Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, socijalna pravda je osnova i program Partije Jedinstvena Srbija i mogu da kažem da država ima dobru socijalnu kartu za one koji su ugroženi.
Država daje 16 hiljada za četvoročlanu porodicu kao socijalnu pomoć, ali mislim da tu treba da se napravi porodica četvoročlana koja nema zemlju, ne vodi se ništa na njih, koliko godina imaju deca koja žive u toj porodici i nije isto da deca imaju tri i pet godina i ona deca koja su na fakultetu te porodice. U svakom slučaju njima treba malo više novca i zato lokalne samouprave treba da se uključe. Vama je poznato da mi u Jagodini to radimo već 15 godina i čak su me prozivali – tri hiljade za gospodina i četiri hiljade za gospođu. Ja sam to sada povećao. Bilo je – dve hiljade za gospodina i tri hiljade za gospođu. Ko me je tada prozivao? Oni koji su danas opozicija i za njih nisu ništa ni tri hiljade evra, a ne tri hiljade dinara.
Tako da vidimo kako zajedno Ministarstvo za rad i socijalnu politiku i lokalne samouprave da izbace nešto iz budžeta što nije neophodno jer mi nismo konstatovali da je ovo vanredno stanje bez mera vanrednog stanja, ali vanredno stanje u svakom slučaju ako ljudi ostaju bez posla, ne u nekom velikom broju, ako nam lokali ne rade i u ugostiteljski objekti, a znamo koliko je zaposlenih ljudi u tim objektima, pa kada sam kod lokala i ugostiteljskih objekata interesuje me vaše mišljenje – ako već ti lokali rade do 20 časova, zašto ne bi radili do 23 i to je neko vreme kada oni imaju malo veći pazar nego što je preko dana, ako ti lokali poštuju mere koje su propisane?
Isto tako želim da vas informišem, a ne znam da li znate, da milion građana u Srbiji nema organizovan prevoz u preko 15 gradova i meni nije jasno, a pare ne trebaju lokalnoj samoupravi da sprovede tender i da organizuje prevoz. Samo jednu opštinu ću da navedem, Aleksinac, gde više godina ne postoji gradski prevoz i kako ta deca idu u škole, kako ljudi idu na posao meni uopšte nije jasno, pa da se vaše ministarstvo uključi. Ne treba da daju subvenciju, ne treba da obezbede ako nemaju para kao Jagodina i još nekoliko gradova u Srbiji, gde građani ne plaćaju autobuski prevoz, ali ti ljudima koji tamo žive nije lako i da ti gradonačelnici i predsednici opština ne čekaju Vučića koji pomaže maksimalno da im on sada daje savete ili vas kao ministra, ali očigledno morate da se uključite. Ovo je ogroman problem.
To sam saznao, nisam mogao da verujem, pre neki dan od Prve televizije koja me je zvala da me pita za mišljenje. Rekao sam da je to za mene veliko iznenađenje da u 21. veku mi ne možemo da obezbedimo prevoz za decu, za one stare ljude itd.
Postavlja se pitanje – kako neko kad se razboli a nije za sanitetsko vozilo, kako će on da ode do grada ili do opštine gde živi ako je njegovo selo udaljeno 15, 20 kilometara? Bio je jedan prilog gde jedna starija žena kaže – pre je autobus dolazio četvrtkom, a sada ni četvrtkom. Zamislite, ljudi, jednom da ide autobus u selo a nedelja ima sedam dana. Tako da bih vas zamolio da se uključite u tu problematiku.
Drugi veliki problem je ono što se zove borba protiv bele kuge i broj sklopljenih brakova 2019. godine je 35.700, a razvelo se 10.899 i na taj način je i manje dece rođeno. Šta je to što se zove preventiva? Da li psihijatri, ljudima ne trebaju psihijatri, ali psihoterapeuti da objasne toj porodici da deca ne smeju da budu žrtve? Mislim da su suviše velike ingerencije date centrima za socijalni rad u Srbiji i gradovima. O tome treba da odlučuju sudovi, a da pre toga, govorio sam ovde pre mesec dana, nekada je postojalo mirovno veće u svako mesnoj zajednici, posebno kada se u porodici svađaju otac i sin itd. i onda to mirovno veće od tri ili pet članova ode u tu porodicu, objasni da tolerancija treba da postoji jer porodica je osnovni stub svega i smisao života.
