Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, svaki zakon koji donosimo, a koji se tiče poboljšanja kvaliteta naših sugrađana je dobar zakon, pa tako i ovaj zakon o socijalnoj karti.

Imali smo priliku da danas čujemo koji su to sve benefiti koje ovaj novi zakon donosi. Jedna od najvažnijih novina u ovom zakonu je formiranje, upravo te jedne baze, tog jedinstvenog registra svih podataka naših sugrađana koji su nekada koristili ili podnosili zahtev za korišćenje bilo koje subvencije ili podrške u oblasti socijalne zaštite. To će u mnogome koristiti da u narednom periodu kao ozbiljna država planiramo dugoročne strategije i lokalne akcione planove, kako bi na pravi način pomogli našim najugroženijim sugrađanima i onima kojima je pomoć neophodna.

Pored toga, građani treba da znaju, kao što su već imali priliku da čuju da ovim zakonom oni dobijaju mnogo lakše mogućnosti da apliciraju za sredstva koja su neophodna, i više neće imati problem sa tim da obilaze šaltere iz dana u dan, kao što je npr. u slučaju kada treba da ostvare pravo na besplatne kilovate električne energije, ili da dobiju status energetski zaštićenog kupca. Sada će im to biti dosta lakše, jasnije, sada će biti upoznati sa tim i automatski će dobijati informaciju o tome i moći će lakše da apliciraju i da koriste te benefite ovog novog zakona.

Ujedno država dobija način kako može da vrši kontrolu sredstava kako se više nikada ne bi dešavalo da pojedinci zloupotrebljavaju, usled nedostatka ovakve jedne baze i da koriste sredstva na štetu države i na štetu onih građana kojima je pomoć najpotrebnija.

Dežurni kritičari će uvek pričati o svemu najgore, jer oni često i ne vide, niti ih interesuju interesi našeg naroda, pa, tako su kritikovali i ovaj zakon. Često imaju običaj da opominju zašto ranije nismo doneli ovakav zakon. Upravo su oni ti koji su trebali ovaj zakon da donesu, baš tada kada su bili na vlasti, od 2000. do 2012. godine, jer naši građani su u tom periodu najveću muku trpeli, zato što to njih nije zanimalo. Tadašnju vlast nisu zanimale socijalne karte. Neko od kolega je rekao da ih jedino zanimala imovinska karta i karta preduzeća na kojima treba izvršiti pljačkaške privatizacije, a štetu smo osetili svi.

Pričam kao neko ko je devedeseto godište, i osetio sam te posledice kada sam upisao i učio u srednjoj školi, nisam video neku perspektivu u državi, jer nikoga tada nije zanimalo da ulaže u privredu.

Onaj osnov da bismo se odgovorno bavili socijalnom politikom, e, upravo to se promenilo od 2012. godine pa sve do danas, i od te godine svaka, pa do danas je vodila računa o budućnosti, ne samo naših građana, već i o budućnosti naše dece i mladih ljudi, pa su tako i donošeni zakoni. Radilo se na tome da se poboljša privreda u našoj zemlji, da se stvaraju uslovi da se razvija putna infrastruktura i sve ono što je neophodno kako bi domaći privrednici rasli, kako bi strane investicije došle i stvorile mogućnosti za nova radna mesta. To je preduslov i najbolja strategija u borbi protiv siromaštva da radnim mestima uposlimo naše građane.

Za njihovo vreme je stopa nezaposlenosti iznosila 27%, a danas je ona 9%, pri tom, naravno, zlobnici će reći da su masovno narodi hrlili ka Evropi i svetu, što naravno nije istina.

Mogu da dam primer iz našeg grada, iz Čačka odakle dolazim da smo 2016. godine, prema evidenciji naše službe za zapošljavanje imali broj od blizu 11 hiljada nezaposlenih, a sa tendencijom do 2020. godine, to je palo na pet hiljada zaposlenih, pri tom, proporcionalno je rastao broj zaposlenih u odnosu na broj nezaposlenih, koji se smenjivao.

