kada se te teme otvore, mi dobijemo ono što je instinktno najlakše, a to je da se podelimo u dva tabora; jedni koji bezrezervno i bezuslovno sve podržavaju i kažu – šta nam se god plasira to je istina, a drugi koji onda kažu – ma, ne, ovo je sve zavera, hoće da nas pobiju itd. I jedna i druga krajnost, kao što sam više puta isticao, nikada nisu do kraja istinite.

Ne može se sve opravdati teorijom zavere. Postojanje teorije zavere ne eliminiše mogućnost postojanja zavere, ali jedini način da mi izbegnemo polarizaciju društva između ove dve krajnosti, gde je sve bezuslovno što nam se servira sa bilo koje strane prihvatamo i sa druge krajnosti gde sve odbijamo i sve smatramo zaverom, jeste dodatna transparentnost, dodatna informisanost i to bi između ostalog bio moj zahtev prema RATEL-u ali isto tako i prema nadležnim naučnim institutima koji bi trebali da budu od pomoći RATEL-u i drugim nadležnim organima.

Ne možemo tek tako u pokušaju, evo kao narodni poslanika da bih prosto bio informisan za ove teme, pokušavao sam da dođem do pune informacije o štetnosti predajnika, recimo raznih predajnika elektronske komunikacije koji se danas sve više instaliraju na zgradama. Vi ne možete doći do pune informacije, vi dobijete odgovor u dva, tri reda da je to bezbedno. Od koga to dobijete? Pa dobijete od interesne strane, dobijete od onoga kome je stalo da instalira taj predajnik na zgradi ili na neku ustanovu gde imamo masovno prisustvo građana.

Ne možemo to tek tako. Ne može nama biti validna informacija interesne strane. Ona kojoj je stalo da instalira taj predajnik, da, da, sve je to sigurno, pa ti pokažu neki papir kako je to sve, ne znam ti sigurno, ali kao laik, uzmite, zabodite običan stub i instalirajte običnu satelitsku antenu one što ih sada sve manje ima, što smo nekada svi imali, instalirajte je i zabodite na travu, u to sam se lično uverio, dakle, posle izvesnog vremena, dobićete određeni krug oko te satelitske antene gde se trava osušila. Šta se osušila, bio joj dosadan program, od čega se osušila ?

Nemojte mi sada reći, i sada trebate potpuno da isključite razum i da kažete, ne, ne , prema, onoj anegdoti – papir je u pravu, šta ti imaš tu da vidiš tvojim očima.

Ne možemo se tako ponašati, ne možemo.

Dakle, mi moramo sa nivoa vlasti, sa nivoa nadležnih agencija, sa nivoa stručnih instituta, mi moramo imati punu opremljenost informacija, naučnom informacijom do kraja, pa tamo gde ne postoje rizici, onda da svi stanemo na tu stranu, da pokažemo argumente i da iznesemo informaciju, ne ljudi, to nije štetno, a da to urade i nadležna tela i stručne institucije, a ne da prepustimo samo interesnim mešetarima koji pričaju priče, a onda oni nađu neke svoje partnere po zgradama neke kako se sada zovu, neke menadžere, kućnih saveta, sa njima naprave dil, malo u džep para, i onda instaliraj po zgradama koliko god je to možda štetno. Jednako je štetna konfuzija, jednako je štetna neinformisanost i neznanje koje građani imaju i sve ono što proizilazi od psihičkih deformacija u pogledu neznanja i konfuzije, razvijanja raznih teorija i nepoverenja koje se u tom slučaju širi među građanima.

Nepoverenje građana prema državi, prema državnim organima, prema stručnim organima, je veoma važno. Ne može se sve držati pod pendrekom, policijom, zakonom, kaznom, sankcijom. Ne, sankcija je za manjinu kao što smo juče kazali. Većina treba da bude ubeđena da je to dobro i mi moramo ponuditi argumente da bi mogli da budu ubeđeni.

Ono na šta želim danas da se osvrnem, iako možda ima implicitnu vezu, sa današnjom temom, a to je pitanje medija, tačnije pitanje zloupotrebe javnog servisa.