Da ne govorim o statističkim podacima koliko ljudi je umrlo više, a da je pad nataliteta veći nego što je bio ranijih godina. Veliki broj građana iz unutrašnjosti ide u velike gradove, a najviše dolaze u Beograd i Beograd nema više ni mesta, osim da se širi i da pravi neke nove objekte gde će moći ti ljudi da žive. Ako se tako nastavi, onda ćemo mi da ispraznimo sva sela iz unutrašnjosti iako sada gledajući kroz procente da možda 10% ljudi živi danas nego pre 30 godina. Tu je isto država dosta uradila, da stimuliše rađanje dece. Očigledno da to nije dovoljno.
Ono što ja pratim i mogu da kažem da je manji broj iz godine u godinu socijalno ugroženih ljudi. Zašto? Zato što oni koji nekada nisu radili, sada rade veliki broj fabrika je došao u Srbiju i zapošljavaju ljude, tako da se smanjuje broj socijalnih slučajeva, ali da ta socijalna karta se malo i pomeri.
Živim na selu i da vam kažem, čovek koji ima pet hektara zemlje i ima traktor i priključne mašine itd, oni jedva prežive i ono što je osnova da plate državi, a imaju registrovano gazdinstvo. Oni nemaju ni regres, ni topli obrok, ni bolovanje, znači, sve to sami sebi moraju da plate.
Vi kao resorni ministar, da vidimo kako da se izborimo da te poljoprivredne penzije koje su bile nikakve pre sedam, osam godina, danas u granicama mogućnosti države i budžeta Vlade Republike Srbije, pomaže se, jednokratna pomoć itd, ali veoma je važno da te poljoprivredne penzije se malo povećaju danas. Poljoprivredna penzije je 11.000 dinara, ako taj poljoprivrednik izdržava četiri člana porodice, a socijalna pomoć za četvoročlanu porodicu je 16.000 dinara. Znači, bolje biti socijalni slučaj nego poljoprivrednik. Da spasimo sela na taj način, da vidimo kako i šta su nam mogućnosti i šta su nam prioriteti, imajući u vidu da ova država vodi računa o prioritetima i da budžet troše građani, a ne političari.
Tako da vas molim da malo posvetite pažnju i da počnete da obilazite Srbiju, kao što je to radio vaš prethodni gospodin Đorđević.
Drago mi je što ste vi preuzeli taj resor kao žena, kao dama, zato što su žene emotivnije od muškaraca i vi to mnogo drugačije gledate kada se desi negde neki problem u Srbiji. I da ne bude kriterijum za nekog da bude na nekoj funkciji podobnost, već sposobnost i izveštaj o radu šta je taj direktor i njegovi saradnici u centru za socijalni rad radio prethodnih godina, koliko je brakova spasio, koliko je pomogao porodicama itd?
Danas je veoma važno i kada se određuju, ne znam kome će deca pripasti itd, da ne budu oštećeni ni otac ni majka, i jedan i drugi da imaju kontakt sa decom, neka sud odredi kod koga će deca biti, da taj neko ili otac ili majka su boljoj ekonomskoj situaciji, ali isto tako uskratiti nekom, a takvih slučajeva imamo dosta u Srbiji, da se uskrati, jer je to rekao neko iz centra za socijalni rad. Taj centar za socijalni rad mislim i da nema takve ingerencije, ali se oni posmatraju iz ugla da to što ti oni kažu, to je tako.
Hteo sam još i da vas pitam pošto ste vi iz struke, oni koji su primili vakcinu i drugu sada, prošlo je sedam osam dana, da li treba da nose maske ili ne?
Dalje, ako je UEFA koju čine fudbalski klubovi iz Evrope, najveći i najjači fudbalski klubovi, rekla da može 15.000 ljudi u Beogradu na stadionu da bude kada bude Zvezda igrala sa Milanom, kako je vaše mišljenje o tome, ako se poštuje distanca itd. Mi ćemo jednu po jednu sferu zanimanja ili oblast da gasimo, a živećemo sa Koronom. Ja kao laik u medicini mogu da kažem još minimum godinu i po dana, a već smo izgubili jednu godinu 2020. Znam šta će veliki broj stručnjaka da mi kaže, zdravlje i život je najpreči. Jeste, ali ima nešto što se zove život i porodice.