Pored svega toga je otvaranje auto-puta „Miloš veliki“ i ulaganje u infrastrukturu u našoj industrijskoj zoni u Preljini, jačanje lokalne privrede u Čačku, zahvaljujući Aleksandru Vučiću i odgovornoj Vladi Republike Srbije i svim programima koji su upereni u tom pravcu stvorile su se mogućnosti da i mi mladi u našem gradu imamo veće mogućnosti pri izboru za zaposlenje i da tako na pravi način uposlimo naše građane i da učestvujemo u smanjenju siromaštva.

Pored toga znamo da postoji određene grupacije u društvu koje teže dolaze do radnog mesta, pod tim podrazumevam mlade do trideset godina, žene invalide, rome, i starije osobe. Aktivnim merama politike zapošljavanja i mi Čačani smo iz godine u godinu od 2016. godine, izdvajali po 40 miliona i pratili preporuke Vlade Republike Srbije, jer je ona iz godine u godinu ulagala sve više sredstava u aktivne mere politike zapošljavanja.

Danas to iznosi pet i po milijardi, a mi u Čačku izdvajamo trideset miliona zato što smo dostigli vrhunac i uposlili smo i te najugroženije kategorije. Ali i pored svega toga, ostaju nam one kategorije koje su sada socijalno najugroženije u našem društvu i za njih je potreban ovakav zakon, baš upravo da im pojedinci usled nedostatka kontrole ne bi trošili sredstva koja su njima namenjena i kako bismo mogli veća sredstva da opredelimo za one najugroženije, ali i sve one koje imaju potrebu za uslugama u oblasti socijalne zaštite.

Zato ću ja u Danu za glasanje podržati ovaj zakon, jer on u mnogome pokazuje da država odgovorno vodi računa o svojim građanima i da pored zapošljavanja brine i o onim najugroženijim kategorijama i stvaraju mogućnosti da lakše apliciraju, da lakše ostvare ta prava i da uživaju u sredinama u kojima žive.

Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nevenka Kostadinova.
Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Uvažena ministarka, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, socijalna zaštita u jednom društvu jeste pokazatelj ne samo razvijenosti tog društva, već i stepen njegovog uređenja i pravednosti.

Sistem socijalne zaštite jeste složen zato što s jedne strane zahteva sveobuhvatni pristup, sagledavanje brojnih parametara, uzimanje u obzir mnogo činjenica, a s druge strane, jer se u njegovim okvirima traže rešenja za najranjivije kategorije društva.

Od doba socijalizma preko perioda tranzicije, pa sve do danas socijalna zaštita je postajala sve važnija, jer je upravo u periodu tranzicije i propadanja ekonomije siromaštvo mnogima zakucalo na vrata.

Paralelno sa tim je bilo potrebno urediti oblast socijalne zaštite i uskladiti istu sa stanjima u društvu i sa potrebama ljudi kojima je pomoć zaista potrebna.

Dugo se čekalo na uređenje ove oblasti. Prošlo je skoro 30 godina da bi se zakon o socijalnim kartama danas ovde našao na dnevnom redu. Vlada Srbije prepoznala je potrebu i značaj uređenja oblasti socijalne zaštite i u ovom zadatku je pristupila ozbiljno i odgovorno.

Ozbiljno jer je sam proces uređenja sistema socijalne zaštite veoma ozbiljan, zahtevan i složen proces, i odgovoran zato što je uređenje sistema socijalne zaštite jako važan i za društvo i za njegove građane.

Ako ne možemo kao društvo biti bogatiji, onda možemo biti pravedniji, sa uređenom, jasnom i transparentnom socijalnom politikom.

Dugo su se u prošlosti provlačile nepravilnosti. Proces ostvarivanja prava je bio mukotrpan, često neizvestan, netransparentan. Dakle, socijalna zaštita je vrlo često bila nepravedna.

Pomoć nije uvek stizala onima kojima je bila najpotrebnija, a to je povećavalo nezadovoljstvo najranjivijeg dela stanovništva. To je bio rezultat nedostatka podataka, s jedne strane, i razno raznih zloupotreba pojedinaca, s druge strane.

Često smo imali trošenje sredstava iz budžeta na pogrešne grupe ljudi, a na margini su ostajali oni kojima je ta pomoć zaista bila potrebna.