Gospodo, mi se ne smemo pomiriti ovde, pre svega kao narodni poslanici, kao ljudi koje je ovaj narod, koga su građani birali, da ga zastupaju, onako kako misle da je to najbolje. Mi ne smemo pristati na tabu teme. Ne možemo dozvoliti tabuizaciju bilo koje teme, ne možemo dopustiti da se RTS, kao javni servis proglašava „ panda medvedom“, nekom zaštićenom vrstom, koja može da radi šta hoće.

Ne, gospodo, smisao javnog servisa jeste da bude zapravo kako mu je imenom definisano, da bude servis građana, da služi građanima. Ne mogu oni da budu neka inkvizicijska kategorija koja određuje koje stranke su poželjne, na tom servisu, a koje su nepoželjne na tom servisu.

Evo, kolega Milija je već načeo tu temu i ja mu želim u tome izraziti podršku.

Dakle, ne mogu oni određivati i uzimati stranke, evo ta emisija, sasvim slučajno sam dobio informaciju, hajde mislio sam „Reč na reč“, čini mi se da se zove, oni su odredili koje su to stranke validne, koje će zastupati ovaj narod.

Njih ne zanima da li su te stranke parlamentarne, da li nisu te stranke parlamentarne i oni za nekoliko sedmica i nekoliko sesija, oni su odredili desetak gostiju koje pozivaju, a ostalo, gospodo vi i ne postojite.

Pri tom su isključili nekoliko parlamentarnih stranaka koje ne pozivaju nikako, jer su očito nepoželjne i nepodobne, ne znam po kom osnovu, a u okviru toga da li slučajno ili ne, potpuno su isključene manjinske stranke. Manjinske stranke koje ovde u parlamentu predstavljaju prema zadnjem popisu oko jedne trećine građana, dakle, nemaju pristup RTS, ili ga imaju tako selektivno, a evo u ovoj emisiji sasvim su drsko i bezobrazno isključene.

To je neprihvatljivo i ne možemo mi dopustiti da se gospoda u rukovodstvu i uređivačkoj politici RTS, tako ponaša i da misle da oni mogu ekskluzivno odlučivati ko je podoban, a ko je nepodoban.

Na žalost, ja sam bio u prilici pre 20 godina da javno pozivam da se ne plaća pretplata RTS-u. Na ivici sam da to ponovo uradim, ukoliko ovako nastave bez obzira što je u pitanju zakon, gospodo, jer kada onemogućite, kada nametnete jedno bezakonje, znajte da će se pojaviti drugo bezakonje.

Ovo je nezakonito ponašanje RTS i oni ne mogu zakonito biti finansirani, a nezakonito se ponašati. Oni se, dakle, moraju sa time suočiti.

Ovo je poslednje upozorenje, ali zasigurno, ukoliko ovako nastave, ne samo pitanje finansiranja, mi ćemo upotrebiti i druga pravna, pravosudna sredstva da se toj oligarhiji stane na kraj, jer to je jedna medijska oligarhija, koja zapravo ima odnos sa državom, odnosno sa društvom, samo da uzme pare, a posle toga nikakva odgovornost, nikakva zakonitost, a da ne govorim o etičkim kodeksima i novinarskim kodeksima.

Ovo je nešto o čemu ćemo još govoriti i na čemu ćemo još zasigurno insistirati, jer ovakva drskost, ovakav odnos prema jednom velikom broju građana i njihovih političkih predstavnika se nažalost, nije se dešavao ni u nekim totalitarnim sistemima, oni su eto tako dali sebi za pravo, prosto, može im se. E ne može im se.

Pokazaćemo im da im se ne može. Oni jesu servis, treba da imaju određenu samostalnost, ali isto tako samostalnost koja je određena zakonima, koja je određena etičkim i novinarskim kodeksima i koja poštuje određene ljudske i civilizacijske principe. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik poslaničke grupe JS, narodni poslanik Vojislav Vujić.
Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Vojislav Vujić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Hvala vam, uvažena predsedavajuća, potpredsednice Skupštine gospođo Jevđić, gospodo Jankoviću i Kovačeviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.

Pre nego što pređem na svoje izlaganje moram da se nadovežem na kolegu Zukorlić. I ja sam sinoć gledao istu tu emisiju „Reč na reč“ i nisam siguran da bi bas svi mogli da stanu u taj studio. Isto sam tako siguran da će, kao što će i predsednik moje stranke Dragan Marković Palma da dobije poziv da gostuje u takvoj emisiji, dobićete i vi takav poziv siguran sam. Ne mogu svi da budu u jednoj emisiji. Sada ko bi sve imao pravo tu da učestvuje, a ko ne bi, to je neka druga tema.