Sport spaja ljude, sport pravi lidere u sportu da mladim ljudima budu lideri na sportskim terenima, da se oni bave sportom, a ne da im budu lideri oni koji su juče završili tamo gde im je mesto i prekjuče, jer smisao života je do sada bio da veliki broj porodica subotom ili nedeljom ide neku sportsku utakmicu, na neki sportski događaj. Uvek postoji rizik, a da ne govorimo o zdravstvenom riziku.
Ako smo prvi u Evropi po broju vakcinisanih i ako imamo veliki broj, odnosno imali smo, ne toliko veliki, opet u Evropi smo drugi, treći, broj zaraženih, ti koji su imali koronu imaju antitela i ovi koji su se vakcinisali imaju antitela, da li sada da napravimo neku gradaciju, vi koji imate potvrdu ili ne znam šta idete u te objekte ili možete da idete na utakmicu, a vi koji nemate, preuzmite rizik na sopstvenu odgovornost.
Postoji nešto što se zovu mere, predlozi i postoji nešto što se zove obaveza. Znači obaveza su javni skupovi, da ne bude veliki broj građana na tim javnim skupovima. Šta je vaše mišljenje pošto ste vi predsedavali konferencijama dok niste postali ministar i pravo da vam kažem, voleo sam da vas slušam zato niste bili ni suviše strogi, a ni suviše tolerantni. Posle vašeg govora kada završite, onda kažemo a gde je levo, a gde je desno. To je pozitivno, a ne negativno.
Onda kaže – testirao sam se. I? Ja sam pozitivno negativan. Danas je u Srbiji najbolje biti pozitivno negativan. To je najbolja dijagnoza kada odete na pregled. Da spasimo Srbiju, da budemo jedna od prvih država, jer ako nam ne rade fabrike, ako nam ne rade lokali kako će da se puni budžet, odakle će država. Neće imati za penzije, a da ne govorimo o socijalnoj karti i socijalnoj pomoći koja je neophodna. Isto tako, smanjen je broj korisnika koji su išli u Crveni krst za topli obrok. Znači nije isto kao što je bilo pre osam, devet i deset godina, što znači da politika i te pomoći koje su bile i za zaposlene, oni što rade u fabrikama, čak i vlasnicima hotela koji nisu na planinama, dobijali su određenu pomoć.
Još jedna veoma važna stvar. Kada su u pitanju đaci, pazite imam petoro đaka u kući i sada mogu da kažem kao neko ko se bavi tim problemom svakog dana. Šta to znači da deca idu sedam dana u školu, idu u srednju školu, a sedam dana ne idu. Ako u razredu ima u proseku 24 do 26 učenika i kaže – sedam dana od kuće onlajn. Ma ko da uči od kuće, jel smo mi učili od kuće? Nema od toga ništa. Ja sam čak i domaći pisao u školi, za čas napišem kada odem u školu, a nekad sam čitao i iz prazne sveske i kaže – donesi mi svesku, ja zatvorim, jer sam uvek imao neku logiku i znao sam da pričam, a da ne čitam i da ne pišem.
Da vidimo kako da pomognemo deci. Ako dve godine nam deca ne idu u škole, mi smo izgubili to vreme koje nikada ne možemo da vratimo. Dalje, mi sada imamo problem, šta deca da upišu.
Imamo još jedan veliki problem, a to je možda više pitanje za ministra prosvete, ali i za vas. Mi imamo zanimanja po školama koja se uopšte ne koriste više, ne može da se zaposli. Znači, ta zanimanja su ostala od pre 20 godina ista. Umesto da promenimo i vi da budete pokretač, i mi kao narodni poslanici, šta je to što se zove budućnost, ako je digitalizacija i sve se radi preko kompjutera, ajmo da jedan deo dece usmerimo tu. Ako je konfekcija zastupljena u Srbiji, veliki broj fabrika ima, ajmo da jedan broj dece preusmerimo da to radi.