Socijalna zaštita je veoma bitna sfera života, pogotovo u ruralnim i nerazvijenim sredinama, kakva je sredina Bosilegrad, odakle ja dolazim. Tamo gde nema investicija, gde ljudi nemaju posla, kao što je u mom kraju, tamo gde je narod siromašan, socijalnoj zaštiti treba pristupiti odgovorno i sistematski. Upravo je izrada socijalnih karti način da se izgradi sistem koji će za posledicu imati uređenu i pravednu socijalnu zaštitu. Procenat siromašnih ljudi u socijalnim potrebama je obrnuto proporcionalan stepenu razvijenosti na lokalnom, regionalnom i državnom nivou.

Kao što sam rekla, moj kraj je devastiran. Jako je puno korisnika socijalne pomoći po raznoraznim osnovama i moji sugrađani zaslužuju da se njihovi problemi rešavaju preventivno, sistematski, na pravedan i transparentan način. Stalno napominjem da država za siromašne opštine, kakva je i naša, izdvaja solidnu količinu novca, samo je pitanje ko će i kako ta sredstva potrošiti.

U proteklom periodu država je radila i dan danas radi na ekonomskom osnaživanju i jačanju ekonomije, od podrške stranim investitorima, preko podrške malim i srednjim preduzećima. Mnoge lokalne samouprave su imale sluha za to, iskoristili su podršku države, doveli su investitore u svoja mesta, otvorili fabrike i zaposlili svoje sugrađane.

Međutim, ima i onih koji se nisu najbolje snašli u tome. U mnogim mestima, kao što je i u mom mestu, fabrike stoje prazne, propadaju i ruše se, a centri za socijalni rad postaju najveći poslodavci, tj. na leđima budžeta se peglaju propusti i slabosti u delu ekonomije i privrednog oporavka. Upravo to razara realni sektor i krajnje je vreme da se posebna pažnja posveti malim i nerazvijenim sredinama, naročito tamo gde lokalne samouprave nemaju kapaciteta da se izbore sa izazovima.

Pored izrade socijalnih karti, treba nastaviti na jačanju ekonomije u siromašnim i nerazvijenim područjima, jačanjem realnog sektora, smanjenjem broja nezaposlenih.

Socijalne karte su važne jer će olakšati i omogućiti pristup do socijalne pomoći onima kojima je ta pomoć zaista potrebna.

Oni koji su radno sposobni, a u socijalnim su potrebama, ekonomskim osnaživanjem će postepeno prelaziti iz kategorije siromašnih ili iz grupe ljudi u socijalnim potrebama u realni sektor, gde će umesto od socijalne pomoći živeti od svog rada i od rezultata svog rada.

Naša opština, kao jedna od najnerazvijenih u Srbiji, godinama iz svog budžeta izdvaja solidnu količinu novca za socijalne potrebe, čak do petine svog budžeta i taj novac se deli onima za koje se proceni da su u socijalnim potrebama. Velika većina od tih pripadnika su zdravi, pravi, radno sposobni, samo što ti ljudi nemaju mogućnost zaposlenja. Već dve decenije u mom kraju taj broj ljudi se stalno povećava. Ljudi se angažuju preko centra za socijalni rad po raznoraznim ugovorima o dobrovoljnom radu da bi radili nešto. Za taj rad primaju nadoknadu od nekih 12 hiljada, sa kojima preživljavaju, bez osiguranja, staža, poreza i doprinosa. Na taj način se novac iz budžeta troši već skoro dve decenije, a problem se ne rešava, već se povećava i produbljuje, jer se ne rešava uzrok, već se samo saniraju posledice.

Ljudi su i dalje bez posla, i dalje su u socijalnim potrebama, bez staža, tako da ne mogu očekivati ni penziju pod stare dane. Dakle, ta lica će doživotno ostati u socijalnim potrebama. Podsećam, ovde se radi o zdravim i radno sposobnim licima. Naročito su to žene, pripadnici romske populacije i ljudi u zrelim i ozbiljnim godinama.

Stoga je jako važno, pored toga što treba posebnu pažnju posvetiti socijalnoj zaštiti, na drugoj strani jačati realni sektor, koji bi trajno rešio veći deo problema. Konkretno, u mom kraju, da je deo sredstava koji je trošen na socijalna davanja, da je usmeravan na realni sektor, mi danas ne bi imali ljude koji su zbog nedostatka posla u socijalnim potrebama. Opština bi nam bila i bogatija i razvijenija.