Da se ja vratim na ovu našu temu.

Prva tačka dnevnog reda nam je – finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti. Ja sam ispred Jedinstvene Srbije prvi put postao član Odbora za finansije 2012. godine. Tada sam se prvi put upoznao i sreo sa Komisijom za hartije od vrednosti. To moje prvo upoznavanje i iskustvo sa njima uopšte nije bilo dobro, iskreno da vam kažem. Znam da ste vi novi u toj funkciji.

U tom trenutku odluka Vlade, jedna od odluka Vlade, uredba Vlade u stvari je bila da se plate u javnom sektoru ograniče na 165.000 dinara. To je bio jedan trenutak kada je ekonomija sa svim uštedama trebala da krene napred, a da svi zajedno podnesemo taj teret. Vaš prethodnik, ja mu se ne sećam imena, nije ni bitno, je u tom trenutku, ja mislim jedini koji je predstavljao Agenciju koju je Odbor za finansije nije usvojio finansijski plan. Verujem da to sa vama neće da bude slučaj.

Video sam vaš finansijski plan i video sam i ono što je u tom trenutku bilo najbitnije, a nije da nije bitno ni sada, kolike su plate ljudi koji rade u vašem sektoru. U tom trenutku, bez obzira na zabranu koja je bila 165.000 vaš kolega je imao preko 400.000 platu. Obim poslova koji je bio tada i obim poslova koji je bio sada nije isti. Video sam vaš finansijski plan, više nego korektan. Čuo sam vaše izlaganje danas i ono je maksimalno korektno.

Možda je finansijski plan, možda je malo kasnije stigao, ali mislim i da je to opravdano, isto kao što ste rekli, vi ste dobili jedno novo zaduženje u ovoj godini, a to je posledica Zakona o digitalnoj imovini, koju je ova Skupština izglasala u decembru mesecu. Verujem da ćete zajedno uz NBS koja je zajedno sa vama zadužena kontrolu tog sprovođenja Zakona o digitalnoj imovini da date maksimalni doprinos.

Ono što je interesantno bilo na toj Skupštini, a drago mi je da možda i vi sada možete malo da nam pomognete je bilo pitanje koje je uputio šef moje poslaničke grupe Dragan Marković Palma. Kažem interesantno, postalo je viralno na društvenim mrežama. Ima nekoliko miliona pregleda. Nisam siguran da su uspeli svi tada da shvate, a nisam siguran da je čak i ministar bio u prilici da da najbolji odgovor zato što je malo vremena da se da odgovor za jedno takvo pitanje. Ministar je objasnio ljudima kojima imaju neko predznanje o tome.

Iskoristio bih priliku da vas zamolim da sada probate malo konkretnije i detaljnije da date odgovor na pitanje koje je tada postavio Dragan Marković Palma – šta su to u stvari kripto valute, šta je vaše zaduženje kada je uopšte u pitanju digitalna imovina, da bi građanima bilo jasnije? Zato što se u vremenu u kojem živimo digitalna imovina i uopšte način trgovine, digitalni način trgovine je sve prisutniji u našem životu. Ako dobro informišemo građane, smatram da ćemo svi ili da će svi da imaju podjednake šanse da mogu i da profitiraju upravo iz jedne ovakve aktivnosti.

Naravno, ono što je vrlo bitno, kako je koleginica malopre, predsednica Odbora za finansije i rekla – nije samo NBS zadužena za stabilnost kursa dinara, tu ste i vi sa vašim ljudima. Ja na tome čestitam, zato što je to, naravno svakako osnov svake jake ekonomije i siguran sam da će kurs u Srbiji i dalje da bude stabilan.