Mene sada kad pitaju, šta nam vi preporučujete – nemam pojma. Ja, kao čovek privrednik, kao čovek koji je dobio sva moguća priznanja iz privrede od 1995. godine i sve dok sam vodio kompaniju, znači mogu za sebe da kažem da se razumem, živim na selu. Evo, pre neki dan sam sušio meso i stavio na Fejsbuk. Znate, koliko pregleda imam? Osamstodvadeset hiljada. Neki su me kritikovali da se ne suši meso za dan, neki kažu usoljeno treba da stoji 15 dana, itd. Mi sušimo meso, usolimo, pet dana stoji usoljeno i osušimo ga istog dana. Evo, pozivam i vas kad budete došli u Jagodinu da probate domaće suvo meso.
Ono što se zove život na selu razlika je između građana koji žive u gradu. Pogotovo oni koji nemaju prevoz, ali mi moramo da obezbedimo i onog ko živi na selu da se ne oseća kao čovek koji je negde zapostavljen ili on sad ne sme da krene u grad, ne zna kako će da se vrati itd, i kada stavi na papir, svoj deda i otac da kaže - isplati se da se bavim ovim poslom i baviću se ovim poslom i završiću školu u svom selu, u svom gradu, itd. Znači, to su tekući problemi.
Ako mi nemamo viziju šta će nam se desiti u budućnosti i nemamo preventivu, onda nam se piše mnogo loše u 2022, 2023. godini, jer smo mi sada država na Balkanu koja ima najveći broj investitora i najviše zainteresovanih investitora da dođu u Srbiju. Mi treba da iskoristimo tu političku popularnost međunarodnu koju je stvorila Srbija. Juče gledam, prekjuče Bajden čestitao predsedniku Dan Srbije – Sretenje. Pazite, to se nekada nije dešavalo. Bez obzira na to što je on napisao, ne znam, da se međusobno prizna Kosovo, mi to nikada nećemo da uradimo. Šta da me neko tera da priznam moje, da kažem da je to moje. Razumete? Ali, to je veliki korak i u svetu i u Evropi i sve kad pogledate sve se to tiče rada i socijalne politike. Vi ste najviše opterećeni, možda to ne vidite, ali videćete kada prođe šest, sedam meseci, godinu dana da ste vi najviše opterećeni, jer sve će od vas da se traži indirektno preko centara koji su po lokalnoj samoupravi itd. Da stvorimo uslove mladim ljudima da se školuju, da idu na posao i da se te mere poštuju.
Ali, pazite, ako statistički pogledamo, vi kao stručnjak, koliko dece između sedam i 18 godina kada završavaju srednju školu je obolelo od korene. Veoma malo. I gde su oboleli ti koji su oboleli? Na žurkama, gde u jednoj maloj prostoriji, zato što su zatvoreni lokali, u 15 kvadrata imate pedesetoro dece, odnosno dvadesetoro. Išao sam na tri lokacije da obiđem. Pa, kažem, čekajte, pa kaže mi imamo kafane, imamo restorane, klubove, ali je zatvoreno i mnogo je bolje dozvoliti im tamo nego da se kriju po kućama i da po kućama upravo tamo gde su te žurke, rođendani, najveći broj zaraženih zarazili su se tamo. Da nam ne bude kriterijum sada Kopaonik i Zlatibor. Vi znate sad kad su se vratili sa Kopaonika i sa Zlatibora, ali to je nešto drugo, to je luksuz, a ovo nije luksuz. Ovo nije luksuz kad dete napuni 18 godina da slavi svoje punoletstvo, da ima tridesetak, četrdeset drugara, drugova, drugarica. Nekad se išlo u vojsku, pa se pravila ne žurka, nego veselje, pa se pravile svadbe, sad i svadbe su ukinute i tu isto da poradite oko tih svadbi.
Ovde sam govorio i nekome je to možda bilo smešno, ali svadba je isto smisao života. Neko ko ima sina, ćerku i da ona bude mlada, sin mladoženja i da sutradan kada prođe, ne znam koliko godina, stoji slika na zidu, kako njeni roditelji bili, kao što ja imam da su moji roditelji bili mladenci, da sam ja bio 19 godina mladoženja, da su se moji sinovi itd.
Tu da malo popustimo taj kriterijum. Sve je to u borbi za nešto što se zove borba protiv bele kuge. Znate šta, danas, i vi to morate da priznate, nekada je bila ljubav…