Zato sada izradom socijalnih karti dobijamo registar u kome su sadržani svi neophodni podaci svakog potencijalnog korisnika socijalne zaštite. Pored imovinskog stanja imamo ukrštanje i umrežavanje podataka o društvenom statusu, o obrazovnom, materijalnom, psihofizičkom stanju, o rodbinskim i porodičnim vezama. Znači, kompletna slika koja odražava objektivno stanje.

Na taj način korisnici socijalne zaštite ubuduće neće zavisiti od ničije volje i subjektivne procene pojedinaca i raznoraznih komisija, koje nisu uvek bile objektivne, već će pomoć dobijati na mnogo jednostavniji, transparentniji i pravedniji način nego što je to bilo do sada.

Na kraju, u danu za glasanje, naravno da ću podržati ovaj veoma značajan zakon. Zahvaljujem.

Hvala.

Poslednji govornik za danas, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, pre nego što je vaš zakon zvanično ušao u proceduru Narodne skupštine, već je bio napadnut. Nemojte to da vas čudi od bivšeg režima. I vi ste bili napadani od bivšeg režima, iako niste bili ministar, niste se ni bavili politikom u tom periodu.

Uvek treba postaviti pitanje – zašto se određeni zakon koji zaista definiše jednu materiju koja je značajna za jedan deo našeg društva napada? Reći ću vam – zato što je bilo mnogo zloupotreba. I verujte mi da su te zloupotrebe išle toliko daleko da su sami sebi dodeljivali socijalnu pomoć. U to budite sigurni, imam čak i podatke da se to dešavalo.

Sada kada dođemo do primene ovog zakona i kada ovaj zakon sa Zakonom o poreklu imovine umrežimo, mislim da će broj korisnika socijalne pomoći značajno da se smanji.

Još imamo problem, da tako kažem, sa dubokom državom, koji je instalirao bivši režim i Dragan Đilas. Recimo samo jedan podatak – dešava se u opštini Stari grad. Centar za socijalni rad Staroga grada. Imate primere i slučajeve da su radnici Centra pomagali da roditelji budu otimani od dece i pri tome je materijalno kršen Zakon o upravnom postupku. Nemojte da mi neko kaže da to nije rađeno za novac. Znači, Bastać i ekipa, gde god su mogli, uzimali su taj novac na bilo koji način.

Da nekome omoguće neku privilegiju koja mu po zakonu ne pripada radi neko samo za novac ako su mu poverena javna ovlašćenja. To se dešavalo u Centru za socijalni rad Stari grad. Zašto? Pa, recimo da je lice u godinama, da je pomalo dementno, napraviće se dokumentacija da neko se stara o tom licu, pri tome uzima njegovu značajnu penziju, raspolaže njegovom značajnom imovinom.

Kada se materijalno dokaže da to ne radi onako kako se od njega očekuje, naš Centar za socijalni rad na Starom gradu ćuti i ne preduzima nikakve radnje da zaštiti na prvom mestu lice koje je već postalo štićenik Centra i imovinu kojom to lice raspolaže. Dostaviću vam i dokumentaciju.

Ako se napravi inspekcijski nadzor i utvrdi se da sam u pravu, onda ću postaviti i pitanje šta je sa onima koji su tu zloupotrebu napravili, jer mislim da takvi nisu više dostojni da na bilo koji način bilo šta rade ni za državu, ni za građane, jer je to sramota.

Velika je sramota da onaj novac koji država odvaja za jedan deo populacije kao što je socijalna pomoć, neko zloupotrebljava da odatle, iako mu to nije zaista potrebno, dobija izvesna sredstva da kaže, eto, da mu se nađe za džeparac.