Kada je u pitanju Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge za 2019. godinu, prvo da se razumemo, tu se tako stvari brzo razvijaju, mi sada pričamo o 2019. godini, ja verujem da se dosta stvari kod vas promenilo, ali ono što je interesantno i što smatram da bi svi građani trebali da znaju, nije problem još jednom ponoviti, a to je šta sve radite. Znači, opseg vašeg delovanja uopšte nije mali. Vi pokrivate javne fiksne telekomunikacione mreže i usluge, javne mobilne telekomunikacije, regionalni roming usluge, širokopojasnog pristupa internetu, distribuciju medijskih sadržaja, različite pakete usluga, tržište poštanskih usluga i tako dalje.

Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge ima obavezu, pre svega, da sve građane zaštiti kad je u pitanju svaki vid digitalne usluge, pre svega mislim na internet, zato što se tu, kako vreme prolazi pojavljuje sve više, hajde da kažem, nebezbednosti. Isto pozivam i vas da kao i vaši prethodnici radite više na edukaciji građana. To je dosta novina. Vrlo brzo ste se vi razvijali i vrlo brzo se razvija tržište.

Mislim da biste trebali i vi da imate malo više vremena na RTS da se bavite edukacijom građana, jer ja ne znam koji je bolji i brži način, nego to da priđete građanima.

Naravno, u svakom slučaju, ja ću sada da iskoristim priliku i da pohvalim sve ljude koji rade u poštama ili distribucijama različite robe i usluga, zato što u vreme kovida, kad je krenula pandemija, onako u najvećem, stvarno, svi radnici pošte, svi radnici svih kurirskih službi su bili maksimalno aktivni dok smo svi ostali, hajde, mogu da kažem, uslovno i bili u tom pojačanom karantinu.

Za vas imam dva pitanja za koja bih vas zamolio da mi date odgovor. Prvo pitanje je upravo ono što je malopre i kolega rekao – koliko je opravdano to strahovanje građana od svih tih antena? Ja sad ne pričam da li je to 4G, da li je 5G ili bilo koja druga mreža. Vi ste rekli da se nalaze na vrtićima, da se nalaze na školama, verujem da ste time hteli da skrenete pažnju da je to bezbedna tehnologija, pa vas molim da samo još jedanput, zbog javnosti, to kažete, da ne ostane onako nedorečeno, ili kako je kolega malopre postavljao pitanje, mislim da to pitanje može da izazove veću paniku i strah nego realno objašnjenje građanima.

Ono što mene, sad kao građanina, a i kao narodnog poslanika interesuje, mislim da je i to vaš posao, da mi kažete po kom kriterijumu se određuje na kom kanalu se nalazi koja televizija? Zamolio bih i jednog i drugog kolegu, pošto ste prisutni da date odgovore. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Vujiću.
Reč ima ovlašćeni predlagač Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti.
Izvolite.

Marko Janković

Zahvaljujem.
Prvo da se zahvalim na dosadašnjoj podršci gospodinu Vujiću, gospodinu Zukorliću, kada je Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti u pitanju. Pokušaću da napravim jedan mali uvod, a onda ću odgovoriti na pitanja gospodina Vujića.
Suštinski, pokrenulo se ovo pitanje same administracije, a i pitanje nekih prethodnih saziva Komisije za hartije od vrednosti. Ja ću biti vrlo otvoren i iskren.
Pre mog dolaska u samu Komisiju, ja nisam imao previše dodira sa državnom administracijom i ovo je moje prvo iskustvo u jednoj takvoj ulozi. Trudim se da neka svoja iskustva iz jednog realnog sektora, ali i iz finansijskih institucija u kojima sam pre toga radio prenesem na jednu veoma važnu instituciju za finansijsku stabilnost Republike Srbije i da, prosto, jedan pristup poslu, koji je vrlo pragmatičan i koji kao zadatak ima rešavanje problema sa kojima se suočavaju, pre svega, tržišni učesnici, mi pokušamo da rešimo, ili bar dovedemo do toga da se regulatorni okvir koji definiše naš rad promeni, kako bi bili u mogućnosti da rešavamo probleme sa kojima se tržišni učesnici suočavaju.
Kao što ste i sami konstatovali, Komisija ima zaista brojne nadležnosti definisane brojnim zakonima. Naše zarade su, ja bih rekao korektne u ovom trenutku. Ne mogu da kažem da verovatno svi mi ne bi želeli da budemo bolje, ali prosto tržište koje mi trenutno regulišemo nije u stanju da finansira veće zarade zaposlenih u samoj Komisiji.
Mi smo svi toga svesni. Dakle, ljudi koji trenutno rade u Komisiji mislim da su svesni situacije u kojoj se mi kao društvo i država nalazimo. Naš posao je da dovedemo do toga da u narednim godinama tržište kapitala napreduje i da kao posledica napredovanja samog tržišta napreduje i Komisija za hartije od vrednosti i kao institucija. Mi smo tu vrlo racionalni, prosto, negde delimo sudbinu samog tržišta na kome se nalazimo i koje kao takvo regulišemo.
Ono što ćemo svakako uraditi, a pomenuo sam i samu Strategiju razvoja tržišta kapitala, jeste da učinimo da se sve relevantne državne institucije sakupe na jednom mestu i da napravimo jedan plan razvoja. Ja se nadam da će on biti petogodišnji i da ćemo u tih pet godina biti u stanju da zaista poboljšamo ne samo zarade zaposlenih u Komisiji kao jednoj državnoj instituciji, nego možda, pre svega, zarade, recimo, u brokerskim kućama ili zarade u investicionim fondovima.
Ja sam prilično siguran da će kao posledica toga biti prostora i da razgovaramo o nekim elementima, ali opet, kažem, na nama je da marljivo radimo i da dovedemo do toga da budemo u stanju da se iz sopstvenih sredstava finansiramo i da, prosto, naš finansijski plan bude značajan u nekim narednim godinama.
Samo ću još iskoristiti priliku. Pomenuli ste edukaciju građana kada je RATEL u pitanju. To je jedna od ključnih stvari koje očekuje i Komisiju za hartije od vrednosti u narednom periodu. Mi ćemo svakako u komunikaciji sa svim relevantnim institucijama, uključujući tu i Narodnu skupštinu Republike Srbije, pokušati da, kroz različite programe, proširimo finansijsku edukaciju građana kako bi, prosto, informisanost u najširom mogućem smislu te reči proširili, kako bi otvorili neke nove vidike za investiranje građanima Republike Srbije. Čini mi se da je potencijal za dalje povećanje broja investitora ogroman i, kažem opet, ja sam siguran da ćemo uz podršku svih relevantnih institucija biti u mogućnosti da povećamo tu jednu bazu investitora.
Da se vratim na ovo pitanje oko virtuelnih valuta. Čuo sam diskusiju između predsednika vaše poslaničke grupe i ministra finansija. Evo, dozvolićete mi da citiram šta je virtuelna valuta u skladu sa našim zakonom i onda ću pokušati da vam objasnim koji je bio neki naš pristup u kom kontekstu i gde su nadležnosti Narodne banke Srbije i Komisije za hartije od vrednosti podeljene kada je Zakon o digitalnoj imovini u pitanju.
Dakle, suštinski virtuelna valuta je definisana kao vrsta digitalne imovine koja nije izdata i za čiju vrednost ne garantuje Centralna banka. Ne predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja, nema pravni status novca ili valute, ali fizička i pravna lica prihvataju tu virtuelnu valutu kao sredstva razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski.