Kako koji budžet Republike Srbije se donosi vidite i sami da se sredstva koja su namenjena za socijalnu zaštitu povećavaju. Znate kako to oni komentarišu iz bivšeg režima? Političaru za čije vreme vlasti je napravljen autoput, napravljena škola, napravljena bolnica ne treba aplaudirati, jer on samo vraća novac koji su mu građani dali. Ako se hipotetički složimo, a ja postavljam pitanje, iste te koji su to napisali i koji to šeruju po društvenim mrežama, a šta ćemo sa bivšim režimom i političarima koji su krali novac? Šta ćemo sa njima? Hoćemo li i njima da aplaudiramo? Ili ćemo da aplaudiramo političarima koji su se starali da privreda počne da radi, da građani dobijaju plate, da penzioneri dobijaju penzije, da se smanjuje javni dug, da imamo sredstva za investicije? Takvi nemaju pravo. Nemaju pravo na političku podršku građana za koje rade.

Tako to predstavlja bivši režim. Zato sam i počeo. Vas su već napadali, iako se niste bavili politikom, zato što bivši režim želi da dođe na vlast, da nastavi tamo gde je stao, da nastavi sa tom pljačkom.

Svesni smo da će sasvim sigurno, kada se ovaj zakon ukomponuje sa Zakonom o ispitivanju porekla imovine, mnoge stvari pokazati da je bilo potrebno možda i ranije doneti jedan ovakav zakon. Bivši režim uvek to pokušava da prebaci na neki politički teren i da sve ono što Aleksandar Vučić kao predsednik Republike Srbije, Ana Branabić kao predsednik Vlade, vi kao ministar uradite da to bude neki politički pamflet i, kako god da imate dobre rezultate, ta priča će da se svodi na to.

Koliko su ozbiljni u tome da žele da dođu na vlast? Sada baš pročitah u sredstvima javnog informisanja da je Marinika Tepić izjavila da je Velja Nevolja bio podržavan od SNS, jer je organizovao neke bakljade za vreme vanrednog stanja. Baklju nije teško kupiti, može svako. Nije je teško ni upaliti, ako ste punoletan, znate da se čuvate od vatre. Hoće li neko da mi kaže da može svako od nas ovde da napada policajce ogradama, stenama, ne kamenjem, kao što je to bilo za Ivandan prošle godine? Ne može. Ne može. Prvo, većina nas nema ni toliku hrabrost. Druga stvar, nema ni takav mentalni sklop da napada policajca koji je opremljen sredstvima za prinudu sile. Ko to može? Samo navijačke bande i huligani.

Oni su valjda i napravili tu procenu da treba da nabave i snajper, jer je očigledno da kamenje ne pomaže. Odakle su dobili ideju za snajper? Pa mislim od Milana Ćulibrka. Jel tako? Ona čuvena naslovna stranica NIN-a. Zašto? Samo zbog novca. Zbog vlasti kojom bi došli do novca, ništa više. Njih ne interesuje kakav je zaista socijalni status stanovništva. Njih ne interesuje da li naši građani, radnici rade ili ne rade, bitno je samo da se dođe do novca.

Za razliku od 2012. godine i Aleksandra Vučića, naš cilj jeste da novca za socijalnu zaštitu i pomoć bude više, ali da korisnika bude što manje, da stvorimo takvo društvo, a ne gde će dva, tri tajkuna, Šolak i Đilas i onaj čuveni gazda Mišković da Srbiju smatraju svojom privatnom imovinom. To mogu, ali ne više u ovom životu i ne više u ovoj Srbiji.

Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, nema takođe prijavljenih predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa, kao ni izvestilaca odbora, ministarka, da li vi želite nešto? (Ne.)
Zahvaljujem.
Zaista želim da se zahvalim ministarki zato što je ceo dan provela ovde sa nama, a želim i da vas obavestim, pošto se nalazimo na kraju načelnog pretresa o Predlogu zakona, koliko je meni saopšteno iz službe, da nema amandmana na ovaj predloženi Predlog zakona, tako da mi nećemo imati potrebe za raspravom u pojedinostima, tako da se ministarki zahvaljujem. Nadam se da će imati još ovako korisnih i izuzetno dobrih zakona za naše građane.
Mi nastavljamo sutra sa radom, a u skladu sa predlogom za spajanje tačaka dnevnog reda i sutra ćemo raspravljati o predloženim međunarodnim sporazumima, a prekosutra o autentičnim tumačenjima i nakon toga će biti dan za glasanje. Računajte da ćemo raditi do četvrtka, a za danas zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona. Zahvaljujem.