Šta je suština ove definicije? To je da, prosto, pokušamo da razgraničimo ono što predstavlja fiat valuta kao nešto iza čega stoje centralne banke različitih zemalja u svetu, nešto za šta država u suštini garantuje u krajnjoj instanci, od nečega što je kreirano od strane različitih tržišnih učesnika u tom jednom digitalnom ekosistemu, gde vrlo često ne možemo ni da identifikujemo kreatora ili izdavaoca određene virtuelne valute i da pokušamo na taj način i da građanima damo jednu jasnu informaciju o tome dokle sežu mogućnosti države kada je njihova zaštita u pitanju.
Dakle, mogućnosti nas kao regulatora tog ekosistema su ograničene i na Narodnoj banci Srbije je da kroz bolju informisanost građana o tome šta predstavljaju virtuelne valute i digitalna imovina uopšte dovedemo do toga da građani donose racionalnije investicione odluke i da svoja sredstva ulažu u one instrumente koji će najbolje odgovarati njihovom apetitu prema riziku da to tako definišem. Dakle, da oni građani koji su spremni da više rizikuju i žele da učestvuju na jednom manje regulisanom, manje sigurnom tržištu imaju mogućnost da to urade, a da oni koji žele da budu sigurniji i žele da samim tim ostvare nešto niže prinose, ali, kažem, uz jednu veću sigurnost i u određenim situacijama i garanciju države kroz različite forme zaštite koju država pruža, recimo, kroz Fond za zaštitu investitora koje ima Komisija za hartije od vrednosti, a koju vodi Agencija za osiguranje depozita kada su investitori na tržištu kapitala u pitanju, da prosto omogućimo građanima da imaju izbor. Dakle, ko želi da više rizikuje, ima tu mogućnost. Samim tim, ima i mogućnost za veću zaradu. Ko želi da bude sigurniji i želi veću zaštitu države, jasno ima definisane okvire u kojima se kreće i to je, prosto, bilo naše razmišljanje prilikom kreiranja tog jednog regulatornog okvira.
Kada je podela nadležnosti između Narodne banke i Komisije za hartije od vrednosti u pitanju, dakle, osnovna ideja je bila da pokušamo da Narodnu banku i Komisiju negde podelimo i da nadležnosti podelimo na osnovu ekvivalentnih aktivnosti koje mi već imamo u ovom realnom svetu, kada su finansijski instrumenti u pitanju.
Znači, osnovna ideja je bila da Narodna banka tamo gde ima najviše iskustva i znanja, recimo, kada su menjački poslovi u pitanju, kada su, recimo, bankomati u pitanju, može ta iskustva da primeni na kriptomate ili menjače koji će menjati kriptovalulte za fiat valute, dakle, za ove tradicionalne valute, a da Komisija za hartije od vrednosti, pre svega, svoju ekspertizu kada su berze u pitanju i kada su investiciona društva, kada je u pitanju upravljanje portfoliom investicija, da mi primenimo ta svoja iskustva na segmentu tržišta digitalne imovine.
Suština je da zbog prirode same digitalne imovine i fleksibilnosti koju kreatori te digitalne imovine imaju, vrlo često ćemo dolaziti u situaciju da i Narodna banka i Komisija za hartije od vrednosti imaju nadležnosti u određenim oblastima.
Mi smo uspeli da postignemo jedan sjajan konsenzus između ove dve institucije. Mislim da smo u praktičnom smislu, i sada upravo radimo na tome u kontekstu pisanja podzakonskih akata, kreiranja jednog jedinstvenog portala za dostavu dokumentacije kada su svi oni koji imaju zakonsku obavezu da kontaktiraju ove dve institucije u pitanju. Dakle, postigli smo jedan konsenzus da, praktično, za krajnjeg korisnika i onoga ko mora da uradi nešto u skladu sa zakonskim rešenjima, dakle, njemu je potpuno svejedno da li će određena dokumentacija stići Narodnoj banci ili Komisiji. Rokovi su identični za obe institucije. Načini postupanja su identični za obe institucije. Vrste odgovora, način dostavljanja odgovora su identični i ono što smo postigli je da pokušamo da dostignemo neke manje, ali naprednije ekonomije, poput Singapura, Južne Koreje, pa recimo i Malte, kada je neka članica EU u pitanju, gde se oni trude da inovativnim digitalnim rešenjima i digitalnim pristupom različitim državnim institucijama oni olakšaju, prosto, pristup i investitorima sa jedne strane, ali i emitentima različitih finansijskih instrumenata sa druge strane.
Mislim da su ta zakonska rešenja dosta kvalitetna i prilično sam siguran, obzirom na interesovanje koje se pojavilo od usvajanja samog zakona i kada je Komisija, ali i Narodna banka u pitanju, da ćemo imati jedan značajan broj privrednih društava koji će odlučiti da se u ovom segmentu privredne aktivnosti pojave u narednom periodu.
Cela suština i tog rešenja jeste bila da neke aktivnosti koje se realno već dešavaju, dakle, da kompanije koje već emituju nekakve vrste digitalne imovine, da nekakve IT kompanije koje već pružaju usluge određenim kompanijama iz tog ekosistema negde uvedemo u regularne okvire poslovanja u Republici Srbiji, da im damo sve one mogućnosti koje oni, pre svega, žele. Dakle, oni su imali velike probleme u kontekstu „legalnog“ poslovanja, obzirom da zakonski okvir za ono čime su se oni bavili nije postojao. Dakle, oni sada imaju jednu jasnu sliku šta su njihove prave i obaveze, kao i šta je neophodno da urade kako bi poslovali u skladu sa zakonom. Mislim da smo tu bili vrlo korektni u smislu nivoa opterećenja koje smo negde nametnuli, u kontekstu težine koju administracija nekada može da ima. Potrudili smo se da, prosto, svi zahtevi nas
kao regulatora, pričam i o Narodnoj banci i o Komisiji, budu na najmanjem mogućem nivou, apsolutno uporedivi, vrlo često i jednostavniji u odnosu na neke ekvivalentne primere kako u EU, tako i u svetu.
Kada gledamo neka vrlo razvijena tržišta, recimo, Američko, tržište koje će definisati digitalnu imovinu je tamo prilično malo u poređenju sa onim tradicionalnim tržištem hartija od vrednosti koje Amerika već ima razvijeno, ono što je situacija u Republici Srbiji je da je naše tržište hartija od vrednosti dosta skromno. Ima značajan potencijal za dalji razvoj, a čini mi se da će ovo tržište digitalne imovine u svim svojim oblicima vrlo brzo imati potencijal da stigne, praktično, ovo tržište tradicionalnih finansijskih instrumenata.
Mi smo čak uradili jedan korak više. Zahvalio bih se i kolegama iz Ministarstva finansija. Dakle, kreirali smo i određene poreske podsticaje. U tom kontekstu, mi smo se potrudili da u ovom segmentu finansijskih instrumenata, dakle, ajde da kažemo jednom obliku digitalne imovine koji ima sve karakteristike finansijskog instrumenta, dodatno rasteretimo emitente i slučajevima kada, recimo, emituju dužničke hartije od vrednosti koje, kažem, opet imaju sve elemente finansijskog instrumenta, ali ih emituju u digitalnom obliku, praktično budu rasterećeni svih onih administrativnih obaveza koji Zakon o tržištu kapitala nameće.
Ono čega moramo svi da budemo svesni jeste da ćemo u ovom procesu približavanja EU imati dva paralelna koloseka. Jedan je usklađivanje sa evropskim direktivama. One vrlo često nisu previše prijateljski nastrojene, kada je poslovna zajednica u pitanju. Vrlo često značajno opterećuju njihovo poslovanje i mi se trudimo da sve te obaveze za koje smatramo da nije potrebno uvoditi pre našeg članstva u EU odložimo za neke naredne periode i da samo one elemente za koje smatramo da će podstaći razvoj našeg tržišta do tog trenutka usvajamo i primenjujemo, praktično, od trenutka stupanja samih zakona na snagu.
Znači, ono što je naš zadatak jeste da ovaj naredni period do trenutka pristupanja EU učinimo vrlo prijateljskim za sve one koji žele da iskoriste tržište kapitala za razvoj svog poslovanja. Mi se zaista trudimo da to i uradimo.
Opet kažem, krenuli smo od tih plata. To je možda najmanje interesantna tema o kojoj volim da pričam, ali ono što je suština jeste da će one negde pratiti ove naše dalje tržišne aktivnosti, što bi ljudi rekli – u zavisnosti od toga koliko budemo dobri, koliko budemo doprineli daljem razvoju tržišta toliko će i nama kao zaposlenima u samoj instituciji biti dobro.
Prilično sam siguran da ćemo mi dati sve od sebe u narednom periodu da dalje unapredimo naše poslovanje. Već sam pomenuo neke aktivnosti koje nas čekaju ove godine.
Vrlo sam srećan što imamo jednu jako kvalitetnu saradnju i sa Odborom za finansije i biće mi zadovoljstvo da o svim ovim temama raspravljamo na nekim narednim odborima, ako treba i u više detalja.
Izvinite ako sam bio previše opširan, ali ako bude potrebe za još dodatnih objašnjenja tu sam. Hvala.
...
Srpski patriotski savez - SPAS

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa SPAS | Predsedava
Zahvaljujem.
Samo informacija za gospodina Zukorlića - dobićete repliku. Samo da predlagači završe ovu seriju, pa ćete vi dobiti repliku koju ste tražili malopre.
Tražili ste repliku?
(Muamer Zukorlić: Da.)
Dobićete je kada predlagači završe.
Sledeći je gospodin Dragan Kovačević.
Izvolite.

Dragan Kovačević

Što se tiče ove vrlo osetljive teme elektromagnetnog zračenja, ja ću, možda je promaklo, možda je bilo suviše kratko u izlaganju, ponoviti. Dakle, RATEL radi na uspostavljanju mreže senzora. Trenutno imamo u 35 gradova 73 lokacije. Cilj nam je i mislim da ćemo ga ispuniti da u ovoj godini dođemo do 100 lokacija gde bi u potpunosti pokrili celu teritoriju Republike Srbije. Senzore postavljamo na najosetljivijim mestima – vrtići, škole, studentski domovi, itd.
Sve rezultate možete naći na našem sajtu. Rezultati su u realnom vremenu. Dakle, uđete na sajt, pronađete koju hoćete lokaciju koja je tamo i vidite tog trenutka koliko je kumulativno zračenje svih sredstava elektronskih komunikacija i videćete da postoji gabarit, odnosno granica dozvoljenog zračenja koja ni jednog trenutak ni na jednom mestu nije premašena. Dakle, sva elektromagnetna zračenja koja potiču od sredstava elektronske komunikacije su potpuno bezbedna i u skladu sa propisima.
Nažalost, priča i teorija zavere ima puno. Novine, verovatno, to obožavaju, jer to diže tiraž, ali ovo je činjenica. Dakle, možete videti na našem sajtu, bez ikakve dileme, u realnom vremenu.
Što se tiče raspodela kanala – ne radimo to mi. To nije nadležnost Regulatorne agencije za elektronske komunikacije. Raspored kanala televizijskih mislim da je u nadležnosti REM.
Što se tiče edukacije, hvala na savetu. Zanimljivo, očigledno baš ova tema bi verovatno tražila malo više informisanja javnosti i neku edukaciju. Mi stojimo na raspolaganju i svakako u nekom kontaktu sa RTS svi naši kadrovski kapacitetu su na raspolaganju i mislim da to lako možemo i ostvariti. Hvala.
...
Srpski patriotski savez - SPAS

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa SPAS | Predsedava
Zahvaljujem.
Sledeći ima reč gospodin Muamer Zukorlić, replika.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Zahvaljujem se, kolega Vujiću, što ste pokušali da mi objasnite ovu pojavu na RTS. Nažalost, nije tako. Ja sam prvih par emisija pomislio da je tako i kažem – u redu je, veliki je broj stranaka, jedna, druga, treća emisija, doći će na red i ostali. Međutim, nije tako.

Dakle, ja mislim da je bilo u zadnje vreme četiri, pet takvih emisija. Možete vratiti to, pa pogledati i videti da su neke stranke bile na svakoj emisiji, a da su čak i neke minorne stranke koje nisu uspele ni da se približe cenzusu takođe bile ili na svakoj emisiji ili na većem broju emisija. Prema tome, nema nikakve dileme da je u pitanju neka namera, koja oni treba da objasne, ali da nije u pitanju ni propust, ni greška, niti tehnički nedostatak.

Osim toga, svi smo učestvovali u predizbornoj kampanji. Imali smo na javnom servisu predstavljanja i tada smo uspevali da se u dva kruga svi predstavimo. Znači, ne radi se o tome, već se radi o nekoj pozadini, ja ne znam kojoj, nije mi jasno, zato i tražim odgovore, zato i reagujem na ovaj način. Znači, prosto namera da neko bude, ponavljam, iz minornih stranaka, koje ne znam da li su prešle 1%, na skoro svakoj emisiji, a da nekoliko nas stranaka, pogotovo iz manjinskih zajednica, ne budemo. Dakle, želeo bih da mi se da odgovor koji je principijelan, ali ga nema, nije ga moguće dati. Nažalost, ne radi se samo o toj emisiji, ona je bila najdrastičnija.

Međutim, činjenica je, evo, lično, znači, ovo je meni drugi mandat u Narodnoj skupštini, ja sam za celi mandat jednom ili dva puta, ako isključimo predizbornu kampanju, bio u prilici da nešto kažem na javnom servisu. Ono što bi trebalo da bude i što je praksa u svim civilizovanim zemljama jeste da parlamentarne stranke su te kojima je javni servis maltene svakodnevno dostupan. Hvala.